{"id":202541,"date":"2016-04-07T08:00:19","date_gmt":"2016-04-07T06:00:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=202541"},"modified":"2016-04-07T11:33:26","modified_gmt":"2016-04-07T09:33:26","slug":"sta-je-meni-sarajevo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/04\/07\/sta-je-meni-sarajevo\/","title":{"rendered":"\u0160ta je meni Sarajevo?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Uglje\u0161a Vukovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"ugljesa_vukovic\"<\/a>Spadam u one ljude koji su u Sarajevo posle rata odlazili \u010de\u0161\u0107e nego \u0161to su trebali. Razlog mog odlaska naj\u010de\u0161\u0107e je bila du\u0161evna potreba zvana mazohisti\u010dko razgledanje i ispitivanje onog \u0161to se zove druga strana. Tako sam se kao trinaestogodi\u0161njak pri turisti\u010dkom obilasku Sarajeva zaputio u knji\u017earu gde sam prona\u0161ao ud\u017ebenik historije druge strane za osmi razred. Prona\u0161ao sam poglavlje o tek zavr\u0161enom ratu i pa\u017eljivo pro\u010ditao lekciju. Onda sam se setio lekcija iz ud\u017ebenika sa tzv. moje strane i poveden verom u svoju Istinu detinje sam zgu\u017evao stranice ud\u017ebenika druge strane. Osmotrio sam da li je iko primetio moj \u010din i izjurio iz knji\u017eare tra\u017ee\u0107i roditelje.<\/p>\n

\u017destina zbog tu\u0111e Istine napustila je moje de\u010dije telo prevremeno zara\u017eeno gnusobama zrelosti, ali se ubrzo povratila uvek razdragana znati\u017eelja. Po\u010deo sam da upijam Sarajevo. Glava mi se vrtela unaokolo i pamtio sam re\u010di Ba\u0161\u010dar\u0161ija, Gazi Husrev-begova d\u017eamija, Vje\u010dna vatra, Gavrilove stope, Vije\u0107nica… Posebno mi se dopala obala naizgled neugledne Miljacke, ispresecane \u017eivahnim mostovima, koje \u010dudesnim tkanjem nadopunjuju uske uli\u010dice \u0161to se uspinju u uzdignuti tesnac, sa \u010dijeg se vrha pru\u017ea pogled na grad u koji sam se zaljubio.<\/p>\n

Ne mogu re\u0107i da je ljubav bila uzajamna. De\u010da\u010dki naivno, pipao sam kamen Latinske \u0107uprije ili, ako ho\u0107ete, Principovog mosta, zami\u0161ljaju\u0107i kako se u neposrednoj blizini odigrala Istorija i jo\u0161 se igra. Tamo gde je Istorija odredila za\u010dinjenost svojim doga\u0111ajima ostaje ve\u010diti odraz odigranog i slutnja zbog onoga \u0161to se mo\u017eda odigra. Ja sam se u Sarajevo zaljubio na prvi pogled i dodir udi\u0161u\u0107i Istoriju u njemu.<\/p>\n

Nije me spre\u010dila ni njegova upropa\u0161\u0107ena duhovnost i zanavek izgubljena raznolikost iznutra. Zaljubio sam se i pored o\u017eiljaka na njemu, jer meni je jedan pokret ma\u0161te dovoljan da si vratim taj grad u njegovoj blistavosti koju nisam iskusio. Znao sam da iskasapljeno Sarajevo u neizle\u010denom gnoju na\u0161ih li\u010dnih rana upire prst i u mene iako sam dete, ali kada moja ma\u0161ta ne\u0161to izabere, ja je ne sputavam.<\/p>\n

Moji naredni odlasci produbili su moje znanje o gradskim simbolima i kao gimnazista sam iskoristio svaku besplatnu priliku da ga posetim. Uobra\u017eavam da znam miris sarajevskog vazduha i jedno\u010d sam misle\u0107i o tom vazduhu ispisao slede\u0107e:<\/p>\n

Uzbudljivo je hoditi zatvorenim spomenarom koji se vi\u0161e ne otvara. Ne znam kako sve ne zastane da progovorimo o vazduhu koji ovde struji otkrivaju\u0107i protekle strahote, sada\u0161nje strahove, budu\u0107e neizvesnosti. I ne mora niko ni\u0161ta da mi ka\u017ee. Ja znam \u0161ta je bilo ovde kada pogledam visoki neboder \u0161upljih redova, iz kojih mi nezagra\u0111ena praznina napada nozdrve. Znam i gde sam i kako smo kada je meni ovaj obilazak uranjanje u udaljenu drugost, \u010dija me nepokolebljivost vere u sopstvenu Istinu pla\u0161i poput Istine koju meni serviraju kao gladnom de\u010daku.<\/p>\n

Ponekad sam znao oti\u0107i u Sarajevo sa mi\u0161lju da \u0107u odagnati sipljivi miris pretnje uznemirenog vazduha. Seo bih u hladovinu kafi\u0107a, kupio si omiljenu pitu, otvorio Oslobo\u0111enje i uzneo se u divljenje naseobini ste\u0161njenoj okolnim brdima koja zatvaraju izdu\u017eeno lice, u koje se zaljubih. Skoknuo bih do Pravnog fakulteta sigurnim korakom improvizatora i tamo bih proveo nekoliko sati ispituju\u0107i bogatstvo biblioteke ustupljene mi zahvaljuju\u0107i predusretljivosti radnica. Onda bih nasumi\u010dno izabrao tramvaj i vozio se do Ali-pa\u0161inog polja i razarala bi me tuga \u0161to truckanje po tramvajskim \u0161inama nikada ne\u0107e mo\u0107i biti samo obi\u010dna vo\u017enja tramvajem, ve\u0107 du\u0161evni opit. Znao sam da lice u koje se zaljubih odavno nosi duh u koji se ne mogu uklopiti.<\/p>\n

Moje \u010deprkanje i odlasci u Sarajevo nisu ni obi\u010dno saznavanje o suprotnoj strani, koja je supotna nekoj navodno mojoj strani, a te strane, kojima podrugljivo pi\u0161em \u201enavodno\u201c, postoje koliko god se pojedinci kleli u svoje dobronamernosti. Moje lutanje Sarajevom nije ni obi\u010dno odu\u0161evljenje \u0107evapima i Orijentom.<\/p>\n

Moja opsesija Sarajevom je \u017eal zbog izgubljene raznolikosti i \u0161to neko\u0107 du\u0161evni grad ne mo\u017ee da \u017eivi danas u meni, kao \u0161to ni ja ne mogu u njemu.<\/p>\n

Uvek me obuzme ljutnja \u0161to sam u njemu obi\u010dni neznanac, uzgrednik, prolaznik, jer da ne bi svega \u010dega bi, ja bih vodio ljubav sa tim obo\u017eavanim licem ucrtanim u uvali bosanskoj. I\u0161ao bih na izlete na vrelo Bosne. Pentrao bih se po brdima da ga ugledam kao Valter. Sada u njega odlazim zami\u0161ljen i lucidan, igraju\u0107i se neobi\u010dnih predstava. Obilazim ono \u0161to ka\u017eu da miri\u0161e na nekada i saznajem kako je sada. Ja sam u pro\u0161lom \u017eivotu bio Sarajlija.<\/p>\n

Poslednji put kada sam bio, jedan stari Sarajlija, Srbin, predlo\u017eio mi je da kafu popijemo u srpskom delu, odnosno Isto\u010dnom Sarajevu. Rekao mi je kako ne voli i\u0107i u \u010dar\u0161iju. Puno se toga promenilo, otela mu se sa usana ova \u0161krta tvrdnja u ti\u0161ini razgovora. Rekoh mu da znam, iako sam ro\u0111en u praskozorje promena, ali se ne usudih progovoriti o svojoj zaljubljenosti, jer shvatih da je on utu\u010den od te ljubavi o kojoj ja snevam. Ne spomenuh mu ni kako redovno sanjam ratno Sarajevo, jer moje li\u010dne projekcije nedo\u017eivljene patnje vre\u0111ale bi njegovu do\u017eivljenu patnju.<\/p>\n

I stvarno, \u0161to\u0161ta se promenilo, i jo\u0161 se menja. Promenila se i boja plo\u010dnika. Naziv jednog trga se vi\u0161e ne menja. Izgleda \u0107e zauvek pisati Trg Alije Izetbegovi\u0107a. I dok god to zauvek traje, ja \u0107u se zauvek pitati da li je Sarajevo moj glavni grad.<\/p>\n

Da li je grad u koji sam zaljubljen moj ako onemo\u0107ali srpski Sarajlija u poznim godinama izbegava popiti kafu u \u010dar\u0161iji?<\/p>\n

Prepu\u0161tam \u010ditaocu ovo pitanje, prizivaju\u0107i njegovu iskrenost.<\/p>\n

Prepu\u0161tam \u010ditaocu i da se zamisli nad svim onim \u0161to se nadvilo nad zavu\u010deni trepet koji Istorija nemilosrdno pose\u0107uje gasiv\u0161i magiju.<\/p>\n

Na po\u010detku veka zapuca\u0161e odva\u017eni i ljutiti mladi\u0107i revolucionarnih stremljenja. Na kraju veka zapuca\u0161e potomci neostvarenih revolucionara jedni po drugima ispisav\u0161i stra\u0161nu Istoriju i po obalama Miljacke.<\/p>\n

Verujem da nisam sam u svojoj opsednutosti opisanim mestom koje nam se gubi iz vidokruga mogu\u0107eg mesta obitavanja.<\/p>\n

Gradovi su stvoreni da bi o njima pisali, a ne samo da bi ih gradili i uni\u0161tavali. Gradovi su \u017eivo meso sa razli\u010ditim naravima zbog kojih i za kojima patimo. Gradovi se znaju uru\u0161iti od ljudske mr\u017enje i tada nam ne preostaje ni\u0161ta drugo nego da kopamo po le\u0161u, nadaju\u0107i se da \u0107e stalnost mena pokazati doslednost pretvoriv\u0161i mrtvaca u ono \u017eivo meso koje bismo rado zagrizli.<\/p>\n

Sarajevo danas nije moj glavni grad, a ni ja njemu nisam bitan, \u0161ta god mi pisali u aktima koji se odnose na mene i njega.<\/p>\n

Ali ja znam \u0161ta postoji u Sarajevu kada o\u010di rasteraju samo ono \u0161to se uka\u017ee otvaranjem zastora u \u010dijem se pak mraku krije lice koje poku\u0161ajte na\u0107i kada odete u taj grad o kojem se pri\u010da, pi\u0161e, peva; zbog kojeg se voli, mrzi, pla\u010de, smeje…<\/p>\n

Iskreno Va\u0161, nesu\u0111eni Sarajlija.<\/p>\n

Buka<\/a><\/p>\n

——————————<\/p>\n

Napomena: Ne objavljujemo komentare posjetilaca na autorske tekstove koje prenosimo iz drugih medija.
\n<\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sarajevo je glavni grad Bosne i Hercegovine. RS je deo BiH. Da li je Sarajevo glavni grad RS?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-202541","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/202541","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=202541"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/202541\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=202541"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=202541"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=202541"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}