![\"lice\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2013\/08\/lice.jpg\")
Svi smo se na\u0161li u situaciji da razgovaramo sami sa sobom. Samo \u0161to neki to rade dosta \u010de\u0161\u0107e i vi\u0161e.<\/p>\nSvi smo se na\u0161li u situaciji da razgovaramo sami sa sobom. Samo \u0161to neki to rade dosta \u010de\u0161\u0107e i vi\u0161e.<\/p>\n
I to ne samo u privatnosti svog doma, ve\u0107 i dok kupuju ili hodaju ulicom.<\/p>\n
Razmi\u0161ljanje naglas poma\u017ee nam da materijalizujemo o \u010demu razmi\u0161ljamo. Tako\u0111e poma\u017ee da na\u0111emo smisao u bujici misli. Sve je to divno, ali znamo i za jedan \u201emali\u201c problem.<\/p>\n
Kada razgovaramo naglas sami sa sobom djeluje kao da smo ludi, zar ne?<\/p>\n
Me\u0111utim, ispostavilo se da je pogre\u0161no. Pri\u010danje sa samim sobom znak je genijalnosti, prenosi sajt BrightSide.<\/p>\n
Ipak, treba imati na umu da se to pri\u010danje razlikuje od sva\u0111anja sa samim sobom, vikanja ili pri\u010danja sa nekim tre\u0107em.<\/p>\n
U jednoj studiji, psiholozi Daniel Swigley i Gary Lupyan postavili su hipotezu da je pri\u010danje sa samim sobom ustvari blagotvorno.<\/p>\n
Ako o tome razmislimo, o\u010digledno je da ima smisla. Pogledajte samo sve te monologe najve\u0107ih mislilaca.<\/p>\n
Pogledajte u poeziji, u istoriji. Albert Ajn\u0161tajn je \u201e\u010desto sebi ponavljao svoje re\u010denice.\u201c<\/p>\n
Pri\u010danje sa samim sobom \u010dini da na\u0161 mozak radi efikasnije<\/strong><\/p>\n U jednom eksperimentu, Swigley i Lupya dali su dvadesetorici ljudi ime objekta (kao na primjer vekna hljeba ili jabuka), koji je trebalo da prona\u0111u u supermarketu.<\/p>\n Tokom prvog seta potrage, u\u010desnici su morali da \u0107ute. U drugom setu, mogli su da ponavljaju ime objekta naglas dok su tra\u017eili po prodavnici.<\/p>\n Poga\u0111ate, oni koji su mogli da govore naglas u prodavnici, lak\u0161e su nalazili objekte.<\/p>\n Kada ne\u0161to ka\u017eemo naglas to osvje\u017eava pam\u0107enje. \u010cini stvarima \u201eopipljivim\u201c.<\/p>\n Tako\u0111e, kada govorite glasno poma\u017ee vam da prona\u0111ete stvari, ali samo kada znate \u0161ta tra\u017eite, odnosno kada ste upoznati sa izgledom tog predmeta. Kada ka\u017eete banana, znate da je \u017eute boje i odre\u0111enog oblika, i time aktivirate vizuelna svojstva u mozgu koji \u0107e vam pomo\u0107i da ih prona\u0111ete.<\/p>\n Kada pri\u010date sami sa sobom to poma\u017ee da organizujete misli.<\/p>\n Kada pri\u010damo sami sa sobom to nam poma\u017ee da organizujemo bezbrojne misli koje divljaju u glavama.<\/p>\n Kada vokalizujemo pitanje, to mo\u017ee da nam smiri \u017eivce.<\/p>\n Prema psihologu Lindi Sapadin, izgovaranje re\u010denica naglas poma\u017ee nam da damo validnost va\u017enim i te\u0161kim odlukama.<\/p>\n \u201eTo poma\u017ee da razjasnimo svoje misli, da izdvojimo ono va\u017eno i da donesemo odluke.\u201c Jedan od najboljih na\u010dina da razrije\u0161imo problem jeste da ga izgovorimo naglas. Za\u0161to to onda ne radimo \u010de\u0161\u0107e?<\/p>\n Kada pri\u010damo sami sa sobom to nam poma\u017ee da dostignemo svoje ciljeve.Kako je Sapadin iznijela: \u201eKada izgovorite svoje ciljeve naglas, fokusirate pa\u017enju, poja\u010davate poruku, i kontroli\u0161ete \u201eodbjegle\u201c emocije.\u201c<\/p>\n Kada govorite sami sa sobom to zna\u010di da ste samostalni. Kao i genijalac Albert Einstein, ljudi koji govore sami sa sobom, veoma su ve\u0161ti i mogu sami da \u201eprokljuve\u201c \u0161ta im je potrebno.<\/p>\n bizlife.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svi smo se na\u0161li u situaciji da razgovaramo sami sa sobom. Samo \u0161to neki to rade dosta \u010de\u0161\u0107e i vi\u0161e. I to ne samo u privatnosti svog doma, ve\u0107 i dok kupuju ili hodaju ulicom. Razmi\u0161ljanje naglas poma\u017ee nam da materijalizujemo o \u010demu razmi\u0161ljamo. Tako\u0111e poma\u017ee da na\u0111emo smisao u bujici misli. Sve je to […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-198831","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/198831","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=198831"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/198831\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=198831"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=198831"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=198831"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}