{"id":198484,"date":"2016-02-03T00:19:31","date_gmt":"2016-02-02T23:19:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=198484"},"modified":"2016-02-03T00:21:32","modified_gmt":"2016-02-02T23:21:32","slug":"ko-god-da-pobedi-kana-ce-uvek-pobediti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/02\/03\/ko-god-da-pobedi-kana-ce-uvek-pobediti\/","title":{"rendered":"Ko god da pobedi, KANA \u0107e uvek pobediti"},"content":{"rendered":"

\"Slobodan<\/a>Drage \u010dlanice i \u010dlanovi grupe KANA,<\/a><\/p>\n

U Crnoj Gori danas jedna od glavnih privrednih grana je turizam. Karakteristika turizma i savremene ekonomije na globalnom nivou je mobilnost kapitala i ljudi, a HOTEL je za dana\u0161njeg modernog \u010doveka, statusni simbol. To je razlog zbog kojeg je koncentracija i interesa i kapitala usmerena ka izgradnji novih hotela. Istovremeno ne postoji uvek politika i strategija koja bi garantovala harmoni\u010dan odnos izgra\u0111enog i konteksta u kojem se gradi.<\/p>\n

Hotelsko nasle\u0111e iz perioda Jugoslavije predstavlja jednu od tipologija u arhitekturi koja zauzima posebno mesto u istoriji savremene arhitekture, obzirom na iskustvo koje su jugoslovenski arhitekti u bezmalo celom XX veku svog delovanja uneli u bezbroj turisti\u010dkih objekata du\u017e obale Jadrana, planinskim centrima ili po gradovima unutra\u0161njosti. Danas samostalne dr\u017eave nastale raspadom SFRJ, kao recimo Republika Hrvatska, su turisti\u010dke objekte sa tradicijom i posebnih stilskih obele\u017eja epohe zadr\u017eale i za\u0161titile, a neki od njih su sve tra\u017eeniji na listama turisti\u010dke ponude ba\u0161 zbog svojih autenti\u010dnih ambijentalnih vrednosti, poput Hotela Croatia u Cavtatu, a za njihova renoviranja izdvajaju se zna\u010dajna investiciona sredstva i pristupa im se, po pravilu, sa pozicija za\u0161tite materijalnog nasledstva, sli\u010dno kao sa ostalim vrednostima i objektima kulturnog nasle\u0111a.<\/p>\n

Mo\u017eemo re\u0107i, istorijski gledano, ali i danas, da je HOTEL bio i jeste znak stepena razvoja jedne zajednice kojim je ona garantovala svoju otvorenost ka spolja\u0161njem svetu i preko te institucije najdirektnije izra\u017eavala kulturu grada, dr\u017eave ili dana\u0161njeg savremenog pojma destinacije. Istovremeno HOTEL je bio i kosmopolitsko mesto sa nekom vrstom ex-teritorijalnosti u odnosu na samu sredinu, pa su se mnoge va\u017ene i odlu\u010duju\u0107e odluke donosile i de\u0161avale ba\u0161 u njima. Tako su stekli renome i zna\u010daj u istoriji dru\u0161tva kao mesta neutralnosti i slobode. Postoji i termin heritage hotel, koje odre\u0111ene zemlje posebno klasifikuju na na\u010din da oni doprinose i o\u010duvanju kulturno-istorijskog nasle\u0111a kroz odr\u017eavanje starih zgrada.<\/p>\n

Crna Gora je u svojoj istoriji imala nekoliko zna\u010dajnih HOTELA koji su vremenom postali kultna mesta i ikone gradova, ali je njihova sudbina dramati\u010dno menjana. Aktuelni primer Hotela Podgorica, je povod pisanja ovog teksta.<\/p>\n

Hotel Podgorica je remek delo arhitekture socijalisti\u010dke Jugoslavije i predstavlja primer autenti\u010dne crnogorske arhitekture. Jedina Borbina nagrada dodeljena \u017eeni arhitekti.<\/p>\n

Navedena pri\u010da kao da ima neku \u010dudnu sudbinu, koja nije vezana samo za ovaj hotel \u2013 i neki drugi hoteli, poput Hotela Avala u Budvi ili Hotela Crna Gora u Podgoroci nestali su, tj. transformisani i pored njihove neosporne va\u017enosti za kulturu Crne Gore ili pak gradova u kojima su nastali. Kada ve\u0107 govorimo o hotelima spomenimo i \u010duveni hotel Lokanda na Cetinju, ili kotorski hotel Vardar. U me\u0111uvremenu nastaju i neki novi hoteli koji u savremenosti dobijaju ono o \u010demu govorimo. Kona\u010dno Grad Hotel Sveti Stefan i njegova istorija puno toga mogu re\u0107i o nama.<\/p>\n

Zna\u010dajni su kao arhitektonska dela, zatim kao istorijsko nasle\u0111e arhitekture i turizma, kao simboli gradova i dru\u0161tvenog \u017eivota gradova, kao memorija zajednice. Sve to do sada nije uticalo i pomoglo da se ova zdanja sa\u010duvaju. Za\u0161to?<\/p>\n

Devedestih godina XX veka neko je izgovorio grotesknu glupost: da \u0107e sru\u0161iti Dubrovnik i napraviti ga starijim i lep\u0161im!!! Mostar, Sarajevo, Vukovar\u2026 Pomislimo izvan konteksta ru\u0161ila\u010dkih devedesetih godina pro\u0161log veka na novo Skoplje, strarije i lep\u0161e danas nego pre 50 godina i koje je u slu\u017ebi jedne politi\u010dke ideje sa kojom \u0107e gra\u0111ani morati da \u017eive dugo. Ili budu\u0107i Beograd na vodi koji \u0107e da \u201cpromeni\u201d Beograd kao da Beograd \u017eeli da bude promenjen na taj na\u010din.<\/p>\n

Nije slu\u010dajno da je Bogdan Bogdanovi\u0107, Kanin profesor i na izvestan na\u010din mentor bio proganjan i ozlogla\u0161en zbog izjave da smo urbicidni narod, jer grad se mo\u017ee ubijati na razne na\u010dine ne samo u ratnom razaranju. Ta se urbicidnost ogleda u NE-garantovanom kontinuitetu materijalnog nasle\u0111a. U arhitekturi i urbanizmu se danas to ogleda u sposobnosti uni\u0161tenja gradova njihovom nasilnom izgradnjom koju diktira sistem tr\u017ei\u0161ta nekretnina koje tra\u017ee i te\u017ee da osvoje svaki kvadrat slobodne povr\u0161ine unutar izgra\u0111enog konteksta, uz opravdanje da se tako otvaraju radna mesta. Istovremeno tako dobijeni kvadrati u gradovima u materijalnom smislu za njih su najjeftinije pla\u0107eno zemlji\u0161te obzirom na izgra\u0111enu infrastrukturu koju poseduju. Kada se ne mo\u017ee druga\u010dije do\u0107i do prostora za gradnju onda se primenjuje poznato i olako izgovarano opravdanje preduzima\u010da i priu\u010denih izvo\u0111a\u010da: da je lak\u0161e i jeftinje sru\u0161iti pa graditi novo nego popravljati staro. Takva filozofija politike i preduzima\u010da dovodi do osiroma\u0161enja kulture i \u010ditavog dru\u0161tva. Tr\u017ei\u0161te nekretnina tako uni\u0161tava sistematski mnoge gra\u0111evine pro\u0161losti. Pojam odr\u017eavanja, restauracije ili rekonstrukcije u graditeljstvu i arhitekturi gradova nakon socijalisti\u010dkog perioda je skoro nepoznat pojam, a retko ko pristupa reutilizaciji gra\u0111evina druge namene prilago\u0111avaju\u0107i ih novim potrebama bez ru\u0161enja. Renoviranje ili rekonstrukcija dotrajalih i o\u0161te\u0107enih ili ostarelih gra\u0111evina prava je retkost, a firme koje to znaju da rade su skoro nepostoje\u0107e. Za ru\u0161enja svaki razlog je dobar \u2013 od onih da je objekat nestabilan, da je neadekvatan, da je prevazi\u0111en, da je iz vremena koje je pro\u0161lo, da je neracionalan, da je nedovoljnih kapaciteta itd.<\/p>\n

Zaboravljaju oni koji odlu\u010duju o toj sudbini gra\u0111evina da nam je potreban kontinuitet u svakoj oblasti na\u0161eg \u017eivota, a pre svega u ambijentu, u prostoru koji nas okru\u017euje. U \u010demu je ina\u010de, ako ne u tome, dra\u017e i vrednost prijestonice Cetinje koju ve\u0107 jedan vek obilazi \u010ditav svet?<\/p>\n

Furija tr\u017ei\u0161ta nekretnina je nepredvidiva neman koje se treba \u010duvati, nastupa u korist dobrobiti sredine da bi je ubrzo kao korov uni\u0161tila. Arhitektura je postala sredstvo u rukama politi\u010dara i ekonomskih lobija, pojedinaca i partija koji je koriste kao sredstvo boga\u0107enja i vladanja.<\/p>\n

Crnogorski hoteli koji nestaju su deo kolektivne memorije koju neko sistematski napada, ru\u0161i, menja, skrnavi i falsifikuje skorojevi\u0107kim idealima o velegradu, napretku i prosperitetu u zemlji koja je simbol o\u010duvanja tradicije i po\u0161tovanja predaka!? Nestanak ovih va\u017enih gra\u0111evina me\u0111utim dodaje njihovom zna\u010denju jednu novu simbologiju koja se ti\u010de odnosa savremenog dru\u0161tva prema kulturnom nasle\u0111u. Negovanje memorije o njima oslika\u0107e dru\u0161tvo koje ne haje za zna\u010denje i kontinuitet kulturne ba\u0161tine u periodu kada su ru\u0161eni ili modifikovani, ozna\u010di\u0107e nemo\u0107 institucija koje su za to zadu\u017eene.<\/p>\n

Tako bitni hoteli i ne samo oni postaju \u017ertve dvoli\u010dnog odnosa prema politi\u010dkim idealima kojima te\u017ei dru\u0161tvo i politika kada izjavljuje spremnost za priklju\u010divanje zajednici evropskih zemalja. Evropa proklamuje kao jednu od najva\u017enijih vrednosti upravo kulturni identitet i za\u0161titu ambijentalnih vrednosti.<\/p>\n

Ko ako ne arhitekti, treba da brinu o savremenoj arhitekturi i arhitekturi koja je nasle\u0111e kulture jednog naroda, jeste pitanje koje postavlja grupa mladih crnogorskih arhitekata, okupljena oko ideje o spa\u0161avanju crnogorske arhitektonske ba\u0161tine nastale kroz dela Svetlane KANE Radevi\u0107 (1937-2000), ali i drugih sada nepoznatih stvaralaca. Oni su podstaknuti ponovnim ugro\u017eavanjem integriteta proslavljene zgrade Hotela Podgorica, remek dela ove autorke, koja je ve\u0107 decenijama za znalce simbol moderne i autohtone crnogorske arhitekture, konkretni primer kojem te\u017ee mnogi studenti arhietekture Crne Gore i \u010ditavog regiona u traganju za iznala\u017eenjem sospstvenih pravaca i identiteta u okviru svojih sredina i razli\u010ditih konteksta. Podstaknuti su \u010dinjenicom da jedna prelepa usamljena gra\u0111evina na obali Mora\u010de u njihovom gradu mo\u017ee da se izgubi i nestane u betonskoj invaziji njenog okru\u017eja.<\/p>\n

\"HotelPo\u0161tovane \u010dlanice i \u010dlanovi grupe \u201cKANA \u2013 ko, ako ne arhitekt\u201d, ovo pismo vam pi\u0161em kao odva\u017enim stru\u010dnjacima i cenim va\u0161u inspiraciju imenom va\u0161e slavne sugra\u0111anke, crnogorske arhitektice, u\u010denice Bogdana Bogdanovica i Luisa Kana, koja je napravila niz zna\u010dajnih gra\u0111evina nekada\u0161nje Jugoslavije i me\u0111u njima svoje remek delo Hotel Podgoricu za koji joj je dodeljena Borbina nagrada 1967. godine, neka vrsta jugoslovenskog Oskara za arhitekturu, i to sa argumentacijom da je ostvarila egzemplarno jedinstvo arhitekture i prirode na obali Mora\u010de u Podgorici.<\/p>\n

Obratili ste mi se pismom sa idejom da: \u201dBudu\u0107i da ste bili, (sam bio), komesar crnogorske izlo\u017ebe na Bijenalu 2004. smatramo da bi Va\u0161e obra\u0107anje javnosti, a posebno institucijama (Ministarstvu kulture, Ministarstvu odr\u017eivog razvoja i turizma, Upravi za za\u0161titu kulturnih dobara), u formi otvorenog pisma koje bismo proslijedili medijima, imalo poseban zna\u010daj i odjek.\u201d<\/p>\n

Da li \u0107e to tako biti ili ne, ne znam, ali va\u017ean motiv zbog kojeg pi\u0161em ovaj tekst ste Vi, mladi ljudi do kojih je stigla poruka Kanine arhitekture, pa tako i poruka o prvom crnogorskom nastupu na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2004. godine, kada sam ovo Kanino delo izabrao kao simbol cele izlo\u017ebe i kao simbol mogu\u0107nosti i potencijala crnogorske arhitekture.<\/p>\n

Va\u0161a aktivnost predstavlja dokaz da je njeno delo u\u0161lo u kulturolo\u0161ku mre\u017eu zemlje, regiona i sveta. I \u0161ta god da se desi u ovom jasnom \u201cslu\u010daju\u201d i ko god da pobedi, KANA \u0107e uvek pobediti, jer grupa KANA je za mene dokaz da je poruka prve crnogorske izlo\u017ebe arhitekture u Veneciji, koja je i bila stvorena za budu\u0107nost do nje\/njih i stigla kao i sama poruka Kaninog dela.<\/p>\n

Simbol izlo\u017ebe u Veneciji \u2013 Hotel Podgorica, je simbolizovao filozofiju crnogorskog eko-logi\u010dkog odnosa \u010doveka Crne Gore spram prirode koji se materijalizuje kroz arhitekturu, pa je tako Hotel Podgorica i vi\u0161e od samog hotela; on je po\u010detak jednog novog grada na obali reke, jednog novog urbanizma i jednog novog odnosa ka prirodi koji anticipira svoje vreme za nekoliko decenija i kao takav je nezgodan svedok vizije budu\u0107nosti i vrednosti koja nije u ovom delu samo materijalna ve\u0107 je i duhovna. Sve to dospelo je nakon mnogo godina do jedne nove generacije arhitekata koji su u delu Hotela Podgorica prona\u0161li ono isto \u0161to sam sa uverenjem predstavio publici celog sveta u Veneciji.<\/p>\n

Hotel Podgorica Svetlane Kane Radevi\u0107 je poznat primer u savremenoj arhitekturi Jugoslavije druge polovine XX veka i kao takav on je neka vrsta \u017eivog eksponata ili kako ka\u017ee \u010duveni re\u017eiser i glumac Robert Redford, \u201cKatedrala arhitekture\u201d obja\u0161njavaju\u0107i svoj interes i rad na filmu o arhitekturi jednog od Kaninih u\u010ditelja Luisa Kana.<\/p>\n

Da li je vlasnik ovog Hotela svestan \u010dinjenice da je u posedu jedne neprocenjive vrednosti? Ako nije, onda dr\u017eava koja zastupa gra\u0111ane i vi\u0161e ciljeve od privatnih treba da osvesti \u010dinjenicu da je Kanin Hotel, ba\u0161 kao i pla\u017ea Galeb, Stara varo\u0161 i \u010ditav taj deo na obalama Mora\u010de i Ribnice va\u017ena ambijentalna vrednost i deo pro\u0161losti na kojoj po\u010diva budu\u0107nost grada, i da posle ru\u0161enja GENIUS LOCI tj. duh mesta, nestaje nepovratno.<\/p>\n

Znao sam iz razgovora sa Kanom da je zabrinuta za svoja dela pa sam smatrao da je jedini na\u010din da sa\u010duvam ovo njeno delo, HOTEL PODGORICU \u2013 taj da ga stavim u literaturu: tako je za mene od po\u010detka rada na katalogu venecijanske izlo\u017ebe o crnogorskoj arhitekturi ta knjiga bila jo\u0161 va\u017enija od izlo\u017ebe.<\/p>\n

Korice i tekst o Kani bio je svojevrsni oma\u017e Kani i njenom delu, a to je bio i stav i \u017eelja Bojane Peji\u0107 istori\u010darke umetnosti, urednice kataloga, koja je u Kaninom delu videla pre svega \u017eenu stvaraoca.<\/p>\n

Kao i danas tako i tada ova gra\u0111evina je materijalizacija i moje ideje o kontekstu iz koje nastaju dela u harmoniji sa okru\u017eenjem i kontinuitetu \u2013 vremenskom i prostornom. Kanino delo je to izra\u017eavalo od prvog dana kod mene. Shvatio sam i osetio kroz taj artefakt i ono li\u010dno \u0161to nosim u sebi, a tako\u0111e i to \u0161to izra\u017eava i crnogorska kultura \u017eivljenja i graditeljska praksa nastala iz su\u017eivota sa lepotom i okrutno\u0161\u0107u prirode koja je \u010dini jedinstvenom.<\/p>\n

Bio je to i oma\u017e jednoj izuzetnoj li\u010dnosti Svetlani Kani Radevi\u0107, koju sam nekoliko godina pre toga upoznao u Moskvi i kasnije sreo u Rimu i proveo sa njom i Sretenom Perovi\u0107em, pesnikom i knji\u017eevnikom, deset vrlo zna\u010dajnih i lepih dana u razgovorima i dru\u017eenju. Taj oma\u017e nije bio nikakav sentimentalni gest ve\u0107 delo nastalo iz uverenja da je Hotel Podgorica jedan od dragulja arhitekture Crne Gore, poznat i cenjen u \u010ditavoj biv\u0161oj Jugoslaviji. Ovo jedinstveno delo crnogorske arhitekture koje nam svima pripada i o kojem danas, na svu sre\u0107u mladi arhitekti Crne Gore \u017eele da brinu, crnogorska javnost i donosioci odluka treba da prepoznaju i uva\u017ee ukazuju\u0107i im poverenje, i treba da stanu uz njih u odbranu nasle\u0111a i kontinuiteta jedne va\u017ene pri\u010de.<\/p>\n

Rim<\/p>\n

31\/1\/2016<\/address>\n
Arh. prof. Slobodan Danko Selinki\u0107<\/address>\n
—————————-<\/address>\n
*Slobodan Danko Selinki\u0107, ugledni arhitekta sa me\u0111unarodnom praksom, aktivno se bavi profesijom od 1980, uporedo u Beogradu i Rimu kao: projektant, teoreti\u010dar, istori\u010dar i kriti\u010dar arhitekture. Bio je komesar na IX Bijenalu u Veneciji 2004.godine, kada su Crna Gora i Srbija nastupile sa izlo\u017ebom \u201cEco \u2013 Logic Montengrin Lab \u2013 Interface izme\u0111u arhitekture i okru\u017eenja\u201d, a kada je Hotel Podgorica arhitektice Svetlane Kane Radevi\u0107 bio vode\u0107i motiv cjelokupne izlo\u017ebe.<\/address>\n
Gostuju\u0107i je profesor u Rimu, na Univerzitetu \u201cLa Sapienza\u201d, i Beogradu, na beogradskom Univerzitetu. \u010clan je Reda Arhitekata Rima i Udru\u017eenja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), u kojem je od 2007. godine u statusu Istaknutog umetnika.<\/address>\n
Od 2010. godine predaje Savremenu arhitekturu na departmanu za arhitekturu Tehni\u010dkog fakulteta u Novom Sadu. Organizovao je niz izlo\u017ebi arhitekture u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju, Budvi i Veneciji.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n
www.sacg.me<\/a><\/address>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pismo Arh. prof. Slobodana Danka Selinki\u0107a* grupi \u201cKANA \/ ko ako ne arhitekt\u201d<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-198484","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/198484","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=198484"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/198484\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=198484"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=198484"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=198484"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}