{"id":201994,"date":"2016-03-30T09:10:31","date_gmt":"2016-03-30T07:10:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=201994"},"modified":"2016-04-02T19:43:02","modified_gmt":"2016-04-02T17:43:02","slug":"crna-gora-i-srbija-izmedu-nato-a-i-rusije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/03\/30\/crna-gora-i-srbija-izmedu-nato-a-i-rusije\/","title":{"rendered":"Crna Gora i Srbija izme\u0111u NATO-a i Rusije"},"content":{"rendered":"

Autor: Dragan Plav\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"Necu_Nato\"U decembru pro\u0161le godine, NATO je uputio zvani\u010dan poziv Crnoj Gori da postane dvadeset deveta dr\u017eava \u010dlanica najmo\u0107nije vojne organizacije na\u0161eg vremena \u2013 ako ne, zapravo, i svih vremena. Naravno, nije bilo mesta sumnji da \u0107e poziv laskati ionako prenaduvanom egu crnogorskog premijera Mila \u0110ukanovi\u0107a i njegovoj vladaju\u0107oj kliki. Ipak, laskanje Crnoj Gori je samo varka, jer je svima jasno da \u0107e se njen glas u NATO-u \u010duti kao \u0161apat u oluji.[1]<\/p>\n

Ovaj poziv zasigurno nije imao nikakve veze s mogu\u0107im neposrednim vojnim doprinosom Crne Gore \u2013 zemlje s populacijom od oko 620.000 stanovnika\/ca i oru\u017eanim snagama od jedva 2000 ljudi. Ukoliko je i bilo ikakvih konkretno vojnih pobuda, bile su geostrate\u0161kog karaktera, imaju\u0107i u vidu geografski povoljan polo\u017eaj Crne Gore na Jadranskom moru. Uz Sloveniju, Hrvatsku i Albaniju koje su se raskomotile u NATO-u (i sa Italijom kao dugogodi\u0161njom \u010dlanicom), uklju\u010denje Crne Gore popunjava prazninu na obali i napokon pretvara Jadran u privatni bazen NATO-a.[2]<\/p>\n

Premda ovaj vojno-geostrate\u0161ki faktor nipo\u0161to nije bio od presudnog zna\u010daja, svakako sudeluje u onome \u0161to jeste \u2013 u imperijalisti\u010dkoj geopolitici. Upravo u tom kontekstu potencijalno eksplozivnog me\u0111uodnosa imperijalisti\u010dke geopolitike i unutra\u0161nje politi\u010dke klime zemlje podeljene izme\u0111u prozapadnog i proruskog tabora, isti\u010de se zna\u010daj Crne Gore i konkretnog vremenskog trenutka poziva koji joj je NATO uputio.<\/p>\n

Ekspanzija NATO-a, Rusija i Balkan<\/strong><\/p>\n

U septembru pro\u0161le godine D\u017eo Bajden, potpredsednik Baraka Obame, u telefonskom razgovoru obavestio je \u0110ukanovi\u0107a o tome da \u0107e SAD na decembarskom sastanku NATO-a podr\u017eati pristupanje Crne Gore. U zvani\u010dnom zapisu razgovora koji je objavila Bela ku\u0107a navodi se da \u0107e \u010dlanstvo Crne Gore \u201edokazati kredibilitet NATO-ove \u2018politike otvorenih vrata\u2019\u201c.[3] Razgovor je vo\u0111en karakteristi\u010dno orvelovskim jezikom, budu\u0107i dekodiranje ove \u010detiri re\u010di \u2013 \u201eNATO-ova \u2018politika otvorenih vrata\u2019\u201c \u2013 otkriva odlu\u010dnost SAD da nastave sa neumornim i agresivnim \u0161irenjem NATO-a na Istok, ka Rusiji.<\/p>\n

Jo\u0161 od 1989. godine i uru\u0161avanja ruske imperije i Var\u0161avskog pakta, SAD u Isto\u010dnoj Evropi putem NATO-a (i Evropske unije) sprovode imperijalisti\u010dku politiku \u0161irenja i integracija. Nakon \u010detrdesetak godina Hladnog rata, Sjedinjenim Dr\u017eavama ukazala se idealna prilika da iskoriste relativnu slabost Rusije, okru\u017ee je novim dr\u017eavama \u010dlanicama NATO-a i podignu preventivnu branu protiv svih budu\u0107ih poku\u0161aja Moskve da se ponovo nametne kao igra\u010d na svetskoj sceni.<\/p>\n

Istovremeno, krah Jugoslavije ukazao je na to da \u0107e se uspeh NATO-ove strategije \u0161irenja u Isto\u010dnoj Evropi od samog po\u010detka nu\u017eno preplitati i zavisiti od njegove sposobnosti da okon\u010da rat na Balkanu. Jer, Rusija je, ma koliko oslabljena, zadr\u017eala nadu u to da \u0107e na ovim prostorima u\u017eivati barem odre\u0111eni geopoliti\u010dki uticaj,\u00a0\u00a0\u00a0 pozivaju\u0107i se na pravoslavne i slovenske sentimente, posebno me\u0111u Srbima.<\/p>\n

Voren Kristofer, dr\u017eavni sekretar u kabinetu Bila Klintona, isprva skepti\u010dan u pogledu poo\u0161travanja ameri\u010dke diplomatske i vojne intervencije u Bosni 1994\u20135, kasnije \u0107e zabele\u017eiti kako je vremenom uvideo da \u201eodnosi izme\u0111u NATO-a, Bosne i Rusije formiraju trougao koji nije bilo mogu\u0107e ignorisati\u201c. Kristofer je kasnije primetio da je Dejtonski sporazum iz 1995. godine, stavljanjem ta\u010dke na rat u Bosni nakon odlu\u010duju\u0107eg ameri\u010dkog bombardovanja, \u201eosna\u017eio sredi\u0161nju ulogu NATO-a u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi\u201c i doveo do \u201euniverzalnog priznavanja\u201c \u201eneprestanog zna\u010daja\u201c NATO-a.[4] \u010cetiri godine kasnije, ono \u0161to je va\u017eilo za Bosnu 1995. jo\u0161 se sna\u017enije odnosilo na Srbiju 1999. godine, kada je prvi talas isto\u010dnoevropskih dr\u017eava \u2013 Poljska, \u010ce\u0161ka i Ma\u0111arska \u2013 u NATO uveden istog meseca u kom je pakt, predvo\u0111en SAD, otpo\u010deo napad na Srbiju i Crnu Goru (tada jedinstvenu dr\u017eavu).<\/p>\n

Bilo kako bilo, ekspanzija NATO-a olak\u0161ala je svim iole objektivnim posmatra\u010dima da predvide da, \u0161to je NATO svoju nadmo\u0107 vi\u0161e pribli\u017eavao granicama Rusije, uvla\u010de\u0107i isto\u010dnoevropske i balti\u010dke dr\u017eave jednu za drugom u svoje redove \u2013 drugim re\u010dima, \u0161to je vi\u0161e saterivao Rusiju u \u0107o\u0161ak \u2013 postaje sve izglednije da \u0107e Moskva, uprkos svojoj relativnoj ekonomskoj, politi\u010dkoj i vojnoj inferiornosti, na kraju reagovati kako bi spasla \u0161ta se spasti mo\u017ee od svog uticaja u regionu i me\u0111unarodnog presti\u017ea.<\/p>\n

Preliminarna i sporedna diverzija 2008. godine u Gruziji, dugogodi\u0161njoj potencijalnoj NATO \u010dlanici, kada je Rusija vojno intervenisala i podr\u017eala male otcepljene republike Abhaziju i Ju\u017enu Osetiju, bila je siguran predznak daljeg razvoja. S obzirom na njen polo\u017eaj na Crnom moru i potencijalnu sposobnost da \u201ezagradi\u201c Rusiju, bilo je su\u0111eno da \u0107e Ukrajina pre ili kasnije postati glavna linija raskola. Kako je to, opet u poznatom orvelovskom duhu, jo\u0161 1995. godine sro\u010dio Voren Kristofer:<\/p>\n

\u201cNaravno, neke dr\u017eave biv\u0161eg Sovjetskog Saveza zavre\u0111uju posebnu pa\u017enju zbog svog potencijala da uti\u010du na budu\u0107nost regiona. Ukrajina je presudna. Zbog svoje veli\u010dine i polo\u017eaja izme\u0111u Rusije i Centralne Evrope, ona predstavlja okosnicu evropske bezbednosti.\u201c[5]<\/p>\n

U svetlu ovako dugoro\u010dnog geostrate\u0161kog prora\u010duna, koji je 2014. godine obaranjem Janukovi\u010da uz podr\u0161ku SAD urodio plodom, Putinov umnogome predvidljiv odgovor bio je da podr\u017ei Ruse u isto\u010dnoj Ukrajini i da, dramati\u010dnim probojem do crnomorske luke Sevastopolj, anektira Krim, kako bi obezbedio sigurno pristani\u0161te ruskoj floti.<\/p>\n

Ovaj posve specifi\u010dan kontekst \u2013 Putinovo relativno uspe\u0161no postavljanje neposrednih prepreka na putu daljeg \u0161irenja NATO-a na Gruziju i Ukrajinu, da i ne pominjemo posredne prepreke poput intervencije u Siriji \u2013 obja\u0161njava za\u0161to je danas \u201etrougao odnosa\u201c izme\u0111u NATO-a, Rusije i Balkana ponovo sve va\u017eniji. On na isti na\u010din obja\u0161njava i zbog \u010dega je posebice Crna Gora odjednom dobila na zna\u010daju.<\/p>\n

NATO, Rusija i Crna Gora<\/strong><\/p>\n

Jaz izme\u0111u prozapadne (tj. pro-SAD) i proruske frakcije u Crnoj Gori godinama se produbljuje, \u0161to dovodi do rastu\u0107ih sumnji u politi\u010dku odr\u017eivost \u0110ukanovi\u0107eve pro-NATO klike. U ovome su klju\u010dnu ulogu svakako odigrali nedavni Putinovi uspesi, budu\u0107i da je svaki od njih, ma koliko relativan, zapretio da ohrabri i pospe\u0161i podr\u0161ku crnogorskoj anti-NATO opoziciji, zao\u0161travaju\u0107i klju\u010dno pitanje geopoliti\u010dkog pravca kojim bi zemlja trebalo da se uputi.<\/p>\n

Iako je crnogorska opozicija \u2013 koalicija Demokratskog fronta, oformljena 2013. godine \u2013 u vi\u0161e navrata napadala \u0110ukanovi\u0107evu kliku zbog korumpa\u0161kog, kriminalnog i nepotisti\u010dkog klijentelizma, name\u0161tanja izbora i uvredljivo manipulativnog odnosa prema medijima (ni\u0161ta od navedenog, uzgred, nije poljuljalo ameri\u010dku podr\u0161ku \u0110ukanovi\u0107u), Demokratski front se od vlasti u Crnoj Gori su\u0161tinski razlikuje po svojim proruskim i prosrpskim stavovima (s obzirom na to da je, poput \u0110ukanovi\u0107a, i Demokratski front pro-EU).<\/p>\n

Ovi stavovi nisu puki odraz istorijskih spona s \u201cmaj\u010dicom Rusijom\u201c, ve\u0107 su duboko ukorenjeni u onim slojevima crnogorskog stanovni\u0161tva koji se vrlo dobro se\u0107aju NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore 1999. godine i koji su se protivili, ili su barem bili skepti\u010dni prema \u0110ukanovi\u0107evoj odluci da se razi\u0111e sa Srbijom i proglasi nezavisnost Crne Gore nakon tesne pobede na referendumu 2006. godine.<\/p>\n

Stoga je odluka SAD da, nakon decenije oklevanja, pozovu Crnu Goru u NATO rezultat prora\u010dunatog politi\u010dkog tajminga koji odra\u017eava rastu\u0107e strepnje u vezi s ponovnim ja\u010danjem Rusije i \u0161irim uticajem koje bi ono moglo da ima. Pre svega, dodu\u0161e, ova odluka je intervencija u crnogorsku unutra\u0161nju politiku, s pukim ciljem u\u010dvr\u0161\u0107ivanja podr\u0161ke \u0110ukanovi\u0107evoj pro-NATO kliki i slabljenja njene proruske opozicije. Ovaj \u010din, me\u0111utim, preti da dublje tenzije \u2013 svih vrsta \u2013 dovede to ta\u010dke klju\u010danja.<\/p>\n

Demonstracije koje su mesec dana nakon javnog obznanjivanja Bajdenovog poziva \u0110ukanovi\u0107u potresle Podgoricu \u2013 demonstracije koje je predvodio Demokratski front, pozivaju\u0107i na slobodne i fer izbore, koje su se nakon \u0110ukanovi\u0107evog poku\u0161aja represije narasle u gnevni izraz masovnog nezadovoljstva \u2013 mogle bi biti najava jo\u0161 eksplozivnijih doga\u0111anja. Pa ipak, kada se posmatra \u0161ira slika, ovo velikim igra\u010dima ne zadaje glavobolju. Crna Gora, naravno, sama po sebi nije presudna u kalkulacijama Va\u0161ingtona; njena \u201cvrednost\u201c le\u017ei u \u0161iroj ulozi koju bi njen ulazak u NATO mogao da odigra, \u0161to na me\u0111unarodnom, \u0161to na regionalnom planu.<\/p>\n

U sada\u0161njoj postavci stvari, u kojoj se odnosi izme\u0111u SAD i Rusije progresivno pogor\u0161avaju i prenose napetosti pravo u podeljeno srce crnogorskog politi\u010dkog tela, poziv NATO-a sa sobom nosi poruku \u010dija je snaga obrnuto srazmerna veli\u010dini Crne Gore.<\/p>\n

Ona Rusiji poru\u010duje da \u0107e se ekspanzija NATO-a nastaviti bez obzira na sve; Rusiji poru\u010duje da se Putinovi relativni uspesi u Gruziji, Ukrajini i Siriji ne\u0107e ispostaviti kao prepreke daljem \u0161irenju NATO-a, kakvim ih on zami\u0161lja; Rusiji poru\u010duje da \u0107e NATO nastaviti da napreduje ba\u0161 u onom delu Evrope \u2013 na Balkanu \u2013 u kom se Moskva sve vi\u0161e nada da \u0107e joj istorijske privr\u017eenosti pru\u017eiti preko potrebnu podr\u0161ku za sopstvene sebi\u010dne imperijalisti\u010dke ambicije.<\/p>\n

Kamo Crna Goro?<\/strong><\/p>\n

No, ho\u0107e li se Crna Gora priklju\u010diti? Priklju\u010divanje nikako nije neminovan ishod, \u010dega je Va\u0161ington i te kako svestan. Zvani\u010dni zapis Bele ku\u0107e Bajdenovog septembarskog poziva \u0110ukanovi\u0107u izri\u010dito navodi da je ameri\u010dka podr\u0161ka \u010dlanstvu u NATO-u \u201czavisna\u201c od toga ho\u0107e li Crna Gora \u201cpove\u0107ati podr\u0161ku javnosti za pristupanje NATO-u\u201c.[6] A pove\u0107anje podr\u0161ke je, \u010dini se, zbilja potrebno.<\/p>\n

Pro\u0161le godine Marko Mila\u010di\u0107, crnogorski \u201canti\u0111ukanovi\u0107ki\u201c i anti-NATO aktivista iz Pokreta za neutralnost Crne Gore, preko jednog uzbunjiva\u010da (whistleblower) dobio je informacije koje su dokazale da su \u0110ukanovi\u0107 i njegova vladaju\u0107a klika lagali o visini podr\u0161ke javnosti za pristupanje NATO-u.<\/p>\n

Otkriveno je da je vlada bila i te kako svesna rezultata IPSOS-ove ankete iz novembra 2014. godine, koju je sama naru\u010dila, a prema kojoj je 57% stanovni\u0161tva bilo protiv \u010dlanstva u NATO-u, dok je 35% bilo za. Pa ipak, ti rezultati nikada nisu obelodanjeni; umesto toga, \u0110ukanovi\u0107 je nastavio da tvrdi da podr\u0161ka ulasku iznosi 46%. U me\u0111uvremenu, ankete iz juna 2015. godine ukazivale su, kako se \u010dinilo, na to da se podr\u0161ka kre\u0107e izme\u0111u 41% i 47%, sa malom ve\u0107inom \u201eza\u201c pristupanje, premda je Pokret za neutralnost Crne Gore saop\u0161tio kako njihov izvor sa visoke pozicije u vladaju\u0107oj partiji ostaje pri tome da podr\u0161ka i dalje iznosi izme\u0111u 33% i 35%. Do decembra \u0110ukanovi\u0107 je tvrdio kako nove ankete ukazuju na sada jasnu ve\u0107inu \u2013 koja vodi za nekih 10% \u2013 u prilog \u010dlanstvu u NATO-u.<\/p>\n

\u0160ta god da je od ovih rezultata anketa istinito \u2013 a evidentno je da su u Crnoj Gori ankete pre politi\u010dko oru\u0111e negoli veran odraz javnog mnjenja \u2013 one, u najmanju ruku, ukazuju na promenljiv karakter tog javnog mnjenja po pitanju \u010dlanstva u NATO-u. Ova promenljivost odra\u017eava su\u0161tinsku geopoliti\u010dku podeljenost crnogorske politi\u010dke scene i zbog toga je posebno osetljiva na \u0161ira, me\u0111unarodna kretanja. Mo\u017eda nije slu\u010dajno \u0161to je IPSOS-ova anketa iz novembra 2014. godine, nakon doga\u0111aja u Ukrajini, pokazala jasnu ve\u0107inu protiv \u010dlanstva u NATO-u.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, ova promenljivost svakako je uzrok \u0110ukanovi\u0107eve odluke da ne sazove referendum o pristupanju NATO-u, ve\u0107 da umesto toga izgura glasanje u parlamentu, gde je sigurniji u mogu\u0107nost pobede. Ipak, \u010dini se da rezultati istra\u017eivanja javnog mnjenja u tom pogledu jasno i nedvosmisleno idu na njegovu \u0161tetu. Oko 84% Crnogoraca i Crnogorki \u017eeli da se odluka donese putem referenduma, \u0161to je postalo klju\u010dan zahtev opozicije.<\/p>\n

NATO, Rusija i Srbija<\/strong><\/p>\n

NATO-ov poziv Crnoj Gori je, naravno, u isti mah i poruka Srbiji, jedinoj balkanskoj dr\u017eavi koja za sada nema nameru da se pridru\u017ei NATO-u. Narod Srbije se, naravno, dobro se\u0107a NATO bombardovanja 1999. godine, a skora\u0161nja istra\u017eivanja javnog mnjenja pokazuju da se 73% stanovni\u0161tva protivi \u010dlanstvu, dok je samo 12% za. Rusija u ovakvom stanju ve\u0107 du\u017ee vreme neminovno vidi priliku koju SAD, s druge strane, nervozno nastoje da neutrali\u0161u.<\/p>\n

Usled toga je osim Crne Gore i Srbija sada geopoliti\u010dki podeljena. Ipak, specifi\u010dnost i vidna razlika srbijanske verzije ove podele je u tome \u0161to se ona o\u010dituje na nivou Vlade, u vidu jezivo zamr\u0161ene politike takozvane neutralnosti izme\u0111u Istoka i Zapada, \u010diju dugoro\u010dnu odr\u017eivost posmatra\u010di redovno dovode u pitanje.<\/p>\n

Razlog je u tome \u0161to je, s jedne strane, Srbija jo\u0161 od 2006. godine \u010dlanica NATO-ovog programa Partnerstva za mir, ozlogla\u0161enog orvelovskog predvorja punom \u010dlanstvu; pro\u0161le godine Srbija je oti\u0161la i korak dalje, pro\u0161iruju\u0107i svoju saradnju do najvi\u0161eg nivoa mogu\u0107eg za dr\u017eavu koja nije \u010dlanica, potpisivanjem Individualnog akcionog plana partnerstva s NATO-om; iste godine, Vojska Srbije u\u010destvovala je u mno\u0161tvu vojnih ve\u017ebi NATO-a u Bugarskoj, Makedoniji, Ukrajini i, naposletku, oktobra 2015. u Nema\u010dkoj.<\/p>\n

S druge strane, Srbija od 2013. godine ima status posmatra\u010da u Organizaciji za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB), ruskoj verziji NATO-a, koja obuhvata jo\u0161 pet \u010dlanica, biv\u0161ih sovjetskih republika; za razliku od Crne Gore, Srbija je 2014. godine odbila da uvede sankcije Rusiji zbog vojne intervencije u Ukrajini; a u 2015. godini, uz dosta negodovanja NATO-a, Srbija je po prvi put u\u010destvovala u dvema vojnim ve\u017ebama s Rusijom.<\/p>\n

Ova geopoliti\u010dka \u0161izofrenija, uvijena u pla\u0161t neutralnosti, bez sumnje odra\u017eava ne samo podelu rada ve\u0107 i razliku u pristupu (iako, po potrebi, uz delimi\u010dnu uzajamnost) izme\u0111u proruski orijentisanog predsednika Srbije, Tomislava Nikoli\u0107a, i njegovog u ve\u0107oj meri prozapadno orijentisanog premijera, Aleksandra Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n

Uprkos tome, srbijanska politika neutralnosti uistinu odra\u017eava makar trenutnu manje-vi\u0161e jasnu volju vladaju\u0107e klase uverene u to da joj nema druge sem da sedi na dve stolice, kako bi postigla svoje akutne politi\u010dke ciljeve, odnosno \u010dlanstvo u EU (za koje joj je potreban strah Zapada od Rusije) i sporazum o Kosovu koji bi \u0161titio njene dr\u017eavne interese (za koji joj je potrebno da Rusija Zapad, kao klju\u010dnog igra\u010da na Kosovu, uterivanjem straha primora da joj ispuni bar deo \u017eelja).<\/p>\n

Ipak, ovakva strategija sadr\u017ei i jednu temeljnu i kobnu gre\u0161ku. Naime, \u0161to Srbija vi\u0161e poku\u0161ava da iskoristi Rusiju protiv SAD kako bi izvukla koje god mo\u017ee ustupke, utoliko vi\u0161e ohrabruje SAD i Rusiju da se jo\u0161 energi\u010dnije otimaju oko njene politi\u010dke du\u0161e, \u010dime produbljuje, poo\u0161trava i, uistinu, razgoreva nadmetanje u imperijalisti\u010dkim intervencijama na Balkanu. Zbog toga je specifi\u010dni karakter neutralnosti Srbije vi\u0161e formalan nego \u0161to je su\u0161tinski. Neutralnost Srbije pre podse\u0107a na strategiju pre\u017eivljavanja plena zarobljenog u kavezu sa tigrom i hijenom. Nastoje\u0107i da ubla\u017ei apetit jedne strane tako \u0161to \u0107e od druge iskam\u010diti prolaznu naklonost, uspeva jedino da poja\u010da apetit obeju strana.<\/p>\n

Utoliko ne \u010dudi to \u0161to se proteklih nekoliko godina, a najvi\u0161e tokom 2015, Srbija na\u0161la u \u017ei\u017ei rastu\u0107ih natezanja izme\u0111u SAD i Rusije. Kako bismo o ovom natezanju doneli jasniju procenu, moramo da uporedimo imperijalizme koji se otimaju o lojalnost Srbije.<\/p>\n

Pore\u0111enje NATO-a i Rusije<\/strong><\/p>\n

Konkretna uporedna analiza ovih imperijalizama nu\u017eno nas vodi do prili\u010dno jasnog zaklju\u010dka: da je NATO (tj. SAD) taj koji ima nadmo\u0107 na sva tri odlu\u010duju\u0107a nivoa \u2013 ekonomskom, politi\u010dkom i vojnom.<\/p>\n

SAD su i dalje najve\u0107a svetska ekonomija sa BDP-om skoro deset puta ve\u0107im od ruskog, uprkos relativnom opadanju od 1945. godine naovamo. Zapravo, BDP Rusije nalazi se na desetom mestu u svetu \u2013 dosta ispod \u010detiri dr\u017eave \u010dlanice NATO-a i EU: UK, Francuske, Italije i, posebno, Nema\u010dke, \u010diji BDP uzet sam za sebe vi\u0161e nego dvostruko prevazilazi ruski. Politi\u010dki uticaj SAD je globalan, nadaleko i na\u0161iroko rasprostranjen la\u017enim \u201euniverzalizmom\u201c ideologije ljudskih prava i osiguran vi\u0161estrukim politi\u010dkim savezima sa me\u0111usobno veoma razli\u010ditim dr\u017eavama na svim kontinentima. Nasuprot tome, Rusija ne raspola\u017ee stvarnom ideolo\u0161kom kontrate\u017eom ameri\u010dkoj mo\u0107i; njen politi\u010dki uticaj ostaje su\u0161tinski regionalan, proisti\u010du\u0107i iz etni\u010dkih, religijskih i istorijskih spona (najvi\u0161e Rusa\/kinja izvan Rusije i njihovih hri\u0161\u0107anskih, a posebno slovenskih, pravoslavnih \u201ebra\u0107e i sestara\u201c po veri na Balkanu), te oportunisti\u010dke podr\u0161ke koju mo\u017ee izvu\u0107i iz iznenadnih pukotina u uticaju NATO-a.<\/p>\n

Disparitet je jasno uo\u010dljiv i u vojnoj sferi. Vojni bud\u017eet SAD prevazilazi zbir vojnih bud\u017eeta narednih devet dr\u017eava sa najve\u0107im izdvajanjima za vojsku, uklju\u010duju\u0107i Kinu, Rusiju, Veliku Britaniju, Francusku i Nema\u010dku.[7] Samorazumljivo, ruska ODKB, koju \u010dine Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tad\u017eikistan, ni\u0161tavna je u pore\u0111enju s NATO-om, a jo\u0161 ni\u0161tavnija kada se u obzir uzme nedavna odluka SAD da pove\u0107aju vojni izdatak svake dr\u017eave \u010dlanice NATO-a na 2% BDP-a.<\/p>\n

Da ne bi do\u0161lo do nesporazuma: ove \u010dinjenice ne iznosimo da bismo umanjili zna\u010daj ruske mo\u0107i, ve\u0107 da bismo je postavili u odgovaraju\u0107u perspektivu. One pru\u017eaju \u010dvrstu empirijsku potporu tvrdnji da su SAD agresivna predvodnica savremene svetske politike. Upravo je ta nadmo\u0107 razlog osionog samopouzdanja Va\u0161ingtona na osnovu kog svoju prednost koristi najvi\u0161e \u0161to mo\u017ee, ne samo u Ukrajini, ve\u0107 i na Balkanu.<\/p>\n

Kamo Srbijo?<\/strong><\/p>\n

Bilo je, dakle, neizbe\u017eno da \u0107e se ovaj \u0161iri disparitet izme\u0111u SAD i Rusije iskazati i u vidu poreme\u0107ene ravnote\u017ee, odnosno neravnote\u017ee, politike neutralnosti Srbije.<\/p>\n

Iako Srbija ima status posmatra\u010da u ruskoj ODKB, daleko je \u010dvr\u0161\u0107e uvezana s NATO-om. Iako je Srbija odbila da uvede sankcije Rusiji zbog ukrajinskog sukoba 2014. godine, u julu 2015. uzela je u\u010de\u0161\u0107e u vojnoj ve\u017ebi NATO-a upravo u Ukrajini. I, iako je Srbija u\u010destvovala u dvema vojnim ve\u017ebama s Rusijom 2015. godine, ona se tako\u0111e pro\u0161le godine obavezala na u\u010de\u0161\u0107e u dvadeset dvema takvim ve\u017ebama NATO-a.<\/p>\n

Kada na sve ovo dodamo odlu\u010dnost Srbije da se priklju\u010di EU, op\u0161ti trend njene politike o\u010dito je vi\u0161e prozapadni nego proruski. Usled toga, SAD se ose\u0107aju dovoljno samouvereno da poja\u010daju pritisak na Srbiju, ne samo pozivom Crnoj Gori da se priklju\u010di NATO-u, ve\u0107 i drugim, napadnijim sredstvima.<\/p>\n

Stoga nije slu\u010dajnost da se samo mesec dana nakon Bajdenovog poziva \u0110ukanovi\u0107u, u oktobru pro\u0161le godine, pojavila vest o tome da Hrvatska, \u010dlanica NATO-a od 2009. godine, planira da od SAD nabavi takti\u010dke balisti\u010dke rakete dometa 300 km \u2013 koje bi joj omogu\u0107ile da napadne centralnu Srbiju \u2013 zajedno sa M270 pokretnim vi\u0161ecevnim raketnim lansirnim sistemom.<\/p>\n

Ne treba zanemariti zna\u010daj toga \u0161to Hrvatska nabavlja mo\u0107no i relativno ekskluzivno strate\u0161ko oru\u017eje (kojim na globalnom nivou raspola\u017ee svega desetak zemalja, uklju\u010duju\u0107i sedam \u010dlanica NATO-a \u2013 SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Nema\u010dku, Italiju, Gr\u010dku i Tursku). SAD ovim naoru\u017eavanjem Hrvatske, glavnog suparnika i biv\u0161eg neprijatelja Srbije tokom 1990-ih, namerno menjaju odnos vojnih snaga na Balkanu na \u0161tetu i na ra\u010dun straha Srbije.<\/p>\n

Neposredni motiv koji stoji iza objave ovih vesti bilo je slanje tipi\u010dno licemernog upozorenja Srbiji \u2013 ili barem nekima u Srbiji \u2013 da se ni samostalno, ni u dosluhu s Rusijom ne me\u0161a u unutra\u0161nje podele u Crnoj Gori po pitanju NATO-a. Me\u0111utim, glavni uzrok ovakvog postupka o\u010dito je bio jo\u0161 korenitiji. Prema re\u010dima Marka \u0106usti\u0107a, glavnog i odgovornog urednika hrvatskog vojnog \u010dasopisa Defender:<\/p>\n

\u201eCilj je Hrvatske zastra\u0161ivanje Srbije, jer je ameri\u010dki interes da Srbija zna da se mora odlu\u010diti za zapad. Ovo je samo jedan od koraka koje Amerika \u010dini da Srbiju vu\u010de prema europskim integracijama.\u201c<\/p>\n

Iako je ovaj rizik prora\u010dunat, on je ujedno i veoma opasan uzev\u0161i u obzir zapaljivost hrvatsko-srpskih odnosa. Nakon vi\u0161egodi\u0161njih nastojanja da Beograd milom prestroje na poziciju nedvosmislene podr\u0161ke Zapadu (izgledi za ulazak u EU i dogovor o Kosovu), SAD su sada odlu\u010dile da u tom cilju upotrebe i vojnu silu, putem zgodno provokativnog regionalnog posrednika. SAD se nadaju da \u0107e ovom ucenjiva\u010dkom strategijom navesti takozvane pragmati\u010dne realiste me\u0111u vladaju\u0107om klasom u Srbiji da se jednom za svagda \u201esuo\u010de sa \u010dinjenicama\u201c, prekinu da se kolebaju i intenzivnije porade na umanjivanju uticaja svojih \u201eproruskijih\u201c sunarodnika.<\/p>\n

Momentalna reakcija Srbije na vesti o hrvatskim planovima bila da se okrene ka Rusiji i zatra\u017ei kupovinu njenog S-300 zemlja\u2013vazduh raketnog sistema, koji ima sposobnost obaranja balisti\u010dkih raketa. Zamenik ruskog premijera, Dmitrij Rogozin, izjavio je tokom posete Beogradu u januaru: \u201eObezbedi\u0107emo direktnu podr\u0161ku savezniku na Balkanu. U najskorije vreme razmotri\u0107emo va\u0161e molbe.\u201c Potom je, usred konferencije za \u0161tampu \u010diji je prenos i\u0161ao u\u017eivo, Vu\u010di\u0107u li\u010dno uru\u010dio sablasni \u201epoklon\u201c \u2013 minijaturni model S-300 sistema.<\/p>\n

SAD su, naravno, ovakvu reakciju predvidele; me\u0111utim, jasno je da one na stvari gledaju dugoro\u010dno. Znaju da bo\u0161nja\u010dki i hrvatski politi\u010dari u Bosni planiraju da se priklju\u010de NATO-u (bez obzira na druga\u010dije namere srpske strane); znaju da \u0107e se Makedonija priklju\u010diti, kada se rasprava s Gr\u010dkom oko njenog imena razre\u0161i \u2013 ako je za verovati skora\u0161njim glasinama, dovoljno vrednim da budu objavljene; i, naravno, SAD se mogu u potpunosti pouzdati u odlu\u010dnost Kosova da se priklju\u010di NATO-u. To zna\u010di da \u0107e Srbija biti potpuno okru\u017eena zemljama NATO-a.<\/p>\n

Ove potencijalne \u010dlanice dodatno pove\u0107avaju razliku izme\u0111u uticaja SAD i Rusije, ovaj put na geopoliti\u010dkoj ravni. A ova su\u0161tinska nesrazmera na svim klju\u010dnim nivoima \u2013 ekonomskom, politi\u010dkom i vojnom \u2013 gusto i nerazmrsivo isprepletana s politi\u010dkim sidrima Evropske unije i Kosova koja te\u0161ko da \u0107e dozvoliti srbijanskom brodu da otplovi predaleko od zapadnih luka, uverila je ameri\u010dke geostratege da im vreme ide na ruku kada je re\u010d o odlu\u010duju\u0107em skretanju Srbije ka Zapadu. A Srbija \u010dvrsto ukotvljena u zapadnom taboru re\u0161ila bi prili\u010dan broj ameri\u010dkih problema u Bosni, Crnoj Gori i na Kosovu, gde prebivaju brojni ljudi koji su joj lojalni.<\/p>\n

Sve u svemu, ovaj razvoj doga\u0111aja daje nam vi\u0161e nego dovoljan razlog da razmislimo o tome \u0161ta nam oni govore o opasnim planovima ameri\u010dkog imperijalizma na Balkanu. Njegovu nemilosrdnu odlu\u010dnost da pro\u0161iri NATO na Balkanu prati vi\u0161estruki rizik politi\u010dkog prevrata u Crnoj Gori, raspirivanja neprijateljstva izme\u0111u Hrvatske i Srbije, izazivanja trke u naoru\u017eanju na Balkanu i izmamljivanja dugotrajnog odgovora Rusije, saterane u \u0107o\u0161ak i nestrpljive da progura sopstvene imperijalisti\u010dke ambicije na Balkanu kao jo\u0161 jedan protivteg svojoj sve ve\u0107oj okru\u017eenosti NATO-om.<\/p>\n

Zaklju\u010dak: NATO, Rusija i balkanska levica<\/strong><\/p>\n

Uprkos agresivnom samopouzdanju SAD, to da li \u0107e se Srbija odlu\u010dno okrenuti ka Zapadu ili ne ipak ostaje otvoreno pitanje. Naravno, klju\u010dna je \u010dinjenica da narod Srbije ostaje izrazito protivan NATO-u (iako je istovremeno \u2013 dodu\u0161e, u manjoj meri \u2013 \u201cevropski\u201c orijentisan). Istovremeno, situacija je takva da je dovoljno da se NATO samo malo spotakne u svojoj ekspanziji da bi to dovelo do potencijalno nemerljivih posledica. Ako bi, recimo, Crna Gora u narednom periodu odbila \u010dlanstvo u NATO-u, takav postupak bi \u0161irom Balkana ostavio utisak obrnuto srazmeran njenoj veli\u010dini \u2013 samo \u0161to bi to ovog puta bilo na \u0161tetu SAD. Jer, ovo bi bilo prvi put u ina\u010de neukaljanoj istoriji \u0161irenja NATO-a na Istok da jedna dr\u017eava koja je pozvana da bude \u010dlanica taj poziv odbije. U tom slu\u010daju, to bi moglo pomo\u0107i preispitivanje odluka koje se dogmatski sprovode u Isto\u010dnoj Evropi, kojom ve\u0107 negde \u010detvrt veka dominira jedna daviteljska vrsta politike \u2013 politika \u201esamokolonizuju\u0107e \u017eelje za Zapadom\u201c,[8] tj. poslu\u0161ni\u010dko ali dobrovoljno pokoravanje pravilima Va\u0161ingtona i Brisela. A ovo preispitivanje otvorilo bi potom novi prostor i nove prilike za balkansku levicu.<\/p>\n

Neupitno je, naravno, to da se autenti\u010dna balkanska levica mora istovremeno suprotstavljati i ameri\u010dkoj imperijalisti\u010dkoj agresiji i ruskim imperijalisti\u010dkim ambicijama na Balkanu. Pa ipak, ona sebi ne mo\u017ee dozvoliti da to \u010dini na apstraktnom nivou; njen otpor mora da sadr\u017ei i puno razumevanje trenutnog odnosa snaga ovih dveju sila. Na ovim prostorima je, kako je ovaj \u010dlanak nastojao da poka\u017ee, ravnote\u017ea definitivno pomerena u korist SAD i NATO-a. Iz tog razloga, mi svoje napade moramo koncentrisati na SAD, iako se specifi\u010dni uslovi ovog fokusa moraju pa\u017eljivo odre\u0111ivati kako bi se prilagodili konkretnoj politi\u010dkoj situaciji svake balkanske dr\u017eave.<\/p>\n

Zacelo, nedostatak organizovane autenti\u010dne levice predstavlja klju\u010dni problem u Crnoj Gori. Bez obzira na to, ovo je dobra prilika za sve njene levi\u010darski nastrojene pojedince. Oni moraju da uzmu u\u010de\u0161\u0107e u anti-NATO pokretu, u kom ima mesta za njih. Pokret za neutralnost Crne Gore jedno je od takvih mesta, koje podr\u017eava anti-NATO pokret, ali zadr\u017eava distancu spram njegovih otvorenije proruskih elemenata i nagla\u0161ava potrebu za neutralno\u0161\u0107u. Osim toga, podr\u017eava zahtev za referendumom kao jedinim istinski demokratskim re\u0161enjem. Kona\u010dno, pridobio je i podr\u0161ku levi\u010darskih intelektualaca poput Imanuela Volerstina, koji je \u010dlan njegovog me\u0111unarodnog savetodavnog odbora.<\/p>\n

Ovo ujedno ukazuje i na to kuda srbijanska levica treba da krene kako bi napredovala, uz neke klju\u010dne razlike u pristupu. Srbijanska levica se mora zauzeti za stvarnu i sadr\u017eajnu neutralnost namesto slabe i formalne neutralnosti koju zastupa njena vlada. To zna\u010di \u2013 zahtevati kraj svakog daljeg u\u010de\u0161\u0107a, ma koje vrste, bilo u NATO-u bilo u ODKB.<\/p>\n

To istovremeno mora biti ispra\u0107eno politi\u010dkom ofanzivom protiv dvaju sidara koja Srbiju vezuju za Zapad. Po pitanju Kosova, levica u Srbiji trebalo bi da se zala\u017ee za to da vlada obznani nameru da prizna nezavisnost Kosova ukoliko, zauzvrat, SAD pristanu na to da Srbija i Kosovo budu zone oslobo\u0111ene NATO prisustva. Takva pozicija bi Srbiju istovremeno oslobodila zavisnosti i od SAD i od Rusije. \u0160to se EU ti\u010de, ovda\u0161nja levica trebalo bi da se bori za su\u0161tinski nezavisan pristup ovom pitanju, koji prepoznaje da bi pristupanje EU jednostavno zna\u010dilo povinovanje diktatu Brisela.<\/p>\n

Ipak, kako bi iz svega ovoga autenti\u010dna balkanska levica iznikla, neophodna je i \u0161ira perspektiva \u2013 a to je ideja Balkanske federacije. Bez ovakvog vode\u0107eg principa \u2013 koji zahteva preobra\u017eaj politike prema susednim balkanskim dr\u017eavama i narodima iz uzajamnog nepoverenja, ili \u010dak neprijateljstva, u politiku prijateljstva \u2013 bi\u0107e nemogu\u0107e ostvariti \u010dak ni minimalne politi\u010dke ciljeve. A upravo svakodnevne, istovetne borbe radnika i radnica protiv neoliberalnih mera \u201e\u0161tednje\u201c \u0161irom Balkana moraju biti na\u0161a odsko\u010dna daska ka ovom principu.<\/p>\n

*Dragan Plav\u0161i\u0107 je \u010dlan organizacije Marks21 iz Srbije i, uz Andreju \u017divkovi\u0107a, urednik zbornika Balkanska socijalisti\u010dka tradicija i balkanska federacija 1871\u20131915, London, 2003.<\/strong><\/p>\n

[1] Ili skoro svima. Milica Pejanovi\u0107-\u0110uri\u0161i\u0107, ministarka odbrane Crne Gore, veruje da Crna Gora mo\u017ee igrati ulogu u NATO-u koja je \u201eu potpunoj nesrazmeri s njenom veli\u010dinom\u201c. Nije potrebno isticati da je ovo samo jo\u0161 jedan primer jadne nacionalisti\u010dke megalomanije, \u0161irom rasprostranjene na Balkanu. Vidi: http:\/\/www.euractiv.com\/sections\/global-europe\/montenegro-we-can-play-disproportionately-large-role-nato-320054<\/address>\n
[2] Ostaje jo\u0161 kratak potez od 20 km jadranske obale koji pripada Bosni i Hercegovini. Me\u0111utim, kad se u obzir uzme \u0161ira slika, on i nije naro\u010dito zna\u010dajan.<\/address>\n
[3] Vidi: https:\/\/www.whitehouse.gov\/the-press-office\/2015\/09\/14\/readout-vice-president\u2019s-call-montenegrin-prime-minister-milo-djukanovic<\/address>\n
[4] In the Stream of History: Shaping Foreign Policy for a New Era, Stanford, Stanford University Press, 1998, s. 230 i 358.<\/address>\n
[5] Ibid, s. 263-4.<\/address>\n
[6] Vidi fusnotu broj 3.<\/address>\n
[7] International Institute for Strategic Studies, The Military Balance 2015, London, Routledge, 2015.<\/address>\n
[8] Ova fraza spaja ideju o isto\u010dnoevropskoj \u201esamokolonizaciji\u201c po\u010dev od 1989. godine ma\u0111arskog marksiste G. M. Tama\u0161a i \u201e\u017eelju za Zapadom\u201c, francuskog filozofa Alena Badjua.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n
www.marks21.info<\/a><\/address>\n
——————————————<\/address>\n
Napomena: Ne objavljujemo komentare posjetilaca na autorske tekstove koje prenosimo iz drugih medija. U slu\u010daju oglu\u0161ivanja o ovu napomenu, Uredni\u0161tvo \u0107e obrisati komentar.<\/strong><\/p>\n<\/address>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pozadinu \u0161irenja NATO-a na Balkanu i \u0161ta to zna\u010di za regionalnu levicu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-201994","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201994","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=201994"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201994\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=201994"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=201994"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=201994"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}