{"id":202613,"date":"2016-04-08T08:35:17","date_gmt":"2016-04-08T06:35:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=202613"},"modified":"2016-04-08T08:35:51","modified_gmt":"2016-04-08T06:35:51","slug":"kapitalizam-drugi-dolazak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/04\/08\/kapitalizam-drugi-dolazak\/","title":{"rendered":"Kapitalizam \u2013 Drugi dolazak"},"content":{"rendered":"

Autor: Anatole Kaletsky<\/strong><\/em><\/p>\n

\"Anatole-kaletsky\"<\/a>\u0160irom sveta prevladalo je ose\u0107anje kraja jedne epohe. Ljude \u017eive u dubokoj strepnji od mogu\u0107eg sloma svojih nekada stabilnih dru\u0161tava, kao u Jejtsovoj besmrtnoj pesmi \u201cDrugi dolazak\u201d:<\/p>\n

Kru\u017ee\u0107 i kru\u017ee\u0107 u sve \u0161irem luku<\/p>\n

Soko ne \u010duje vi\u0161e sokolara.<\/p>\n

Sve se razliva; sredi\u0161te popu\u0161ta;<\/p>\n

Puko bezvla\u0161\u0107e preplavljuje svet,<\/p>\n

Kulja krvomutna plima, na sve strane<\/p>\n

Obred nevinosti davi se u njoj;<\/p>\n

Najbolji ni u \u0161ta ne veruju, dok se<\/p>\n

Najgori nadimaju od \u017eestine.<\/p>\n

Besumnje, na pomolu je neko otkrovenje;<\/p>\n

Besumnje, na pomolu je Drugi Dolazak.<\/p>\n

Drugi Dolazak! Tek \u0161to re\u010d izustih,<\/p>\n

A grdna slika iz Spiritus Mundi<\/p>\n

Ve\u0107 vid mi muti: u pesku pustinje<\/p>\n

Lavlje obli\u010dje sa glavom \u010doveka,<\/p>\n

I okom praznim, ko sunce okrutnim,<\/p>\n

Kre\u0107e lene sapi, dok svuda okolo<\/p>\n

Teturaju se senke gnevnih ptica.<\/p>\n

Opet pade tama; ali ja sad znam:<\/p>\n

Dvadeset vekova tvrdog sna<\/p>\n

Pretvori u m\u00f2ru \u0161kripa kolevke;<\/p>\n

No kakva se to zver, svoj \u010das do\u010dekav,<\/p>\n

Vu\u010de k Vitlejemu, da se u njemu rodi?<\/p>\n

(William Butler Yeats, The Second Coming, preveo Milovan Danojli\u0107)<\/em><\/p>\n

Jejts je ove stihove napisao u januaru 1919, dva meseca posle kraja Prvog svetskog rata. Instinktivno je ose\u0107ao da \u0107e mir uskoro biti prekinut jo\u0161 stra\u0161nijim u\u017easima.<\/p>\n

Gotovo pedeset godina kasnije, 1967, ameri\u010dka spisateljka D\u017eoan Didion je za naslov svoje zbirke eseja o dru\u0161tvenom slomu u drugoj polovini 60-ih godina 20. veka izabrala re\u010di Teturanje ka Vitlejemu (Slouching Towards Bethlehem) iz ove Jejtsove pesme. U godini posle objavljivanja ove knjige ubijeni su Martin Luter King i Robert Kenedi, eksplodirali su rasni neredi u gradovima SAD, a francuski studenti su zapo\u010deli proteste koji su doveli do pada \u0160arla de Gola.<\/p>\n

Do polovine 70-ih Amerika je izgubila rat u Vijetnamu, a Crvene brigade, Veder andergraund (Weather Underground), Irska republikanska armija i italijanski neofa\u0161isti\u010dki teroristi su izvodili napade \u0161irom Amerike i Evrope. Ostavka predsednika Niksona napravila je od zapadne demokratije predmet sprdnje.<\/p>\n

Pro\u0161lo je jo\u0161 50 godina i svet ponovo opsedaju strahovi zbog mogu\u0107eg sloma demokratije. Mo\u017eemo li izvu\u010di neke pouke iz prethodnih epizoda egzistencijalne sumnje?<\/p>\n

***<\/p>\n

Dvadestih i tridesetih, kao i 60-ih i 70-ih godina 20. veka, o\u010dajanje zbog politi\u010dke situacije bilo je blisko povezano sa razo\u010darenjem u ekonomski sistem. U periodu izme\u0111u dva svetska rata, \u010dinilo se da je kapitalizam osu\u0111en na propast zbog nepodno\u0161ljivog stepena dru\u0161tvene nejednakosti, deflacije i masovne nezaposlenosti. \u0160ezdesetih i sedamdesetih godina, \u010dinilo se da kapitalizmu nema spasa upravo iz suprotnih razloga, zbog inflacije i pobune poreskih obveznika i poslovnog sveta protiv redistributivnih politika \u201eprevelike dr\u017eave\u201c.<\/p>\n

Uo\u010davanje tog cikli\u010dnog obrasca u javljanju kriza ne zna\u010di da postoji neki prirodni zakon koji nala\u017ee da kapitalizam svakih 50 do 60 godina mora zapasti u krizu. Ali to saznanje nam mo\u017ee pomo\u0107i da prihvatimo \u010dinjenicu da je demokratski kapitalizam sistem koji se razvija i reaguje na krize radikalnim transformacijama ekonomskih odnosa i politi\u010dkih institucija.<\/p>\n

Zato dana\u0161nju pometnju treba tuma\u010diti kao predvidivu reakciju na slom jednog osobenog modela globalnog kapitalizma, koji se dogodio 2008. Sude\u0107i po iskustvima iz pro\u0161losti, verovatno nas \u010deka decenija ili \u010dak du\u017ei period unutra\u0161njeg preispitivanja i nestabilnosti, \u0161to \u0107e kona\u010dno dovesti do nove ravnote\u017ee u politici i ekonomiji.<\/p>\n

To se dogodilo kada su Margaret Ta\u010der i Ronald Regan pobedili na izborima posle velike inflacije 70-ih godina, ili kada su iz Velike depresije 30-ih proistekli ameri\u010dki Nju dil i Jejtsova zver ponovnog naoru\u017eanja Evrope. Posle svakog od ovih uravnote\u017eavanja koja su pratila periode krize, dolazilo je do transformacije ekonomske misli i politi\u010dkog \u017eivota.<\/p>\n

Velika depresija iz 30-ih je donela kejnsijansku revoluciju u ekonomiji i Nju dil u politici. Inflatorna kriza iz 60-ih i 70-ih godina dovela je do monetaristi\u010dke kontrarevolucije Miltona Fridmana, koja je inspirisala Margaret Ta\u010der i Ronalda Regana.<\/p>\n

Zato je razumno o\u010dekivati da \u0107e slom deregulisanog i finansijalizovanog kapitalizma doneti \u010detvrtu seizmi\u010dku promenu u politi\u010dkoj i ekonomskoj misli (\u0161to sam 2010. opisao kao Kapitalizam 4.0). Ako globalni kapitalizam zaista ulazi u novu evolucionu fazu, kakve bi mogle biti njene odlike?<\/p>\n

***<\/p>\n

Va\u017ena odlika svake nove faze razvoja globalnog kapitalizma bilo je pomeranje granica izme\u0111u ekonomije i politike. U klasi\u010dnom kapitalizmu 19. veka politika i ekonomija su bile idealizovane kao dve odvojene sfere, a interakcija izme\u0111u dr\u017eave i biznisa ograni\u010dena na (nu\u017eno) podizanje poreza radi finansiranja ratnih avantura i (\u0161tetnu) za\u0161titu interesa mo\u0107nika.<\/p>\n

U drugoj, kejnsijanskoj verziji kapitalizma, tr\u017ei\u0161ta su postala sumnjiva, a dr\u017eavni intervencionizam je prihva\u0107en kao ispravan put. U tre\u0107oj fazi, kojom su dominirali Margaret Ta\u010der i Ronald Regan, kejnsijanski stavovi su obrnuti naglavce: dr\u017eava je naj\u010de\u0161\u0107e u krivu, a tr\u017ei\u0161te uvek u pravu. \u010cetvrtu fazu bi moglo obele\u017eiti saznanje da su i dr\u017eava i tr\u017ei\u0161te skloni katastrofalnim gre\u0161kama.<\/p>\n

Priznanje da svi gre\u0161e deluje parali\u0161u\u0107e \u2013 i trenutna politi\u010dka situacija to nesumnjivo odra\u017eava. Ali priznanje mogu\u0107nosti gre\u0161ke istovremeno uliva novu snagu, jer implicira da su pobolj\u0161anja mogu\u0107a i u ekonomiji i u politici.<\/p>\n

Ako je svet toliko slo\u017een i nepredvidiv da ni tr\u017ei\u0161te ni dr\u017eava ne mogu garantovati ostvarivanje \u017eeljenih dru\u0161tvenih ciljeva, potreban nam je novi sistem njihove uzajamne kontrole, u kojem politi\u010dke nadle\u017enosti mogu da zauzdaju ekonomske interese i obratno. Ako je svet nerazumljiv i nepredvidiv, onda treba revidirati i ekonomske teorije iz vremena pre krize \u2013 racionalnost o\u010dekivanja, efikasnost tr\u017ei\u0161ta i neutralnost novca.<\/p>\n

I politi\u010dari treba da preispitaju ideolo\u0161ku nadgradnju utemeljenu na pretpostavkama tr\u017ei\u0161nog fundamentalizma. To uklju\u010duje ne samo finansijsku deregulaciju, nego i nezavisnost centralnih banaka, razdvajanje monetarne i fiskalne politike i veru da tr\u017ei\u0161noj konkurenciji nije potrebno nikakvo uplitanje dr\u017eave da bi osigurala prihvatljivu distribuciju dohotka, podstakla inovativnost i obezbedila neophodnu infrastrukturu i javna dobra.<\/p>\n

O\u010digledno je da su nove tehnologije i izlazak milijardi novih radnika na globalna tr\u017ei\u0161ta otvorili mogu\u0107nosti koje bi trebalo da donesu vi\u0161e prosperiteta u dolaze\u0107im decenijama, svakako vi\u0161e nego u godinama pre krize. Ipak, \u201eodgovorni\u201c politi\u010dari \u0161irom sveta upozoravaju gra\u0111anstvo da je stagnacija na\u0161e \u201enovo normalno\u201c. Onda nije \u010dudo \u0161to su njihovi bira\u010di nezadovoljni.<\/p>\n

Gra\u0111ani ose\u0107aju da njihovi lideri raspola\u017eu mo\u0107nim ekonomskim polugama kojima bi mogli da pobolj\u0161aju \u017eivotni standard. Novac bi mogao da se \u0161tampa i deli direktno ljudima. Mogli bismo da pove\u0107amo minimalne nadnice i umanjimo nejednakost. Dr\u017eave bi mogle da vi\u0161e investiraju u infrastrukturu i inovacije bez znatnijeg dodatnog tro\u0161ka. Bankarski propisi bi mogli da ohrabre kreditiranje, umesto \u0161to ga ograni\u010davaju.<\/p>\n

Ali sprovo\u0111enje tako radikalnih politika podrazumeva odbacivanje teorija koje na polju ekonomije dominiraju od 80-ih godina, kao i institucionalnih aran\u017emana koji su na njima zasnovani, kao \u0161to je evropski Ugovor iz Mastrihta. Me\u0111u \u201eodgovornima\u201c i dalje je neznatan broj onih koji su spremni da ospore ekonomsku ortodoksiju iz vremena pre krize.<\/p>\n

Poruka dana\u0161njih populisti\u010dkih pobuna je da politi\u010dari treba da odstanu od pravila igre iz vremena pre krize i ohrabre revoluciju ekonomske misli. Ako oni to ne\u0107e, Jejtsova zver \u0107e to obaviti umesto njih.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/ Social Europe<\/a><\/p>\n

Napomena: Ne objavljujemo komentare posjetilaca na autorske tekstove koje prenosimo iz drugih medija.<\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dana\u0161nju pometnju treba tuma\u010diti kao predvidivu reakciju na slom jednog osobenog modela globalnog kapitalizma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-202613","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/202613","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=202613"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/202613\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=202613"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=202613"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=202613"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}