{"id":199194,"date":"2016-02-14T09:53:08","date_gmt":"2016-02-14T08:53:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=199194"},"modified":"2016-02-14T09:53:08","modified_gmt":"2016-02-14T08:53:08","slug":"gmo-profit-kojim-se-oblikuje-zivot","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/02\/14\/gmo-profit-kojim-se-oblikuje-zivot\/","title":{"rendered":"GMO \u2013 profit kojim se oblikuje \u017eivot"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladimir Vasi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"Vladimir<\/a>Sve agresivniji upliv principa tr\u017ei\u0161ta u polje nauke je genetski modifikovane organizme, kao potencijalno korisne za dru\u0161tvo, pretvorio u esencijalni sastojak za stvaranje profita. Komercijalni zahtevi rapidno ugro\u017eavaju nezavisnost \u200bnau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog postupka, dok rizici, posledice i tro\u0161kovi njihovog otklanjanja idu na teret celog dru\u0161tva.<\/p>\n

Sredinom 80-ih godina pro\u0161log veka, genetski modifikovani organizmi (GMO) u\u0161li su u komercijalnu upotrebu u Sjedinjenim Dr\u017eavama. Od tada su se ra\u0161irili u globalnoj trgovini, izazivaju\u0107i debate, negodovanja i strepnju akademske javnosti, za kojom su usledili i sukobi na politi\u010dkoj razini izme\u0111u \u0161irih dru\u0161tvenih snaga i pokreta, na jednoj, i zainteresovanih monopolisti\u010dkih korporativnih lobija, na drugoj strani.<\/p>\n

Problematika GMO-a nije zaobi\u0161la ni Srbiju, u kojoj su se tokom 2012. i 2013. godine intenzivirale polemika i kampanja protiv menjanja aktuelnog Zakona o GMO, koji je na snazi od 2009. godine.1<\/p>\n

Slede\u0107i definiciju rizi\u010dnog dru\u0161tva nema\u010dkog sociologa Ulriha Beka,2 mo\u017eemo re\u0107i da se na primeru GMO-a pokazala sva drama modernog postindustrijskog doba, u kome je nauka pod najve\u0107im pritiskom da defini\u0161e \u0161ta je opasno i koliko dopustivo, stalno se kre\u0107u\u0107i na liniji spekulacija koje jesu samo verovatne, ali i uvek prete nesagledivim posledicama. Oni koji su \u201eza\u201c i oni koji su \u201eprotiv\u201c postavljaju \u010ditavo ovo pitanje pred \u201elaboratoriju\u201c, guraju\u0107i u pozadinu ograni\u010denost kapitalizma s njegovim strukturnim pravilima materijalne proizvodnje i raspodele. Time se daje prilika liberalnim i desnim ideolo\u0161kim tuma\u010denjima koja odluku o upotrebi GMO stavljaju pred arbitrarni tehnokratski sud i izme\u0161taju je iz suvereniteta dru\u0161tva.<\/p>\n

Splet dru\u0161tvenih procesa i odnosa koji se ti\u010du ovog problema mora se posmatrati pre svega kroz nastupanje sve krupnijeg monopolisti\u010dkog kapitalizma, koji je me\u0111unarodni institucionalni okvir svog delovanja odavno postavio u mnogobrojnim globalnim savezima i sporazumima me\u0111u dr\u017eavama. Nekoliko glavnih ta\u010daka izdvaja se u kritici tehnologije i komercijalizacije GMO-a, a koje treba iskristalisati u prakti\u010dnim politi\u010dkim nastojanjima na kojima bi levica trebalo da insistira.<\/p>\n

Pitanje GMO-a jeste pitanje privatnog raspolaganja \u017eivota ljudi i biocenoze<\/strong><\/p>\n

U sam centar pa\u017enje treba postaviti \u010dinjenicu da se geneti\u010dki in\u017eenjering odvija pod okriljem krupnih multinacionalnih korporacija, koje u\u017eivaju za\u0161titu patentnih prava, \u010dime kapital prvi put dolazi u poziciju da bukvalno mo\u017ee da kontroli\u0161e celokupan biodiverzitet, s\u00e1me izvore ishrane i lekova kroz razvoj terminskog semena i drugih oblika samouni\u0161tavaju\u0107ih organizama. I dosad su u kapitalizmu nau\u010dna otkri\u0107a i tehnolo\u0161ki pronalasci kapitalizovani kroz privatno vlasni\u0161tvo, \u010desto izuzimaju\u0107i \u0161ire kategorije stanovni\u0161tva iz blagodeti novih roba i usluga, a sve kroz otu\u0111uju\u0107i mehanizam ponude i potra\u017enje. Me\u0111utim, s pojavom GMO-a, nedopustivo je da se genomi menjaju i postanu bilo \u010dije privatno korporativno vlasni\u0161tvo, sve i da je \u010ditava tehnologija geneti\u010dkog in\u017eenjeringa stoprocentno sigurna i bezbedna za ljude i \u017eivi svet. Time se otvaraju vrata geopoliti\u010dkoj kontroli ne samo nepodobnih dr\u017eava ve\u0107 celokupnog dru\u0161tva, bilo gde i bilo kada, \u0161to vodi u totalitarnu biopolitiku.<\/p>\n

Problem GMO-a nije problem nau\u010dnog suda<\/strong><\/p>\n

U op\u0161tem galamatijasu potvr\u0111ivanja i opovrgavanja \u0161tetnosti ili korisnosti GMO-a, \u010desto se zaboravlja da nauka u postindustrijskom dru\u0161tvu gubi primat kona\u010dnog sudije u definisanju rizika koji nastaju s novim otkri\u0107ima i pronalascima. Sama nauka operi\u0161e paradigmama i teorijama koje su po svojoj prirodi promenljivog karaktera, a \u010desto obiluje protivre\u010dnim rezultatima i hipoteti\u010dkim pretpostavkama s empirijskom osnovom koja se stalno nadopunjuje i interpretira u novom svetlu. Kako se to izrazio Ulrih Bek, nauka postaje hiperspecijalizovana i hiperkomplikovana sa zajednicom profesionalaca \u010desto podeljenom u pogledu svojih moralnih, politi\u010dkih i vrednosnih opredeljenja, i ne mo\u017ee se fiksirati kao nepristrasni akter u definisanju dru\u0161tveno prihva\u0107enog rizika, prosto zato \u0161to je ona kroz prizmu kapitalizma njegov uzrok i medijum oblikovanja.<\/p>\n

Slede\u0107i odbranu demokratije ameri\u010dkog politikologa Roberta Dala,3 protiv tehnokratskih argumenata o navodnoj dovoljnosti ekspertskog znanja u re\u0161avanju pitanja koja doti\u010du dru\u0161tvo u celini, treba uvek ista\u0107i da problem GMO-a nije u isklju\u010divoj nadle\u017enosti nauke, niti to mo\u017ee biti, kada se uzmu u obzir ne samo eti\u010dke posledice i ugro\u017eenost bezbednosti ljudi i \u017eivog sveta ve\u0107 pre svega klasni polo\u017eaji u samom kapitalizmu. O slo\u017eenim fenomenima kao \u0161to je GMO trebalo bi se odlu\u010divati na dru\u0161tveno-politi\u010dkim forumima sa \u0161irim demokratskim legitimitetom od zatvorenih nau\u010dnih \u0161tabova. Dru\u0161tvo mora da odlu\u010di o tome, jer jedino ono i poseduje suverenitet da to u\u010dini.<\/p>\n

S obzirom na to da se \u0161irok korpus nau\u010dnih istra\u017eivanja sprovodi u akademskoj zajednici, koja se finansira iz dr\u017eavnog bud\u017eeta, \u010diji osnov le\u017ei u poreskim izdvajanjima svih nas, pitanje javne kontrole sasvim je opravdano jer komercijalizacija patenata ide u prilog profitu, dok rizici, posledice i tro\u0161kovi njihovog otklanjaja ostaju u amanet celome dru\u0161tvu. U sveop\u0161toj neoliberalnoj ofanzivi na dr\u017eavne izdatke pala je i nauka, \u010diji se inovacijski poduhvati sve vi\u0161e finansiraju korporativnim investicijama, \u010dime je ugro\u017eena nezavisnost i objektivnost istra\u017eiva\u010dkog postupka, koji zahteva autonomne provere dostignutih otkri\u0107a. Zato pitanje GMO-a ne mo\u017ee biti prosto postavljeno pred nauku bez daljih pretpostavki.<\/p>\n

GMO ne sme biti stvar odluke globalnih trgovinskih institucija<\/strong><\/p>\n

Globalne i regionalne institucije trgovinskih sporazuma izme\u0111u dr\u017eava dosad se nisu pokazale kao pogodne da upravljaju rizicima GMO-a zbog svojih glomaznih procedura odlu\u010divanja i stati\u010dnih normativa. Pre svega, one su skrojene po meri krupnog monopolisti\u010dkog kapitala i odgovaraju potrebi njegovog oplo\u0111avanja. \u0160tavi\u0161e, upravo na primeru Srbije mo\u017eemo videti kako se vr\u0161i pritisak na zemlje koje jo\u0161 nisu \u010dlanice Svetske trgovinske organizacije da promene svoje zakonodavstvo radi uklapanja u globalna pravila trgovine. Mnogobrojne vlade to stavlja pred nelagodan izbor izme\u0111u suverenosti odlu\u010divanja o ekolo\u0161koj i zdravstvenoj za\u0161titi stanovni\u0161tva i pristupa me\u0111unarodnoj trgovini. Borba prtiv GMO-a ujedno je borba protiv institucionalne autoritarnosti mnogobrojnih svetskih ekonomskih foruma koji se kriju pod pla\u0161tom \u201eslobodnog\u201c tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Motivi za upotrebu GMO nisu u oskudici ve\u0107 u profitnom interesu<\/strong><\/p>\n

Kao glavni motivi za osvajanje inovacija na polju GMO tehnologije navodila se opasnost od gladi za sve brojnije svetsko stanovni\u0161tvo, zatim smanjivanje tro\u0161kova za suzbijanje korova i \u0161teto\u010dina, otpornost na su\u0161u, bolji kvalitet ishrane i ve\u0107a rentabilnost proizvo\u0111a\u010da. Me\u0111utim, nikada nije dovoljno isticati studiju Programa za hranu Ujedinjenih nacija, kojom je utvr\u0111eno da hrane ima dovoljno, i to toliko da se mo\u017ee opskrbiti jo\u0161 dodatna polovina \u010dove\u010danstva od sada\u0161njeg broja. Zatim je upe\u010datljiv izve\u0161taj Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), agencije OUN, da \u0107e biti vi\u0161e nego dovoljno namirnica za ishranu celog sveta do 2030. godine, ne uzimaju\u0107i u obzir pove\u0107anje prinosa koje bi doneli GMO usevi.<\/p>\n

Uprkos tome, milijarda ljudi u svetu je gladna, \u0161to ukazuje da problem nije u nedovoljnoj i neefikasnoj proizvodnji, nego upravo u globalnom kapitalizmu oli\u010denom u monopolisti\u010dkim korporacijama koje kontroli\u0161u poljoprivredno-hemijsku granu industrije i geopoliti\u010dkim napetostima me\u0111u dr\u017eavama. U takvim uslovima nerealno je o\u010dekivati da \u0107e GMO ne\u0161to bitno promeniti. Naprotiv, stvari postaju gore, potvr\u0111uju\u0107i eksploatatorsko lice globalnog finansijsko-monopolisti\u010dkog kapitalizma.<\/p>\n

Najdrasti\u010dniji je primer Indije, u kojoj su seljaci gaje\u0107i pamuk primenom GM semena upadali u dugove iz kojih su neki potra\u017eili spas u samoubistvu. Upotreba klasi\u010dnih pesticida i herbicida (koji su se pokazali \u0161tetnim za ljudsko zdravlje) nije drasti\u010dno smanjena, zapravo raznovrsnost hemikalija u poljoprivredi pove\u0107ana je s tehnologijom GMO-a, ja\u010daju\u0107i monopolisti\u010dki polo\u017eaj velikih kompanija, koje u svom proizvodnom programu nude i sredstva vezana za suzbijanje \u0161teto\u010dina i korova. \u0160tavi\u0161e, priroda se ne d\u00e2 prevariti, pa su u me\u0111uvremenu nastale nove mutirane vrste insekata i biljnih parazita koji se moraju suzbijati istra\u017eivanjem novih metoda i hemikalija, \u010dime se \u010ditav proces obesmi\u0161ljava. Ovde treba dodati i nepredvidiv uticaj na floru i faunu koja nije povezana s poljoprivrednom proizvodnjom. Poznati su slu\u010dajevi odumiranja p\u010dela, bube zlatice, leptira monarha i lastinog repka. \u0160to se ti\u010de p\u010delara, oni sve te\u017ee mogu zadovoljiti standarde zdrave hrane, jer u medu i p\u010delinjim proizvodima za ishranu ne mogu da izbegnu unos GMO-a.<\/p>\n

Sve ovo postavlja pitanje opravdanosti ulaganja u tehnologiju geneti\u010dkog in\u017eenjeringa kad se tro\u0161kovi poljoprivredne proizvodnje sve vi\u0161e smanjuju s uvo\u0111enjem inovacija u tehnikama poljoprivredne proizvodnje, stvaranjem novog hibridnog semena, pobolj\u0161anjem plodnosti zemlji\u0161ta prirodnim \u0111ubrenjem, izgradnjom sistema navodnjavanja i sve boljim obrazovanjem zemljoradni\u010dkog stanovni\u0161tva. Ohrabruju\u0107i je primer Kube, gde je posle 1989. godine preorijentacijom s krupnih planta\u017ea na manje organske useve udvostru\u010dena proizodnja hrane iz prethodnih decenija.<\/p>\n

Ovo posebno va\u017ei za Srbiju, koja pleni svojim bogatstvom u obradivom zemlji\u0161tu, pa\u0161njacima, vodotokovima i klimom, prijatnom zbog njenog geografskog polo\u017eaja. Na\u017ealost, poljoprivreda je jo\u0161 jedna \u017ertva politike tranzicije, koja se sprovodi poslednje dve i po decenije. U situaciji kada su plodne njive zapu\u0161tene, a stanovni\u0161tvo stalno be\u017ei iz sela u grad, izli\u0161no je govoriti o uvo\u0111enju GMO-a radi pove\u0107avanja produktivnosti u ratarstvu. \u0160tavi\u0161e, stvari bi se pogor\u0161ale, a to najbolje govore procene da bi samo za uvoz GM kukuruznog semena Srbija morala korporativnim ponu\u0111a\u010dima da pla\u0107a od 120 do 290 miliona dolara godi\u0161nje.4 Industrijska proizvodnja hibridnog semena i sadnog materijala mnogih sorti kultura u ratarstvu, povrtarstvu i vo\u0107arstvu, koje su delo na\u0161ih instituta, a \u010dija reputacija dose\u017ee sve do Rusije i Irana, bila bi uga\u0161ena, \u0161to bi dovelo do otpu\u0161tanja do pet hiljada ljudi.<\/p>\n

Problem GMO-a mora biti postavljen dovode\u0107i u pitanje sam institucionalni sklop kapitalizma, \u010dija je bit privatno vlasni\u0161tvo i prisvajanje vi\u0161ka vrednosti. U uslovima u kojima 40 % celokupnog svetskog bruto dru\u0161tvenog proizvoda otpada na prihode petsto najkrupnijih multinacionalnih preduze\u0107a,5 a 85 % celokupne svetske trgovine \u017eitarica kontroli\u0161e svega \u010detiri korporacije, sasvim je jasna opasnost koju donosi privatno zaposedanje biodiverziteta. Tome se mora stati na put sa stanovi\u0161ta op\u0161teg dru\u0161tvenog interesa.<\/p>\n

\u00a0\u00a0 1)Kampanja je postigla da je vi\u0161e od 140 op\u0161tina i gradova u Republici Srbiji donelo deklaracije o zabrani uzgoja i prometa GMO, iako postoji zakon koji to izri\u010dito sankcioni\u0161e. Time problem nikako nije re\u0161en, jer se zbog korumpiranosti inspekcijskih organa GM soja uzgaja, po nekim procenama, na nekoliko hiljada hektara. Dalje, s\u00e2m zakon dopu\u0161ta uvoz i uzgoj poljoprivrednih proizvoda koji sadr\u017ee GMO u koncentraciji do 0,9 % van precizno definisanih mera provere bezbednosti po zdravlje ljudi i \u017eivotnu sredinu za tako male sadr\u017eaje.<\/address>\n
\u00a0\u00a0 2)Ulrih Bek, Rizi\u010dno dru\u0161tvo, Filip Vi\u0161nji\u0107, Beograd, 2001.<\/address>\n
\u00a0\u00a0 3)Robert Dal, Demokratija i njeni kriti\u010dari, CID, Podgorica, 1999, str. 114\u2012129.<\/address>\n
\u00a0\u00a0 4) Videti intervju s profesorom Miladinom \u0160evarli\u0107em u: Genetski modifikovani poredak \u2013 Opasnost od GMO, Catena Mundi, Beograd, 2013.<\/address>\n
\u00a0\u00a0 5) John Bellamy Foster, Robert W. McChesney and R. Jamil Jonna, Monopoly and Competition in Twenty-First Century Capitalism in Montly Review, Vol. 62, No. 11, 2011.<\/address>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uprkos GMO, milijarda ljudi u svetu je gladna, \u0161to ukazuje da problem nije u nedovoljnoj i neefikasnoj proizvodnji, nego upravo u globalnom kapitalizmu oli\u010denom u monopolisti\u010dkim korporacijama koje kontroli\u0161u poljoprivredno-hemijsku granu industrije i geopoliti\u010dkim napetostima me\u0111u dr\u017eavama<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-199194","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/199194","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=199194"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/199194\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=199194"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=199194"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=199194"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}