{"id":203208,"date":"2016-04-17T08:00:44","date_gmt":"2016-04-17T06:00:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=203208"},"modified":"2016-04-16T23:03:02","modified_gmt":"2016-04-16T21:03:02","slug":"kome-steti-porez-u-kapitalizmu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/04\/17\/kome-steti-porez-u-kapitalizmu\/","title":{"rendered":"Kome \u0161teti porez u kapitalizmu?"},"content":{"rendered":"

Autor: Andr\u00e1s Juh\u00e1sz<\/strong><\/em><\/p>\n

\"porez\"<\/a>Panama pejpers su svetskoj javnosti jo\u0161 jednom ilustrovali na\u010dine na koje se bogatstvo preliva od siroma\u0161nih ka bogatima. Ipak, strogo kontrolisani dokumenti obra\u0111ivani i komentarisani na na\u010din da za\u0161tite poslovanje ne malog broja kompanija iz zapadnih zemalja, ne\u0107e ugroziti sistem koji je i stvorio mogu\u0107nosti za takvo prikrivanje poreza. Upravo ovako selektivan pogled na \u201eaferu\u201c otvara prostor onim glasovima koji ovakve kriminalne radnje svode na po\u017eeljnu \u201eporesku konkurenciju\u201c.<\/p>\n

Poslednjih nedelja pa\u017enja medija usmerena je na projekat Panama papers, kojim rukovodi Zidoj\u010de Cajtung (S\u00fcddeutsche Zeitung), nema\u010dka medijska ku\u0107a, u saradnji sa organizacijom ICIJ (Me\u0111unarodni konzorcijum istra\u017eiva\u010dkih novinara). Za reformski nastrojene optimiste ovaj leak, ve\u0107i od Wiki, Luxembourg i Snowden leakova skupa, je katalizator radosti, obe\u0107avaju\u0107i udarac u stomak svetskoj korupciji i korak ka kapitalizmu sa ljudskim licem \u2013 iako \u0107e javnosti od 11 miliona dokumenata biti dostupan samo onaj deo koji pro\u0111e obradu stru\u010dnog novinarskog tima (i cenzuru institucija mo\u0107i, dodali bi sumnji\u010davci). Taj optimizam ne deli deo prokapitalisti\u010dke stru\u010dne javnosti koji isti\u010de upravo ono \u0161to je po njima pozitivna strana offshore kompanija i poreskih rajeva. Takvo stanovi\u0161te je izneseno i u tekstu Poreski raj i(li) pakao, objavljenom na portalu Pe\u0161\u010danik, u kojem se argumentuje da su biznisu potrebni otoci mekih poreskih sistema (dodajmo tu i prefinjenu ra\u010dunovodstvenu diskreciju), i to ni zbog \u010dega drugog, ve\u0107 zbog \u201cslobode za svoj novac\u201d koja je, avaj, ugro\u017eena u mati\u010dnim dr\u017eavama tih biznisa. Uz to, korist od tih poreskih skrovi\u0161ta nadilazi njihovu mre\u017eu klijenata, jer oni:<\/p>\n

\u201c(p)rvo, predstavljaju zdravu poresku konkurenciju poreskim sistemima evropskih i (Sjedinjenih) ameri\u010dkih, tj. bogatijih dr\u017eava, koje su pokazale jaku sklonost da visokim porezima prosto deru svoje gra\u0111ane. I drugo, omogu\u0107avaju lak\u0161i protok kapitala od \u010dega korist pre svega imaju nerazvijeni i kapitalom siroma\u0161niji narodi.\u201d<\/p>\n

Osvrnemo li se, me\u0111utim, na istoriju poreza i na logiku i u\u010dinke konkurencije, pokazuje se<\/p>\n

da je takvo stanovi\u0161te srodno onom anegdotskom zahvatu nema\u010dkog idealiste Georga Vilhelma Fridriha Hegela, koji je, navodno, na prigovor da se njegova teorija ne poklapa sa \u010dinjenicama odgovorio: tim gore po \u010dinjenice.<\/p>\n

Poresko prelivanje<\/strong><\/p>\n

U globalnom poreskom takmi\u010darstvu u\u010destvuju i siroma\u0161ni i bogati. Primera radi, upravo je Velika Britanija najavila smanjenje poreza na dobit na 17%, a ta je zemlja jo\u0161 u bliskoj pro\u0161losti imala radikalno progresivan sistem oporezivanja sa veoma visokim stopama na visoke dohodke i kapitalne dobiti. Tradicionalno (u ekonomskom smislu) liberalna Britanija smatrala je da je progresivno oporezivanje na \u201c\u0161tetu\u201d najbogatih adekvatno oru\u0111e u procesu izgradnje pravednije dru\u0161tveno-ekonomske klime nakon Drugog svetskog rata, budu\u0107i da je omogu\u0107avalo preraspodelu zna\u010dajnog bogatstva bez ugro\u017eavanja privatnog vlasni\u0161tva. Poreska stopa na najvi\u0161e dohotke 1950. godine posti\u017ee u toj zemlji danas nezamislivih 98%. U istorijskom periodu takvog oporezivanja, Velika Britanija je imala ne samo jaku ekonomiju nego i socijalnu dr\u017eavu. Dr\u017eavno finansirani zdravstveni sistem \u2013 NHS \u2013 je utemeljen tada kao jedan od klju\u010dnih elemenata politike celo\u017eivotne socijalne za\u0161tite najve\u0107eg broja stanovnika te dr\u017eave.<\/p>\n

Fiskalna istorija mnogih dr\u017eava Zapada tako\u0111e pokazuje da su primenjivale poreske sisteme sli\u010dne onim u Velikoj Britaniji upravo u periodu tzv. dr\u017eave blagostanja, koji karakteri\u0161e dr\u017eavno finansirano \u0161kolovanje, zdravstvo, socijalno stanovanje i sl.<\/p>\n

U SAD-u je tokom mandata Ronalda Regana porez na dohodak postepeno smanjen sa dotada\u0161njih 70% na 28%. To je po trickle-down ekonomiji \u2013 koju je zastupao tada\u0161nji predsednik \u2013 trebalo da oslobodi poslovnu kreativnost time \u0161to rastereti bremena poreza velika bogatstva, te omogu\u0107i i da se tako podstaknuta korist bogatih takore\u0107i prelije na ekonomski ni\u017ee slojeve stanovni\u0161tva. Do prelivanja je zaista do\u0161lo, samo ne do takvog kakvo se predvi\u0111alo. U roku od tri decenije udeo dohotka najbogatijih 10% stanovnika u raspodeli dohodaka se vi\u0161e nego duplirao.1 Danas se preko 90% nacionalnog dohotka preliva na ra\u010dune najbogatijih, na \u0161ta ukazuje, uostalom, i Berni Sanders, u svojoj socijaldemokratskoj kampanji.<\/p>\n

O (poreskoj) konkurenciji<\/strong><\/p>\n

Kao podvrsta konkurencije uop\u0161te, i poreska konkurencija spada u imperative kapitalizma. Istorija pokazuje da od pritisaka koji konkurencija vr\u0161i na proizvodnju zapravo stradaju neposredni proizvo\u0111a\u010di, tj. radnici, dok se akumulacija kapitala nastavlja. Pod pritiskom konkurencije kapitalista je primoran da pove\u0107a produktivnost i(li) da smanji tro\u0161kove proizvodnje, a to posti\u017ee pove\u0107avanjem automatizacije u proizvodnji (\u0161to ujedno zna\u010di i ukidanje radnih mesta), zahtevanjem ve\u0107e u\u010dinkovitosti od radnika (na primer ubrzavanjem \u201ctrake\u201d, \u0161to je poznato industrijskim radnicima u Srbiji), pove\u0107avanjem broja radnih sati, i sl. Ili, pak, gasi proizvodnju koja nije (dovoljno) profitabilna. U svakom slu\u010daju, kriterijum pona\u0161anja u konkurentskoj borbi nije dobronameran odnos prema kvalitetu \u017eivota neposrednih proizvo\u0111a\u010da \u2013 radnika, ve\u0107 prema stvaranju uslova za dalju neometanu akumulaciju kapitala.2<\/p>\n

Kada je u pitanju poreska konkurentnost postupak je veoma sli\u010dan: u osmi\u0161ljavanju poreske politike dr\u017eava se ne vodi brigom za kvalitet \u017eivota svojih gra\u0111anki i gra\u0111ana ve\u0107 zahtevima kapitala. Naravno, predstavnici vlasti \u0107e re\u0107i da na taj na\u010din omogu\u0107avaju nove investicije, koje \u0107e zauzvrat zaposliti najve\u0107i mogu\u0107i broj ljudi (koji, u me\u0111uvremenu, ukoliko nisu sposobni da pokrenu svoj biznis, treba da stegnu kai\u0161 i da sa bogoboja\u017eljivom marljivo\u0161\u0107u rade, rade i rade).<\/p>\n

Srbija, shodno svojoj perifernoj poziciji nije samo primorana da prilagodi svoj poreski sistem interesima kapitala, ve\u0107 i da primeni logiku koju je jedan autor dosetljivo nazvao Superhikovom, po junaku iz sveta stripa koji plja\u010dka siroma\u0161ne da bi plen dao bogatima.<\/p>\n

Prate\u0107i doktrinu neoliberalnih ekonomista srpska poreska politika se usmerava na sferu potro\u0161nje. Budu\u0107i da svi moraju da kupuju razna dobra i usluge, bez obzira na to da li su siroma\u0161ni ili bogati, ispravan na\u010din da se puni bud\u017eet \u2013 smatra se \u2013 jeste da se on osloni na potro\u0161nju, tj. na PDV. Me\u0111utim, svima je o\u010digledno da standardna stopa od 20%, koliko PDV iznosi u Srbiji, ne uti\u010de podjednako na kvalitet \u017eivota \u010doveka koji jedva obezbe\u0111uje uslove da pre\u017eivi i \u010doveka koji raspola\u017ee milionima. Uostalom, denuncijacija te ideje je stigla \u010dak i iz ekipe milionera. U svom TED govoru biznismen Nik Hanauer (Nick Hanauer) je istakao da bogati ne tro\u0161e zna\u010dajno vi\u0161e od gra\u0111ana prose\u010dnih ekonomskih mogu\u0107nosti, te da oporezivanje potro\u0161nje ne mo\u017ee da bude niti pravedna, niti \u010dak stimulativna za ekonomski razvoj i za otvaranje radnih mesta. Ipak, poreska konkurencija name\u0107e upravo takvo oporezivanje, primoravaju\u0107i dr\u017eavu da osloba\u0111a poreskih stega kretanje kapitala (odnosno bogate). A na osnovu superhikovske logike Srbija dodatni stimulans kapitalistima daje u vidu subvencionisanja radnih mesta, prodajom zemlji\u0161ta i objekata ispod cene i slobodnim ekonomskim zonama (kojima obezbe\u0111uje odre\u0111en stepen autonomije privatnog preduze\u0107a u odnosu na zakonodavstvo dr\u017eave).<\/p>\n

Ukratko, ukoliko je cilj da se obezbedi koliko toliko pristojan prose\u010dni standard \u017eivota za ve\u0107inu gra\u0111ana jedne dr\u017eave, a da pritom ta dr\u017eava zadr\u017ei kapitalisti\u010dki ekonomski sistem, neophodno je da se slobodno kretanje kapitala ote\u017ea. U prilog tome svedo\u010de kako istorijska gra\u0111a i logika konkurencije, tako i aktuelna ekonomska situacija (i lokalna i globalna). Dakle, i bez toga da dovedemo u pitanje mogu\u0107nost kapitalizma sa ljudskim licem, tvrdnja da \u0107e of\u0161or poslovanje i poreski rajevi preko poreske konkurencije ote\u017eati bogatim dr\u017eavama da \u201cderu svoje gra\u0111ane\u201d, odnosno da podstaknu ekonomski razvoj \u201ckapitalom siroma\u0161nijih dr\u017eava\u201d vodi beznade\u017enu bitku sa stvarno\u0161\u0107u.<\/p>\n

\u00a0\u00a0 1) Detaljnije o istoriji i ulozi oporezivanja sa mno\u0161tvom podataka u: Toma Piketi, Kapital u dvadesetprvom veku.<\/address>\n
\u00a0\u00a0 2) O imperativima kapitalizma videti npr: Ellen Meiksins Wood, The Origin of Capitalism: A Longer View.<\/address>\n

Ma\u0161ina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kao podvrsta konkurencije uop\u0161te, i poreska konkurencija spada u imperative kapitalizma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-203208","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/203208","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=203208"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/203208\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=203208"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=203208"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=203208"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}