{"id":204110,"date":"2016-04-30T08:00:31","date_gmt":"2016-04-30T06:00:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=204110"},"modified":"2016-04-29T21:49:32","modified_gmt":"2016-04-29T19:49:32","slug":"zudnja-za-moci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/04\/30\/zudnja-za-moci\/","title":{"rendered":"\u017dudnja za mo\u0107i"},"content":{"rendered":"

Autor: Jacques Ellul<\/strong><\/p>\n

\"JACQUESPrvo \u0161to moramo imati u vidu jeste da \u017eudnja za mo\u0107i nije ne\u0161to \u010disto subjektivno. To nije ni ne\u0161to \u010disto moralno, psiholo\u0161ko ili sociolo\u0161ko: \u017eudnja za izrabljivanjem i dominacijom nad drugima nije svojstvena samo jednoj kategoriji ili klasi (pokvarenima, bur\u017eoaziji, kapitalistima ili imperijalistima). Takvo shvatanje je potpuno pogre\u0161no. Celo pitanje \u017eudnje za mo\u0107i zapravo se okre\u0107e oko sprege i shvatanja objektivnih sistema, akumulacije sredstava \u010dija je sama snaga ujedno i njihova logika. To, naravno, uklju\u010duje i ljudska bi\u0107a koja stvaraju sistem i sti\u010du subjektivnu ili klasno oblikovanu \u017eudnju za mo\u0107i, kroz taj sistem ili pomo\u0107u njegovih sredstava. Na primer, neka osoba ima automobil. Obi\u010dno se ka\u017ee da je automobil samo instrument. Ako ide prebrzo ili se kre\u0107e opasno, to je samo gre\u0161ka voza\u010da: on je svakako slobodan da postupi i druga\u010dije. Voza\u010d ima ose\u0107aj mo\u0107i, kojem se prepu\u0161ta, u korist automobila i brzinometra, koje mo\u017ee da sko\u010di na 140 ili 160 km\/h. I ta osoba je deo dru\u0161tva opsednutog rekordima, brzinom i ekonomijom vremena \u2013 u kojem se gledaoci odu\u0161evljavaju automobilskim trkama, a mediji objavljuju svakakve brzinske rekorde. Samim tim, na\u0161 voza\u010d nije tako potpuno slobodan dok vozi svoj automobil.<\/p>\n

Drugo, moglo bi se re\u0107i da je mo\u0107 sama po sebi ravnodu\u0161na; mo\u017ee se koristiti za dobro ili za zlo; ona je deo dru\u0161tvene realnosti. Tu je onda i autoritet \u2013 kao pozitivna ideja, zato \u0161to stvara utisak da je mo\u0107, u isti mah, regulisana institucijama i prihva\u0107ena kao vlast od svih ljudi. A tu je i sila, koja \u010desto ima negativnu konotaciju \u2013 kao dominacija jednih na drugima, uz pomo\u0107 nasilja. Verujem, me\u0111utim, da su te distinkcije suvi\u0161e pojednostavljene i neprecizne, kada je re\u010d o realnosti posmatranih fenomena. Vlast, kao i mo\u0107, podrazumeva silu, dominaciju i (u nekoj meri) nasilje. Nema vlasti koja bi bila \u010dista, objektivna, miroljubiva, dobrovoljno prihva\u0107ena. Svaka vlast \u2013 psihi\u010dka, harizmati\u010dna ili funkcionalna \u2013 nu\u017eno je povezana sa silom, to jest, s nekim oblikom sputavanja i tla\u010denja. Isto tako, ne mo\u017ee se govoriti ni o nekoj objektivnoj, neutralnoj mo\u0107i. Svaki oblik mo\u0107i je povezan s primenom sile, prema tome, s nekim stegama, a ponekad i s nasiljem. Nikakva ustavna promena ne mo\u017ee da preobrazi organizaciju sile u neki \u201emoralno \u010dist\u201c autoritet. Prema tome, \u010dinjenice mo\u0107i, sile i vlasti su u odre\u0111enoj meri uzajamno kontaminirane.<\/p>\n

Kada to ka\u017eemo, moramo napomenuti i da ima raznih struktura mo\u0107i: postoji mo\u0107 novca na koju smo mo\u017eda najosetljiviji, o \u010demu svedo\u010de i njene osude, koje sti\u017eu od liberala, socijalista i humanista. Ali, politi\u010dka mo\u0107 u na\u0161em svetu nije ni\u0161ta manje zastupljena. U stvari, hteli ne hteli, nalazimo se izme\u0111u najmanje dva sistema mo\u0107i. Po jednima, mo\u0107 novca je najstra\u0161nija; ona je ta koja kvari sve. Oni misle da se mora stvoriti narodna dr\u017eava, slobodna od mo\u0107i novca, nezaprljana njome i sposobna da svojim gra\u0111anima pru\u017ei garancije. Prema drugima, najve\u0107a opasnost le\u017ei u politi\u010dkom totalitarizmu, u svemo\u0107i dr\u017eave. U tom slu\u010daju, prvi zadatak je borba protiv diktature, zalaganje za potrebe ljudi, za o\u010duvanje sloboda. Naravno, zloupotreba \u0107e biti uvek i mo\u0107 novca mo\u017ee da prevlada, ali to bi bilo manje zlo. Pored ta dva objektivna oblika mo\u0107i, postoji, me\u0111utim, i mo\u0107 nauke i tehnike. Ta mo\u0107 je tako\u0111e \u010dista dominacija. Ona predstavlja odre\u0111eni sistem; i tehnika se, naime, povinuje vlastitim zakonima. Tehnika nu\u017eno podrazumeva dominaciju, silu, totalnu efikasnost; ne mo\u017ee biti druga\u010dije.<\/p>\n

U ta tri slu\u010daja, va\u017eno je upamtiti da je novac sam po sebi mo\u0107, kao i dr\u017eava i tehnika. To uop\u0161te nije stvar izbora \u2013 to je stvar logike svojstvene tim sistemima. Postoji samo utopijska mogu\u0107nost da prosto pre\u0111emo s jednog sistema na drugi, ube\u0111uju\u0107i sami sebe kako smo slobodni. Ali, u sva tri slu\u010daja, suo\u010davamo se s nezavisnim procesima, koji nu\u017eno proizvode ili akumulaciju novca ili pove\u0107anje dr\u017eavne dominacije ili geometrijski porast tehnolo\u0161ke efikasnosti. Svi\u0111alo se to nama ili ne, to su zakoni po kojima ti sistemi rade. Naravno, ti sistemi se onda spajaju s gla\u0111u za mo\u0107i, sa \u017eeljom za dominacijom. Upravo tu, u ta\u010dki susreta tih organski nezavisnih i kvalitativno razli\u010ditih faktora, otkrivamo pravi problem mo\u0107i danas.<\/p>\n

*<\/p>\n

Kada je neki \u010dovek, koji je hteo da vlada drugima, na raspolaganju imao samo gruba sredstva srednjeg veka, njegov kapacitet za dominaciju bio je nu\u017eno ograni\u010den. On se nije bavio mogu\u0107nostima savremenih sredstava za delovanje, koja mi ovde razmatramo, prosto zato \u0161to su njegova sredstva bila ograni\u010dena. Ali, kako su ta ograni\u010denja po\u010dela da se smanjuju, metodi mo\u0107i su stekli autonomiju, koja je srazmerno pove\u0107ala \u010dovekov kapacitet za dominaciju nad drugim ljudima \u2013 to se dogodilo, a da \u010dovek pri tom nije svesno napravio jasan izbor u korist dominacije. Danas, me\u0111utim, objektivni stav tehni\u010dara ili \u010dak neutralni stav politi\u010dara, koji donosi odluke u odnosu na najrazli\u010ditije zadate ciljeve, u stvari su samo velovi koji prikrivaju pravu te\u017enju ka mo\u0107i. \u0160to su metodi mo\u0107i razvijeniji, manje je obzira u agresiji s kojom se primenjuju. Borba prsa u prsa podrazumeva grimase, krike i pokrete koji treba da zastra\u0161e neprijatelja. Pritiskanje dugmeta za lansiranje atomskog projektila mo\u017ee se obaviti bez naru\u0161avanja li\u010dne smirenosti, zato \u0161to je to samo odgovor na tehni\u010dki prora\u010dun, koji nema nikakve veze sa save\u0161\u0107u. U \u010dinu pritiskanja dugmeta nema ni agresije, niti mr\u017enje. To je glavna karakteristika preobra\u017eaja sile u na\u0161em dru\u0161tvu: racionalna, strastvena i \u017eivotna stvarnost prosto se svodi na puku primenu tehnike.<\/p>\n

To se vidi kao prednost. Obe\u0107ava nam se prelazak iz politi\u010dke sfere u onu administrativnu. Kre\u0107emo se od politi\u010dke \u017eudnje za dominacijom i manipulacijom ka hladnom, bezli\u010dnom obliku pona\u0161anja, koji deluje kao prava garancija nedominacije. Ho\u0107emo da elimini\u0161emo li\u010dno odlu\u010divanje pojedinca sklonog dominaciji, pomo\u0107u proste upotrebe mehani\u010dke efikasnosti. U stvarnosti, to je vi\u0161e izraz duha mo\u0107i nego tehni\u010dke objektivnosti. Ali, onaj ko koristi tehniku nije prosto robot: on sam je posve\u0107en mo\u0107i i mo\u017ee da prepozna mogu\u0107nosti svojih postupaka. Samim tim, on ide dalje pod izgovorom nau\u010dne objektivnosti, da bi dao odu\u0161ka svojoj \u017eudnji za mo\u0107i, na nov na\u010din: on nije tiranin, \u201eve\u0107 tehni\u010dar koji primenjuje mo\u0107\u201c, \u010dak i bez neke tehni\u010dke organizacije, u u\u017eem smislu. Tako do rasta mo\u0107i u na\u0161em dru\u0161tvu dolazi kroz spregu sredstava za primenu sile i novog duha mo\u0107i. Malo po malo, apsolutna efikasnost se posti\u017ee na objektivan i bezli\u010dan na\u010din, bez strasti, bez ose\u0107anja.<\/p>\n

*<\/p>\n

Prethodna razmatranja su neophodna da bi se procenilo dejstvo mo\u0107i u na\u0161em savremenom dru\u0161tvu, ne samo izvan tradicionalnih kategorija dobra i zla ve\u0107 i izvan \u010disto psiholo\u0161ke analize. Prvo pitanje koje se name\u0107e jeste da li se mo\u0107 mo\u017ee upotrebiti za neko Dobro. To je pozicija onih koji se, na primer, zala\u017eu za diktaturu, kao garanciju ljudskog blagostanja: ako bi pravedni, moralni i mudri ljudi imali apsolutnu mo\u0107, one bi mogli da \u010dove\u010danstvo povedu putem blagostanja i Dobra. Tu se, me\u0111utim, suo\u010davamo s dve pote\u0161ko\u0107e. Uvek moramo imati u vidu da mo\u0107 te\u017ei da se otme kontroli. Od trenutka kada bi se bilo koji sistem mo\u0107i stavio u pogon, mo\u0107 se nikada nije zadovoljavala samom sobom. S jedne strane, to zna\u010di da se mo\u0107, kojom se u datom trenutku raspolagalo, nikada nije smatrala dovoljnom za ostvarivanje velikih ciljeva koje je vlast imala pred sobom. Mo\u0107 se morala stalno uve\u0107avati, sa uverenjem da \u0107e budu\u0107nost kona\u010dno doneti sredstva za ostvarenje prvobitne vizije; \u010dovek s takvim idejama nikada se ne miri s nedostatkom mo\u0107i. S druge strane, mo\u0107 narasla u neposrednoj pro\u0161losti ne mo\u017ee da obuzda sopstveni rast. Naprotiv, ona nu\u017eno nastavlja da se kre\u0107e u istom smeru. U fazi prvobitne akumulacije, mo\u0107 je u isto vreme preduslov i nu\u017enost daljeg sticanja mo\u0107i. Na primer, obja\u0161njeno je da kada neki ekonomski sistem ima godi\u0161nju stopu rasta od 5%, u periodu od deset godina, ne mo\u017ee do\u0107i do stope rasta od nula procenata; sistem je ekonomski i tehnolo\u0161ki osu\u0111en da sledi stopu rasta u dovoljno dugom vremenskom periodu. Prema tome, princip mo\u0107i te\u017ei beskona\u010dnom. Nema granice mo\u0107i, osim one koja se fakti\u010dki mo\u017ee dosti\u0107i vremenom, ali \u0161to ne ukida \u017eelju za prevazila\u017eenjem te granice \u201e\u010disto temporalne nemo\u0107i\u201c, da bi se kona\u010dno ostvarilo ono \u0161to je do ju\u010de izgledalo nedosti\u017eno.<\/p>\n

Princip neograni\u010denog rasta postavlja nas, me\u0111utim, pred odlu\u010duju\u0107i problem: da li u dru\u0161tvu podre\u0111enom neograni\u010denom rastu uop\u0161te mo\u017ee biti nekih vrednosti? Pozivam se na \u010duvenu Taleranovu izreku: \u201eSvaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno.\u201c[1] (Kao i na duboku Jingerovu analizu iz romana Staklene p\u010dele, u kojoj je pokazao kako rast mo\u0107i nu\u017eno i neminovno vodi ka uni\u0161tenju vrednosti.)[2]<\/p>\n

Ako vrednosti postoje, to zna\u010di da postoje i oblasti koje mo\u0107 ne mo\u017ee da dosegne \u2013 ne zato \u0161to je \u201eslaba\u201c ve\u0107 zbog same prirode stvarnosti. Shodno tome, mo\u0107 je uvek izlo\u017eena sudu, zato \u0161to postoji stvarnost koja ne podle\u017ee sudu mo\u0107i. Bez ta dva uslova, nema vrednosti. Ali, to su upravo oni uslovi koje mo\u0107 (novca, dr\u017eave, nauke ili tehnike) ne mo\u017ee da trpi. Kako bi moglo da postoji ne\u0161to \u0161to je nedostupno mo\u0107i? To bi moglo da bude samo ona oblast koju mo\u0107 mora da nacilja i stavi pod kontrolu. Svaku mo\u0107 zanimaju upravo izvori vrednosti i njihov razvoj, zato \u0161to se mo\u0107 nikada ne zadovoljava postojanjem u nekoj neutralnoj situaciji. Mo\u0107i, kao takvoj, potrebni su uvek novi dokazi, deklaracije i priznanja, da je dobra, ispravna i zakonita. U samoj prirodi mo\u0107i je da \u017eeli da bude sve to. Mo\u0107 se nikada ne zadovoljava pukim ispoljavanjem mo\u0107i.<\/p>\n

Kako bi neke nezavisne vrednosti ikada mogle da sude o mo\u0107i? Mo\u0107 ne mo\u017ee da toleri\u0161e sudove, zato \u0161to bi to zna\u010dilo da postoji neka druga mo\u0107, koja je u stvari ve\u0107a od nje same. Mo\u0107 i oni koji je primenjuju, ne mogu da shvate ni\u0161ta, osim u okvirima mo\u0107i. Za one koji su posve\u0107eni potrazi za mo\u0107i, sudovi su mogu\u0107i samo zbog nadmo\u0107ne vlasti sudije. Mehanizam rasta mo\u0107i neminovno uni\u0161tava moralne i duhovne vrednosti, bez obzira o kojoj je grupi ili dru\u0161tvu re\u010d. (Videti zadivljuju\u0107u knjigu Hajnriha Bela, Bilijar u pola deset.)[3]<\/p>\n

*<\/p>\n

Problem moramo razmotriti s jo\u0161 jednog stanovi\u0161ta. Mo\u0107 nu\u017eno podrazumeva pot\u010dinjenost \u010doveka. Mo\u0107 uvek radi protiv \u010doveka, kao i protiv prirode i stvari. Kada se mo\u0107 koristi, ona se nu\u017eno okre\u0107e protiv drugih. To da li manjina podjarmljuje ve\u0107inu ili obrnuto, nije mnogo va\u017eno. Tokvil (Tocqueville) je pokazao da diktatura ve\u0107ine nije manje stra\u0161na od diktature manjine. On je bio u pravu, a ne Marks. Diktatura proletarijata ne mo\u017ee ste\u0107i legitimitet na osnovu broja sledbenika. Mase ili rulja koja primenjuje mo\u0107, jesu radikalno zlo, kao i neki diktator. (Demon se zove \u201elegija\u201c.) Pored toga, kada se mo\u0107 usmerava na \u010doveka, neminovna posledica je vrlo radikalna: \u010dovek postaje stvar, on se postvaruje (\u0161to je ne\u0161to sasvim druga\u010dije od \u201eotu\u0111enja\u201c). Mo\u0107 se obru\u0161ava na \u010doveka kao na svoju pravednu i pravu \u017ertvu. Prema tome, ona mo\u017ee da ga vodi, da manipuli\u0161e njime, da ga preobra\u017eava; mo\u017ee ga li\u0161iti njegove ljudskosti, da bi ga svela na puku funkciju ili, u najboljem slu\u010daju, na pomo\u0107nika mo\u0107i. Tako preobra\u017een \u010dovek dopusti\u0107e mo\u0107i pun raspon delovanja. Mo\u0107 nema nikakvo po\u0161tovanje prema \u010doveku, zato \u0161to bi to bila kontradiktorno. Mo\u0107 koja bi na svakog \u010doveka gledala kao na pojedinca, koja bi uva\u017eavala njegove vrednosti i ose\u0107anje \u017eivota, takva mo\u0107 vi\u0161e ne bi bila mo\u0107. Od kada su u njih prodrle psihologija i psihoanaliza, sudnice su u stvari odustale od dono\u0161enja presuda: \u010dim optu\u017eeni postane pojedinac, \u010dije se pona\u0161anje mo\u017ee objasniti i \u010dije lice odaje neku slo\u017eenu pri\u010du, nemogu\u0107e ga je osuditi. Mo\u0107 gubi svoju realnost, zato \u0161to je realnost mo\u0107i negacija ljudskosti u onima koji je sprovode, kao i u onima nad kojima se sprovodi. To je drama Hegelove pri\u010de o gospodaru i robu.<\/p>\n

*<\/p>\n

U takvim uslovima, pravi problem u o\u010duvanju mogu\u0107nosti za ljudski \u017eivot u dru\u0161tvu, jeste kako ograni\u010diti mo\u0107. Izgleda da imamo tri mogu\u0107nosti. Prva je ono \u0161to bih nazvao konvencionalnim ograni\u010davanjem mo\u0107i, naime, zakon i ustav. Ko god da ima mo\u0107, povinuje se zakonu i pristaje da po\u0161tuje odre\u0111ena ograni\u010denja. To je cela teorija koja stoji iza demokratske liberalne dr\u017eave: princip podele vlasti. Ali, to je u praksi zapravo neefikasno: taj sistem funkcioni\u0161e samo u meri u kojoj ga onaj ko ima mo\u0107 prihvata i zaista po\u0161tuje. Krajnja slabost ustavne teorije le\u017ei u tome \u0161to politi\u010dka mo\u0107 sama donosi ustav. Tako mo\u0107 mo\u017ee da po volji (uprkos referendumu) pre\u0111e s jednog ustava (kada postane problemati\u010dan) na drugi. (To smo videli u Francuskoj posle 1793.) Drugo: ako zakon izvire iz dr\u017eave, o\u010digledno je da dr\u017eava ograni\u010dava mo\u0107 samo u meri u kojoj ova to dopu\u0161ta. Mo\u0107 treba samo da promeni zakonska pravila, da bi uklonila ono \u0161to je ograni\u010dava. (Delo Hansa Kelsena ne samo da identifikuje te principe, nego navodi i njihove posledice.)[4] Ako zakon po\u010diva na ne\u010demu drugom, a ne na dr\u017eavi, onda se dr\u017eava ne\u0107e smiriti sve dok njena mo\u0107 ne osvoji taj izvor zakona i svede ga na puki instrument same dr\u017eave. Tre\u0107e: slabost Monteskjeove teorije \u201eravnote\u017ee vlasti\u201c; zakonodavni akti kao protivte\u017ea izvr\u0161nom ogranku vlasti i sudski akti kao protivte\u017ea i kontrola druga dva ogranka. Ali, ako se ta tri ogranka vlasti pove\u017eu u jedan skup \u2013 dr\u017eavni poredak \u2013 oni ne mogu da slu\u017ee kao protivte\u017ea jedan drugom. Prosta reorganizacija dr\u017eave mo\u017ee da neutralizuje neki ili sva tri ogranka vlasti \u2013 i ko bi se suprotstavio takvoj reorganizaciji?<\/p>\n

To nas vodi do druge ta\u010dke: ravnote\u017ea, zakon, ustav, itd., mogu biti za\u0161tita od mo\u0107i samo ako su utemeljeni u ne\u010demu \u0161to nije organizam mo\u0107i. Ako je zakon izgra\u0111en kao obi\u010daj, onda je nezavisan od dr\u017eave i predstavlja pravu prepreku mo\u0107i. Ako se sudska vlast prenese u neku autonomnu dru\u0161tvenu grupu (kao u slu\u010daju parlamenta i bur\u017eoazije u Francuskoj u XVIII veku), dr\u017eava onda ne mo\u017ee da je uni\u0161ti. Naprotiv, ta dru\u0161tvena grupa \u0107e u stvari imati ingerencije dr\u017eave. Drugim re\u010dima, da bi mo\u0107 bila ograni\u010dena, ona se mora suo\u010diti s preprekama koje svoj izvor i realnost imaju u nezavisnim, autonomnim dru\u0161tvenim grupama, koje mogu da pru\u017ee otpor. Ta prepreka mora biti spolja\u0161nja u odnosu na organizam mo\u0107i i ne mo\u017ee biti prosto neko moralno pravilo, ideal ili ustav. Realnost tih prepreka mora biti duboko ukorenjena. Na primer, crkva je sve do XVII veka bila prava prepreka autokratskim sklonostima monarha i dr\u017eave.<\/p>\n

Da bi demokratija \u017eivela, nije dovoljno da se legalizuju samo njena formalna pravila. Mnogo je va\u017enije da bude prisutna u dru\u0161tvenom telu neke grupe, zajednice ili organizacije, koja upu\u0107uje svoje detinjaste izazove vladaju\u0107em poretku i prepoznaje i zatim napada strukture same mo\u0107i, njene ciljeve, birokratske tendencije, tehnolo\u0161ki sistem, itd. To je jedina prava kontramo\u0107. Ali, ovde moramo biti oprezni. Ako je cilj na\u0161eg suprotstavljanja mo\u0107i samo osvajanje vlasti, zamena jednog re\u017eima drugim, onda to ne zna\u010di ni\u0161ta. Jo\u0161 gore, to nije ni\u0161ta drugo nego nova inkarnacija duha mo\u0107i, kao \u0161to se, na primer, svuda dogodilo s komunisti\u010dkim partijama. Prava protivte\u017ea mo\u0107i ne te\u017ei vlasti, niti da uni\u0161ti vladaju\u0107i sistem. Ona pre nastoji da u dru\u0161tvu stvori zonu neizvesnosti, da uvede nasumi\u010dnost, da podme\u0107e klipove pod to\u010dkove jedne suvi\u0161e savr\u0161ene, suvi\u0161e efikasne ma\u0161ine. Svako suprotstavljanje mo\u0107i neminovno te\u017ei da smanji njenu efikasnost, unose\u0107i tenzije, probleme, neizvesnosti, \u201eslabljenje\u201c, itd. \u2013 i to ne iz pakosti, ve\u0107 prosto na osnovu svesti i uverenja da se mo\u0107, ako se ne ometa, povinuje samo vlastitim zakonima. Naravno, ideja o protivljenju mo\u0107i ne podrazumeva \u010distu spontanost ve\u0107 svestan otpor.<\/p>\n

Posle svega re\u010denog, ova ideja o suprotstavljanju mo\u0107i nije sasvim zadovoljavaju\u0107a. Ona neminovno vodi u sukob. Vladaju\u0107i poredak \u0107e uvek nastojati da uni\u0161ti, asimiluje, apsorbuje ili preotme otpor mo\u0107i, koji ne mo\u017ee ve\u010dno da toleri\u0161e. To onda ima samo dve posledice: otpor mo\u0107i se ili poja\u010dava i tako ulazi u ciklus ostalih rastu\u0107ih mo\u0107i; ili napu\u0161ta svoj trenutni oblik i tra\u017ei druge osnove, druge izraze, druge principe reorganizuje se, itd. On menja svoje bojno bolje, front i izgled. To je jedini zadovoljavaju\u0107i odgovor, ali \u2013 nema razloga da se to krije \u2013 koji je krajnje te\u0161ko ostvariti. (Ta pitanja sam detaljnije razmotrio u svojoj knjizi Autopsija revolucije).[5]<\/p>\n

*<\/p>\n

Ali, postoji jedna jo\u0161 radikalnija mogu\u0107nost: svestan izbor \u201ene-mo\u0107i\u201c, odbacivanje svakog oblika mo\u0107i, nezavisno od toga da li je i u kojoj meri legitiman. \u201eNe-mo\u0107\u201c o\u010digledno se\u017ee mnogo dalje od nenasilja ili suprotstavljanja ratu. Ne-mo\u0107 je radikalno odbacivanje jedne \u201enormalne\u201c \u010dovekove sklonosti \u2013 agresije, nasilnog reagovanja na nasilje, pravila oko za oko, kao i svih vrednosti i institucija na\u0161eg dru\u0161tva, naro\u010dito ekonomske organizacije, ideje o konkurenciji, da je \u017eivot borba, u kojoj najbolji pobe\u0111uje. Sve dok se dr\u017eimo te ideologije neminovno utiremo put komunisti\u010dkim i fa\u0161isti\u010dkim diktaturama i njihovim tehnostrukturama. Ne smemo, naravno, pasti u zamku idealizma \u2013 naime, ne smemo se uzdati u neko budu\u0107e dru\u0161tvo koje bi po\u010divalo na etici totalne ne-mo\u0107i. Nema potrebe da se bavimo nekom anarhisti\u010dkom utopijom.<\/p>\n

Danas, u ovom na\u0161em dru\u0161tvu, koje je izabralo mo\u0107, moramo imati neprekidno i beskompromisno odbacivanje mo\u0107i. Mi, mali, ali su\u0161tinski glasovi otpora, moramo izabrati ne-mo\u0107. A na\u0161 otpor je su\u0161tinski, zato \u0161to ako ne istrajavamo u onome za \u0161ta se zala\u017eemo i ako to ne \u017eivimo, onda je na\u0161e dru\u0161tvo osu\u0111eno na propast. Sledbenici ne-mo\u0107i \u2013 neuspe\u0161nosti, neefikasnosti, \u201eproma\u0161aji\u201c, itd. \u2013 \u017eive u istini tako \u0161to stalno dovode u pitanje sve dru\u0161tvene ideologije. Ni proizvodnja bogatstva, ni uspe\u0161na sredstva i sistemi za proizvodnju, distribuciju i potro\u0161nju, niti neki pravedni politi\u010dki poredak, ne mogu da obezbede dru\u0161tvu budu\u0107nost.<\/p>\n

Budu\u0107nost na\u0161eg dru\u0161tva po\u010diva samo na slobodnim osobama u na\u0161em dru\u0161tvu. Sledbenici ne-mo\u0107i su jedine slobodne osobe u na\u0161em okru\u017eenju, zato \u0161to se oni koji naginju mo\u0107i opiru sociolo\u0161koj promeni, naro\u010dito zbog onoga \u010dime im ona preti kao pojedincima.<\/p>\n

*<\/p>\n

Nema drugog na\u010dina. U stvari, ovaj na\u010din ima mnogo ve\u0107e implikacije i mogu\u0107nosti nego \u0161to u prvi mah izgleda; to su skrivene i duboke implikacije za svakog od nas.
\n—————–<\/p>\n


\n[1] Charles Maurice de Talleyrand-P\u00e9rigord (1754\u20131838), \u010duveni francuski diplomata. Verovatno Elilova gre\u0161ka; ta izreka se pripisuje Lordu Aktonu (John Emerich Edward Dalberg-Acton, (1834\u20131902).<\/p>\n

[2] Ernst J\u00fcnger (1895\u20131998), Gl\u00e4serne Bienen, 1957.<\/p>\n

[3] Heinrich B\u00f6ll, Billard um halbzehn, 1959. U tekstu, prevodioci na engleski su napisali, \u201eThe Sacrament of the Bull\u201c, mo\u017eda slede\u0107i Elila i francuski prevod naslova Belovog romana, ali to je motiv iz romana Bilijar u pola deset (na francuskom, Les Deux Sacrements, \u201eDva sakramenta\u201c; jedni primaju \u201esakrament jagnjeta\u201c, drugi \u201esakrament zveri\u201c ili bika).<\/p>\n

[4] Hans Kelsen (1881\u20131973), Reine Rechtslehre (\u010cista teorija prava), 1934\u20131960.<\/p>\n

[5] Jacques Ellul, Autopsie de la r\u00e9volution, Paris, Calmann-L\u00e9vy, collection Libert\u00e9 de l\u2019Esprit, 1969 (2008).<\/em><\/p>\n

Anarhisti\u010dka biblioteka<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako je cilj na\u0161eg suprotstavljanja mo\u0107i samo osvajanje vlasti, zamena jednog re\u017eima drugim, onda to ne zna\u010di ni\u0161ta. Jo\u0161 gore, to nije ni\u0161ta drugo nego nova inkarnacija duha mo\u0107i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":204111,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-204110","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/204110","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=204110"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/204110\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/204111"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=204110"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=204110"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=204110"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}