{"id":201742,"date":"2016-03-26T07:31:04","date_gmt":"2016-03-26T06:31:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=201742"},"modified":"2016-04-02T19:50:01","modified_gmt":"2016-04-02T17:50:01","slug":"presuda-radovanu-karadzicu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/03\/26\/presuda-radovanu-karadzicu\/","title":{"rendered":"Presuda Radovanu Karad\u017ei\u0107u"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vesna Raki\u0107-Vodineli\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"Vesna-Rakic-Vodinelic\"Potpuna pismeno obra\u0111ena presuda Radovanu Karad\u017ei\u0107u jo\u0161 nije objavljena, ali jeste njen rezime tj. obrazlo\u017eenje, koje je saop\u0161tio predsedavaju\u0107i sudskog ve\u0107a. Me\u0111u politi\u010darima biv\u0161e Jugoslavije ova presuda je do\u010dekana na isti na\u010din na koji se shvata uloga Radovana Karad\u017ei\u0107a u nedavnoj istoriji \u2013 u Federaciji BiH i Hrvatskoj kao nedovoljna satisfakcija \u017ertvama, ali i kao osuda \u0161ovinisti\u010dke i ratne politike vojnog i politi\u010dkog rukovodstva Republike Srpske, a u Republici Srpskoj i na (od medija i zvani\u010dnika pre\u0107utanoj) manifestaciji u Beogradu, pod rukovo\u0111enjem jednog drugog ha\u0161kog optu\u017eenika \u2013 kao izricanje ne sudske ve\u0107 politi\u010dke nepravde Srbima, koji u ovoj obradi redovno nisu vinovnici, ve\u0107 po pravilu \u017ertve, \u0161tavi\u0161e etni\u010dke \u017ertve ha\u0161kog tribunala.<\/p>\n

Generalni sekretar UN o\u010dekuje da ova presuda doprinese pomirenju u regionu, ma koliko da je bilo koji krivi\u010dni sud nepodoban za izmiriteljsku ulogu, jer sudi samo o jednom segmentu ranije stvarnosti i bavi se krivi\u010dnom, a ne drugim vrstama odgovornosti.<\/p>\n

U ovom slu\u010daju, presuda (makar i nepravnosna\u017ena) bitna je iz vi\u0161e razloga.<\/p>\n

Najpre, njome je, na osnovu izvedenih dokaza utvr\u0111ena istinitost \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i drugim zlo\u010dinima me\u0111unarodnog prava na velikom delu teritorije Bosne i Hercegovine, koji su u\u010dinjeni bilo neposredno bilo pod efektivnom kontrolom Karad\u017ei\u0107a. Sudska istina jeste najve\u0107i stupanj istine (istina van razumne sumnje) koji se mo\u017ee posti\u0107i u dru\u0161tveno, naro\u010dito politi\u010dki suprotstavljenim gledi\u0161tima. Ismevanja ili jadanja o \u201enepravednoj ha\u0161koj istini\u201c nemaju drugog zna\u010daja do vajkanja. Bez obzira na neke slu\u010dajeve odstupanja od ustaljene prakse Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog tribunala za biv\u0161u Jugoslaviju (MKTJ), pre svega u slu\u010dajevima Peri\u0161i\u0107 i Gotovina, za ovu presudu se mo\u017ee re\u0107i da sledi ustaljene standarde dokazivanja i ocene dokaza me\u0111unarodnog krivi\u010dnog prava.<\/p>\n

Nadalje, ova presuda podle\u017ee kontroli drugostepenog (apelacionog ve\u0107a), a prema njenoj izreci, \u017ealbe mogu izjaviti i okrivljeni (odnosno njegovi branioci) i tu\u017eilac, \u0161to \u0107e omogu\u0107iti ponovno ispitivanje argumenata obeju strana. Branioci su \u017ealbe najavili, tu\u017eilac, u svom saop\u0161tenju (za sada) nije.<\/p>\n

Pravne formulacije ove presude (i gotovo svake druge) mogu se \u201eprevesti\u201c na svakodnevni jezik i u\u010diniti razumljivim i onima koji nisu pravnici. Treba razumeti \u0161ta to sud govori u ovoj presudi da bi se mogla kuditi ili hvaliti.<\/p>\n

Udru\u017eeni zlo\u010dina\u010dki poduhvat<\/p>\n

\u0160ta je bilo predmet raspravljanja i odlu\u010divanja u ovoj presudi? U pitanju su \u010detiri tzv. udru\u017eena zlo\u010dina\u010dka poduhvata koja su optu\u017enicom stavljena na teret Radovanu Karad\u017ei\u0107u, svrstana u 11 ta\u010daka optu\u017enice. A \u0161ta je to udru\u017eeni zlo\u010dina\u010dki poduhvat?[1] Praksa MKTJ o ovome pojmu zasnovana je na \u010dl. 7. st. 1 Statuta MKTJ: \u201eLice koje je planiralo, podsticalo, naredilo, izvr\u0161ilo ili na drugi na\u010din pomoglo i podr\u017ealo planiranje, pripremu ili izvr\u0161enje nekog od krivi\u010dnih dela navedenih u \u010dlanovima od 2 do 5 ovog Statuta snosi individualnu odgovornost za to krivi\u010dno delo\u201c. Na osnovu ove odredbe formulisan je stav Tribunala da \u0107e se smatrati individualno krivi\u010dno odgovornim (dakle \u2013 ne odgovornim na osnovu komandne odgovornosti) onaj \u010dlan grupe koja je planirala, podsticala, naredila, izvr\u0161ila ili na drugi na\u010din pomogla izvr\u0161enje ratnog zlo\u010dina, ili zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti i onda kada taj \u010dlan grupe nije fizi\u010dki sudelovao u izvr\u0161enju zlo\u010dina.[2] Za udru\u017eeni zlo\u010dina\u010dki poduhvat potrebno je dokazati postojanje grupe, postojanje plana ili koordinisanog delovanja i izvr\u0161enje nekog od ratnih zlo\u010dina ili zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti, koji su proistekli iz delovanja te grupe. Nije potrebno dokazivati da je odre\u0111eni \u010dlan grupe i fizi\u010dki izvr\u0161io zlo\u010din. Ima razlike izme\u0111u obi\u010dnih u\u010desnika i visokih funkcionera \u2013 vojnih ili politi\u010dkih vo\u0111a koji su imali klju\u010dnu ulogu u planiranju zlo\u010dina. \u010citav koncept je zasnovan na tome da upravo oni \u2013 visoki funkcioneri \u2013 ne izbegnu krivi\u010dnu odgovornost.[3]<\/p>\n

Deo optu\u017ebe i presu\u0111enja \u2013 sveobuhvatni udru\u017eeni zlo\u010dina\u010dki poduhvat<\/p>\n

Prva grupa udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata koja je stavljena na teret R. Karad\u017ei\u0107u jeste tvrdnja optu\u017enice da je on sudelovao u zlo\u010dinima u periodu od oktobra 1991. do 30. novembra 1995, koji su imali za cilj da trajno uklone bosanske Muslimane i bosanske Hrvate sa teritorije za koju se tvrdilo da pripada bosanskim Srbima. Radi se o zlo\u010dinima na teritoriji op\u0161tina Bijeljina, Bratunac, Br\u010dko, Fo\u010da, Rogatica, Sokolac, Vi\u0161egrad, Vlasenica i Zvornik u isto\u010dnoj Bosni, kao i u tzv. Autonomnoj oblasti Krajina \u2013 u op\u0161tinama Banja Luka, Bosanski Novi, Klju\u010d, Prijedor i Sanski Most, te u op\u0161tinama Had\u017ei\u0107i, Ilid\u017ea, Novi Grad, Novo Sarajevo, Pale i Vogo\u0161\u0107a. U rezimeu presude, ovaj deo optu\u017enice je ozna\u010den kao sveobuhvatni zlo\u010dina\u010dki poduhvat (overarching joint criminal enterprise).[4] Povodom ovog dela optu\u017enice sudsko ve\u0107e je najpre utvrdilo da se radilo o planiranoj, dobro koordinisanoj akciji zauzimanja navedenih op\u0161tina od strane vojnih snaga bosanskih Srba, posle \u010dega su usledili brojni ratni zlo\u010dini i zlo\u010dini protiv \u010dove\u010dnosti.<\/p>\n

Ti zlo\u010dini su se, najpre, sastojali u proterivanju ili prinudnom preseljenju bosanskih Muslimana i Hrvata bilo u druge delove BiH, bilo u tre\u0107e dr\u017eave. Karad\u017ei\u0107evu odbranu da su oni pobegli usled straha od ratnih dejstava, Sud nije prihvatio, sa obrazlo\u017eenjima (1) da je dokazano da su oni proterivani po\u0161to su mesta u nabrojanim op\u0161tinama ve\u0107 bila \u201eosvojena\u201c i (2) da je dokazano da su mnogi od proteranih pre toga bili pritvarani, a potom proterani iz svojih mesta.[5]<\/p>\n

Potom je Sud utvrdio da su brojni bosanski Muslimani i Hrvati bili uklonjeni sa mesta u op\u0161tinskim upravama, zatvoreni u 50 logora \u0161irom teritorije nabrojanih op\u0161tina, u tim logorima dr\u017eani u nehumanim, pa i neizdr\u017eivim \u017eivotnim uslovima, jer nisu imali uop\u0161te ili nedovoljno hrane i vode, niti uslova za le\u010denje, a u nekim od logora su bili mu\u010deni i silovani (i \u017eene i mu\u0161karci), prinudno odvo\u0111eni na frontove ili postavljani kao \u017eivi zid.[6]<\/p>\n

Slede\u0107a grupa zlo\u010dina na ovom podru\u010dju sastojala se u tome \u0161to su, posle proterivanja, vlasti bosanskih Srba zauzimale imovinu proteranih. Tako\u0111e, masovno su ru\u0161ene d\u017eamije i katoli\u010dke crkve, kulturni spomenici i tzv. sveta mesta u op\u0161tinama Bratunac, Bosanski Novi, Fo\u010da, Klju\u010d, Novi Grad, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Sokolac, Zvornik, Bijeljina, Pale i Vogo\u0161\u0107a. U obrazlo\u017eenju, predsednik sudskog ve\u0107a je izrekao da je utvr\u0111eno, van razumne sumnje, da su za ova razaranja odgovorni ne samo neposredni po\u010dinioci, nego i \u010dlanovi udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata, a me\u0111u njima i Karad\u017ei\u0107 kao vode\u0107a politi\u010dka li\u010dnost.[7]<\/p>\n

Posebnu grupu krivi\u010dnih dela u okviru ovog sveobuhvatnog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata, \u010dine ubistva. Sud je utvrdio da su srpske snage ubile veliki broj bosanskih Muslimana i Hrvata u op\u0161tinama Had\u017ei\u0107i, Ilid\u017ea, Novi Grad, Novo Sarajevo, Pale i Vogo\u0161\u0107a. \u017drtve su ubijene ili u masovnim egzekucijama ili posle osvajanja ne-srpskih sela. Tako\u0111e, \u017ertve su ubijane tokom pritvora, ili su izvo\u0111ene iz logora i ubijane, ili su bivale pretu\u010dene do smrti. Nezavisno od posebno utvr\u0111enih 26 slu\u010dajnih ubistava, sud je utvrdio postojanje masovnih namernih ubistava i ta ubistva kvalifikovao kao istrebljavanje bosanskih Muslimana i Hrvata.<\/p>\n

Za ubistva, kao jednu grupu krivi\u010dnih dela u okviru sveobuhvatnog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata, Sud je zaklju\u010dio da su ih po\u010dinili \u010dlanovi srpskih snaga i \u010dlanovi politi\u010dkih i vladinih organa bosanskih Srba, i ta ubistva kvalifikovao kao povredu zakona i obi\u010daja rata. Ostala dela \u2013 ubistva, istrebljavanja, deportacije i ostale nehumane radnje (prinudno preseljenje), u okviru sveobuhvatnog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata, Sud je kvalifikovao kao zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti. (O ovom poslednjem, sudija Hauard Morison \/Howard Morrison\/ je izdvojio mi\u0161ljenje, ali nije odre\u0111eno \u0161ta je predmet tog izdvojenog mi\u0161ljenja.)<\/p>\n

Za zlo\u010dine izvr\u0161ene u sedam op\u0161tina (Bratunac, Fo\u010da, Klju\u010d, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik), tu\u017eilac je tvrdio u optu\u017enici da predstavljaju genocid. Me\u0111utim, sud je utvrdio da su dokazane radnje izvr\u0161enja: ubijanje pripadnika grupe, nano\u0161enje te\u0161ke telesne ili du\u0161evne povrede pripadnicima grupe i smi\u0161ljeno nametanje pripadnicima grupe \u017eivotnih uslova koji su sra\u010dunati da dovedu do njenog potpunog ili delimi\u010dnog fizi\u010dkog uni\u0161tenja (\u010dl. 4.2. \/a\/, \/b\/ i \/c\/ Statuta MKTJ), koje predstavljaju radnje zlo\u010dina genocida \u2013 ali da nije dokazana genocidna namera, koja je tako\u0111e bitan elemenat zlo\u010dina genocida. Ta\u010dnije, sud nije, na osnovu izvedenih dokaza, mogao da utvrdi genocidnu nameru Karad\u017ei\u0107a van razumne sumnje i zato je on oslobo\u0111en od optu\u017ebe za zlo\u010din genocida iz ta\u010dke 1. optu\u017enice. Ostala su \u010dinjeni\u010dna utvr\u0111enja koja \u010dine radnje izvr\u0161enja.[8]<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de zlo\u010dina u op\u0161tinama Had\u017ei\u0107i, Ilid\u017ea, Novi Grad, Novo Sarajevo, Pale i Vogo\u0161\u0107a, sud nije usvojio odbranu R. Karad\u017ei\u0107a i utvrdio je slede\u0107e:<\/p>\n

\u201cVe\u0107e, naprotiv, nalazi da je stvaranje paralelnih politi\u010dkih organa i organa vlasti bosanskih Srba, kampanja prisilnog preuzimanja op\u0161tina i proterivanje ne-Srba bilo pa\u017eljivo koordinisano, upravljano i nesumnjivo namerno preduzeto od strane okrivljenog i vo\u0111stva bosanskih Srba. Njih su sastavili i promovisali okrivljeni i vo\u0111stvo bosanskih Srba. Da bi se postigli ovi ciljevi formulisane su i promovisane direktive sadr\u017eane u Varijanta A\/B Instrukcijama i u Strate\u0161kim ciljevima. Ve\u0107e je ocenjivalo izvedene dokaze o radnjama okrivljenog i drugih u\u010desnika sveobuhvatnog udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata u svetlu sistemati\u010dnog i organizovanog na\u010dina na koji su zlo\u010dini po\u010dinjeni u svakoj od op\u0161tina Had\u017ei\u0107i, Ilid\u017ea, Novi Grad, Novo Sarajevo, Pale i Vogo\u0161\u0107a. Na osnovu toga, ve\u0107e je zaklju\u010dilo da je u periodu izme\u0111u oktobra 1991. i novembra 1995. postojao zajedni\u010dki plan da se bosanski Muslimani i Hrvati trajno uklone sa teritorije koja navodno pripada bosanskim Srbima, putem izvr\u0161enja zlo\u010dina. Okrivljeni, Mom\u010dilo Kraji\u0161nik, Nikola Koljevi\u0107, Biljana Plav\u0161i\u0107, Ratko Mladi\u0107, Mi\u0107o Stani\u0161i\u0107, Mom\u010dilo Mandi\u0107, \u017deljko Ra\u017enatovi\u0107 (Arkan) i Vojislav \u0160e\u0161elj, formirali su zajednicu lica koja su delovala u skladu sa zajedni\u010dkim planom i delila nameru za izvr\u0161enje zlo\u010dina, koja je bila deo tog plana\u201c.<\/p>\n

Sud je, tako\u0111e, na osnovu istih dokaza kao i prethodno, zaklju\u010dio da je R. Karad\u017ei\u0107 odlu\u010duju\u0107e doprineo izvr\u0161enju plana, kao vode\u0107a li\u010dnost, da je bio predvodnik u razvijanju i promociji ideologije i politike SDS i u stvaranju paralelne dr\u017eavne, vojne, policijske i politi\u010dke strukture, da je bio vode\u0107a li\u010dnost u \u0161irenju propagande protiv bosanskih Muslimana i Hrvata koje je ozna\u010dio kao istorijske neprijatelje Srba i istrajavao u tome da je zajedni\u010dki \u017eivot sa njima nemogu\u0107.[9] Iako je okrivljeni Karad\u017ei\u0107, nalazi Sud \u2013 preduzimao izvesne mere da kontroli\u0161e paravojne snage, to je \u010dinio tek po\u0161to su te snage bile \u201cupotrebljene za ispunjenje ciljeva sveobuhvatnog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata\u201c. Iako su u to vreme postojali redovni (civilni sudovi), okrivljeni Karad\u017ei\u0107 je formirao vojne sudove koji su postupali diskriminatorski prema ne-Srbima. Propustio je da upotrebi svoj autoritet da zlo\u010dine spre\u010di ili da po\u010dinioce kazni i time dao znak da \u0107e zlo\u010dini biti tolerisani. Iako je znao za zlo\u010dine, sve vreme je davao obmanjuju\u0107e informacije predstavnicima me\u0111unarodnih organizacija, javnosti i medijima. Zato je sudsko ve\u0107e zaklju\u010dilo da su ubistva, istrebljavanje i proganjanje, za R. Karad\u017ei\u0107a bili predvidljivi. To posebno va\u017ei za radnje kao \u0161to su okrutno pona\u0161anje, prinudni rad na liniji fronta, upotreba ne-Srba kao \u017eivih \u0161titova, prisvajanje imovine i razaranje, uklju\u010div kulturna i sakralna dobra. Ova dela je Sud kvalifikovao kao zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti ili kao kr\u0161enje pravila i obi\u010daja rata.<\/p>\n

Deo optu\u017ebe i presu\u0111enja \u2013 sarajevski udru\u017eeni zlo\u010dina\u010dki poduhvat<\/p>\n

Sud je utvrdio da je od maja 1992, do oktobra 1995. civilno stanovni\u0161tvo Sarajeva bilo stalno izlo\u017eeno vatri snaga bosanskih Srba, konkretno Sarajevskog romanijskog odreda. Za vreme \u010ditavog ovog perioda navedene snage su dr\u017eale Sarajevo u opsadi. Svakodnevna je bila praksa snajperskog ga\u0111anja i ubijanja gra\u0111ana Sarajeva. Snajperom su ga\u0111ana i deca, u igri ili \u0161etnji. Snajperska vatra je otvarana sa brojnih poznatih mesta oko grada na kojima su bila izgra\u0111ena trajna snajperska gnezda. Sarajevski romanijski odred je, tako\u0111e, stalno ga\u0111ao civilno stanovni\u0161tvo artiljerijskom vatrom. Ga\u0111anje gra\u0111ana Sarajeva iz snajpera i artiljerijskih oru\u017eja trajalo je stalno du\u017ee od tri godine. \u201eImaju\u0107i u vidu du\u017einu i prirodu ovih napada, sudsko ve\u0107e je uvereno da je postojala namera Sarajevskog romanijskog odreda i njegovih komandanata da poga\u0111aju civile i da koriste neselektivnu i prekomernu vatru. Ve\u0107e je uvereno da je Sarajevski romanijski odred ga\u0111ao Sarajevo sa namerom da, izme\u0111u ostalog, terori\u0161e civilno stanovni\u0161tvo koje je tamo \u017eivelo. Ve\u0107e je utvrdilo da je ovaj napad za posledicu imao hiljade ranjenih i ubijenih civila u datom periodu\u201c.[10]<\/p>\n

Okrivljeni Karad\u017ei\u0107 se branio time \u0161to je tvrdio (1) da Romanijski odred nije ga\u0111ao civile, ve\u0107 je odgovarao na napade iz grada i (2) da su snage bosanskih Muslimana namerno ga\u0111ale neke delove grada i time stvarale privid da ih ga\u0111aju snage bosanskih Srba i za to ih optu\u017eivale. Ve\u0107e je prihvatilo to da su obe strane u\u010destvovale u ratu i da su snage Romanijskog odreda ga\u0111ale i vojne ciljeve. Me\u0111utim, nije prihvatilo odbranu iz ta\u010dke (1) i to je argumentovalo slede\u0107im razlozima: iz izvedenih dokaza utvr\u0111eno je da je Romanijski odred redovno ga\u0111ao civilne ciljeve, pored vojnih; da su civili ga\u0111ani stalno i da je broj civilnih \u017ertava bio toliko veliki da se ne mo\u017ee objasniti time da su civili bili slu\u010dajne \u017ertve ga\u0111anja vojnih ciljeva. Odbranu iz ta\u010dke (2) Sud nije u celosti prihvatio, iako je naveo da su snage bosanskih Muslimana u nekoliko mahova ga\u0111ali snage UN kako bi provocirale vojnu reakciju me\u0111unarodne zajednice, ali da su dokazi o tome malobrojni u pore\u0111enju sa dokazima o tome koliko je \u010desto i trajno Romanijski odred ga\u0111ao civile u gradu.<\/p>\n

Iz istih razloga sud nije prihvatio ni osporavanje Karad\u017ei\u0107a da za Sarajevo nije postojao plan koji \u010dini deo udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata. \u201eSudsko ve\u0107e je uvereno da postojanje individualnih snajperista i snajperskih jedinica u okviru Sarajevskog romanijskog odreda, kao i artiljerijskih jedinica, dokazuje da su svi bili pod komandom tog odreda, a kona\u010dno i pod komandom Glavnog \u0161taba Vojske Republike Srpske. Najzad, od samog po\u010detka konflikta u BiH, politi\u010dko i vojno rukovodstvo bosanskih Srba, posebno optu\u017eeni Mom\u010dilo Kraji\u0161nik, Nikola Koljevi\u0107, Biljana Plav\u0161i\u0107 i Ratko Mladi\u0107, priznavali su zna\u010daj Sarajeva za stvar bosanskih Srba. Grad je bio zna\u010dajan ne samo simboli\u010dki, ni zbog \u010dinjenice da bez njega strana bosanskih Muslimana ne bi mogla biti funkcionalna dr\u017eava, ve\u0107 i zato \u0161to je imao poseban zna\u010daj za okrivljenog kao grad u kome je on \u017eiveo\u201c.[11] Na osnovu svega, Sud je zaklju\u010dio da je postojao zajedni\u010dki plan sa osnovnim ciljem terorisanja civilnog stanovni\u0161tva Sarajeva, kao i da je R. Karad\u017ei\u0107 bitno doprineo nastanku, razvijanju i izvr\u0161enju tog plana. Zbog toga je na\u0161ao da je okrivljeni individualno odgovoran za ratni zlo\u010din protiv \u010dove\u010dnosti i za zlo\u010din kr\u0161enja pravila o obi\u010daja rata.<\/p>\n

Uzimanje talaca<\/p>\n

Uzimanje talaca, Sud je kvalifikovao kao tre\u0107u vrstu udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata. Dana 26. maja 1995. godine, posle vazdu\u0161nih napada NATO protiv vojnih ciljeva bosanskih Srba na Palama, osoblje UNPROFOR-a i UNMO-a su uhapsile snage bosanskih Srba i odvele ih na razli\u010dita mesta u BiH. Neki od njih su odvedeni na mesta od vojnog zna\u010daja za bosanske Srbe, kao \u0161to su radarske stanica i vojne kasarne na Jahorini. Taocima su zapretili da \u0107e biti ciljevi vazdu\u0161nih napada NATO, a kako ti napadi vi\u0161e nisu izvo\u0111eni, taoci su oslobo\u0111eni 18. juna 1995. godine, na osnovu naredbe R. Karad\u017ei\u0107a. Sud je stao na stanovi\u0161te da je osoblje UNPROFOR-a i UNMO-a moralo da u\u017eiva za\u0161titu na osnovu \u010dl. 3. \u017denevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima, koji zabranjuje uzimanje talaca u sukobima koji nemaju me\u0111unarodni karakter. Karad\u017ei\u0107 se branio time da ovo osoblje treba smatrati u\u010desnikom me\u0111unarodnog konflikta. Me\u0111utim, sud je na\u0161ao da UN i njegove snage za odr\u017eavanje mira ne mogu biti u\u010desnici konflikta, jer u njemu nisu ni sudelovale. Na osnovu toga, Sud je zaklju\u010dio da je izvr\u0161en zlo\u010din kr\u0161enja pravila i obi\u010daja rata, zato \u0161to su taoci bili protivpravno li\u0161eni slobode i prinudno odvedeni. Tako\u0111e, sud je ocenio da je, van razumne sumnje, u pogledu uzimanja talaca postojao udru\u017eeni zlo\u010dina\u010dki poduhvat, jer je ova operacija preduzeta da bi se NATO uzdr\u017eao od vazdu\u0161nih udara, \u0161to je i dovelo do toga, a okon\u010dana je oslobo\u0111enjem talaca. U\u010desnici u ovom poduhvatu su bili optu\u017eeni Mladi\u0107, Kraji\u0161nik i Milovanovi\u0107. O odgovornosti Karad\u017ei\u0107a, sud se posebno uverio iz dokaza da je pre zadr\u017eavanja talaca, Karad\u017ei\u0107 opomenuo UNPROFOR da \u0107e vojnike UN smatrati neprijateljima ako vazdu\u0161ni napadi NATO budu izvedeni, da \u0107e osoblje UN biti napadnuto i uhap\u0161eno. Dana 27. maja 1995. optu\u017eeni je li\u010dno odobrio naredbu za uzimanje talaca i njihovo postavljanje na mesta gde bi mogli biti mete. Ovaj zlo\u010din je kvalifikovan kao uzimanje talaca iz \u010dl. 7 (1) Statuta MKTJ.[12]<\/p>\n

Genocid u Srebrenici<\/p>\n

U martu 1995. godine Radovan Karad\u017ei\u0107 je, prema obrazlo\u017eenju presude, izdao direktivu br. 7, narediv\u0161i Drinskom korpusu da stvori \u201enepodno\u0161ljivu situaciju potpune nesigurnosti bez nade za pre\u017eivljavanje i dalji \u017eivot stanovnika Srebrenice\u201c.[13] Dana 2. jula, posle posete R. Karad\u017ei\u0107a komandi Drinskog korpusa, komandant korpusa je izdao nare\u0111enje za izvo\u0111enje aktivne vojne operacije koja je imala za cilj smanjenje enklava Srebrenica i \u017depa na njihovo urbano podru\u010dje. Mladi\u0107 je stigao u Bratunac 8. jula i obavestio optu\u017eenog da postoji povoljni uslovi za napad na Srebrenicu. Karad\u017ei\u0107 je naredio zauzimanje Srebrenice, koju su snage bosanskih Srba zauzele 11. jula. Mladi\u0107 je u televizijskom obra\u0107anju rekao: \u201cKona\u010dno je do\u0161lo vreme da se osvetimo Turcima u ovoj oblasti\u201c.[14]<\/p>\n

U no\u0107i izme\u0111u 12. i 13. jula bosanski Muslimani koji su se okupili u Poto\u010darima \u010duli su pu\u0161\u010danu paljbu u blizini. Ostali Muslimani koje su odvele snage bosanskih Srba, nisu se vratili. To je stvorilo strah i paniku. Sud je iz iskaza svedoka Momira Nikoli\u0107a utvrdio da je \u0161ef bezbednosti Drinskog korpusa, Vujadin Popovi\u0107 svedoku rekao da \u0107e \u017eene i deca \u2013 bosanski Muslimani biti odvedeni, dok \u0107e mu\u0161karci Muslimani sposobni za vojnu slu\u017ebu biti izdvojeni, a potom da \u0107e sve balije ubiti.<\/p>\n

\u201cPo\u0161to je prvi konvoj napustio Poto\u010dare, snage bosanskih Srba su po\u010deli da izdvajaju muslimanske mu\u0161karce i de\u010dake i ubacuju ih u vozila, prisiljavaju da se odvoje od svojih porodica, kao i da ostave li\u010dna dokumenta i stvari i da ih odvode u zgradu, poznatu pod nazivom \u201eBela ku\u0107a\u201c. Odvajanje je vr\u0161eno 12. i 13. jula. Kad se ku\u0107a napunila, stigli su autobusi i odveli ih u Bratunac gde su bili zatvoreni u prepunjenim mestima u tom gradu\u201c.[15] Pored ovih, 1.500 do 2.000 bosanskih Muslimana koji su be\u017eali prema Tuzli, bili su uhva\u0107eni i zatvoreni u Konjevi\u0107 Polju, na fudbalskom igrali\u0161tu u Novoj Kasabi i na drugim mestima. Tog dana zatvorenici su odvedeni u Bratunac i iste no\u0107i je ubijeno izme\u0111u 755 i 1.016 Muslimana mu\u0161karaca. Potom su ubijani mu\u0161karci iz kolone koja je i\u0161la prema Tuzli, Na osnovu Mladi\u0107evog nare\u0111enja hiljade Muslimana je raspore\u0111eno na razna mesta u op\u0161tini Zvornik. Sve su ih ubile snage bosanskih Srba. Sud je utvrdio da je postojao udru\u017eeni zlo\u010dina\u010dki poduhvat na osnovu plana sa\u010dinjenog posle sastanka sa predstavnicima bosanskih Muslimana, u \u010dijem sa\u010dinjavanju su sudelovali Mladi\u0107, Beara, Popovi\u0107 i Drago Nikoli\u0107. To je utvr\u0111eno iskazima svedoka Momira Nikoli\u0107a, kao i svedoka iz slu\u010daja Radisava Krsti\u0107a. Ubijanja su nastavljena slede\u0107ih dana.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de odgovornosti Karad\u017ei\u0107a, Sud je utvrdio da je optu\u017eeni priznao da je njegov inicijalni plan bio da se smanji srebreni\u010dka enklava, ali je tvrdio da nikad nije razmi\u0161ljao o ubijanju uhap\u0161enih bosanskih Muslimana. Tvrdio je da nije ni bio obave\u0161ten o ubijanjima.<\/p>\n

Karad\u017ei\u0107evu odbranu Sud nije prihvatio. Najpre, sud smatra da su direktivom br. 7 Karad\u017ei\u0107 i Mladi\u0107 sa\u010dinili dugoro\u010dni plan \u010diji je cilj bio prisilno iseljavanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice i uspostavljanje takvog stanja koje bi bilo demonstracija namere trajnog i prinudnog uklanjanja bosanskih Muslimana. Sud u obrazlo\u017eenju podvla\u010di da je utvrdio dokazima da je Karad\u017ei\u0107 za sve vreme trajanja \u201eoperacije\u201c u Srebrenici primao obave\u0161tenja preko razli\u010ditih izvora, uklju\u010div i visoke oficire Tolimira, Gvera i \u017divanovi\u0107a u no\u0107i 11. jula, a od Mladi\u0107a za vreme popodneva 13. jula. Tako\u0111e, on se sastao dva puta sa Tomislavom Kova\u010dem iz MUP-a Republike Srpske, koji je 13. jula uve\u010de i 14. jula bio na podru\u010dju Bratunca i Srebrenice. Karad\u017ei\u0107 je, utvrdio je Sud, redovno primao pisane izve\u0161taje, u kojima su bile opisane aktivnosti u Poto\u010darima i o hvatanju kolone koja je nastojala da ode u Tuzlu. Oko 20 sati dana 13. jula Karad\u017ei\u0107 je razgovarao sa Deronji\u0107em, koji je direktno bio odgovoran Karad\u017ei\u0107u i koji mu je neposredno ispri\u010dao kakva je bila sudbina bosanskih Muslimana u Bratuncu. Ubijanje nije bilo eksplicitno pomenuto, ljudi su bili ozna\u010deni nazivom \u201eroba\u201c \u2013 \u201eroba mora biti sme\u0161tena u prodavnicu pre 12 sati sutra\u201c \u2013 rekao je Karad\u017ei\u0107. Neposredno posle ovog razgovora, Beara i Deronji\u0107 su razgovarali o tome \u2013 ne da li \u2013 nego gde uhap\u0161eni Muslimani treba da budu ubijeni.<\/p>\n

\u201cIz toga je jasno da je ve\u0107 tada bila donesena odluka da se uhap\u0161eni ubiju, a Deronji\u0107 se koristio autoritetom optu\u017eenog da ubedi Bearu da ih odvede na podru\u010dje Zvornika. Ve\u0107e nalazi da ovaj razgovor, uz kasnije radnje okrivljenog, van razumne sumnje zna\u010di da je okrivljeni pristao da se ciljevi \/plana\/ pro\u0161ire na ubijanje bosanskih Muslimana. Kao predsednik Republike i vrhovni komandant, okrivljeni je bio jedini koji je imao mo\u0107 da spre\u010di ubijanje bosanskih Muslimana. Ali, daleko od toga da spre\u010di ubijanje, on je naredio da se bosanski Muslimani koji su bili zadr\u017eani u Bratuncu premeste na drugo mesto gde \u0107e biti ubijeni; odveli su ih u Zvornik i ubili\u201c.[16] Karad\u017ei\u0107 je, navodi dalje Sud, imao potpuno saznanje o ubijanjima, zbog \u010dega je 14. jula proglasio ratno stanje u Srebrenici, anga\u017euju\u0107i tako sve vojne potencijale da bi olak\u0161ao i ubrzao ubijanje. Ve\u0107e je konstatovalo da je Karad\u017ei\u0107 odgovoran za ubistva izvr\u0161ena posle 20 sati 13. jula, jer je tada u razgovoru sa Deronji\u0107em pristao na pro\u0161irenje zajedni\u010dkog plana tako da obuhvati i ubistva, da je mogao da ih spre\u010di, ali nije ni poku\u0161ao, \u0161to dokazuje i genocidnu nameru. Zbog toga je Karad\u017ei\u0107 progla\u0161en krivim kao u\u010desnik udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata, za genocid u Srebrenici.[17]<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>
\n_______________<\/p>\n

    \n
  1. \n
    Ovde se ima u vidu koncept udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata, koji je proizi\u0161ao iz prakse MKTJ i prakse Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za Ruandu. Kad je re\u010d o MKTJ ovaj koncept je za\u010det u slu\u010daju Tu\u017eilac protiv Zejnila Delali\u0107a, Zdravka Muci\u0107a, Hazima Deli\u0107a i Esada Land\u017ea u presudi iz 1998. godine, ali pre je to bio koncept \u201eu\u010destvovanja u krivi\u010dnom delu\u201c, tj. koncept saizvr\u0161ila\u0161tva nego koncept udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata. Potom je razvijen u predmetu Tu\u017eilac protiv Ante Furund\u017eije u presudi iz 1998. godine \u2013 kao u\u010destvovanje u udru\u017eenom zlo\u010dina\u010dkom poduhvatu na jednoj strani, odnosno pomaganje i podstrekavanje, na drugoj. Najzad je pojam udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata definisan u presudi Apelacionog ve\u0107a izre\u010denoj Du\u0161anu Tadi\u0107u 1999. godine i taj koncept va\u017ei i danas. (Videti Giulia Bigi, Joint Criminal Enterprise in the Jurisprudence of the Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia and the Prosecution of Senior Military Leaders: Kraji\u0161nik Case, Max Planck Year Book of UN Law, Vol. 14, 2010, str. 54, 55). Me\u0111utim, ideja udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata je starija od MKTJ i u osnovi je bila primenjena u su\u0111enjima posle II svetskog rata za zlo\u010dine po\u010dinjene u logorima Dahau i Bergen Belzen, a i u Italiji za su\u0111enja fa\u0161istima.<\/address>\n<\/li>\n
  2. \n
    Tu\u017eilac protiv Milana Milutinovi\u0107a i ostalih, presuda Apelacionog ve\u0107a, 2003.<\/address>\n<\/li>\n
  3. \n
    G. Bigi, nav. delo, str. 53<\/address>\n<\/li>\n
  4. \n
    Videti http:\/\/www.icty.org\/x\/cases\/karadzic\/tjug\/en\/160324_judgement_summary.pdf, podnaslov \u201eOverarching JCE\u201c).<\/address>\n<\/li>\n
  5. \n
    Ibidem.<\/address>\n<\/li>\n
  6. \n
    Ibidem.<\/address>\n<\/li>\n
  7. \n
    Ibidem.<\/address>\n<\/li>\n
  8. \n
    Ibidem, podnaslov \u201eSarajevo JCE\u201c.<\/address>\n<\/li>\n
  9. \n
    Ibidem.<\/address>\n<\/li>\n
  10. \n
    Ibidem.<\/address>\n<\/li>\n
  11. \n
    Ibidem.<\/address>\n<\/li>\n
  12. \n
    Ibidem, podnaslov \u201eHostages JCE\u201c.<\/address>\n<\/li>\n
  13. \n
    Ibidem, podnaslov \u201eSrebrenica JCE\u201c.<\/address>\n<\/li>\n
  14. \n
    Ibidem, podnaslov \u201eSrebrenica JCE\u201c.<\/address>\n<\/li>\n
  15. \n
    Ibidem.<\/address>\n<\/li>\n
  16. \n
    Ibidem.<\/address>\n<\/li>\n
  17. \n
    Ibidem<\/address>\n<\/li>\n<\/ol>\n

    ———————————–<\/p>\n

    Napomena: Ne objavljujemo komentare posjetilaca na autorske tekstove koje prenosimo iz drugih medija. U slu\u010daju oglu\u0161ivanja o ovu napomenu, Uredni\u0161tvo \u0107e obrisati komentar.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Za ovu presudu se mo\u017ee re\u0107i da sledi ustaljene standarde dokazivanja i ocene<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-201742","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201742","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=201742"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201742\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=201742"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=201742"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=201742"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}