{"id":198729,"date":"2016-02-06T09:49:01","date_gmt":"2016-02-06T08:49:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=198729"},"modified":"2016-02-06T09:52:43","modified_gmt":"2016-02-06T08:52:43","slug":"voda-kao-izvor-kapitalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/02\/06\/voda-kao-izvor-kapitalizma\/","title":{"rendered":"Voda kao izvor kapitalizma"},"content":{"rendered":"

\"stefan_aleksic\"Pi\u0161e: Stefan Aleksi\u0107\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

Voda je prirodni resurs \u010dija se koli\u010dina i pristupa\u010dnost ubrzano smanjuj\u200bu\u200b zbog intenzivne potro\u0161nje, zaga\u0111enja okoline i time usko povezanih klimatskih promena. Budu\u0107i da se radi o nezamenjivom resursu, ona je sve atraktivnija za tr\u017ei\u0161te, o \u010demu svedo\u010de privatizacije izvora i preduze\u0107a u sektoru voda. Iskustvo pokazuje da od komodifikacije i privatizacije u ovoj oblasti korist imaju isklju\u010divo velike korporacije dok se posledice direktno odra\u017eavaju na kvalitet \u017eivota korisnika.<\/p>\n

Voda je, obrni-okreni, neophodna za odr\u017eavanje \u017eivota one komponente kapitalisti\u010dke proizvodnje koja se vrlo \u010desto marginalizuje i diskurzivno,1 pored toga \u0161to se marginalizuje ekonomski i socijalno: dru\u0161tva. Ideolo\u0161ka matrica kapitalizma \u2012 privatna aproprijacija svega \u2012 neumoljiva je i ve\u0107 nekoliko desetina godina traje borba izme\u0111u kapitala i ljudi upravo oko vode. Globalni je kapital tako izneo zahtev da se voda privatizuje, privatizacijom vodoprivrednih preduze\u0107a, a ljudi su se postrojili s druge strane ne bi li odbranili jednu od poslednjih zajedni\u010dkih stvari.2 (Primer iz Ko\u010dabame je ikoni\u010dki: grasroots pokret se postroji nasuprot mo\u0107i velikih korporacija i nekoliko godina vodi pravi mali lokalni rat).<\/p>\n

Gorepomenuta privatna aproprijacija svega \u0161to nas okru\u017euje postaje globalna politi\u010dka paradigma: ljudi \u2012 eksploatisani kao radna snaga i\/ili u ta\u010dki potro\u0161nje, kao potro\u0161a\u010di; vremena \u2012 komoditizacijom slobodnog vremena; i materije \u2012 komoditizacijom prirodnih resursa. Pa kako kapitalisti\u010dka ekonomija zavisi (i) od rasta, to se proces aproprijacije sve ve\u0107eg broja stvari njihovim pretvaranjem u robu koja se kupuje i prodaje uspostavlja kao jedna od temeljnih tendencija globalne ekonomije. Kontinuirano pro\u0161irenje komodifikacijske baze ispostavlja se kao sine qua non kapitalisti\u010dke proizvodnje i osnovna strategija rasta. Strukturni razlozi zbog kojih svet kapitala zahteva privatizaciju vode relativno su jednostavni, a u doba ekonomske krize samo postaju transparentniji: po\u0161to hroni\u010dno pati od prezasi\u0107enja tr\u017ei\u0161ta, smanjene agregatne potra\u017enje, male profitne stope i neadekvatne motivacije za investiranje \u2012 a na koncu i nezadovoljavaju\u0107e stope rasta \u2012 daje se u potragu za aproprijacijom stvari koje su sada izgra\u0111ene kao zajedni\u010dke (preduze\u0107a za proizvodnju vode), ili po definiciji nikome ne pripadaju (voda).<\/p>\n

U nekoliko poslednjih decenija se, posredstvom temeljne depolitizacije dru\u0161tvenog \u017eivota, \u201eprivatizacija\u201c uspostavila kao jedini legitiman na\u010din artikulisanja vizija budu\u0107nosti. Nekako je postalo gotovo zdravorazumski da se na bilo koju dru\u0161tvenu tenziju odgovara ispraznim floskulama \u201eprivatizacija\u201c, \u201etr\u017ei\u0161te\u201c, \u201eslobodna konkurencija\u201c i sli\u010dno \u2012 ovi se predlozi ni povr\u0161no ne preispituju. Iskustva onih koji su u privatizaciju vodoprivrede zakora\u010dili govore, me\u0111utim, ne\u0161to sasvim druga\u010dije. U slu\u010daju autsorsovanja proizvodnje vode privatnim korporacijama, redovno se de\u0161ava da su tenderi s jedne strane pra\u0107eni korupcijskim aferama, a sa druge se odve\u0107 \u010desto de\u0161ava da se ugovori revidiraju pa raskidaju iz listom istih razloga: cena vode se munjevito pove\u0107ava, a kvalitet usluge opada. Kao i svaka privatizacija, i privatizacija vode proizvodi posledice koje se direktno odra\u017eavaju na kvalitet \u017eivota korisnika, a svakako se izdvaja smanjenje dostupnosti pija\u0107e vode. Naravno, u uslovima radikalnih klasnih raseda, dostupnost pija\u0107e vode najvi\u0161e \u0107e opasti u siroma\u0161nim i izolovanim sredinama: proizvodnja za profit proizvodi upotrebne vrednosti u veoma specifi\u010dnim uslovima \u2012 uslovima velike i koncentrisane potra\u017enje, dakle u velikim urbanim centrima. Stoga privatizacija vode u nepovoljan polo\u017eaj dovodi male sredine gde se ulaganje u infrastrukturu ne bi isplatilo: ta je ulaganje realno o\u010dekivati samo u uslovima komunalizovane vode (uostalom, infrastruktura \u2013 najskuplja komponenta \u2013 izgra\u0111ena je daleko pre zahteva za privatizacijom vode, i privatizacija bi efektivno zna\u010dila socijalizaciju investicija, a privatizaciju profita). Da ne pomisli neko da je u pitanju tek crtica, istra\u017eivanja pokazuju da je smanjenje dostupnosti pija\u0107e vode tesno povezano s pojavom bolesti za koje smo mislili da su davno zaboravljene \u2012 i to upravo pomo\u0107u izgradnje zajedni\u010dkih institucija i sistema \u2012 pa ispada da \u0107e se cena \u201emer\u00e2 \u0161tednje\u201c nakon inkubacije ispostaviti na drugom mestu: u zdravlju stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Kao \u0161to se desilo i s ostalim stvarima (javnim prevozom, snabdevanjem elektri\u010dnom energijom, obrazovanjem, medijima, zemljom, zdravstvom i sli\u010dno), koje su dru\u0161tva decenijama gradila da bi mogli da budu kori\u0161\u0107eni kao dru\u0161tvena dobra, dakle da bi ih mogli koristiti svi, i voda \u0107e se u skoroj budu\u0107nosti privatizovati. Utoliko voda mo\u017ee postati i ta\u010dka u kojoj \u0107e se najlak\u0161e pokazati da primitivna akumulacija \u2012 koja danas samo uzima istorijski specifi\u010dan oblik koji se naziva \u201etranzicija\u201c \u2012 nije samo jedna faza u razvoju kapitalisti\u010dke ekonomije ve\u0107 naprotiv: aproprijacija zajedni\u010dkih stvari je modus operandi kapitalisti\u010dke ekonomije.<\/p>\n

Zajedno s ostalim kontradikcijama kapitalizma, ostaje potisnut i onaj da je dru\u0161tvo neophodno za postojanje kapitalizma, ali on istovremeno ne \u017eeli da ima nikakve veze s reprodukcijom dve stvari na kojima parazitira: dru\u0161tva i prirodne sredine. Tako je prvenstveno njegovim delovanjem nastala globalna prirodna katastrofa, pa \u0107emo sad svi mi zajedno, kao dru\u0161tvo, morati da vadimo kestenje iz vatre: dru\u0161tvo, izgleda, ponovo postoji.<\/p>\n

Jednostavno, pri\u010da o privatizaciji vode ostaje nekompletna ukoliko se ne ispri\u010da u kontekstu velike povratne sprege kapitalizma: zaga\u0111ivanja prirodne sredine.<\/p>\n

Nedavno je odjeknuo skandal oko najnovije reklame kompanije Koka-kola za meksi\u010dko tr\u017ei\u0161te, zbog kolonizatorskog podteksta reklame, ali i jer se u vestima pojavila informacija da je kompanija Koka-kola vlasnik ve\u0107ine vodotokova u Meksiku, koje koristi za odlaganje toksi\u010dnog otpada, i da je ujedno i glavni prodavac fla\u0161irane vode. Krug je tako zatvoren: ista kompanija onemogu\u0107ila je pristup \u010distoj vodi uni\u0161tiv\u0161i je zaga\u0111ivanjem, a onda vam je prodaje fla\u0161iranu. A cenu profita podnose oni koji joj nemaju pristup.<\/p>\n

Bitka koju grassroots pokreti vode odvijaju se pod zajedni\u010dkim terminom \u201epravo na vodu\u201c. Me\u0111utim, \u201epravo na vodu\u201c, kao i pravo na bilo \u0161ta, temeljno je ambivalentan pojam, pa niti vam garantuje pristup onome \u0161to se garantuje, niti efektivno spre\u010dava bilo koga da vam pristup tome onemogu\u0107i (u povelju Ujedinjenih nacija upisano je i \u201epravo na rad\u201c). Globalni kontekst je takav da \u201epravo na vodu\u201c mo\u017ee zna\u010diti i \u201epravo da vam onemogu\u0107imo pristup, a onda vam je prodajemo\u201c. Tako dokument potpisan nedavno u Parizu jeste ohrabruju\u0107i, ali nakon slavlja oko potpisivanja do\u0107i \u0107e i period otre\u017enjenja: ostaje otvoreno pitanje kakva \u0107e biti implementacija dogovora na terenu. Jer globalni su policy pristupi odavno ve\u0107 obele\u017eeni mentalnom mantrom: \u201etr\u017ei\u0161nim re\u0161enjima\u201c. Te\u0161ko se ne mo\u017ee \u010dekivati da \u0107e ijedna dr\u017eava potpisnica sporazuma u implementaciji sporazuma poku\u0161ati da ograni\u010di u bilo kom smislu, pa i kad je re\u010d o privatizaciji vode, mogu\u0107nost i mo\u0107 kapitala, pa \u0107emo najverovatnije svedo\u010diti jo\u0161 jednoj seriji \u201etr\u017ei\u0161nih re\u0161enja\u201c za probleme koje su napravila \u2012 tr\u017ei\u0161na re\u0161enja. Pa po\u0161to je neobuzdana eksploatacija i privatna aproprijacija prirode dovela do globalnog zagrevanja i porasta nivoa mora \u2013 a to \u0107e u kona\u010dnici na\u010diniti neupotrebljivom za upotrebu i veliku koli\u010dinu pitke vode \u2012 pribe\u0107i \u0107e se re\u0161avanju problema daljom privatnom aproprijacijom prirode.<\/p>\n

***<\/p>\n

Te\u010dnost je na\u0161la svoje privilegovano mesto u ideologiji kapitalisti\u010dke proizvodnje i na nivou simbola. Hermeneutika pojmova kojima operi\u0161e ekonomska \u201enauka\u201c otkri\u0107e nam nekoliko zanimljivih i slikovitih podataka o ulozi te\u010dnosti u konstruisanju ideologije kapitalisti\u010dke ekonomije: ekonomisti su vrlo \u010desto pravili delikatna pore\u0111enja na\u010dina na koji funkcini\u0161e ljudsko telo i ekonomski sistem. A u delegiranju biolo\u0161kih pozicija uloga te\u010dnog tkiva (krvi) dodeljena je novcu. Paralela je takore\u0107i estetsko-agregatna: krv i novac, navodno, \u201eteku\u201c kroz telo. \u201eKapital mora da \u201ete\u010de\u201c (flow of capital), \u201etokovi kapitala moraju da se \u2019otpu\u0161e\u2019\u201c, odve\u0107 \u010desto ka\u017eu liberalni ekonomisti. Ali sama paralela je sasvim pogre\u0161na i nastala je u vreme kad se verovalo da krv te\u010de krvnim sudovima i nestaje (tro\u0161i se) u kapilarima, a paralelno s ovom zabludom klasi\u010dna je ekonomska teorija obele\u017eena sli\u010dnim pogre\u0161nim uverenjem: robe teku i nestaju u ta\u010dki potro\u0161nje. Stoga se ekonomija ograni\u010dila na prou\u010davanje stvari koje se de\u0161avaju od proizvodnje do potro\u0161nje \u2012 i ne dalje od toga. Ali, ovakva vrsta imaginacije toka novca i roba imala je za posledicu i temeljno nerazumevanje kriza: po\u0161to je kapitalizam sistem povratnih sprega, antagonizmi za koje se veruje da su nestali u ta\u010dki potro\u0161nje vra\u0107aju se poput bumeranga. Pa da bi se poguban arsenal neoliberalnih politika i instalirao kao jedina legitimna politi\u010dka paradigma, bio je potreban izvestan ideolo\u0161ki i diskurzivni in\u017einjering ne bi li se ti antagonizmi potisnuli.<\/p>\n

S obzirom na to da se sada\u0161nja vlast u Srbiji iscrpljuje potiskivanjem antagonizama zarad teraformiranja dru\u0161tva za potrebe naseljavanja kapitala, nije \u010dudno ni to da se s ovakvim diskurzivnim formacijama \u010desto nalazi u gotovo ljubavnom odnosu, a sa vodom ova vlast ima maltene feti\u0161isti\u010dki odnos: Beograd na vodi, Obrenovac pod vodom i sli\u010dne pojave samo su materijalizacija razornih dubinskih transformacija koje se forsiraju ne bi li se rekonstruisali kapitalisti\u010dki hijerarhijski odnosi. Stoga mo\u017eemo biti sigurni da \u0107e u privatizacijskim kerefekama i katastrofama nu\u017eno dogurati i do predloga privatizacije preduze\u0107a koja se bave proizvodnjom vode \u2013 samo je pitanje vremena kada \u0107e se to desiti. Primer iz Ko\u010dabame je ikoni\u010dki, ali je i pou\u010dan: vreme je da se grassroots pokret postroji pre festum.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 1)\u201eNema dru\u0161tva, ima samo pojedinaca.\u201c Margaret Ta\u010der<\/address>\n
\u00a0\u00a0 2)Druga je vazduh. Zvu\u010di kao vic iz dobre komedije (Space Balls: predsednik planete di\u0161e konzervirani vazduh dok stanovnike ube\u0111uje da je vazduh sasvim zdrav. Dodu\u0161e, konzervirani vazduh je kao roba izmi\u0161ljen upravo na ovim prostorima, kada je, nacionalno rebrendovan, prodavan tokom ratova devedesetih. \u010cudni su putevi kapitalizma), ali ne\u0107ete se dugo smejati. Njegova je komodifikacija uveliko u razvoju. Po\u010delo sa cap&trade praksom za industrijske zaga\u0111iva\u010de \u2012 \u201etr\u017ei\u0161no re\u0161enje\u201c za problem koje je napravila \u201etr\u017ei\u0161na ekonomija\u201c \u2012 ali je samo pitanje kada \u0107e se cap primeniti na ljude kao proizvo\u0111a\u010de ugljen-dioksida, i kada \u0107e neka korporacija otkupiti prava pa po\u010deti da se bavi tradeom \u2012 da vam napla\u0107uje ugljovodoni\u010dki aut-put<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n
Ma\u0161ina<\/a><\/em><\/address>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Privilegovano mesto u ideologiji kapitalisti\u010dke proizvodnje i na nivou simbola<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-198729","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/198729","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=198729"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/198729\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=198729"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=198729"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=198729"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}