{"id":201617,"date":"2016-03-24T08:46:29","date_gmt":"2016-03-24T07:46:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=201617"},"modified":"2016-03-24T08:46:29","modified_gmt":"2016-03-24T07:46:29","slug":"zasto-srbija-ne-treba-da-pristupi-nato-u","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/03\/24\/zasto-srbija-ne-treba-da-pristupi-nato-u\/","title":{"rendered":"Za\u0161to Srbija ne treba da pristupi NATO-u?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Goran Markovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"GoranMarkovic\"<\/a>Iako je vojna neutralnost zvani\u010dan stav vladaju\u0107e srpske politi\u010dke elite, pristupanje NATO paktu predstavlja jedno od goru\u0107ih pitanja, o kome se godinama vode polemike i iznose opre\u010dni stavovi. Pristupanje Individualnom akcionom planu partnerstva (IPAP) ozna\u010dilo je novu fazu u razvoju odnosa Srbije sa NATO-om, ali joj je omogu\u0107ilo da formalno ostane vojno neutralna. Srbija nije postala \u010dlanica NATO pakta, ali se fakti\u010dki nalazi na putu da to postane.<\/p>\n

Vladaju\u0107a politi\u010dka elita se opredelila za strategiju sedenja na dve stolice. Ona \u017eeli da zadr\u017ei privid vojne neutralnosti, ali i da pro\u0161iri saradnju sa NATO-om, kako bi bila zaokru\u017eena strategija evroatlantskih integracija. Po\u0161to to nije mogu\u0107e na dugi rok, bi\u0107e potrebno da se opredeli za ili protiv pristupanja NATO paktu. Unutar vladaju\u0107e klase, dominantno je raspolo\u017eenje za pristupanje NATO paktu. Koalicija okupljena oko Demokratske stranke, koja je bila na vlasti pre naprednjaka, manje-vi\u0161e otvoreno je isticala pozitivan stav o NATO paktu. Dana\u0161nja vladaju\u0107a koalicija ima oprezniji nastup, iako se uo\u010davaju pozitivniji tonovi. Tako se, na primer, relativizuje zna\u010daj NATO agresije na SR Jugoslaviju, jer se ka\u017ee da, iako postoje razli\u010diti stavovi zvani\u010dne Srbije i NATO-a o tom \u010dinu, te razlike ipak ne treba da spre\u010davaju saradnju Srbije sa ovom organizacijom.<\/p>\n

O potrebi pristupanja NATO paktu najotvorenije govore minorne politi\u010dke stranke, kao \u0161to su Srpski pokret obnove (SPO) i Liberalno-demokratska partija (LDP). Velike parlamentarne stranke se nerado otvoreno izja\u0161njavaju o ovom pitanju, verovatno zbog toga \u0161to se pla\u0161e gubitka dela glasova, znaju\u0107i da gra\u0111ani imaju negativan stav o ovom vojnom savezu. Prema istra\u017eivanju CeSID-a iz juna 2015, 73 % gra\u0111ana Srbije protivi se ulasku zemlje u NATO.(1) Taj procenat je ve\u0107i nego pre pet godina, kada se ulasku u NATO pakt protivilo 63 % ispitanika.(2) Ulazak u NATO je, dakle, povezan i sa problemom demokratskog legitimiteta, i to ne samo politi\u010dkih elita nego i sa legitimitetom tako va\u017ene, strate\u0161ke odluke, koja bi mogla biti donesena. U svakom slu\u010daju, vladaju\u0107a koalicija mo\u017ee da se poziva na skup\u0161tinsku rezoluciju iz 2007, kojom je utvr\u0111ena vojna neutralnost Srbije.<\/p>\n

Zagovornici ulaska u NATO pakt ne vode ra\u010duna o mi\u0161ljenju gra\u0111ana. To mi\u0161ljenje uvek mo\u017ee biti zanemareno tako \u0161to bi odluku o ulasku u NATO pakt donela Narodna skup\u0161tina. Kori\u0161tenjem ovog mehanizma predstavni\u010dke demokratije, volja gra\u0111ana bila bi izigrana, uz izgovor da je odluku donelo predstavni\u010dko telo, koje je i birano s ciljem dono\u0161enja takvih odluka. Drugim re\u010dima, odluka o ulasku u NATO pakt bila bi u rukama politi\u010dkih elita. Treba o\u010dekivati da \u0107e one, kad se osmele da tu odluku donesu, pribe\u0107i triku \u2013 umesto da raspi\u0161u referendum, odlu\u010di\u0107e u Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>\n

U vrtlogu besmislenih razloga<\/strong><\/p>\n

Prvi argument koji se isti\u010de u korist pristupanja Srbije NATO paktu jeste prihvatanje liberalno-demokratskih vrednosti, koje ovaj vojno-politi\u010dki savez ba\u0161tini. Taj argument pati od dva ozbiljna nedostatka. Prvi se ti\u010de neupitnosti liberalno-demokratskih vrednosti, njihovog dogmatskog tuma\u010denja i samog sadr\u017eaja. Ako se pod ovim vrednostima misli na vrednosti koje ba\u0161tini neoliberalni kapitalizam, onda je veliko pitanje da li su to progresivne vrednosti i imaju li one alternativu. Ako, pak, Srbija \u017eeli da postane demokratsko dru\u0161tvo, ona mora pru\u017eiti pravo na alternativu i promenu dru\u0161tvenih odnosa. Me\u0111utim, to je onda nespojivo sa \u010dlanstvom u NATO paktu, koji nije stvoren s ciljem promocije tra\u017eenja demokratskih alternativa, ve\u0107 u\u010dvr\u0161\u0107ivanja postoje\u0107eg dru\u0161tveno-ekonomskog poretka. Tako, u krajnjoj liniji, alternativa, bez ikakvog preterivanja, mo\u017ee da se postavi i ovako: NATO ili sloboda, odnosno NATO ili demokratija.<\/p>\n

Ako NATO ba\u0161tini \u201eliberalne\u201c vrednosti, a on je vojni savez, ne\u0107e li, koriste\u0107i fizi\u010dku prinudu, spre\u010davati pobedu i ostvarenje alternativnih ideolo\u0161kih koncepcija i politi\u010dkih programa? Ako su demokratija, sloboda i jednakost liberalno-demokratske vrednosti, zar one ne podrazumevaju slobodu gra\u0111ana da se demokratski izjasne o prihvatljivosti i drugih vrednosti, na primer socijalisti\u010dkih? Postojanje i svrha NATO pakta ne mogu se pomiriti sa ovako shva\u0107enom slobodom. To, opet, zna\u010di da se postojanje NATO pakta ne mo\u017ee smatrati spojivim sa idejom slobode uop\u0161te. Sloboda podrazumeva slobodu onog ko misli druga\u010dije i \u017eeli druga\u010diji poredak. Ako NATO \u0161titi liberalno-demokratske vrednosti, koje su unapred prihva\u0107ene kao najbolje ili jedino prihvatljive, tada je potraga za drugim i boljim vrednostima isklju\u010dena. NATO, dakle, ne \u0161titi slobodu nego dogmu. On \u0161titi poredak a spre\u010dava dru\u0161tvene promene, bez obzira na to da li su one, u pogledu na\u010dina svog izvr\u0161enja, nasilne, mirne ili sadr\u017ee elemente jednih i drugih.<\/p>\n

Promovisanje i za\u0161tita liberalno-demokratskih vrednosti posebno je sporno sa stanovi\u0161ta spoljne i bezbednosne politike. \u0160ta bi za Srbiju zna\u010dilo pristupanje NATO paktu u ovom smislu? Ni\u0161ta drugo nego u\u010de\u0161\u0107e u vojnim operacijama dr\u017eava \u010dlanica NATO pakta \u0161irom sveta, u meri u kojoj to ovaj savez bude tra\u017eio od Srbije. Po\u0161to Srbija ne bi imala nikakvu realnu \u0161ansu da efektivno odlu\u010duje o tome da li je neka intervencija opravdana ili ne, ona bi bila primorana da u\u010destvuje i u imperijalisti\u010dkim vojnim intervencijama. Time bi se na\u0161la u apsurdnoj situaciji da u\u010destvuje u nekoj operaciji koja bi bila onoliko neopravdana koliko i NATO udar na SR Jugoslaviju. Ukoliko jedan narod smatra svoj re\u017eim nelegitimnim, ima pravo na pobunu. Ali, ta pobuna treba da bude stvar unutra\u0161njih odnosa re\u017eima i naroda, a ne spoljne intervencije NATO pakta. Srbija ne mo\u017ee imati bilo kakav interes da u\u010destvuje u takvim intervencijama, osim ako se taj interes ne poistoveti sa interesom politi\u010dke elite da se dodvori vladaju\u0107oj klasi imperijalisti\u010dkih sila. Ni\u0161ta nije suprotnije po\u0161tovanju ideala demokratije i slobode od me\u0161anja u stvari drugih dr\u017eava i naroda, \u0161to je i sama Srbija koliko ju\u010de osetila na svojoj ko\u017ei.<\/p>\n

Srbija nema interese bezbednosne prirode da postane \u010dlanica NATO-a. Ona nije ugro\u017eena od drugih dr\u017eava, niti ima izgleda da bi mogla biti. S druge strane, \u010dlanstvo u NATO paktu moglo bi dovesti do pretnji po bezbednost gra\u0111ana Srbije. U\u010de\u0161\u0107e vojske Srbije u NATO operacijama dovelo bi do opasnosti od teroristi\u010dkih napada u Srbiji, kao \u0161to taj rizik sad postoji \u0161irom Evrope i SAD. Gra\u0111ani Srbije sada ne strahuju od teroristi\u010dkih napada, jer nisu izlo\u017eeni osvetni\u010dkom gnevu teroristi\u010dkih organizacija (ili organizacija koje se uobi\u010dajeno tako nazivaju). Stvari bi se mogle drasti\u010dno promeniti ako bi Srbija, zato \u0161to je to politika NATO-a a ne njen dr\u017eavni ili bilo kakav drugi interes, u\u010destvovala u vojnim akcijama \u0161irom sveta. \u010cak i simboli\u010dno u\u010de\u0161\u0107e Srbije moglo bi imati izrazito negativne posledice.<\/p>\n

\u010clanstvo u NATO paktu treba posmatrati iz ugla osnovnog cilja koji \u017eele posti\u0107i ovaj savez i dr\u017eave koje mu pristupaju. Cilj vode\u0107ih sila NATO saveza je da pro\u0161ire teritoriju koju kontroli\u0161u i koja predstavlja bazu za njihovo vojno delovanje, da obezbede ve\u0107e vojno-politi\u010dko prisustvo, oja\u010daju svoje vojne efektive i pove\u0107aju broj dr\u017eava koje \u0107e neupitno slediti njihov dru\u0161tveno-ekonomski poredak. NATO pakt nije ni\u0161ta drugo do vojni instrument u rukama vode\u0107ih zemalja centra. Ono \u0161to je za pojedinu dr\u017eavu armija, to je za savez hegemonih kapitalisti\u010dkih sila NATO pakt. U tom smislu, pristupanje NATO paktu ne mo\u017ee zna\u010diti da Srbija dobija nove prijatelje i za\u0161titnike, ve\u0107 da ulazi u krug dr\u017eava u kojima su sve one formalno ravnopravne, a u stvari postoji jasna podela na velike i male. Ulazak u NATO pakt zna\u010di da jedna generacija politi\u010dara oduzima suverenitet budu\u0107im generacijama gra\u0111ana, jer ih svojom odlukom o ulasku u ovaj savez vezuje za jedan dru\u0161tveno-ekonomski poredak i za jedan tip spoljne (i unutra\u0161nje) politike.<\/p>\n

Ekonomski posmatrano, NATO pakt ne postoji kako bi obezbedio ekonomski rast i razvoj. Stoga, tvrdnje o tome kako \u0107e strane investicije porasti zato \u0161to \u0107e Srbija biti sigurnija za ulaganje, ne mogu se uzeti kao ozbiljan argument u korist pristupanja NATO paktu. Te\u0161ko bi se mogao prihvatiti argument da strani kapital smatra kako Srbija danas nije bezbedna za ulaganje. Za\u0161to ne bi bila? Politi\u010dka situacija u Srbiji nije nestabilna. Ne preti opasnost od gra\u0111anskog rata. Srbija ima stabilne odnose sa susedima, \u010dak se upinje da se u o\u010dima Evropske unije predstavi kao lider regionalne stabilnosti i saradnje. Strani investitori, stoga, nemaju razloga da brinu da \u0107e njihova ulaganja biti ugro\u017eena. Ako oni ne ula\u017eu dovoljno, to je povezano sa ekonomskim razlozima, ali i sa \u010dinjenicom da je Srbiji ipak namenjena (polu)periferna uloga na evropskom tr\u017ei\u0161tu. Pristupanje NATO paktu tu ne mo\u017ee ni\u0161ta popraviti.<\/p>\n

Potpuno su neozbiljne tvrdnje kako Srbija, kao mala dr\u017eava, treba da ima velike i mo\u0107ne prijatelje, u \u010diju za\u0161titu \u0107e mo\u0107i da se pouzda ako bude napadnuta. Nema izgleda da \u0107e do\u0107i do novog rata u regionu, niti da mogu biti ugro\u017eeni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Naprotiv, bezbednost gra\u0111ana Srbije (a ne Srbije kao dr\u017eave, \u0161to je politi\u010dkoj eliti jedino va\u017eno) bi\u0107e ugro\u017eena ako bi Srbija, kao \u010dlanica NATO-a, u\u010destvovala u operacijama ovog saveza. Ne samo da \u0107e Srbija biti du\u017ena da ula\u017ee finansijska sredstva za opremanje vojske u skladu sa NATO standardima, nego \u0107e, kako je ve\u0107 napomenuto, biti izlo\u017eena opasnosti od teroristi\u010dkih napada onih na \u010dije zemlje Srbija vr\u0161i napade u okviru NATO pakta. Kakav je interes Srbije da to \u010dini? Da li su interesi Srbije ugro\u017eeni u Avganistanu, Siriji, Libiji ili Iraku?<\/p>\n

Vojna neutralnost omogu\u0107ava Srbiji da vodi spoljnu i bezbednosnu politiku koja joj odgovara, umesto da se vezuje za jednu dr\u017eavu ili grupu dr\u017eava. Ka\u017ee se da je vojna neutralnost izraz politi\u010dkih te\u017enji proruskih snaga u srpskoj politici. Istina je da rusofili zagovaraju vojnu neutralnost (iako bi radije u\u0161li u neki vojni savez sa Rusijom i njenim saveznicima, kad bi to bilo mogu\u0107e). Me\u0111utim, vojna neutralnost je politi\u010dki stav svih onih koji su protiv pristupanja Srbije NATO paktu ili drugom vojnom savezu. Vojna neutralnost omogu\u0107ava Srbiji da vodi samostalnu spoljnu i bezbednosnu politiku. Ona joj omogu\u0107ava da ne u\u010destvuje u vojnim operacijama koje nisu u interesu njenih gra\u0111ana svih nacionalnosti. Treba imati na umu da \u010dlanstvo u nekom vojnom savezu podrazumeva obavezu u\u010de\u0161\u0107a i u onim akcijama kojima se pojedina \u010dlanica protivi, jer vojni savezi ne po\u010divaju na konsenzusu velikih i malih dr\u017eava.(3)<\/p>\n

Pristupanje NATO paktu odgovara samo politi\u010dkoj eliti Srbije. Ona bi time stekla nove poene kod evropske i ameri\u010dke politi\u010dke elite, koja bi joj bila zahvalna zbog u\u010dinjenih napora da Srbija postane \u010dlanica ovog saveza. Srpska politi\u010dka elita bi stekla poverenje vladaju\u0107ih elita Evrope i SAD jer bi time dokazala da je spremna da Srbiju dugotrajno ugradi u dru\u0161tveno-ekonomski, politi\u010dki i vojni sistem ovog sve okrutnijeg kapitalizma. S druge strane, srpska politi\u010dka elita bi bila sigurna da ima politi\u010dku i vojnu podr\u0161ku za reforme koje sprovodi, a koje treba da dovedu do u\u010dvr\u0161\u0107ivanja neoliberalizma. To zna\u010di da \u0107e srpska politi\u010dka elita, i to ne samo ova sada\u0161nja, ve\u0107 i svaka nova, koja se pojavi na politi\u010dkoj sceni u budu\u0107nosti, biti za\u0161ti\u0107ena od eventualnog narodnog gneva zbog politike koju vodi. NATO \u0107e biti tu da za\u0161titi postoje\u0107i poredak, tako da \u0107e ideja da narod odlu\u010duje i upravlja sobom izgubiti svaki smisao. Ne bi to bilo po prvi put u istoriji. Treba se setiti kako je NATO bio uzbu\u0111en kad se u Italiji 70-ih godina pro\u0161log veka javila mogu\u0107nost da Komunisti\u010dka partija pobedi na izborima. \u0160ta, dakle, NATO obezbe\u0111uje? Prvo, on obezbe\u0111uje ekonomske pozicije stranog kapitala, koji se ve\u0107 ugnezdio ili \u0107e se tek ugnezditi u srpskoj privredi i na srpskom tr\u017ei\u0161tu.(4) On \u0161titi ve\u0107 izvr\u0161ene ili planirane privatizacije srpskih preduze\u0107a i podre\u0111enu ulogu koju privreda Srbije ima na svetskom tr\u017ei\u0161tu. Drugo, NATO \u0161titi srpsku politi\u010dku elitu, koja, igraju\u0107i \u201epartnersku\u201c ulogu vlada velikih sila, sprovodi neoliberalne \u201ereforme\u201c i u\u010destvuje u raspodeli privilegija na globalnom planu. Drugim re\u010dima, NATO nije ni\u0161ta drugo do aparat fizi\u010dke prinude, uperen protiv svih onih koji bi hteli da dovedu u pitanje trenutno hegemoni globalni poredak. On treba da bude garant ekonomskog, politi\u010dkog i vojnog status-a quo, garant da se ne\u0107e promeniti ne samo odnos velikih sila na globalnom planu, ve\u0107 i da \u0107e dru\u0161tveni odnosi klasne dominacije krupnog kapitala unutar zemalja \u010dlanica (pa i \u0161ire) trajati. A u okviru tog poretka, male dr\u017eave \u010dlanice NATO-a imaju ulogu izvora jeftine radne snage, sirovina i tr\u017ei\u0161ta za zapadne robe.<\/p>\n

Neodr\u017eive su i tvrdnje da \u0107e \u010dlanstvo u NATO-u biti ekonomski korisno za Srbiju, jer \u0107e njena privreda imati koristi od zajedni\u010dkog tr\u017ei\u0161ta, zajedni\u010dkih fondova i prodaje robe NATO-u.(5) Pre svega, Srbija \u0107e izdvajati vi\u0161e sredstava za odbranu nego dosad. \u010clanice NATO-a obavezale su se 2006. da \u0107e izdvajati najmanje 2 % BDP-a za odbranu. Prema podacima iz 2014, uzimaju\u0107i u obzir njen BDP i vojni bud\u017eet, Srbija bi pove\u0107ala bud\u017eetska izdvajanja za odbranu za oko 350 miliona dolara.(6) Ovome treba dodati obavezu Srbije da nabavi oru\u017eje po NATO standardima i dr. S druge strane, ne izgleda nimalo uverljivim da su nove (ili stare) \u010dlanice NATO-a imale ekonomske koristi od \u010dlanstva u ovoj organizaciji. Sve one prolaze kroz ekonomsku krizu (najsna\u017eniji primer je Gr\u010dka), a nove \u010dlanice, poput Rumunije, Bugarske ili Ma\u0111arske nisu videle neke ekonomske koristi od pristupanja NATO-u. Tako zagovornicima pristupanja ostaje samo nada da \u0107e NATO kupovati srpsko povr\u0107e i \u010dizme. Ipak, nema nikakvih dokaza ni da \u0107e biti tako, budu\u0107i da se NATO pona\u0161a po kapitalisti\u010dkim principima \u2013 nastoji da minimalizuje cenu i maksimalizuje kvalitet onoga \u0161to kupuje. Ako srpska roba ne bude dovoljno kvalitetna i jeftina, NATO je ne\u0107e kupovati. Nikad ili do daljnjeg. A dotad, Srbija \u0107e kupovati oru\u017eje od dr\u017eava centra po NATO standardima i opremati svoju vojsku, koja \u0107e u\u010destvovati u NATO vojnim operacijama. U ovom trenutku, zagovornici pristupanja NATO-u ne iznose ni okvirne iznose izdataka za ove svrhe. Da su oni ogromni, nesumnjivo je, jer se radi o izdacima kojih dosad nije bilo i ne bi bili potrebni kad bi Srbija ostala vojno neutralna.<\/p>\n

Agresija kao spas od NATO-a<\/strong><\/p>\n

To \u0161to Srbija ve\u0107 nije \u010dlanica NATO-a treba zahvaliti \u010dinjenici da narod ima sve\u017ee pam\u0107enje NATO napada 1999. Gra\u0111ani Srbije imaju negativan stav o NATO paktu prvenstveno zbog svojih iskustava s njim, a ne zbog bilo \u010dije i bilo kakve propagande. Da nije bilo tog iskustva, kao i potonjih pozitivnih stavova NATO-a o osamostaljenju Kosova, verovatno je da bi stav gra\u0111ana bio pozitivniji, a konzervativnih i liberalnih politi\u010dkih elita svakako, pa bi odluka o pristupanju bila done\u0161ena znatno ranije. Drugim re\u010dima, politi\u010dke elite su spremne da donesu ovu odluku, ali je ne mogu doneti zbog suvi\u0161e velikog broja gra\u0111ana koji tu odluku ne bi podr\u017eali.<\/p>\n

Odnos sa Rusijom drugi je razlog zbog kojeg ta odluka jo\u0161 nije donesena. Politi\u010dka elita jo\u0161 uvek govori o Rusiji kao tradicionalnom savezniku i prijatelju, pogotovo kad je re\u010d o podr\u0161ci Rusije u kosovskom pitanju. Me\u0111utim, srpska politi\u010dka elita je opredeljena da Srbija postane \u010dlanica Evropske unije. Ona u celosti podr\u017eava vladaju\u0107u ideologiju Evropske unije, koja se su\u0161tinski ne kosi sa vladaju\u0107om ideologijom putinisti\u010dke Rusije, i principe spoljne i unutra\u0161nje politike koja se vodi u Evropskoj uniji. Stoga, verovatnije je da \u0107e se nastaviti politika pribli\u017eavanja i pristupanja NATO-u na mala vrata, nego da \u0107e Srbija principijelno slediti strategiju vojne neutralnosti. Od toga do zvani\u010dnog pristupanja mogao bi biti mali korak.<\/p>\n

(1) \u201eCeSID: Protiv ulaska u NATO 73 odsto gra\u0111ana Srbije\u201c, http:\/\/rs.n1info.com\/a73218\/Vesti\/Istrazivanje-CESID-a-o-NATO-i-EU.html, 25.11.2015.<\/address>\n
(2) \u201eProglas 200 javnih li\u010dnosti\u201c, http:\/\/rs.n1info.com\/a73218\/Vesti\/Istrazivanje-CESID-a-o-NATO-i-EU.html, 25.11.2015.<\/address>\n
(3) Neozbiljne su tvrdnje zagovornika NATO-a da bi glas Srbije vrijedio koliko i glas SAD-a (vid. Vuk Dra\u0161kovi\u0107, \u201e\u0160ta Srbija gubi neulaskom u NATO\u201c, Politika, 23.1.2010). Formalno, to jeste tako, ali te\u0161ko je na\u0107i ikoga ko bi povjerovao da bi Srbija mogla imati isti uticaj kao i SAD u NATO-u.<\/address>\n
(4) Radovan Radinovi\u0107, \u201eSrbija napu\u0161ta politiku vojne neutralnosti?\u201c (Iz predgovora drugom izdanju knjige Srbija i NATO), Nova srpska politi\u010dka misao, http:\/\/www.nspm.rs\/srbija-i-nato\/srbija-napusta-politiku-vojne-neutralnosti.html, 3.12.2015.<\/address>\n
(5) O ovakvom pristupu \u010dlanstvu u NATO-u, vid. Vladan \u017divulovi\u0107, \u201eInteres Srbije da u\u0111e u NATO je ekonomija\u201c, Politika, 20.1.2010.<\/address>\n
(6) Sa istom obavezom suo\u010dile su se druge dr\u017eave, koje su prije pristupanja NATO tro\u0161ile manje na odbranu. Tako, Ma\u0111arska je 1996. godine, tri godine prije pristupanja, tro\u0161ila 1,26 % GDP-a na odbranu, \u0161to je znatno manje od danas obaveznog minimuma od 2 %. \u2013 Zsolt Rabai, Hungary as a Member of NATO, http:\/\/www.dcaf.ch\/content\/download\/36820\/528857\/file\/16.pdf, 3.12.2015.<\/address>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako NATO ba\u0161tini \u201eliberalne\u201c vrednosti, a on je vojni savez, ne\u0107e li, koriste\u0107i fizi\u010dku prinudu, spre\u010davati pobedu i ostvarenje alternativnih ideolo\u0161kih koncepcija i politi\u010dkih programa?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-201617","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201617","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=201617"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201617\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=201617"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=201617"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=201617"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}