{"id":203025,"date":"2016-04-14T10:46:19","date_gmt":"2016-04-14T08:46:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=203025"},"modified":"2016-04-14T15:35:34","modified_gmt":"2016-04-14T13:35:34","slug":"kad-treba-posjetiti-psihijatra","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/04\/14\/kad-treba-posjetiti-psihijatra\/","title":{"rendered":"Kad treba posjetiti psihijatra"},"content":{"rendered":"

\"psihijatar\"Svi smo mi ponekad tu\u017eni ili ljuti, ali koliko intenzivno i \u010desto se to doga\u0111a? Ako se ponavlja i zna\u010dajno uti\u010de na va\u0161e funkcionisanje, vreme je da potra\u017eite pomo\u0107.<\/p>\n

Svi mi pre\u017eivimo neka razdoblja stresa, tuge, o\u010daja i sva\u0111a, ali kako znati koji su signali za uzbunu i kad nam treba stru\u010dna pomo\u0107?<\/p>\n

Stru\u010dnjaci tvrde da oni kojima je zbog psihi\u010dkih problema najpotrebnija profesionalna pomo\u0107, najmanje pose\u017eu za njom. Dok jedan od pet odraslih Amerikanaca boluje od nekog oblika psihi\u010dke bolesti, tek oko 46-65 odsto osoba sa umerenim do jakim problemama stvarno i krene na le\u010denje, potvrdila je Administracija za bolesti zavisnosti i mentalnog zdravlja.<\/p>\n

I dok je u psihijatrijskoj zajednici prioritet identifikacija i le\u010denje psihi\u010dkih bolesti, psiholo\u0161ka pomo\u0107 onima koji ne znaju u kojem su ta\u010dno stanju i u \u010demu je problem, jednako je va\u017ena. Jer uz to \u0161to ako ne znate \u0161ta vas mu\u010di – nepotrebno patite, va\u0161i problemi mogu sve vi\u0161e da se komplikuju ako izbegavate da potra\u017eite profesionalnu pomo\u0107.<\/p>\n

“\u0160to ranije neko potra\u017ei pomo\u0107, to \u0107e jednostavnije biti re\u0161iti njihov problem. Bi\u0107e manje lo\u0161e potro\u0161enog vremena, manje \u0107e problem ostaviti posledica i bi\u0107e manja koli\u010dina stresa uklju\u010denog u ceo proces”, izjavio je psiholog Danijel J. Rejdenberg.<\/p>\n

Psiholozi smatraju da ne dolaze svi da potra\u017ee pomo\u0107 ponajvi\u0161e zbog stigmatizacije i mitova koji su uklju\u010deni u proces tra\u017eenja pomo\u0107i psihologa ili psihijatra. Mnogi veruju da samo “ludi” ljudi idu na terapiju i smatraju da je prihvatanje pomo\u0107i znak slabosti ili smatraju da \u0107e im terapija oduzeti previ\u0161e vremena, da \u0107e biti preskupa ili da \u0107e se “navu\u0107i” na neke antidepresive. Ali, ni\u0161ta od toga nije istina, tvrdi dr Meri Alvord.<\/p>\n

“Va\u0161a terapija mo\u017ee da se odvija jednom u nedelju dana ili dve. Ljudi strahuju da \u0107e jednom kad krenu, ovde zauvek ostati, ali to nije istina”, obja\u0161njava Alvord.<\/p>\n

“\u017divot je danas te\u017eak. Na efekte psihoterapije mo\u017ee se gledati kao na opu\u0161tanje od stresa, nalik ve\u017ebanju ili pravilnoj ishrani. Smatrajte to strategijom koja \u0107e vam olak\u0161ati \u017eivot i koja \u0107e umanjiti stres”, napominje Rejdenberg.<\/p>\n

Ovo su situacije u kojima bi trebalo da potra\u017eite pomo\u0107 psihijatra, socijalnog radnika ili psihologa:<\/p>\n

    \n
  1. Sve \u0161to ose\u0107ate je intenzivno<\/li>\n<\/ol>\n

    Svi smo mi ponekad tu\u017eni ili ljuti, ali koliko intenzivno i \u010desto se to doga\u0111a? Ako se ponavlja i zna\u010dajno uti\u010de na va\u0161e funkcionisanje, vreme je da potra\u017eite pomo\u0107.<\/p>\n

    “To mo\u017ee da deluje paralizuju\u0107e, da dovede do napada panike, pa \u0107ete pre nego \u0161to shvatite \u0161ta se de\u0161ava po\u010deti da izbegavate stvari”, ka\u017ee Alvord i dodaje: “Ako va\u0161 \u017eivot postane sve vi\u0161e ograni\u010davaju\u0107 zato \u0161to puno stvari izbegavate, verovatno je pravi trenutak da potra\u017eite pomo\u0107”.<\/p>\n

      \n
    1. Pre\u017eiveli ste traumu i ne mo\u017eete da prestanete da razmi\u0161ljate o njoj<\/li>\n<\/ol>\n

      Bol zbog smrtnog slu\u010daja u porodici, prekida veze ili gubitka posla mo\u017ee biti i vi\u0161e nego dovoljno za savetovanje.<\/p>\n

      “Obi\u010dno mislimo da \u0107e ta ose\u0107anja nestati sama od sebe”, ka\u017ee Alvord, napominju\u0107i da to nije uvek slu\u010daj. A tuga zbog gubitka mo\u017ee da uti\u010de na na\u0161e svakodnevno funkcionisanje i \u010dak da uzrokuje da se povu\u010demo od prijatelja i u sebe. Ako uhvatite sebe kako vi\u0161e ne radite stvari u kojima ste pre u\u017eivali i to primete i ljudi oko vas, mo\u017eda je pravi trenutak da popri\u010date sa stru\u010dnjakom.<\/p>\n

        \n
      1. Imate neobja\u0161njive glavobolje koje se ponavljaju, stoma\u010dne tegobe i imunitet vam je opao<\/li>\n<\/ol>\n

        “Kad smo psihi\u010dki uzrujani, to uti\u010de i na na\u0161e telo”, ka\u017ee Alvord. Istra\u017eivanja su potvrdila da se stres mo\u017ee manifestovati na \u010ditav niz fizi\u010dkih na\u010dina, od hroni\u010dnih probavnih tegoba do glavobolja, u\u010destalih prehlada, pa \u010dak i nedostatka libida. Rejdenberg dodaje da su neuobi\u010dajeni bolovi poput iznenadnih gr\u010deva mi\u0161i\u0107a (koji su se stvorili odjednom, naizgled ni\u010dim izazvani) ili bolova u vratu, \u010desto znakovi dugotrajnog stresa ili emotivnog neraspolo\u017eenja.<\/p>\n

          \n
        1. Po\u010deli ste da koristite ne\u0161to kako biste se nosili sa situacijom<\/li>\n<\/ol>\n

          Ako shvatite da ste po\u010deli sve vi\u0161e da pijete ili koristite droge ili prekomerno jedete, ili tek razmi\u0161ljate o svemu navedenom, to mogu biti signali da se nadate da \u0107ete na taj na\u010din ugu\u0161iti ose\u0107anja sa kojima bi ustvari trebalo da se suo\u010dite.<\/p>\n

            \n
          1. Na poslu ste sve neproduktivniji i sve vi\u0161e gre\u0161ite<\/li>\n<\/ol>\n

            Promene na poslu u\u010destale su me\u0111u osobama koje se mu\u010de sa emotivnim ili psiholo\u0161kim problemima. Mo\u017eda se ose\u0107ate isklju\u010deno od posla, ka\u017ee Rejdenberg, \u010dak i ako vas je on pre \u010dinio sre\u0107nim. Osim promena u koncentraciji i pa\u017enji, mo\u017eda dobijate i negativne kritike od \u0161efa ili kolega, \u0161to bi moglo da ukazuje na ve\u0107e probleme.<\/p>\n

              \n
            1. Ose\u0107ate se isklju\u010deno od aktivnosti u kojima ste nekad u\u017eivali<\/li>\n<\/ol>\n

              Ako vas vi\u0161e nimalo ne veseli odlazak na kafu sa prijateljicama, \u010ditanje knjiga ili porodi\u010dni nedeljni ru\u010dkovi, a donedavno ste u\u017eivali u tome, to bi mogao da bude pokazatelj drugih tegoba.<\/p>\n

                \n
              1. Va\u0161e veze su postale nepregnute<\/li>\n<\/ol>\n

                Ako ne mo\u017eete da se otvorite svojim voljenima i ka\u017eete im kako se ose\u0107ate, ili \u010dak ne mo\u017eete da identifikujete \u0161ta je ta\u010dno to \u0161to vas mu\u010di; ili ako vas nimalo ne veseli dru\u017eenje sa voljenima, mo\u017eda ste dobar kandidat za porodi\u010dnu terapiju. Mo\u017eda je re\u010d o mnogo dubljim problemima koji se mogu re\u0161iti samo ako se uklju\u010de sve karike u lancu.<\/p>\n

                  \n
                1. Va\u0161i prijatelji vam ka\u017eu da su zabrinuti<\/li>\n<\/ol>\n

                  Ponekad drugi ljudi mogu da uo\u010de uzorke koje ne mogu videti oni kojih se ti\u010du, pa vredi \u010duti kako stvari stoje iz drugih perspektiva. “Ako vas neko odjednom pita da li ste pri\u010dali sa nekim o svojim problemima, kako se ose\u0107ate (zabrinutim tonom) ili vam napomene da se brine za vas, to je znak da bi verovatno trebalo da poslu\u0161ate njihove savete”, ka\u017ee Rejdenberg.<\/p>\n

                  Express.hr\/B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                  Svi smo mi ponekad tu\u017eni ili ljuti, ali koliko intenzivno i \u010desto se to doga\u0111a? Ako se ponavlja i zna\u010dajno uti\u010de na va\u0161e funkcionisanje, vreme je da potra\u017eite pomo\u0107. Svi mi pre\u017eivimo neka razdoblja stresa, tuge, o\u010daja i sva\u0111a, ali kako znati koji su signali za uzbunu i kad nam treba stru\u010dna pomo\u0107? Stru\u010dnjaci tvrde […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-203025","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/203025","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=203025"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/203025\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=203025"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=203025"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=203025"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}