{"id":204258,"date":"2016-05-03T07:13:07","date_gmt":"2016-05-03T05:13:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=204258"},"modified":"2016-05-03T10:50:50","modified_gmt":"2016-05-03T08:50:50","slug":"mediji-i-novinari-su-zrtve-sistema","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/05\/03\/mediji-i-novinari-su-zrtve-sistema\/","title":{"rendered":"Mediji i novinari su \u017ertve sistema"},"content":{"rendered":"

Autor: MCOnline Redakcija<\/strong><\/p>\n

\"mediji_kapitalizam\"<\/p>\n

Politi\u010dki diktat mo\u0107nika, ugro\u017eena sigurnost, prijetnje, ograni\u010deno i slabo tr\u017ei\u0161te \u2013 sve to predstavlja realnost novinarske profesije u Bosni i Hercegovini i zemljama Balkana. Sve su to ujedno i razlozi koji su doveli do toga da je autocenzura stvar koja se \u010desto i podrazumijeva, da novinari rade za male plate, u medijskim ku\u0107ama za koje ne znaju ko su im vlasnici, odakle se finansiraju i u ime \u010dijih interesa rade, komentari su koje \u2013 skoro bez razlike \u2013 imaju desetine novinara i medijskih stru\u010dnjaka iz BiH, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Kosova, Makedonije, Albanije i Turske.<\/p>\n

Dunja Mijatovi\u0107, predstavnica OSCE-a za slobodu medija, ka\u017ee da je nedostatak slobodnog pristupa informacijama najve\u0107a opasnost za slobodu medija.<\/p>\n

\u201eBez pristupa informacijama, medijski radnici nisu u mogu\u0107nosti da tra\u017ee i dobiju informacije o pitanjima va\u017enim za javnost. Bez toga, vlasti ne mogu biti pozvane na odgovornost za njihova djela i biti otvorene za o\u010di javnosti. Postoje i poku\u0161aji da se blokiraju, po\u010diste i ugase websiteovi da bi se potisnula sloboda medija na internetu, \u010dime se svima spre\u010dava pravo na pristup informacijama. To pravo mora biti sa\u010duvano\u201c, istakla je Mijatovi\u0107.<\/p>\n

Jedna od onih koji su pritiske osjetili na vlastitoj ko\u017ei, urednica mostarskog portala Ta\u010dno.net, \u0160tefica Gali\u0107, smatra da su rijetki oni mediji koji nude po\u0161tenu i profesionalnu informaciju u javnom prostoru.<\/p>\n

\u201eNaj\u010de\u0161\u0107e su [mediji] servisi politi\u010dke mo\u0107i, dileri mr\u017enje, sau\u010desnici rehabilitacije mra\u010dnih ideologija, sluge su vlasti, a ne njihovi kriti\u010dari. Netransparentnog su vlasni\u0161tva. Cenzura i autocenzura se podrazumijeva. A novinarska sloboda je san\u201c, ka\u017ee Gali\u0107, \u201eNe sankcioniraju se napadi na novinare, a ni govor mr\u017enje. Policija i sudstvo su \u010desto u slu\u017ebi politike. Govorim iz vlastitog iskustva. Demokratska dr\u017eava bi trebala podupirati nezavisne medije i novinare. A ovdje ni dr\u017eave ni demokracije. Podupiru se samo oni koji slu\u017ee sistemu a ne istini\u201c.<\/p>\n

Zavisno sudstvo i lo\u0161i zakoni vode tome da novinari i mediji nisu u situaciji da se sami odbrane pred politi\u010dkom i poslovnom elitom, smatra direktor Centra za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo Srbije, Branko \u010ce\u010den, i dodaje da postoje problemi i u ekonomskom smislu i u neznanju novinara, pogotovo mladih.<\/p>\n

\u201cMediji i novinari su \u017ertve sistema u kojem profesionalna znanja i ve\u0161tine nisu potrebni, po\u0161to za poslu\u0161nu povr\u0161nost to nije neophodno. U siroma\u0161nim dru\u0161tvima nema demokratije, to je skupa igra\u010dka, a siroma\u0161ni mediji su bez odbrane pred izvorima pritisaka\u201d, ka\u017ee \u010ce\u010den i dodaje da slobodu medija spre\u010dava i odsustvo kulture javnog interesa u dru\u0161tvu, ali i da su kulturu vladavine mo\u0107i \u201emediji lako prihvatili, pridru\u017eili se izvori\u0161tima novca (privatnim i dr\u017eavnim) i sada to skupo pla\u0107aju\u201c.<\/p>\n

Autocenzura je ‘pojela’ skoro sve<\/strong><\/p>\n

Heni Erceg, dopisnica Mladine iz Splita, ka\u017ee da danas slobodu diktiraju vlasnici medija, uglavnom sumnjivci kojima su mediji potrebni za opslu\u017eivanje vlasti i njihovih drugih, temeljnih biznisa.<\/p>\n

\u201eOni dakle diktiraju oportunu ure\u0111iva\u010dku politiku i induciraju najgore – novinarsku autocenzuru, a dolaskom nove revolucionarne vlasti koja je odlu\u010dila praviti dr\u017eavu, pa tako i medije, od samog po\u010detka, skoro da i nema nezavisnih medija\u201c, smatra ona, \u201eSlobodu medija dodatno ugro\u017eava pravosu\u0111e, jer svaka fa\u0161isti\u010dka protuha koja te tu\u017ei mo\u017ee unaprijed ra\u010dunati u sretan ishod i zna\u010dajnu sumu tvoga privatnog novca, \u0161to je izvrsna podloga za autocenzuru, a ve\u0107 je stradalo i ono malo medijske satire, budu\u0107i da je upravo smijeh najve\u0107i neprijatelj svakog totalitarizma\u201c.<\/p>\n

Aleksandar Trifunovi\u0107, urednik banjalu\u010dkog portala Buka.com, ka\u017ee da se za slobodu govora treba svako li\u010dno boriti, pa tako i u novinarstvu.<\/p>\n

\u201eGlavna prepreka slobodi medija su novinari koji autocenzuru uzimaju kao izgovor za ne\u010dinjenje. Da se svi novinari bave \u010dasno poslom, bilo bi druga\u010dije. Ve\u0107ina novinara je spremna da se samocenzuri\u0161e\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n

Diktat vlasnika uti\u010de na rad novinara i u Crnoj Gori, smatra Vladan Mi\u0107unovi\u0107 iz crnogorskog Instituta za medije, a klijentelizam je doveo do toga da je ve\u0107ina medija \u201ckapitulirala\u201d pred nosiocima politi\u010dke i ekonomske mo\u0107i pa se bave imitacijom su\u0161tine slobode izra\u017eavanja.<\/p>\n

\u201eOni mediji koji dr\u017ee do ovih vrijednosti i koji poku\u0161avaju da otvaraju diskusiju o osetljivim pitanjima, izra\u017eavaju kriti\u010dke stavove ili postavljaju neprijatna pitanja vladaju\u0107oj politi\u010dkoj eliti sve te\u017ee opstaju\u201c, ka\u017ee on, \u201eIzlo\u017eeni su raznovrsnim pritiscima \u2013 od fizi\u010dkog nasilja, do ‘tihe cenzure’ koja se manifestuje kroz netransparentno upumpavanje milionskih iznosa prijateljskim, pot\u010dinjenim medijima\u201c.<\/p>\n

Kad je rije\u010d o medijima koji propituju vladaju\u0107e politi\u010dke elite, Jeta Xharra, direktorica kosovskog BIRN-a, smatra da finansiranje istra\u017eiva\u010dkog novinarstva mo\u017ee da bude mu\u010dno \u201ekada imate siled\u017eijsku vladu\u201c ali da to ne zna\u010di da treba odustati ali i da sloboda izra\u017eavanja ne smije biti \u017ertvovana u ime kratkoro\u010dnih ili srednjoro\u010dnih politi\u010dkih ciljeva.<\/p>\n

Remzi Lani, izvr\u0161ni direktor Albanskog instituta za medije, ka\u017ee za Media.ba da mediji u toj zemlji nastavljaju biti, na jedan na\u010din, produ\u017eena ruka politike, a na drugi, dio razli\u010ditih biznisa.<\/p>\n

\u201eMediji nastavalju da slu\u017ee politici i biznisu, a ne javnosti. Vrijednost slu\u017eenja javnosti u albanskim medijima je pod opasnom prijetnjom. To je ozbiljan problem i izazov. Medijski klijentelizam je postao norma\u201d, zaklju\u010duje Lani.<\/p>\n

Jedna od zemalja gdje su novinari posebno ugro\u017eeni i gdje je nekoliko desetina u zatvoru, Turska, opasno je mjesto za novinarstvo, smatra Nurdan Sahin iz P24, platforme za nezavisno novinarstvo u Turskoj.<\/p>\n

\u201eImamo generalno u cijelom svijetu kretanje ka autokratiji. Vlasni\u0161tvo nad medijima je veliki problem. Dobro novinarstvo je tako\u0111er problemati\u010dno ali ono i dalje ima svoje klijente i vjerujem da novinari mogu da ga spase\u201c, ka\u017ee ona.<\/p>\n

Za novinara iz Sarajeva, Almira Panjetu, najve\u0107a prijetnja slobodi izra\u017eavanja u BiH je \u201e\u0161to nema ni dovoljno slobode, ni dovoljno izra\u017eavanja\u201c.<\/p>\n

\u201eLjudi se sve \u010de\u0161\u0107e ustru\u010davaju izraziti se oko bilo \u010dega, imati i iskazati jasno mi\u0161ljenje o odre\u0111enim temama a sve iz straha od javnog nerazumijevanja i javne osude, bez obzira koliko tema o kojoj se izrazili nekada bila i banalna\u201c, ka\u017ee Panjeta,<\/p>\n

\u201eAutocenzura je ‘pojela’ skoro sve slobodnomisle\u0107e autore, pi\u0161e se tako da niko ne zamjeri, ili da nivo zamjeranja bude \u0161to manji, tako da je sve manje prijetnje a sve vi\u0161e realizacije ograni\u010davanja slobode izra\u017eavanja u BiH\u201c.<\/p>\n

Pritisci i neznanje<\/strong><\/p>\n

Mediji su pod vi\u0161estrukim pritiskom: od korumpiranog politi\u010dkog sistema, slabe ekonomije, nedovoljno razvijene demokratije u dru\u0161tvu, ali i \u2013 od samih sebe, smatra Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik kosovskog lista Koha Ditore.<\/p>\n

\u201eNa Kosovu je svaki dan sve vi\u0161e medija, naro\u010dito onih online, kojima su standardi profesije neva\u017eni, kojima je etika novinarstva nepoznata (i nebitna) stvar, koji otvoreno \u010dak rade u slu\u017ebi nekih partija, ili formalnih i neformalnih grupa politi\u010dko-ekonomskog interesa. Ako bih morao da se opredelim koja je od ovih opasnosti najve\u0107a, mislim da bih rekao neprofesionalnost i nedostatak etike, jer mediji su se uvijek suo\u010davali sa pritiskom od strane vlasti, politi\u010dara i mo\u0107nih ljudi, kao i sa besparicom i dru\u0161tvenim pritiskom i netolerancijom. Opstali smo zbog profesionalnosti i etike\u201c, ka\u017ee on, \u201eAko to izgubimo, ne mo\u017ee nas ni\u0161ta spasti\u201c.<\/p>\n

Meri Jordanovska, novinarka makedonskog portala Prizma.mk, ka\u017ee da je kontrola vlade nad medijima glavna prepreka medijskim slobodama i da se to ostvaruje kroz direktno finansiranje medija iz bud\u017eeta kroz ogla\u0161avanje ili razli\u010dite projekte.<\/p>\n

\u201eDrugi na\u010din kontrole su direktni ili indirektni pritisci na vlasnike medija i urednike, da promene ure\u0111iva\u010dku politiku u korist vlasti. Nije te\u0161ko zaklju\u010diti da su Vlada i vladaju\u0107a partija glavni finansijer mainstream medija koji su u potpunosti zavisni od tog novca i du\u017eni izve\u0161tavati u korist vladaju\u0107e partije. Ako odbiju, Vlada ima sve institucije pod svojim uticajem, uklju\u010duju\u0107i sudove, i lako im je da izvr\u0161e pritisak na vlasnika medija ili urednika slanjem inspekcija i krivi\u010dnih prijava\u201c, ka\u017ee Jordanovska.<\/p>\n

Finansijske te\u0161ko\u0107e i strah od gubitka posla najve\u0107i su problemi naspram slobode medija, smatra i Dejan Anastasijevi\u0107, novinar magazina Vreme iz Srbije.<\/p>\n

\u201eU poslednje vreme ne samo kod nas, nego i globalno, novinarstvo prestaje da bude pla\u0107ena profesija, i bojim se da \u0107e za neku godinu biti otprilike isto novinara koji \u017eive od novinarstva koliko pesnika koji \u017eive od poezije\u201d, poru\u010duje Anastasijevi\u0107, \u201cSvi drugi problemi po\u010dinju odatle, jer siroma\u0161nog i upla\u0161enog \u010doveka lako je zloupotrebiti ili uceniti. Na \u017ealost, ne o\u010dekujem da \u0107e stvari u dogledno vreme krenuti na bolje\u201d.<\/p>\n

Boris Paveli\u0107, novinar Novog lista iz Zagreba, pritiske vlasti na medije komentari\u0161e kao stvaranje dru\u0161tva u kojem novinarstvo biva zamijenjeno medijskom \u0161ovinisti\u010dkom antimanjinskom propagandom.<\/p>\n

\u201cTo posti\u017eu kombinacijom dr\u017eavnih mjera, kroz zakonsko su\u017eavanje prostora za slobodno izra\u017eavanje, ideologizacijom javnih i nagodbama s privatnim medijima, ali i otvorenim nasiljem protiv novinara i pisaca. U svijetu, medije dugoro\u010dno sve vi\u0161e ugro\u017eavaju jo\u0161 opasniji fanati\u010dni i fundamentalisti\u010dki pokreti najrazli\u010ditijih vrsta, \u010dak i na slobodnome Zapadu,\u201d dodaje on.<\/p>\n

Zerina \u0106osi\u0107, novinarka Federalne televizije, ka\u017ee za Media.ba da zbog politi\u010dkog uticaja na nezavisan rad novinara, putem korupcije ili davanja selektivnih informacija, ozbiljne istra\u017eiva\u010dke pri\u010de ne mogu biti ra\u0111ene. <\/p>\n

\u201cDruga prijetnja slobodi medija i izra\u017eavanja je \u010desta pojava da novinari nisu sposobni, dovoljno educirani ili su uvjetovani na selekciju izvora i informacija, od strane menad\u017ementa ili urednika, da rade pri\u010de va\u017ene za javnost\u201d, zaklju\u010duje \u0106osi\u0107.<\/p>\n

Lutfi Dervishi, analiti\u010dar i medijski ekspert iz Albanije, poru\u010duje da novinari nisu slobodni jer ni vlasnici medija nisu slobodni i da umjesto uloge \u2018psa \u010duvara\u2019 za gra\u0111ane, mediji su poslu\u0161ni vlastima.<\/p>\n

\u201cSve vi\u0161e i vi\u0161e vidimo novinarske izvje\u0161taje bez novinara na mjestu radnje\u201d, ka\u017ee on, \u201cO posljednjim izborima u Albaniji izvje\u0161tavalo se bez novinara. Stranke \u0161alju spremne \u2018pakete\u2019 medijima\u201d.<\/p>\n

Rubina \u010cengi\u0107, novinarka Magazina Start BiH, ka\u017ee da su najve\u0107a prijetnja slobodi izra\u017eavanja u medijima materijalna ili ekonomska nesigurnost, politi\u010dki pritisci raznih oblika i nezainteresovanost javnosti za ono \u0161to mediji izvje\u0161tavaju.<\/p>\n

\u201eZbog ekonomske ili finansijske (materijalne) nesigurnosti i vlasnici medija i novinari pojedina\u010dno mogu po\u010deti pristajati na kompromise zarad opstanka, a za slobodu govora nema ni\u0161ta gore upravo od tih kompromisa\u201c, smatra ona, \u201eZapravo, mislim da tamo gdje po\u010dinje kompromis prestaje i sloboda govora i profesija. Politi\u010dki pritisci svih oblika tako\u0111e prijete slobodi govora jer ili nemate informaciju ili se pla\u0161ite\u201c.<\/p>\n

Neprovodjenje zakona<\/strong><\/p>\n

Neka\u017enjivost napada na novinare i politi\u010dkih pritisaka na novinare, problemi su koje isti\u010de Borka Rudi\u0107, generalna sekretarka Udru\u017eenja BH novinari.<\/p>\n

\u201eAko u jednoj dr\u017eavi kao \u0161to je BiH samo 15 posto slu\u010dajeva bude procesuirano kroz pravosudni sistem BiH, onda mi time \u0161aljemo poruku da napadi na novinare su dru\u0161tveno po\u017eeljno pona\u0161anje i da oni koji napadaju novinare ne\u0107e snositi nikakve posljedice\u201c, ka\u017ee Rudi\u0107.<\/p>\n

Predsjednik Hrvatskog novinarskog dru\u0161tva, Sa\u0161a Lekovi\u0107, smatra da su glavna prepreka slobodi medija i izra\u017eavanja uvijek prvenstveno politi\u010dari koji ne rade u javnom interesu jer oni donose lo\u0161e zakone i omogu\u0107avaju neka\u017enjeno neprovo\u0111enje dobrih zakona. <\/p>\n

\u201eOni omogu\u0107avaju koruptivne procese u kojima sudjeluju vlasnici komercijalnih medija, oni smatraju javne medije ‘ratnim plijenom’ nakon izbora i zloupotrebljavaju ih za svoje politi\u010dke ciljeve\u201c, poru\u010duje Lekovi\u0107.<\/p>\n

Na pitanje o tome \u0161ta je glavna prepreka slobodi medija, Dra\u0161ko \u0110uranovi\u0107, glavni i odgovorni urednik podgori\u010dkog lista Pobjeda, odgovara da se \u201esloboda medija ne dobija na poklon i da nije grant me\u0111unarodne zajednice, da istra\u017eiva\u010dko novinarstvo nije pretra\u017eivanje po Google-u i da sloboda izra\u017eavanja ne zna\u010di slobodu neka\u017enjenog optu\u017eivanja\u201c.<\/p>\n

Ucjene i finansijska ovisnost glavni problemi medija<\/strong><\/p>\n

Crnogorski medijski stru\u010dnjak, Du\u0161ko Vukovi\u0107, ka\u017ee da se mediji i novinari okre\u0107u kapitalisti\u010dkom na\u010dinu posmatranja profesije gdje se gubi sloboda medija, ali da su i gra\u0111ani takvi.<\/p>\n

\u201cGra\u0111ani bi trebali da budu najzainteresovaniji za slobodu medija koja za rezultat ima kvalitetniju komunikaciju unutar dru\u0161tva i djelovanje u ime javnog dobra i interesa. Problem je u tome \u0161to se gra\u0111ani u kontekstu kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje u medijskoj sferi do\u017eivljavaju prvenstveno kao potro\u0161a\u010di, konzumenti\u201d, ka\u017ee on, \u201cSve dok mediji, odnosno medijska preduze\u0107a, budu funkcionisali kao i bilo koja druga kapitalisti\u010dka preduze\u0107a, sloboda medija \u0107e upravo u tome imati glavnu prepreku\u201d.<\/p>\n

Urednik online magazina \u017durnal.info, Eldin Kari\u0107, smatra da je najve\u0107a prijetnja slobodi izra\u017eavanja i medija \u2013 novac.<\/p>\n

\u201eNovac pod kontrolom vlasti i institucija sistema. U Bosni i Hercegovini se godi\u0161nje 30 miliona maraka, kroz razne nivoe vlasti, plasira u medije, nijedan fening nije oti\u0161ao u neovisne medije nego su utro\u0161eni sa politi\u010dkom pozadinom\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n

Gordana Igri\u0107, regionalna direktorica Balkanske istra\u017eiva\u010dke mre\u017ee, BIRN, dodaje da su nedostatak biznis modela za medije i razvijenog tr\u017ei\u0161ta glavna prepreka slobodi medija, a to \u201edovodi do politi\u010dke uslovljenosti i ucenjivanja od strane vlasti i advertising agencija\u201c.<\/p>\n

Jeton Musliu, novinar Radio-televizije Kosovo ka\u017ee za Media.ba da su finansije postale glavni problem.<\/p>\n

\u201cMediji u regionu Balkana, posebno na Kosovu, prosto poku\u0161avaju pre\u017eivjeti vi\u0161e nego istra\u017eivati bilo \u0161ta\u201c, ka\u017ee Musliu.<\/p>\n

Nade\u017eda Ga\u0107e, glavna i odgovorna urednica Novog magazina iz Srbije, ka\u017ee da je novinarstvo u toj dr\u017eavi optere\u0107eno senzacionalizmom, skandalima, sna\u017enim opredeljivanjima samo za jednu stranu.<\/p>\n

\u201eNema dijaloga, ni pluralizma mi\u0161ljenja, scenom dominiraju monolozi. \u010citaju\u0107i novine i gledaju\u0107i TV pomislim da ne \u017eivim u Srbiji, jer nema informacija, analiza, objektivnosti profesije\u201c, zaklju\u010duje ona.<\/p>\n

Media.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Politi\u010dki pritisci i ekonomska nesigurnost najve\u0107e prepreke slobodi medija u BiH i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-204258","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/204258","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=204258"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/204258\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=204258"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=204258"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=204258"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}