{"id":200223,"date":"2016-03-01T07:38:44","date_gmt":"2016-03-01T06:38:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=200223"},"modified":"2016-03-01T07:38:44","modified_gmt":"2016-03-01T06:38:44","slug":"antisemitizam-u-tankom-papiru","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/03\/01\/antisemitizam-u-tankom-papiru\/","title":{"rendered":"Antisemitizam u tankom papiru"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jovana Gligorijevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"Jovana<\/a>Dana\u0161nja Srbija je lo\u0161 horor. Ba\u0161 kad pomislite da se neke sramne, grozne i zastra\u0161uju\u0107e stvari nikad vi\u0161e ne mogu ponoviti, \u010dudovi\u0161te naglo ripi iz mraka i \u0161\u010depa vas za gu\u0161u.<\/p>\n

\u010cudovi\u0161te se ove nedelje povampirilo u liku i delu Ratka Dmitrovi\u0107a, direktora i glavnog urednika Ve\u010dernjih novosti. Bio je Dmitrovi\u0107 perjanica TV Bastilje, kako je ve\u010dni Dra\u0161kovi\u0107 Vuk “krstio” Milo\u0161evi\u0107evu Radioteleviziju Srbije. Bio je tamo urednik i vodio Drugi dnevnik, oda\u0161iljao u javni prostor la\u017ei, mr\u017enju i manipulisao informacijama.<\/p>\n

Tek \u0161to smo ga zaboravili, do\u0161li su naprednjaci na vlast i \u010dastili ga funkcijom u Novostima. Jo\u0161 jedan dokaz da su naprednjaci napredovali tek toliko da su zapravo samo o\u010de\u0161ljani i opeglani isti oni stari \u0160e\u0161eljevi radikali.<\/p>\n

Ograda od predsednika<\/strong><\/p>\n

Dmitrovi\u0107 je glavni za sve u Novostima ve\u0107 neko vreme. Ta se medijska ku\u0107a izdr\u017eava i dobro \u017eivi od izdavanja bestselera poput onomad izdate knjige memoara Mirjane Markovi\u0107, udovice Milo\u0161evi\u0107. Sadr\u017eajno i ure\u0111iva\u010dki stoje na braniku “srpstva”, \u0161ta god to bilo.<\/p>\n

Poslednji put kad sam proveravala, naricao je Dmitrovi\u0107 nad tim \u0161to Srpkinje ne ra\u0111aju decu i \u0161to ima da nas nema, a i ovo dece \u0161to imamo, potrovasmo reality programima, te\u0161ko nama, kuku, lele, i sve u tom pravcu.<\/p>\n

Ta je pri\u010da toliko anahrona i sme\u0161na da se ne vredi na nju osvrtati. \u0160tavi\u0161e, moglo bi se zaklju\u010diti da je Dmitrovi\u0107a pregazilo vreme.<\/p>\n

No, eto \u0111av'la, zasjao je Dmitrovi\u0107 u punom sjaju, kao nekad, u petak 26. februara. Obru\u0161io se na pisca Filipa Davida. \u0160ta je taj nesre\u0107nik prezimena koje se ne zavr\u0161ava na -i\u0107 zgre\u0161io, pa inspirisao Dmitrovi\u0107a da upregne sav svoj talenat za \u0161irenje mr\u017enje po raznim osnovama?<\/p>\n

Dobio je nagradu javnih biblioteka za knjigu godine, za svoje delo “Ku\u0107a se\u0107anja i zaborava”. Na dodeli nagrade u Narodnoj biblioteci Srbije izjavio je da se ogra\u0111uje od prisustva predsednika Srbije Tomislava Nikoli\u0107a jer se nikada nije slagao sa njegovom politikom.<\/p>\n

Hrabrije bi bilo napasti Vu\u010di\u0107a<\/strong><\/p>\n

Pre nego \u0161to se posvetimo Dmitrovi\u0107u, hajde da malo proanaliziramo ovaj Davidov gest. Nakon \u0161to je rekao to \u0161to je rekao, Filip David postao je zvezda dru\u0161tvenih mre\u017ea, instant-heroj koji kao da je rekao ne znam \u0161ta. Ali ima tu par problemati\u010dnih stvari. “Ograditi se od ne\u010dijeg prisustva” ne zna\u010di ni\u0161ta, ni jezi\u010dki, ni kao gest. David nije demonstrativno iza\u0161ao iz sale kad je video Nikoli\u0107a, niti je odbio da primi nagradu. Gesta, dakle, nije ni bilo. Izgovorio je tek jednu \u0161uplju frazu i pobrao aplauze nakostre\u0161ene gomile kojoj ova vlast ne valja, a za Filipa Davida je prvi put \u010dula ju\u010de kad je “ne\u0161to sasuo Tomi”.<\/p>\n

Drugo, ako je ve\u0107 primio nagradu javnih biblioteka, koje su sve pod patronatom dr\u017eave, nekako se podrazumeva da \u0107e tu biti i predsednik dr\u017eave. Sad, \u0161to se taj zove Tomislav Nikoli\u0107, mnogima nije drago, uklju\u010duju\u0107i i autorku ovog teksta, ali tako je izabrala ve\u0107ina. Poenta je da se ne radi o Tomislavu Nikoli\u0107u, Peri Peri\u0107u ili \u017diki \u017diki\u0107u, nego o instituciji predsednika. Uvek ima prostora za to da \u010dovek misli kako je dr\u017eava kao sistem dru\u0161tvenog organizovanja prevazi\u0111ena, ali to nas opet vra\u0107a na mogu\u0107nost da odbije nagradu.<\/p>\n

Na koncu, lako je danas u Srbiji na Tomislava Nikoli\u0107a “\u0161iljiti ovas”. Marginalizovan je, funkcija mu je protokolarna i sve mu se obaveze svode na to da ide po kojekakvim sve\u010danostima i prosipa bisere kojima se posle narod smeje na internetu.<\/p>\n

Hrabrost je re\u0107i javno, u javnoj instituciji, pravo u o\u010di ne\u0161to onom koji je stvarno u ovoj zemlji za sve nadle\u017ean, jednom jedinom, jedinstvenom i neponovljivom Aleksandru Vu\u010di\u0107u. No dobro, Filip David je, u pore\u0111enju sa svim ostalim akterima ove pri\u010de, potpuno bezazlen.<\/p>\n

Curenje mr\u017enje<\/strong><\/p>\n

Sve bi ovo bila jo\u0161 jedna nebitna stvar oko koje se lo\u017ee i pale mase na Facebooku i Twitteru, da Ratko Dmitrovi\u0107 nije re\u0161io da se i on zapljune i ka\u017ee koju. Sro\u010dio je nekakav uvodnik u kom i sam ka\u017ee kako su nesre\u0107nog Nikoli\u0107a izabrali gra\u0111ani. Me\u0111utim, na koncu smo dobili jedan \u017eestoko antisemitski uradak, tek ovla\u0161 umotan u tanku hartiju koja treba taj antisemitizam da prikrije. Ali, avaj, tanak papir, pa iz njega mr\u017enja curi kao mast iz \u010detni\u010dke gibanice.<\/p>\n

Evo \u0161ta je Dmitrovi\u0107 ispalio iz tastature (ili pisa\u0107e ma\u0161ine, ne bi me \u010dudilo): “Da li su Srbi negde i nekada zaslu\u017eili ovakav odnos Filipa Davida prema njihovom predsedniku, kakav god on bio i kako god da se zove? Izgleda da jesu. Sam David je objavio da su sve vreme Drugog svetskog rata njegova majka, stariji brat i on proveli u sremskom selu Man\u0111elos. Tamo su ih Srbi \u010duvali i sa\u010duvali pod prezimenom Kalini\u0107.”<\/p>\n

Ima jedna zabavna pesmica koja slu\u017ei za ismevanje \u010detnika, i glasi ovako: “Stani kolo, jebem li ti nanu, zapela mi kokarda za granu…”<\/p>\n

E sad, stani kolo, ko\u010di Dmitrovi\u0107u i skini kokardu. Nije Tomislav Nikol\u0107 kao predsednik Srbije samo predsednik Srba, pa mu Filip David do\u0111e kao neko strano telo. David je ravnopravni gra\u0111anin zemlje Srbije u kojoj \u010ditavog \u017eivota \u017eivi, radi, pla\u0107a poreze, i tako dalje.<\/p>\n

Lo\u0161 horor<\/strong><\/p>\n

U Ustavu Srbije, nesre\u0107nom jednako kao i Srbija sama, stoji: “Srbija je dr\u017eava srpskog naroda i svih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive.” Tu\u017ena je to re\u010denica za svakog od nas kome bi dra\u017ee bilo da pi\u0161e: “Srbija je dr\u017eava svih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive”, ali u slu\u010daju fa\u0161isti\u010dkog ispada Ratka Dmitrovi\u0107a ne menja ni\u0161ta: Toma Nikoli\u0107 predsednik je, dakle, i Filipu Davidu. Taj je Filip David gra\u0111anin Srbije danas, kao \u0161to je bio i u vreme Drugog svetskog rata kad su ga skrivali neki hrabri ljudi, po hrabrosti, karakteru i patriotizmu sasvim druga\u010diji od Dmitrovi\u0107a, vazda naklonjenog ja\u010dem, vazda sa nevidljivom kokardom na \u010delu.<\/p>\n

Ma koliko hrvatsku javnost ta kokarda asocirala na ratove devedesetih, za nas u Srbiji, kojima nije draga, zauvek \u0107e ostati simbol kukavi\u010dluka i be\u0161\u010da\u0161\u0107a, simbol za one \u0161to su se u maju ‘41. popeli na Ravnu goru i \u010dekali da rat pro\u0111e, usput \u0161uruju\u0107i sa Nemcima, za svaki slu\u010daj, ako oni pobede. Ba\u0161 kao i Dmitrovi\u0107 onih devedesetih, i ba\u0161 kao Dmitrovi\u0107 danas, \u010detvrt veka kasnije.<\/p>\n

Nema vajni Dmitrovi\u0107 nikakvog prava da Filipa Davida razdvaja od ostalih gra\u0111ana Srbije, koje god nacionalnosti oni bili. Pogotovo nema prava da iz zadnjeg d\u017eepa, maltene iz zadnjice, izvla\u010di najjadniji i najopasniji mogu\u0107i argument: onaj o ne\u010dijem poreklu.<\/p>\n

Nabrojali smo se ovde krvnih zrnaca dovoljno za narednih deset generacija. Koliko je prave, ljudske krvi u ime tog prebrojavanja proliveno, jo\u0161 nismo ni uspeli da utvrdimo. To ipak ne smeta Dmitrovi\u0107u da se lati stare retorike, za koju smo mislili da je potro\u0161ena, izraubovana i da je zauvek oti\u0161la na deponiju, \u0161to istorije, \u0161to na\u0161ih li\u010dnih trauma. Naprotiv, \u017eiva je i zdrava, zasko\u010dila nas je ponovo, ba\u0161 kao u horor filmu, jer, naravno, svi \u017eedni jo\u0161 krvi, \u010dekaju novi nastavak.<\/p>\n

Dana\u0161nja Srbija je lo\u0161 horor, jer se na nju ne mo\u017ee primeniti ni ona Marksova, tako\u0111e istro\u0161ena: istorija se uvijek ponavlja dvaput; prvi put kao tragedija, drugi kao farsa. Jebiga, Markse, ovde je istorija po\u010dela da se ponavlja kao tragedija.<\/p>\n

Forum<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cudovi\u0161te se ove nedelje povampirilo u liku i delu Ratka Dmitrovi\u0107a, direktora i glavnog urednika Ve\u010dernjih novosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-200223","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/200223","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=200223"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/200223\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=200223"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=200223"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=200223"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}