{"id":203153,"date":"2016-04-16T07:58:42","date_gmt":"2016-04-16T05:58:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=203153"},"modified":"2016-04-16T07:58:42","modified_gmt":"2016-04-16T05:58:42","slug":"paradoks-lezbos","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/04\/16\/paradoks-lezbos\/","title":{"rendered":"Paradoks Lezbos"},"content":{"rendered":"

\"Zarka<\/a>De\u017eurala i bele\u017eila: \u017darka Radoja<\/strong><\/em><\/p>\n

No\u0107 je. Nebo ote\u017ealo od zvezda, povr\u0161inu mora obasjava mese\u010dina, ti\u0161inu prekidaju samo \u0161um talasa i pucketanje vatre na obali.<\/p>\n

\u201cStigao je jedan \u010damac malo dalje. Po\u017eurimo\u201d, ka\u017ee jedan od volontera ekipi okupljenoj oko vatre. Lekari bez granica brzinski pale dva kombija, volonteri privatne automobile, terenska kola… Na pet minuta vo\u017enje odatle, uz aerodrom u Mitiliniju, nekoliko desetina ljudi upravo izlazi iz gumenog \u010damca, takozvanog dingija. Svetla aerodroma obasjavaju obalu, jedini na\u010din da se vidimo, samo malo dalje je mrkli mrak. More, kojim su putovali minimum dva sata, po toj pomr\u010dini deluje sablasno.<\/p>\n

\u201cDobro smo, sad je sve u redu\u201d, ka\u017ee majka sme\u0161e\u0107i se i poku\u0161avaju\u0107i da, uz pomo\u0107 volontera presvu\u010de sina. Ne\u0107e. Mokar je potpuno, kao svi koji su do\u0161li gumenim \u010damcem, ali ne da da ga bilo ko skida. \u201cUzmi \u010daj\u201d. Odmahuje glavom. Sve dok jedna volonterka ne uzme \u0107ebe, okru\u017ei ga njime i iskusno mu napravi privatnu svla\u010dionicu. Vi\u0161e nema odmahivanja. Male farmerke… \u017duri, pa ne shvata da nije otkop\u010dao dugme na njima i da zato ne mo\u017ee da ih skine. Ispod pantalona, trenerka. Potpuno mokra. \u010carape \u2013 mokre. Bez cipela.<\/p>\n

Deka od svojih 70 sedi na zemlji, greje se u novom \u0107ebetu. Ne tra\u017ei ni\u0161ta. Izuva cipele i iz njih istresa vodu. Ne \u017eeli ni\u0161ta.<\/p>\n

Porodica sa troje male dece je zamotana u mokru \u0107ebad. Volonteri tr\u010de da im donesu novu. Presvukli su se, dobili \u010daj, keks, i umotali se da se zgreju. Ali to, nakon dva sata na vetru i pu\u010dini, uz \u0161ok koji su pre\u017eiveli, ne ide tako lako. Smeju se, sretni su jer su zavr\u0161ili dva sata plutanja na Egejskom moru i dokopali se kopna, ali u \u0161oku, jedva da umeju da prozbore re\u010denicu.<\/p>\n

\u201cU \u010damcu je bilo neudobno. Nas 60 unutra. Previ\u0161e. Svi smo bili prepla\u0161eni. Trideset minuta mi je trajalo kao 30 sati. U jednom trenutku vi\u0161e nisam ose\u0107ao noge jer su ljudi sedeli na njima. Jedva sam disao od prsluka za spasavanje. Motor na \u010damcu je stajao nekoliko puta na sred mora i tad bi svi uletali u paniku i po\u010deli da se mole\u201d,\u00a0 ranije mi je manje-vi\u0161e identi\u010dno iskustvo sa putovanja iz Turske na Lezbos prepri\u010davao Majed, jedan od sirijskih izbeglica kojeg sam srela u Pre\u0161evu. Iza njih je i\u0161ao jo\u0161 jedan brod.<\/p>\n

\u201cKad smo stigli na kopno, na Lezbos, dobili smo vesti od Crvenog krsta da drugi brod nije uspeo. Svi su se udavili.\u201d<\/p>\n

Dolazi autobus koji \u0107e ove ljude prevesti do detencijskog centra u selu Moria na Lezbosu. Zvani\u010dni kamp koji izgleda kao logor, ogra\u0111en visokom \u017eicom, uz policajce na svakom \u0107o\u0161ku, bez dovoljno hrane i lekarske pomo\u0107i, kao i mesta za sve ljude koji sti\u017eu preko Egejskog mora, iz Turske. Situacija je lo\u0161a, ali direktiva je takva \u2013 moraju biti sprovedeni u Moriju.<\/p>\n

Volonteri ma\u0161u, vi\u0161e ne\u0107e imati priliku da se sretnu ni da razgovaraju s njima, autobus odlazi, kupe sme\u0107e, \u010diste taj deo pla\u017ee i vra\u0107aju se na mesto pored logorske vatre. Opet sve ispo\u010detka. \u010cekanje poruka,\u00a0 automobila koji patroliraju obalom ostrva za slu\u010daj da neki \u010damac stigne, a da na tom mestu nema nikoga. Iza njih je ostao dingi, izduvan i polupotopljen u moru.<\/p>\n

Autobus \u0107e pro\u0107i obalom, pored kafi\u0107a u kojima doma\u0107i i gosti ispijaju svoje jutarnje kafe, \u0107akulaju i u\u017eivaju u jutarnjem suncu. I pored glavnog trga na kojem se u odre\u0111eno doba dana deli besplatna hrana stanovnicima Lezbosa koji ne mogu da je priu\u0161te. Grci su u sveop\u0161toj krizi i nezaposlenosti izgradili divljenja vredan sistem solidarne pomo\u0107i. Kako za sebe tako i za ove putnike. Neki nakon posla volontiraju, a neki su uzeli odmor ili vi\u0161emese\u010dnu pauzu kako bi pomagali u prihvatu izbeglih. Drugima ova situacija ne odgovara, ali im ne smetaju pare koje zara\u0111uju od hiljada ljudi koji su prolazili dnevno ostrvom. Paralelna stvarnost.<\/p>\n

BLANKET MAN<\/p>\n

Ujutru, sa savr\u0161enim izlaskom sunca, jedan od brodova mnogobrojnih organizacija koje trenutno borave na Lezbosu, dovukao je dva prazna \u010damca. Sa strane pi\u0161e \u201cspa\u0161eni\u201d. Unutra ostavljeni prsluci, crni \u0161laufi, mi\u0161i\u0107i sa zmajevima i ribicama za decu. Jedan od aktivista pokazuje na veliku belu zakrpu. Tim \u201ckrpljenim\u201d \u010damcem putovale su porodice sa decom.<\/p>\n

\u201cNavodno je na severu stigao jo\u0161 jedan \u010damac ali nije potvr\u0111eno\u201d, ka\u017ee Erik, jedan od volontera Svis krosa. Tu je tek nekoliko dana i de\u017eura na pla\u017ei svaki dan po 12 sati.<\/p>\n

Uz vatru sedi i drugaru pod \u0107ebetom peva tomvejtovski \u201cblanket man\u201d studentkinja iz Italije, ve\u0107 dve nedelje volonterka na Lezbosu. Katerina Rodeli. Ka\u017ee da su joj no\u0107i na obali svet okrenule naglava\u010dke i da je shvatila da tu ima mnogo vi\u0161e od pukog \u201clogorovanja\u201d.<\/p>\n

\u201cNo\u0107i su hladne, ali smo svi zbog razloga zbog kojeg smo tu bez problema ostajali budni celu no\u0107. I \u010dekali. Zna\u0161 da u svakom trenutku mo\u017ee da se pojavi svetlo lampe na pu\u010dini, ili zvuk motora koji se pribli\u017eava obali. Siguran si da tamo neko, na drugoj obali uska\u010de u dingi i da ba\u0161 njega \u010deka\u0161. To su dragoceni trenuci. \u010ceka\u0161 nekoga koga ne poznaje\u0161. Nema ve\u0107eg dokaza humanosti \u2013 bezuslovna ljubav prema drugom, tebi nepoznatom. Kada sam \u010dekala prvi \u010damac na obali ose\u0107ala sam strah od gomile koja dolazi odnekud. Me\u0111utim, kad sam videla prvi dingi pun ljudi, sve je bilo tako prirodno, nisam o\u010dekivala takvu reakciju. Nisam znala \u0161ta da radim, ali sam znala da sam na pravom mestu. Nije te\u0161ko nasme\u0161iti se deci, promeniti im mokre \u010darape, zagrliti sretne roditelje koji su uspeli da ih prevezu preko mora. Biti \u010dovek je tako prirodno. Znam da je ovo \u0161to sam rekla op\u0161te mesto, ali nikad to tako duboko ne bih razumela da nisam provela nekoliko no\u0107i pored vatre na obali\u201d, pri\u010da Katerina.<\/p>\n

\u010camci sti\u017eu, nekada u manjem, nekada u ve\u0107em broju, ali sada se ve\u0107 ne de\u0161avaju no\u0107i bez dolazaka. Vreme je lep\u0161e i pored pretnje deportacijom, prema sporazumu EU i Turske, izbeglice iz Sirije, Avganistana, Iraka i mnogih drugih zemalja ipak rizikuju i be\u017ee ne samo iz svojih zemalja, nego i iz Turske..<\/p>\n

\u201cTurska nije i ne mo\u017ee da bude sigurna zemlja\u201d, ka\u017ee mi prijatelj samo nekoliko dana ranije u Istanbulu, dok smo na Istiklalu, ulici u kojoj je nedavno samoubica razneo sebe, pili pivo i slu\u0161ali tradicionalne levi\u010darske turske pesme. Sem teroristi\u010dkih napada, Turska u odre\u0111enim delovima zemlje \u017eivi gra\u0111anski rat, represiju predsednika Erdogana koji zatvara sve koji ukazuju na kriminal ili javno istupaju protiv njega. Me\u0111unarodne organizacije pi\u0161u da Turska puca na sirijske izbeglice na granici, da ih nezakonito deportuje, da im ne izdaje dozvole za rad pa rade na crno i za bedne novce, da decu izbeglice ne \u0161koluje….<\/p>\n

\u201cNiko ne veruje u taj sporazum. Ako Turska i dobije tih \u0161est milijardi, to ovde niko ne\u0107e videti\u201d, ka\u017ee mi prijatelj. Malo je onih koji su u Turskoj govorili pozitivno o sporazumu kojim zapravo jedino Turska dobija. EU je sahranila ideju o sebi, prekr\u0161ila me\u0111unarodne konvencije, dokumenta na kojima je po\u010divala ideja o njoj samoj…\u00a0 Umesto da se izbori sa prilivom izbeglih za \u010diju tragediju je itekako odgovorna, odlu\u010dila je da ih deportuje.<\/p>\n

SRE\u0106A NA IZBEGLI\u010cKI NA\u010cIN<\/p>\n

\u201cNisam spavao ve\u0107 dva dana. No\u0107u ih spa\u0161avamo s mora, a danju im poma\u017eemo u zatvoru (volonteri tako zovu detencijske centre op.a.)\u201d, pri\u010da Tanasis, koji ve\u0107 pet meseci do\u010dekuje brodove pune izbeglica na Lezbosu. Tokom leta i jeseni bilo ih je i do 70, ali tokom zime broj se smanjio na nekoliko brodova \/ \u010damaca dnevno. Uprkos lo\u0161im vremenskim uslovima, hladnom moru, sporazumu EU i Turske, strahu od deportacije, ljudi nisu prestali da be\u017ee od rata i bede.<\/p>\n

Prema podacima Me\u0111unarodne organizacije za migracije (IOM), samo u prva dva meseca 2016. na gr\u010dka ostrva je stiglo preko 100.000 ljudi, \u0161to je ozbiljno pove\u0107anje u odnosu na 2015. godinu, kada je isti broj dolazaka zabele\u017een zaklju\u010dno sa junom. Nakon zatvaranja balkanske rute, u Gr\u010dkoj je ostalo blokirano preko 50.000 ljudi. U me\u0111uvremenu se omasovila ruta preko Mediterana i samo u dva dana italijanska obalna stra\u017ea je spasila preko 4.000 ljudi.<\/p>\n

Tanasis ka\u017ee da je de\u017euranje i pomaganje zahtevno, ali da se u svih pet meseci nikada nije ose\u0107ao gore kao kada su po\u010dele deportacije.<\/p>\n

\u201cMoraju otvoriti granice. Dogovor EU i Turske kr\u0161i ljudska prava. Pre nekoliko dana se jedan momak iz Pakistana poku\u0161ao ubiti u Moriji.\u00a0 EU je za ve\u0107inu ljudi postala sinonim za nepravdu\u201d, ka\u017ee. Aktivisti na Lezbosu poku\u0161avaju da sa\u010duvaju dva volonterska kampa \u2013 Pikpu i Better days, u kojima su i uslovi i odnosi sa izbeglicama na koliko toliko prihvatljivom nivou.<\/p>\n

\u201cU Moriji je svaki dan veliki broj advokata, poku\u0161avaju da re\u0161e situaciju sa izbeglima, ali ih, uz sav trud, nema dovoljno. Uslovi u kampu su lo\u0161i, prepunjen je. Zato nam je va\u017eno da sa\u010duvamo Pikpu\u201d, ka\u017ee Tanasis.<\/p>\n

Na stanje u detencijskim centrima na Lezbosu i drugim ostrvima je upozorila i me\u0111unarodna organizacija za za\u0161titu ljudskih prava Amnesty International. Zamenica direktora Amnestija za Evropu, Gauri van Gulik, rekla je za The Guardian da su izbeglice zato\u010dene na rubu Evrope i da ne vide svetlo na kraju tunela.<\/p>\n

\u201cLjudi na Lezbosu i Hiosu nemaju bukvalno nikakav pristup pravnoj pomo\u0107i, ograni\u010den im je pristup uslugama i podr\u0161ci, i jedva da dobijaju bilo kakve informacije o trenutnom ili budu\u0107em statusu. Ose\u0107aju se strah i bezna\u0111e\u201d, navodi Amnesty i dodaje da je me\u0111u 4.000 ljudi, stotinjak osoba iz ranjivih grupa kojima je neophodna hitna pomo\u0107, uklju\u010duju\u0107i bebu sa komplikacijama nakon napada u Siriji, trudnu \u017eenu, ljude koji ne mogu da hodaju i devojku sa pote\u0161ko\u0107ama u razvoju.<\/p>\n

Moriju i Better days deli dva metra \u0161iroka cesta. Sa desne strane su vi\u0161emetarska bodljikava \u017eica i policija, prostor u koji mo\u017ee\u0161 u\u0107i, ali je pitanje kako \u0107e\u0161 zvani\u010dno iza\u0107i, a preko puta baloni, boje, nasmejana lica volontera i \u0161atori. Sa stanovnicima Morije mo\u017ee\u0161 pri\u010dati samo kroz \u017eicu, a preko puta mo\u017eete sedeti ravnopravno i dru\u017eiti se do mile volje. Iz Morije mo\u017ee\u0161 i pobe\u0107i jer postoji \u0107o\u0161e kroz koje se mogu provu\u0107i njeni \u201cstanovnici\u201d. Ali, \u0161ta onda?<\/p>\n

\u201cSupruga mi je unutra\u201d, ka\u017ee Muhamed, 35-godi\u0161nji Avganistanac koji ve\u0107 15 godina \u017eivi u Gr\u010dkoj. \u201cBolesna je, ima temperaturu, lekari nemaju vremena da joj se posvete. Mo\u017eete li me, molim vas, odvesti do prve apoteke?\u201d, pita.<\/p>\n

Naravno. Pokazuje svoju malu fabriku majica, pita za\u0161to je ne puste kad je on tu i brinu\u0107e se o njoj. Pokazuje nam i njihove zajedni\u010dke fotografije iz kampa. Ka\u017ee da nije sama u Gr\u010dkoj, on, njen mu\u017e je tu, ne\u0107e \u017eiveti na ra\u010dun dr\u017eave, on vredno radi. Ni\u0161ta mu nije jasno. Zapravo malo kome jeste.<\/p>\n

\u201cTe dve realnosti su mi najve\u0107i utisak Lezbosa\u201d, ka\u017ee Katerina. \u201cU jednom trenutku si u najprirodnijoj mogu\u0107oj situaciji \u2013 igra\u0161 se najsla\u0111im detetom na svetu, dvogodi\u0161njom sirijskom devoj\u010dicom, ljubi\u0161 joj ruke i daje\u0161 staru igra\u010dku koju si iskopao na dnu ruksaka. S druge strane, ako se malo izmesti\u0161 i pogleda\u0161 iz daljine, vidi\u0161 devojku kako se preko \u017ei\u010dane ograde igra sa detetom. Ne\u0161to tu nije u redu, zar ne?\u201d<\/p>\n

Lezbos miri\u0161e na cvet narand\u017ee. Tu no\u0107 trajekt na putu za Atinu ne\u0107e svratiti do Hiosa, jer su izbeglice probile ogradu i u luci \u010dekaju brodove da se ukrcaju za kopno. Na trajektu je pobuna onih koji imaju kartu i \u017eele na Hios. Pobuna ovde, pobuna tamo. Jo\u0161 jedan dokaz da ni\u0161ta ne funkcioni\u0161e.<\/p>\n

Trajekt kre\u0107e. U daljini, u kampu No bordera na obali ostaju oni kojima su oduzeta sva ljudska prava, uklju\u010duju\u0107i i ono da putuju kuda \u017eele. Mogu samo da gledaju. I tako ve\u0107 nedeljama. Ve\u0107 sutra \u0107e biti sre\u0107ni ako ne budu deportovani u Tursku.<\/p>\n

Kontrapress<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljudi dolaze mokri gumenim \u010damcima na obalu Mitilinija. Malo dalje neki drugi ljudi piju svoju jutarnju kafu u obli\u017enjem kafi\u0107u. Sve je, kao, normalno. Prole\u0107e je i Lezbos miri\u0161e na cvet narand\u017ee<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":203154,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-203153","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/203153","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=203153"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/203153\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/203154"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=203153"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=203153"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=203153"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}