{"id":199524,"date":"2016-02-19T07:50:23","date_gmt":"2016-02-19T06:50:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=199524"},"modified":"2016-02-19T10:11:08","modified_gmt":"2016-02-19T09:11:08","slug":"uspon-sandersa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/02\/19\/uspon-sandersa\/","title":{"rendered":"Uspon Sandersa"},"content":{"rendered":"

\"ThomasPi\u0161e: Thomas Picketty<\/strong><\/em><\/p>\n

Kako da shvatimo neverovatan uspeh \u201esocijalisti\u010dkog\u201c kandidata Bernija Sandersa na primarnim izborima za predsednika SAD? Ovaj senator iz Vermonta sada vodi ispred Hilari Klinton me\u0111u demokratskim bira\u010dima do 50 godina starosti i samo zahvaljuju\u0107i starijoj generaciji Klinton i dalje ima ukupnu prednost.<\/p>\n

Sanders \u0107e mo\u017eda izgubiti od predizborne ma\u0161ine Hilari Klinton i konzervativnih medija. Ali shvatili smo da bi neki drugi Sanders, mla\u0111i i manje beo, jednog dana mogao da postane predsednik SAD i promeni ovu zemlju. U svakom slu\u010daju, svedoci smo kraja politi\u010dko-ideolo\u0161kog ciklusa zapo\u010detog pobedom Ronalda Regana na izborima 1980.<\/p>\n

Osvrnimo se na trenutak unazad. Od 1930-ih do 1970-ih SAD su predvodile svet u sprovo\u0111enju ambicioznih politika smanjenja nejednakosti. Delom da bi izbegle svaku sli\u010dnost sa starom Evropom, koju su smatrale ekstremno nejednakim dru\u0161tvom, \u0161to je protivre\u010dilo ameri\u010dkom duhu. SAD su u me\u0111uratnom periodu prve uvele visoki progresivni porez na dohodak i porez na imovinu, do tada nevi\u0111en sa evropske strane Atlantika. Od 1930. do 1980, pola veka, najvi\u0161a prose\u010dna stopa poreza na dohodak u SAD (na prihode iznad milion dolara godi\u0161nje) iznosila je 82%, sa vrhuncom od 91% u periodu 1940-1960 (od Ruzvelta do Kenedija), da bi u trenutku dolaska Regana na vlast bila 71%.<\/p>\n

Ovako visoki porezi nisu imali negativne posledice na sna\u017ean rast ameri\u010dke posleratne ekonomije, jer nije imalo smisla pla\u0107ati super-menad\u017eere 10 miliona dolara kada je milion bio sasvim dovoljan. Porez na imovinu, jednako progresivan sa stopama na najve\u0107a bogatstva od 70-80% (u Francuskoj i Nema\u010dkoj poreske stope nikada nisu prelazile 30-40%), zna\u010dajno je umanjio koncentraciju kapitala u zemlji koja nije morala da se nosi sa ratnim razaranjima kao Evropa.<\/p>\n

Mitski kapitalizam<\/strong><\/p>\n

Tokom 1930-ih, davno pre nego \u0161to su evropske zemlje sledile ameri\u010dki primer, SAD uvode minimalnu zaradu, koja je kasnih \u0161ezdesetih vredela 10 dolara na sat (mereno prema kursu dolara iz 2016), \u0161to je bila najvi\u0161a minimalna zarada u tom trenutku na svetu.<\/p>\n

Sve ovo je sprovedeno bez pove\u0107anja nezaposlenosti, jer su to dopu\u0161tali nivo produktivnosti i obrazovni sistem. SAD su u ovom periodu kona\u010dno okon\u010dale rasnu diskriminaciju u ju\u017enim dr\u017eavama i uvele nove socijalne politike.<\/p>\n

Sve ove promene stvorile su \u017eestoku opoziciju, naro\u010dito me\u0111u finansijskim elitama i reakcionarnim elementima u belom stanovni\u0161tvu. Poni\u017eene u Vijetnamu, SAD su tokom 1970-ih imale utisak da ih gubitnici iz Drugog svetskog rata (Nema\u010dka i Japan) ekonomski susti\u017eu. SAD su pogodile i naftna kriza, inflacija i neprilago\u0111avanje poreza inflaciji. Posledica svih ovih frustracija je dolazak Ronalda Regana na vlast 1980. sa programom povratka mitskog kapitalizma, koji je navodno postojao u nekoj boljoj pro\u0161losti Amerike.<\/p>\n

Vrhunac ovog programa je bila poreska reforma iz 1986, koja je okon\u010dala poluvekovno progresivno oporezivanje i smanjila poreske stope na najvi\u0161i dohodak na 28%.<\/p>\n

Demokrati, Klinton (1992-2000) i Obama (2008-2016), nikada nisu istinski promenili ovu odluku, koja je oporezivanje stabilizovala na oko 40% (dvostruko manje nego u periodu 1930-1980). Ovo je dovelo do eksplozije nejednakosti pra\u0107ene izuzetno visokim zaradama onih koji mogu da ih se dokopaju, kao i stagnacijom prihoda ve\u0107ine gra\u0111ana Amerike uz nizak rast (koji je donekle vi\u0161i od rasta u Evropi, jer ona opet ima neke druge probleme).<\/p>\n

Progresivni program<\/strong><\/p>\n

Regan je odlu\u010dio da zamrzne minimalnu zaradu, koju je od 1980-ih polako pojela inflacija (tako da sada iznosi ne\u0161to vi\u0161e od 7 dolara na sat, u pore\u0111enju sa 11 dolara 1969). I ponavljam, Klinton i Obama su samo donekle ubla\u017eili Reganov politi\u010dko-ideolo\u0161ki re\u017eim.<\/p>\n

Sandersov uspeh pokazuje da je veliki deo Amerike umoran od rastu\u0107e nejednakosti i la\u017enih politi\u010dkih promena i da pozdravlja njegovu nameru da o\u017eivi progresivni program i ameri\u010dku tradiciju jednakosti. Hilari Klinton, koja je tokom borbe za demokratsku nominaciju sa Obamom zastupala levi\u010darsku poziciju kada je re\u010d o zdravstvenom osiguranju, danas brani status kvo i samo je jo\u0161 jedna naslednica Regan-Klinton-Obaminog politi\u010dkog re\u017eima.<\/p>\n

Sanders namerava da vrati progresivno oporezivanje i vi\u0161u minimalnu zaradu (15 dolara na sat) i uvede besplatno zdravstveno osiguranje i visoko obrazovanje u zemlji u kojoj je nejednakost u dostupnosti obrazovanju dostigla neslu\u0107ene razmere i ogolila jaz izme\u0111u \u017eivota ve\u0107ine gra\u0111ana SAD i umiruju\u0107e retorike dobitnika sistema.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, Republikanska partija tone sve dublje u hiper-nacionalisti\u010dki, anti-imigrantski i anti-islamski diskurs (uprkos tome \u0161to u SAD nema previ\u0161e muslimanskih vernika) i bezgrani\u010dnu glorifikaciju belih bogata\u0161a. Sudije vrhovnog suda koje su postavili Ronald Regan i D\u017eord\u017e Bu\u0161 Mla\u0111i ukinule su sva zakonska ograni\u010denja uticaju privatnog novca na politiku, \u0161to u velikoj meri ote\u017eava put kandidatima kao \u0161to je Sanders.<\/p>\n

Ali nove forme politi\u010dke mobilizacije i finansiranja ipak mogu da pobede i pokrenu novi politi\u010dki ciklus u SAD. Daleko smo od mra\u010dnih predvi\u0111anja o kraju istorije.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nove forme politi\u010dke mobilizacije i finansiranja ipak mogu da pobede i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-199524","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/199524","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=199524"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/199524\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=199524"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=199524"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=199524"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}