![\"aspirin\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/aspirin.jpg\")
Ako se za neki lek mo\u017ee re\u0107i da je univerzalan \u2013 onda je to aspirin. On ima \u0161iroku primenu u medicini, a mnogi ljudi ga koriste svakodnevno za svaki slu\u010daj, prevencije radi. Da li je to ba\u0161 pametno?<\/p>\nAko se za neki lek mo\u017ee re\u0107i da je univerzalan \u2013 onda je to aspirin. On ima \u0161iroku primenu u medicini, a mnogi ljudi ga koriste svakodnevno za svaki slu\u010daj, prevencije radi. Da li je to ba\u0161 pametno?<\/p>\n
Dugo se o tome vodi rasprava me\u0111u zdravstvenim radnicima \u0161irom sveta: mnogi su za, a mnogi protiv svakodnevnog uzimanja aspirina.<\/p>\n
Mnoga istra\u017eivanja pokazuju da aspirin \u0161titi od sr\u010danih oboljenja, mo\u017edanih udara, raznih karcinoma, prevremenog poro\u0111aja, pa i preeklampsije trudnica (povi\u0161enje krvnog pritiska uz otekline ruku i nogu i probleme sa bubrezima).<\/p>\n
Nedavno istra\u017eivanje pokazuje, me\u0111utim, da silicilna kiselina (aktivni sastojak aspirina) mo\u017ee preko mo\u017edanih \u0107elija pokrenuti smrtni proces kod starijih osoba u vidu Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.<\/p>\n
Zbog svega navedenog, postavlja se pitanje sigurnosti aspirina za ljudski organizam. Ovo istra\u017eivanje ukazuje na potrebu za mnogo ve\u0107om i sveobuhvatnijom studijom na svetskom nivou sa laboratorijskim istra\u017eivanjima, po\u010dev od mi\u0161eva pa do ljudskih klini\u010dkih istra\u017eivanja.<\/p>\n
Radna grupa preventivnih usluga SAD postavila je smernice za upotrebu aspirina osoba u pedesetim godinama starosti i starijih. Preporuka je dva aspirina dnevno za osobe od 50 do 70 godina starosti sa 10% ve\u0107im rizikom od sr\u010danog ili mo\u017edanog udara, i to u periodu od 10 godina, ako pacijenti nisu u pove\u0107anom riziku od krvarenja.<\/p>\n
Dodatna pogodnost uzimanja aspirina postoji kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima, a to je za\u0161tita od raka debelog creva, jer silicilna kiselina blokira protein koji pokre\u0107e inflamaciju kod odre\u0111enih kancera, uklju\u010duju\u0107i kolorektalni.<\/p>\n
Isra\u017eivanja su pokazala da aspirin poma\u017ee u prevenciji ljudi koji su do\u017eiveli jedan sr\u010dani udar ili \u0161log, ali je nejasno vredi li kao za\u0161tita i prevencija od prvog. Zbog toga je FDA u maju 2014. odbila zahtev \u201eBajera\u201c da na sadr\u017eaju etikete pi\u0161e da aspirin \u0161titi od sr\u010danog i mo\u017edanog udara.<\/p>\n
Farmaceutska kompanija \u201eBajer\u201c sa druge strane tvrdi da aspirin mo\u017ee spre\u010diti sr\u010dani i mo\u017edani udar tako \u0161to spre\u010dava formiranje ugru\u0161aka u krvnim sudovima.<\/p>\n
Usled kontroverznih tvrdnji, imamo i podeljenost zdravstvenih organizacija. Kanadsko kardiovaskularno dru\u0161tvo ne preporu\u010duje aspirin, kao ni Evropsko udru\u017eenje kardiologa. U Americi se preporu\u010duje, ali samo ako njegove potencijalne koristi nadma\u0161uju rizike.<\/p>\n
Potencionalne koristi su, prema istra\u017eivanju, ve\u0107e nego kod drugih terapija koje \u0161tite od kardiovaskularnih bolesti. Sugeri\u0161e se da vi\u0161e od 10% pacijenata koji uzimaju aspirin za primarnu prevenciju nema visok rizik od sr\u010danih oboljenja.<\/p>\n
Prilikom odvikavanja od pu\u0161enja, pored statina, preporu\u010duje se i aspirin. U cilju ispitivanja te tvrdnje, radi se i studija sa 50.000 u\u010desnika koja \u0107e utvrditi ima li zaista aspirin dodatnu korist u odvikavanju od pu\u0161enja.<\/p>\n
Iako se sugeri\u0161e da se u cilju prevencije aspirin uzima najmanje 5 godina, trudnice mogu imati koristi od uzimanja aspirina samo 5 meseci. Uzimaju\u0107i dnevnu bebi dozu aspirina, smanjuje se rizik od prevremenog poro\u0111aja i preeklampsije.<\/p>\n
Pa ipak, preporuke trudnicama za aspirin su razli\u010dite: dok Ameri\u010dki fakultet za aku\u0161erstvo i ginekologiju daje smernicu da je samo jedna od 300 trudnica kandidat za uzimanje aspirina, preventivna grupa SAD preporu\u010duje aspirin svakoj \u010detvrtoj trudnici. To bi, smatraju oni, smanjilo tro\u0161kove zdravstvene nege.<\/p>\n
Zdravstveni radnici koji nisu u\u010destvovali u ovoj studiji zala\u017eu se za preventivnu upotrebu aspirina, naro\u010dito kod trudnica, jer su dovoljno mlade da ne brinu o riziku krvarenja za relativno kratko vreme uzimanja aspirina.<\/p>\n
I svaki gojazan pacijent preko 35 godina trebalo bi da uzima aspirin ili da se barem konsultuje sa svojim lekarom o njegovim prednostima i nedostacima. Mnogi lekari ka\u017eu da im se pacijenti vra\u0107aju sa izjavom da su po\u010deli da uzimaju aspirin.<\/p>\n
Napomena<\/p>\n
O tome ko bi trebalo da koristi male doze aspirina svakodnevno, treba da odlu\u010di internista ili ginekolog. Specijalista zna da li ste u rizi\u010dnoj grupi i da li aspirin mo\u017ee da vam donese vi\u0161e \u0161tete od koristi.<\/p>\n
krstarica.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ako se za neki lek mo\u017ee re\u0107i da je univerzalan \u2013 onda je to aspirin. On ima \u0161iroku primenu u medicini, a mnogi ljudi ga koriste svakodnevno za svaki slu\u010daj, prevencije radi. Da li je to ba\u0161 pametno? Dugo se o tome vodi rasprava me\u0111u zdravstvenim radnicima \u0161irom sveta: mnogi su za, a mnogi protiv […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-199540","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/199540","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=199540"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/199540\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=199540"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=199540"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=199540"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}