{"id":200354,"date":"2016-03-03T08:38:49","date_gmt":"2016-03-03T07:38:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=200354"},"modified":"2016-03-03T08:38:49","modified_gmt":"2016-03-03T07:38:49","slug":"crna-kutija-medijskog-finansiranja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/03\/03\/crna-kutija-medijskog-finansiranja\/","title":{"rendered":"Crna kutija medijskog finansiranja"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jovanka Mati\u0107
\n<\/strong><\/em><\/p>\n

\"JovankaFinansiranje medija je najnetransparentnija oblast na\u0161eg medijskog sistema. Ne postoje pouzdani podaci o ukupnoj koli\u010dini novca u medijskoj industriji, posebno javnog novca, o izvorima i oblicima finansiranja, jo\u0161 manje o nameni ovih sredstava i njihovim efektima. Ujedno, to je i najmanje regulisani aspekt medijskog sistema. Njime se ne bavi nijedan medijski zakon. Ako ne naj\u010duvanija tajna, finansiranje medija je bar jedna od najte\u017ee pristupa\u010dnih tajni. Nije retko da dr\u017eavni organi ili mediji radije plate nov\u010danu kaznu nego postupe po odluci Poverenika o pristupu informacijama od javnog zna\u010daja kada se radi o novcu koji su dali ili primili. Najzad, finansiranje je najmanje istra\u017eivan element medijskog sistema. U Srbiji nema specijalista za politi\u010dku ekonomiju medija ni me\u0111u ekonomistima ni me\u0111u komunikolozima.<\/p>\n

Najnoviji izve\u0161taj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2015. godine u vezi sa medijima je dobrodo\u0161ao jer nudi mno\u0161tvo novih informacija o medijskim finansijama. Prvi izve\u0161taj Saveta iz 2011. godine u vezi sa medijima imao je revolucionaran zna\u010daj. On je podigao poklopac sa mra\u010dne tajne vlasni\u010dko-finansijskih odnosa u medijima. Novi izve\u0161taj Saveta je fokusiran samo na finansije. On otkriva da je crna kutija medijskog finansiranja veoma slo\u017eena i da ima mnogo pregrada u kojima se krije veliki broj aktera u raznim simbiotskim i parazitskim me\u0111usobnim odnosima.<\/p>\n

Iako je reforma medijskog sistema jo\u0161 na po\u010detku 2000-ih godina proklamovala tr\u017ei\u0161ni model kao osnov finansiranja medija, sve ove godine postojala je kombinacija dr\u017eavnog i tr\u017ei\u0161nog finansiranja medija. Pri tome je medijsko tr\u017ei\u0161te malo, siroma\u0161no, prezasi\u0107eno i hiper-konkurentno. Mnogi tvrde da se amalgam koji je na njemu nastao ne mo\u017ee nazvati medijskom industrijom, jer medijsko tr\u017ei\u0161te uop\u0161te ne postoji, ve\u0107 da ono \u0161to se tako zove predstavlja samo produ\u017eetak dr\u017eavnog medijskog sistema drugim sredstvima. Umesto da se broj medija smanjuje jer tr\u017ei\u0161te ne mo\u017ee sve da ih odr\u017eava, on se iz godine u godinu pove\u0107ava. Od oko 1.100 medija u 2011. godini on je porastao na vi\u0161e od 1.400 u 2015. Ve\u0107ina medija posluje sa gubicima, \u010dak i oni sa najkomercijalnijom produkcijom. Ve\u0107 to je pokazatelj da tr\u017ei\u0161te nije glavni faktor koji odre\u0111uje sudbinu medija, niti je profit glavni benefit vlasnika i finansijera medija. U sistemu u kome je profit mali ili nepostoje\u0107i, neka druga vrsta koristi nadokna\u0111uje ekonomski gubitak koji trpe medijski vlasnici i finansijeri.<\/p>\n

Izve\u0161taj Saveta pokazuje da se mediji, bez obzira na svoje tr\u017ei\u0161no usmerenje, dovijaju na razne na\u010dine da dobiju \u0161to vi\u0161e dr\u017eavnog novca mimo tr\u017ei\u0161ta. U raspodeli dr\u017eavnog novca nema pravila ni kontrole, dok mediji dobijanjem ovog novca produ\u017eavaju egzistenciju ali ugro\u017eavaju svoj integritet.<\/p>\n

Odsustvo regulative<\/strong><\/p>\n

Iz izve\u0161taja Saveta jasno se vidi odsustvo zakonske regulative finansiranja medija, a posebno finansiranja medija iz javnih izvora. U pra\u0107enju tokova finansiranja medija Savet je mogao da primeni samo Zakon o javnim nabavkama. Upravo se kroz utvr\u0111ivanje nov\u010danih tokova pokazala sva neefikasnost ovog zakona. Modernizovana verzija Zakona iz 2013. godine i dalje omogu\u0107uje mno\u0161tvo na\u010dina da se intencije zakona lako zaobi\u0111u, bilo direktnim ugovaranjem nabavki, javnim nabavkama male vrednosti, simuliranjem konkurentnosti, itd.<\/p>\n

Doma\u0107i zakonski okvir jo\u0161 uvek ne prepoznaje problem uticaja dr\u017eavnog novca na slobodu medija. Prema Savetu Evrope, dr\u017eavna finansijska sredstva namenjena medijima slu\u017ee samo boljem informisanju gra\u0111ana, imaju formu dr\u017eavne pomo\u0107i i stoga pri njihovog raspodeli dr\u017eava mora medije tretirati na pravi\u010dan i neutralan na\u010din. Iako je Srbija \u010dlanica Saveta Evrope, ona ne po\u0161tuje ovaj standard. Od kako su subvencije manje od 30 miliona evra izuzete iz doma\u0107ih propisa o dr\u017eavnoj pomoc\u0301i uredbom Vlade krajem 2011. godine, nijedan od vidova finansiranja medija se ne smatra oblikom dr\u017eavne pomoc\u0301i, pa ne podle\u017ee ovoj regulativi.<\/p>\n

Zakon o ogla\u0161avanju iz 2005. godine nije posmatrao odluke o ogla\u0161avanju kao mogu\u0107i vid medijske diskriminacije. On nije imao nikakva pravila u pogledu dr\u017eavnog ogla\u0161avanja. Novi Zakon o ogla\u0161avanju nije u\u0161ao u set novih reformskih zakona koji su doneti 2014. \u0160to je jo\u0161 va\u017enije, regulisanje dr\u017eavnog ogla\u0161avanja nije u\u0161lo u sadr\u017eaj novog Zakona o ogla\u0161avanju koji je usvojen u Skup\u0161tini januara 2016. Tako ni do danas u pravnoj regulativi ne postoje odredbe koje reguli\u0161u na\u010din odlu\u010divanja o obimu reklamnih bud\u017eeta dr\u017eavnih tela, kriterijume i na\u010din njihove raspodele, javnu dostupnost podataka o dr\u017eavnom ogla\u0161avanju i kontrolu tro\u0161enja radi spre\u010davanja zloupotrebe javnog novca.<\/p>\n

Odsustvo regulacije ogla\u0161avanja organa javne vlasti produ\u017eava osnovu za arbitrarno i diskriminativno odlu\u010divanje o tome koje su to aktivnosti i mere na \u010dije reklamiranje je opravdano potro\u0161iti novac poreskih obveznika, u kom obimu, i u kojim medijima. U situaciji hroni\u010dne finansijske oskudice, dobijanje reklamnog ugovora od dr\u017eavnih organa ili javnih preduze\u0107a za medije \u010desto mo\u017ee da zna\u010di granicu izme\u0111u opstanka i nestanka. Stoga je dr\u017eavno ogla\u0161avanje efikasan potencijalni mehanizam za politi\u010dki pritisak na medije, bilo time \u0161to \u0107e se mediji odabrati za plasman oglasnih sadr\u017eaja ili \u0107e biti izostavljeni iz reklamnih planova.<\/p>\n

Ignorisanje javnog interesa<\/strong><\/p>\n

Izve\u0161taj Saveta je pokazao da postoji veoma razgranata mre\u017ea kanala toka javnog novca u medije, a da njihovu realizaciju, a jo\u0161 manje racionalnost i efikasnost, niko ne kontroli\u0161e.<\/p>\n

Ova raznovrsna lepeza finansijskih intervencija u medije obuhvata klasi\u010dne ugovore o ogla\u0161avanju, ugovore o zakupu vremena za emitovanje, ugovore o poslovnoj saradnji, o sponzorstvu, donacijama, medijskim uslugama, kao i uglovore o promovisanju projekata i aktivnosti.<\/p>\n

Kontrola sadr\u017eaja ugovora koju je Savet ostvario pokazuje da je racionalnost tro\u0161enja javnog novca \u010desto veoma upitna, posebno u slu\u010daju javnih preduze\u0107a sa monopolskim polo\u017eajem. Takvi se, na primer, \u010dine oglasi protiv kra\u0111e elektri\u010dne energije, ali i mnogi drugi.<\/p>\n

Sa stanovi\u0161ta javnog interesa, najproblemati\u010dnije je to \u0161to se javni novac tro\u0161i ne za kampanje u slu\u017ebi javnog dobra, nego za stvaranje pozitivne slike o radu dr\u017eavnih organa i javnih preduze\u0107a, ili njihovih \u010delnika, u krajnjem slu\u010daju \u2013 politi\u010dkih struktura koje iza njih stoje.<\/p>\n

Kroz mnogo invenitvnih formi ugovora, sa raznovrsnim sadr\u017eajima, dr\u017eavna tela i javna preduze\u0107a od medija veoma \u010desto tra\u017ee samo jedno \u2013 propagandnu uslugu, i to tako da reklamni sadr\u017eaji imaju formu informativnih sadr\u017eaja, kako ih publika ne bi prepoznala kao propagandne.<\/p>\n

Iz ugovora koji se navode u izve\u0161taju Saveta se vidi da naru\u010dioci medijskih usluga, tj. sponzori i donatori od medija tra\u017ee, na primer, objavljivanje \u201ePR tekstova\u201c, \u201epoja\u010danu redakcijsku pa\u017enju neposredno zadu\u017eenog novinara\u201c, \u201eredovno izve\u0161tavanje sa konferencija za novinare\u201c, objavljivanje \u201etematskih razgovora i intervjua sa stru\u010dnjacima\u201c naru\u010dioca, gostovanje predstavnika dr\u017eavnih tela i javnih preduze\u0107a u informativnim emisijama, informisanje javnosti o uslovima i rezultatima poslovanja preduze\u0107a, organizovanje intervjua i kontakt emisija sa predstavnicima preduze\u0107a, izradu i publikovanja PR tekstova na temu projekta kojim se bavi neki dr\u017eavni organ, itd. Nekada ugovori idu tako daleko da preciziraju obavezu medija da \u201epozitivno predstavlja\u201c naru\u010dioca usluge kroz informativno pra\u0107enje njegovih aktivnosti, da \u201enastupa sa stanovi\u0161ta afirmacije osnovne delatnosti preduze\u0107a\u201c ili da obavlja direktnu afirmaciju sponzora, kroz na primer objavljivanje autorskih tekstova menad\u017eera sponzora.<\/p>\n

Izve\u0161taj tako nudi mno\u0161tvo novih dokaza kako dr\u017eavna tela pod firmom javnog interesa koriste javna sredstva za promociju parcijalnih politi\u010dkih ili ekonomskih interesa. Time se pokazuje da dr\u017eavne institucije nastavljaju da \u010dine ono \u0161to su i rainije \u010dinile, samo kroz nove forme. Ranije su koristile bud\u017eetske subvencije da u dr\u017eavnim medijima promovi\u0161u sadr\u017eaje koji afirmi\u0161u vladaju\u0107e strukture ili su lokalne bud\u017eete predvi\u0111ene za \u201ejavno informisanje od lokalnog zna\u010daja\u201c prevodile u finansiranje \u201eusluga informisanja o radu lokalne samouprave i javnih preduze\u0107a\u201c, sa jasnim definicijama o kojim oblastima i kojim konkretnim aktivnosti lokalnih vlasti novinari treba da izve\u0161tavaju.<\/p>\n

Mno\u0161tvo predstavljenih primera ugovora izme\u0111u javnih institucija i medija kojima se finansiraju parcijalni politi\u010dki interesi pokazuje zasnovanost upozorenja da u\u010desnici tranzicije veoma \u010desto zanemaruju i potcenjuju sposobnost autoritarizma za strukturalnu i funkcionalnu mimikriju. Na ovu opasnost je jo\u0161 pre 20 godina upozoravao jedan medijski istra\u017eiva\u010d iz Belorusije. U izve\u0161taju Saveta \u010ditaju se simptomi autoritarnog sindroma, koji kroz ceo proces tranzicije medijskog sistema opstruira stvaranje osnove za autonoman medijski sistem. Nijedna demokratska vlada nije \u017eelela medije kao kontrolore vlasti i instrument javnosti i nije pokretala reformu koja bi omogu\u0107ila nastajanje takvih medija.<\/p>\n

Izve\u0161taj tako\u0111e upozorava da regulativa koja je predvi\u0111ena novim medijskim zakonima ni izdaleka nije dovoljna za po\u017eeljne uloge medija u demokratskom sistemu, da Registar medija, onako kako je sada zami\u0161ljen, ne\u0107e biti dovoljan da bi se obezbedila transparetnost finansija i da sektorska analiza koju treba da obavlja Regulatorno telo treba da se pozabavi ovim problemima.<\/p>\n

\u017drtve ili krivci<\/strong><\/p>\n

Izve\u0161taj je pokazao da gotovo da nema ve\u0107eg medija koji nije sklopio neku vrstu ugovora koji od medija zahteva da se pona\u0161a propagandno u odnosu na finansijera.<\/p>\n

To pokazuje da mediji imaju malo izbora u svojim poslovnim strategijama, tj. da im je te\u0161ko da se odupru ekonomskoj zarobljenosti u odnosu na dr\u017eavne izvore finansija. Proces restrukturiranja medija koji traje od 2000. godine nije uspeo da stvori stabilnu ekonomsku osnovu za razvoj medija niti model finansiranja medija koji stimuli\u0161e medije da slu\u017ee javnom interesu. Alternativni izvori finansiranja koji su postojali 90-ih danas vi\u0161e ne postoje ili su izgubili zna\u010daj. Odgovor na pitanje za\u0161to novinari ne mogu da iza\u0111u iz ekonomske zamke dr\u017eave nije u nedostatku novinarske hrabrosti, \u0161to im se \u010desto prebacuje, nego u nedostatku finansijera koji su spremni da finansiraju druga\u010dije medije.<\/p>\n

Glavni oblici dr\u017eavnih finansijskih intervencija u medijski sektor \u2013 subvencije, dr\u017eavno ogla\u0161avanje, ugovori sa medijima o raznim vrstama usluga, mnoga sponzorstva i donacije slu\u017ee kao mehanizmi za prevo\u0111enje finansijske moc\u0301i dr\u017eavnih organa u politi\u010dki uticaj na medije, odnosno kao mehanizami indirektne, meke cenzure ili kontrole i kao efikasan izvor finansiranja medijske poslu\u0161nosti.<\/p>\n

Projektno sufinansiranje, kao novi oblik javnog finansiranja medija, tek je u po\u010detnoj fazi razvoja i prolazi kroz tipi\u010dne de\u010dije bolesti. Njegova adekvatnost za re\u0161avanje medijskih problema u postoje\u0107em ekonomskom kontekstu tek treba da se poka\u017ee.<\/p>\n

Izve\u0161taj Saveta za borbu protiv korupcije aktuelizuje pitanje kako se mediji mogu izvu\u0107i iz zamki koruptivnih sprega sa dr\u017eavom koje su ugra\u0111ene u strurkutre medijskog finansiranja.<\/p>\n

Jedan aspekat tog pitanja je da li su novinari samo \u017ertve ili su sastavni deo struktura i odnosa u medijskom sistemu koji podrivaju slobodno, kriti\u010dko i odgovorno novinarstvo i sopstvenim profesionalnim pona\u0161anjem omoguc\u0301avaju njihov opstanak.<\/p>\n

Ve\u0107ina predstavnika medijske zajednice koji se \u010duju na javnoj sceni govori da su oni samo \u017ertve. Istra\u017eivanja koja uklju\u010duju ispitivanje novinara, me\u0111utim, pokazuju da novinari sebe vide istovremeno i kao \u017ertvu i kao krivca. Dok jedni smatraju da novinari nisu dovoljno organizovani za odbranu profesionalnog integriteta, drugi misle da nisu bili dovoljno uklju\u010deni u reformu medijskog sistema koja nije i\u0161la u dobrom pravcu.<\/p>\n

Reforma medijskog sistema nije problem samo novinara i medijskih radnika. Ure\u0111ivanje sistema finansiranja iz javnih izvora nije samo pitanje obezbe\u0111ivanja nediskrimanatornog tretmana medija, ve\u0107 obezbe\u0111ivanja uslova za produkciju sadr\u017eaja u javnog interesu, i to tako da se javna sredstava dodeljuju u javnom postupku, pod poznatim, jednakim i pravednim uslovima.<\/p>\n

Srbija je ekonomski nerazvijeno dru\u0161tvo, sa procesom stvaranja preduzetni\u010dke klase i redistribucijom bogatstva koje jo\u0161 vek traje, sa partokratskim politi\u010dkim sistemom, i klijentelisti\u010dkim odnosima institucija koje se lako stavljaju u slu\u017ebu interesa vladaju\u0107e politi\u010dke ve\u0107ine, sa nekonsolidovanom demokratijom, slabom vladavinom prava, slabom ukorenjeno\u0161\u0107u partija u interesnu strukturu dru\u0161tva, odustvom dru\u0161tvenog konsenzusa o dru\u0161tvenoj transformaciji i jakom potrebom vladaju\u0107ih partija da kontoli\u0161u medije kako bi ostvarili javnu podr\u0161ku za svoju politiku i izgradili konsenzus.<\/p>\n

Sve ove karakteristike dru\u0161tva \u010dine napore za reformu medija delom borbe za razvoj demokratije. Subjekte za reformu medijskog sisema u javnom interesu stoga treba tra\u017eiti me\u0111u akterima koji \u017eele razvoj demokratije, a ona se \u0161to pre mora usredsrediti na menjanje struktura finansiranja medija.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gotovo da nema ve\u0107eg medija koji nije sklopio neku vrstu ugovora koji od medija zahteva da se pona\u0161a propagandno u odnosu na finansijera<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-200354","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/200354","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=200354"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/200354\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=200354"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=200354"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=200354"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}