{"id":201052,"date":"2016-03-15T08:24:11","date_gmt":"2016-03-15T07:24:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=201052"},"modified":"2016-03-15T08:24:11","modified_gmt":"2016-03-15T07:24:11","slug":"dogovor-eu-i-turske-rusi-postratnu-evropu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/03\/15\/dogovor-eu-i-turske-rusi-postratnu-evropu\/","title":{"rendered":"Dogovor EU i Turske ru\u0161i postratnu Evropu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Patrick Kingsley<\/strong><\/em><\/p>\n

\"patrick_kingsley\"<\/a>U godinama koje su usledile nakon nekih od najgorih zlo\u010dina u ljudskoj istoriji \u2013 Holokausta i Drugog svetskog rata \u2013 dr\u017eavnici Evrope i sveta su poku\u0161ali da stvore planetu na kojoj \u0107e biti mnogo te\u017ee ponoviti takvu eti\u010dku katastrofu.<\/p>\n

Godine 1948, na\u0161i preci su napisali Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koja je, izme\u0111u ostalog, podr\u017eala pravo na azil kao neosporno ljudsko pravo.\u00a0 Godine 1951, opet su se zajedno na\u0161li da bi napisali i potpisali Konvenciju o izbeglicama Ujedinjenih nacija, dokument koji, do danas, daje pravnu osnovu zemljama potpisnicama da ponude azil izbeglicama koje do\u0111u na njihovo tlo.<\/p>\n

Ta Konvencija nije bila isklju\u010divo evropski projekat, niti altruisti\u010dni gest. Bio je to delimi\u010dno pragmati\u010dni odgovor na postratnu dinamiku koja je dovela do, kako se procenjuje, raseljavanja od 12 do 14 miliona ljudi \u0161irom Evrope, u izbegli\u010dkoj krizi, mnogo goroj od one koju gledamo danas.<\/p>\n

Me\u0111utim, kao i Deklaracija iz 1948, tako je i Konvencija iz 1951. godine bila proizvod vremena kada su evropski lideri poku\u0161avali da izgrade kontinent sa vi\u0161e mira. Kontinent \u010dije dr\u017eave ne\u0107e sedeti skr\u0161tenih ruku dok se humanitarna kriza odvija pred njihovim vratima. Evropu \u010dije zemlje ne\u0107e vra\u0107ati Jevreje sa granica, kao \u0161to su neke dr\u017eave to \u010dinile tridesetih godina pro\u0161log veka.<\/p>\n

Bar delimi\u010dno, lideri su bili motivirani \u017eeljom\u00a0 da se ne vrati na etni\u010dko dno predratnih godina kada su se, me\u0111u ostalim porazima, zapadne zemlje okupile na konferenciji u Evianu 1938. godine i odlu\u010dile da ne\u0107e primati vi\u0161e od dogovorenog broja jevrejskih izbeglica.<\/p>\n

Ukratko, dokumenti poput Konvencije iz 1951. godine su bili \u201cprekretnica \u010dove\u010danstva\u201d, kako mi je to u januaru ove godine rekao portparol UN. Stvoreni su na osnovi da, bez obzira na cenu, postoje istinske vrednosti koje vredi negovati u civilizovanom dru\u0161tvu. Kasnije usvojena od svih dr\u017eava EU, Konvencija iz 1951. godine je neosporno integralni deo identiteta posleratne Evrope, koja je poku\u0161ala da ispravi gre\u0161ke iz pro\u0161losti.<\/p>\n

Manje od 70 godina kasnije, suo\u010deni smo sa odricanjem ve\u0107eg dela ovog napretka, i povratkom u eti\u010dku katastrofu tridesetih. Predlo\u017eeni dogovor izme\u0111u EU i Turske o migrantima je jo\u0161 uvek na udaru kritike, i mogu\u0107e je da \u0107e se s njim jo\u0161 dosta odugovla\u010diti. Ali i ovakav kakav je, prema stru\u010dnjacima za prava izbeglica, kr\u0161i Konvenciju iz 1951. godine.<\/p>\n

Prema dogovoru, sve potencijalne izbeglice \u0107e biti vra\u0107ene bez procene u Tursku, zemlju u kojoj ve\u0107ini izbeglica nedostaju elementarne stvari koje su propisane konvencijom iz 1951. godine \u2013 posao, obrazovanje i veoma \u010desto \u2013 sigurnost. Grupe za ljudska prava su tako\u0111e optu\u017eile Tursku da vra\u0107a izbeglice u ratne zone, uklju\u010duju\u0107i Siriju.<\/p>\n

Prema mehanizmu da se za svakog primljenog izbeglicu vrati jedan migrant, za svakog Sirijca vra\u0107enog u Tursku nakon \u0161to je stigao u Gr\u010dku, jedan Sirijac bi u teoriji trebalo da bude avionom preba\u010den u Evropu iz Turske. No, s obzirom na to da oni koji su vra\u0107eni iz Gr\u010dke idu na kraj reda ljudi koji treba da se prebace u Evropu, EU je sad pojasnila, cilj je da se ovakvom politikom obeshrabre prelasci ilegalnim brodovima izme\u0111u Turske i Gr\u010dke \u2013 \u010dime je limitiran eventualni uspeh pomenutog mehanizma.<\/p>\n

Lako se izgubiti u detaljima, ali je \u0161ira slika jasna. Kao \u0161to je i re\u010deno, dogovor rizikuje izdaju odre\u0111enih elemenata sveta za koje su se Evropljani borili da ih izgrade nakon kraja Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\u201cTo je zaista stra\u0161an dogovor\u201d, kazao mi je John Dalhuisen, direktor Amnesty International za Evropu. \u201cSlave ga oni ljudi koji ple\u0161u na grobu za\u0161tite izbeglica. Ako bude primenjen u bukvalnom smislu, onda \u0107e broj izbeglica koje \u0107e Evropa primiti zavisiti od broja izbeglica koje su spremne da rizikuju \u017eivot iz drugih razloga \u2013 a to sunovrat u moralni ambis.\u201d<\/p>\n

Mnogi od naprednih me\u0111unarodnih ugovora donetih \u010detrdesetih i pedesetih godina pro\u0161log veka, napravljeni su uz saznanje da \u0107e podrazumevati veliki administrativni i finansijski teret. Svetski lideri su ipak shvatili da je to cena koju vredi platiti za pravo koje podr\u017eava eti\u010dke norme.<\/p>\n

Njihovi naslednici su zaboravili ovu lekciju \u2013 iako su administrativni izazovi sa kojima se Evropa suo\u010dava prihvataju\u0107i izbeglice mnogo manji nego kasnih \u010detrdesetih. (Ironi\u010dno, njihova nova strategija se mo\u017ee dodati ovim izazovima, ako izbeglice jednostavno odlu\u010de da krenu novom rutom u Evropu.)<\/p>\n

Danas Evropa izlazi iz finansijske krize. Ali je mnogo ja\u010da nego kontinent nakon Drugog svetskog rata i treba da se nosi sa mnogo manjim brojem izbeglica. Milion je do\u0161ao morem pro\u0161le godine, tek dvanaesti deo ukupnog broja onih koji su raseljeni 1945. Skoro isti broj izbeglica \u017eivi u nefunkcionalnom Libanu od 4, 5 miliona stanovnika, kao i na najbogatijem kontinentu od 500 miliona ljudi.<\/p>\n

\u201cNikada vi\u0161e\u201d je bila \u010desto upotrebljena fraza nakon Drugog svetskog rata. \u201cJo\u0161 jednom\u201d bi mogao postati bolji slogan vremena u kojem \u017eivimo.<\/p>\n

Kontrapress<\/a>\/The Guardiana<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cetrdesetih godina pro\u0161log veka na\u0161i preci su radili na tome da postignu mir i izgrade za\u0161titu za 12 miliona izbeglica. Dana\u0161nji politi\u010dari bi mogli sav taj trud da bace u nepovrat<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":201053,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-201052","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201052","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=201052"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201052\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/201053"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=201052"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=201052"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=201052"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}