{"id":202190,"date":"2016-04-01T18:59:25","date_gmt":"2016-04-01T16:59:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=202190"},"modified":"2016-04-01T19:04:26","modified_gmt":"2016-04-01T17:04:26","slug":"u-ratu-zakoni-cute","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/04\/01\/u-ratu-zakoni-cute\/","title":{"rendered":"‘U ratu zakoni \u0107ute’"},"content":{"rendered":"

Autor: Fond za humanitarno pravo<\/strong><\/em><\/p>\n

\"pravda,Pretresno ve\u0107e Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju (MKSJ) donelo je, uz o\u0161tro intonirano suprotno mi\u0161ljenje jednog \u010dlana ve\u0107a, 31. marta 2016. godine prvostepenu presudu kojom je predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava \u0160e\u0161elja oslobodilo krivi\u010dne odgovornosti po svim ta\u010dkama optu\u017enice. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je osloba\u0111aju\u0107a presuda zasnovana na nalazima koji su u suprotnosti sa praksom MKSJ-a i drugih me\u0111unarodnih sudova, kao i na neodr\u017eivoj reinterpretaciji doga\u0111aja iz ratova kojom se vre\u0111aju \u017ertve.<\/p>\n

\u0160e\u0161elj se u devet ta\u010daka optu\u017enice <\/a>tereti za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti i ratne zlo\u010dine, koji obuhvataju krivi\u010dna dela progona, deportacije, ubistva, mu\u010denja, bezobzirnog razaranja, uni\u0161tavanja i nano\u0161enja \u0161tete ustanovama posve\u0107enim religiji i obrazovanju, kao i plja\u010dkanje javne i privatne imovine. Prema optu\u017enici, \u0160e\u0161elj je u\u010destvovao u udru\u017eenom zlo\u010dina\u010dkom poduhvatu (UZP) koji je imao za cilj da se, \u010dinjenjem zlo\u010dina, ve\u0107ina Hrvata, Muslimana i drugih stanovnika nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni sa otprilike jedne tre\u0107ine teritorije Hrvatske i iz velikih delova Bosne i Hercegovine (BiH), kao i iz nekih delova Vojvodine u Srbiji. Navodi se da je \u0160e\u0161elj zagovarao politiku ujedinjenja \u201esvih srpskih zemalja\u201c u homogenu srpsku dr\u017eavu, o kojoj je govorio kao o \u201eVelikoj Srbiji\u201c. Njegovo u\u010de\u0161\u0107e u UZP-u je obuhvatalo, izme\u0111u ostalog, regrutovanje, osnivanje, finansiranje, snabdevanje, pru\u017eanje podr\u0161ke i rukovo\u0111enje srpskim dobrovoljcima povezanim sa SRS-om i\/ili Srpskim \u010detni\u010dkim pokretom, kao i dr\u017eanje hu\u0161ka\u010dkih govora u medijima, na javnim nastupima i prilikom svojih poseta dobrovolja\u010dkim jedinicama i drugim srpskim snagama u Hrvatskoj i BiH, podsti\u010du\u0107i te snage na \u010dinjenje zlo\u010dina. Tako\u0111e, optu\u017eba tereti Vojislava \u0160e\u0161elja da je svojim govorima, izjavama, radnjama i\/ili propustima doprineo da se kod izvr\u0161ilaca stvori odluka da po\u010dine krivi\u010dna dela.<\/p>\n

Na osnovu sa\u017eetka presude<\/a> (cela presuda jo\u0161 uvek nije dostupna na srpskom ili engleskom jeziku), FHP nalazi da je vi\u0161e zaklju\u010daka Pretresnog ve\u0107a pravno ili \u010dinjeni\u010dno neutemeljeno. Kada je re\u010d o pravnim zaklju\u010dcima, Pretresno ve\u0107e je utvrdilo da analizirani govori Vojislava \u0160e\u0161elja ne predstavljaju podsticanje na ratne zlo\u010dine. Prema nalazu suda, njegov skup\u0161tinski govor upu\u0107en Hrvatima u Srbiji u kojem ka\u017ee: \u201eNe\u0107emo vas ubijati, razume se, ali \u0107emo vas lepo spakovati u kamione i vozove, pa se snalazite lepo u Zagrebu\u201d, ne predstavlja podsticanje na zlo\u010din zbog \u201eodsustva merljivog uticaja\u201d, odnosno jer \u201etu\u017eila\u0161tvo nije dokazalo da je taj govor doveo do odlaska Hrvata ili do kampanje progona\u201d. Me\u0111utim, takav zaklju\u010dak suda odstupa od relevantne sudske prakse. Naime, Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud za Ruandu (MKSR) je u predmetima Akayesu(par. 533) i Nahimana i dr.(par. 1013) istakao da kod te\u0161kih zlo\u010dina protiv me\u0111unarodnog prava \u201edirektno i javno podsticanje na izvr\u0161enje [\u2026] zlo\u010dina mora samo po sebi biti ka\u017enjivo, \u010dak i kada takvo podsticanje nije proizvelo rezultat koji je izvr\u0161ilac o\u010dekivao\u201d. MKSJ je u predmetu Bla\u0161ki\u0107(par. 278) prihvatio takve stavove<\/p>\n

MKSR-a o podsticanju kao obliku krivi\u010dne odgovornosti. Osim toga, proterivanje Hrvata iz Vojvodine se zaista i dogodilo nedugo nakon \u0160e\u0161eljevih govora.<\/p>\n

Sud je tako\u0111e zaklju\u010dio da \u201etu\u017eila\u0161tvo nije dokazalo van razumne sumnje da je civilno nesrpsko stanovni\u0161tvobilo izlo\u017eeno rasprostranjenom i sistematskom napadu u velikim delovima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, konkretno u op\u0161tinama Vukovar, Zvornik, na \u0161irem podru\u010dju Sarajeva i u op\u0161tinama Mostar i Nevesinje\u201d od 1991. do 1993. godine, te da \u201ene postoje bitni pravni elementi za bilo kakvu krivi\u010dnu odgovornost za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti\u201d. Ovakav zaklju\u010dak je u suprotnosti sa nalazima MKSJ-a u nizu ranijih presuda \u2013 poput Karad\u017ei\u0107(par. 2444),Mr\u0161ki\u0107 i dr.(par. 472), Kraji\u0161nik(par. 710), Stani\u0161i\u0107 i \u017dupljanin(par. 1673), Br\u0111anin(par. 161) \u2013 u kojima je MKSJ utvrdio da je u navedenim op\u0161tinama i u vreme na koje se odnosi optu\u017enica protiv \u0160e\u0161elja postojao rasprostranjeni i\/ili sistematski napad. Tako\u0111e, zaklju\u010dak suda da nije postojao rasprostranjen ili sistematski napad kao obavezan element zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti je paradoksalan, budu\u0107i da je ve\u0107e istovremeno utvrdilo postojanje vi\u0161e desetina incidenata i logora u navedenim op\u0161tinama u kojima su po\u010dinjeni brojni zlo\u010dini, \u0161to \u010dak ni optu\u017eeni nije sporio.<\/p>\n

Pojedini zaklju\u010dci o \u010dinjenicama koje je izvelo Pretresno ve\u0107e \u201enisu razumni\u201c, kako je to sudija Lattanzi istakla u svom suprotnom mi\u0161ljenju. <\/a>Suprotstavila se, na primer, delu presude u kojem ve\u0107ina zaklju\u010duje kako je razumno mogu\u0107e da su autobusi koji su u napadnutim op\u0161tinama prethodno dopremljeni za prevoz civila bili \u201edeo humanitarne pomo\u0107i pru\u017eene neborcima koji su be\u017eali iz ratom zahva\u0107enih podru\u010dja\u201d. Ve\u0107ina tako\u0111e smatra da \u0160e\u0161eljevi pozivi da se Hrvati iz Srbije proteraju umesto ubiju ne predstavljaju krivi\u010dno delo, ve\u0107 \u201eiskazivanje alternativnog politi\u010dkog programa\u201d. Kada je re\u010d o \u0160e\u0161eljevim javnim pozivima da se \u201eo\u010disti prostor od usta\u0161a\u201d i \u201eda se bra\u0107a \u010detnici osvete balijama\u201d, sudsko ve\u0107e \u201cnije moglo da odbaci razumnu mogu\u0107nost da su ti govori odr\u017eani u kontekstu sukoba i da im je cilj bio da se podigne moral njegovih vojnika\u201d. Najzad, zaklju\u010duju\u0107i da je \u201eprojekt Velike Srbije, kakav zagovara Vojislav \u0160e\u0161elj a priori politi\u010dki, a ne kriminalni cilj\u201d, Ve\u0107e se u osnovi bavilo pitanjima ius ad bellum \u2013 prava da se vodi rat, \u0161to prevazilazi nadle\u017enosti MKSJ-a. \u0160tavi\u0161e, ono je time dalo i legitimitet takvom \u201epoliti\u010dkom cilju\u201d, koji je rezultirao desetinama hiljada \u017ertava ratnih zlo\u010dina, zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti i genocida.<\/p>\n

Ukazuju\u0107i na sporne zaklju\u010dke iz presude, sudija Lattanzi isti\u010de da je u ovom slu\u010daju MKSJ zanemario pravila me\u0111unarodnog prava sa ciljem da oslobodi Vojislava \u0160e\u0161elja. Ona zatim zaklju\u010duje: \u201eDok sam \u010ditala presudu ve\u0107ine \u010dlanova Ve\u0107a, imala sam utisak da sam se vratila mnogo vekova unazad, u davno vreme istorije \u010dove\u010danstva, kada su Rimljani, da bi opravdali svoja krvava osvajanja i ubistva svojih politi\u010dkih neprijatelja u gra\u0111anskim ratovima, govorili: \u2019U ratu zakoni \u0107ute.\u2019\u201c<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na osnovu sa\u017eetka presude (cela presuda jo\u0161 uvek nije dostupna na srpskom ili engleskom jeziku), FHP nalazi da je vi\u0161e zaklju\u010daka Pretresnog ve\u0107a pravno ili \u010dinjeni\u010dno neutemeljeno<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-202190","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/202190","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=202190"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/202190\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=202190"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=202190"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=202190"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}