{"id":198235,"date":"2016-01-30T09:29:31","date_gmt":"2016-01-30T08:29:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=198235"},"modified":"2016-01-30T09:29:31","modified_gmt":"2016-01-30T08:29:31","slug":"zastoj-u-globalnoj-privredi-sta-nam-sledi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/01\/30\/zastoj-u-globalnoj-privredi-sta-nam-sledi\/","title":{"rendered":"Zastoj u globalnoj privredi \u2013 \u0161ta nam sledi?"},"content":{"rendered":"

Autor: Pol Mejson*<\/strong><\/em><\/p>\n

\"Pol<\/a>Ukoliko imate penziono osiguranje, ili paket \u0161tednih obveznica, onda gledate kako vam bogatstvo propada , po drugi put za jednu deceniju. Evropske berze su sada za dvadeset posto vrednosti ispod pro\u0161logodi\u0161njeg vrha.<\/p>\n

Ukoliko pogledate grafikon dugoro\u010dne vrednosti 100 najvrednijih paketa akcija, mo\u017eete da vidite kako je uspon globalnog finansijskog sektora pretvorio kapitalizam u puku lutriju.<\/p>\n

Duga krivulja postepenog rasta bogatstva, koja odra\u017eava stvarno stanje najve\u0107ih kompanija u Ujedinjenom Kraljevstvu, zamenjena je devedesetih sa tri vrtoglava uspona.<\/p>\n

Sve to vreme sam izve\u0161tavao o kompanijama, tr\u017ei\u0161tima i ekonomiji i svakog dana, tokom rasta mehura berzanskih \u0161pekulacija, bombardovali su me porukama PR menad\u017eera i akademskih ekonomista koji su svi tvrdili isto: \u201eOvog puta je za stvarno.\u201c<\/p>\n

Me\u0111utim, to nikada nije slu\u010daj. Ta tri uspona, za ekonomskog istori\u010dara, imaju veoma jasan uzrok \u2013 ponavljanje odluke centralnih banaka da na ekonomsku recesiju odgovore politikom jeftinog novca.<\/p>\n

Ne dozvolite da vas prevari izgled simetri\u010dnosti ovih uspona. Takav obrazac uzleta i propasti je izuzetno destruktivan. Prvi uspon je uni\u0161tio penzioni sistem, zbog \u010dega su radnici i svi oni koji \u017eive od svoje plate mogli da o\u010dekuju da im penzija iznosi oko dve tre\u0107ine kona\u010dne plate.<\/p>\n

Drugi uspon je uni\u0161tio svetski bankarski sistem, podigao nivo dr\u017eavnih dugova na nivoe koji su vi\u0111eni samo pri krajevima svetskih ratova i ostavio celokupnu svetsku ekonomiju da pre\u017eivljava na \u201eaparatima\u201c.<\/p>\n

Tre\u0107i sunovrat se de\u0161ava zato \u0161to ti aparati za odr\u017eavanje polako otkazuju.<\/p>\n

Nekako smo se iskopali iz ambisa 2008. kada su se ljudi, kompanije i vlade suo\u010davale sa bankrotom, biraju\u0107i izme\u0111u tri oblika pre\u017eivljavanja.<\/p>\n

Prvi, kvantitativno olak\u0161anje. Kina, SAD, Britanija, Japan i \u2013 posle pet godina ka\u0161njenja zbog otpora Nema\u010dke \u2013 Evrozona su stvorili ukupno 12 triliona dolara koji nisu postojali pre toga. Ovaj potez je investiranje pretvorio u kla\u0111enje i revitalizovao cene svega na ovom svetu sem radne snage.<\/p>\n

Drugi, \u201erast novih tr\u017ei\u0161ta\u201c: sposobnost Kine da stimuli\u0161e sopstvenu ekonomju, koriste\u0107i se dr\u017eavnim ulaganjima i jeftinim zajmovima za investitore, tako\u0111e je stimulisao i ostatak sveta u razvoju \u2013 \u0161to je pove\u0107alo cene hrane, sirovina i energije, svega \u0161to se u ekonomiji zove \u201ekomoditeti\u201c (roba) \u2013 i time su osna\u017eene ekonomije svetskog Juga.<\/p>\n

Tre\u0107i na\u010din je podrazumevao \u201e\u0161iri se i pretvaraj se\u201c taktiku koju su koristile banke i dr\u017eavne finansijske institucije \u2013 Gr\u010dka je pred bankrotom? Izvucite je i nametnite mere \u0161tednje. One zauzvrat dovode do jo\u0161 ve\u0107eg bankrota, zatim se nametnu nove i te\u017ee mere \u0161tednje i omogu\u0107i novo izvla\u010denje. Dr\u017eave su preuzele dugove banaka. Prosto se razbacivalo zajmovima u vrednosti triliona dolara za koje se znalo da nikada ne\u0107e biti vra\u0107eni \u2013 takozvanim \u201enedelotvornim pozajmicama\u201c. Dugovi su nastavili da rastu. Od 2008. porodice, kompanije i vlade su pozajmile ukupno 57 triliona dolara vi\u0161e od ukupne sume koja je do tog trenutka bila pozajmljena.<\/p>\n

Problem sa tim je \u0161to oporavak koji dobijete ovakvim scenariom nikako nije \u201enormalan\u201c. Realan jeste \u2013 izgrade se mostovi, kupi se vreme za pregovore, pravi poslovi \u2013 iako ve\u0107ina njih slabo pla\u0107ena \u2013 se stvore. Ali, to prosto nije odr\u017eivo.<\/p>\n

Odr\u017eivi oporavak bi usledio otpisivanjem dugova ili njihovim vra\u0107anjem, rastom plata i produktivnosti. Privrede bi se vratile u ravnote\u017eu, do\u0161ao bi kraj merama \u0161tednje. Ni\u0161ta od nabrojanog se nije desilo.<\/p>\n

Ovaj tre\u0107i ciklus ekonomskog buma i propasti se de\u0161ava u trenutku kada je situacija u svetu postala veoma zabrinjavaju\u0107a. Na konferenciji investitora kojoj sam prisustvovao ove nedelje, delegati su diskutovali o: mogu\u0107nosti rata izme\u0111u NATO-a i Rusije, mogu\u0107nosti raspada dr\u017eava na Bliskom Istoku (sa tim da su Sirija, Irak i Avganistan ve\u0107 delimi\u010dno u stanju raspada), mogu\u0107nost razlaza EU pod pritiskom nadolaze\u0107ih miliona izbeglica.<\/p>\n

Nijedna od ovih stvari nisu bile mogu\u0107i scenario 2008, a tu je i jo\u0161 jedan faktor koji je sada prisutan, a tada nije bio. Se\u0107am se brojnih diskusija 2008\/9. \u2013 sa raznim medijskim magnatima, politi\u010darima, ekonomistima \u2013 oko pitanja \u201eZa\u0161to nema nemira?\u201c Posle Okjupaj pokreta, Arapskog prole\u0107a, masovnih pokreta u Turskoj, Brazilu i Ukrajini, niko ne\u0107e postavljati to pitanje.<\/p>\n

Berza u opadanju zapravo predstavlja milione srednjeklasnih i nekoliko desetina hiljada bogatih ljudi koji ka\u017eu sebi : Svet je isuvi\u0161e rizi\u010dan da bi moj novac bio u najrizi\u010dnijoj (ujedno i najprofitabilnijoj) formi ulaganja, bolje je da novac sklonim negde na sigurno. Problem je \u0161to posle tri ciklusa buma i propadanja u poslednjih 15 godina, potraga za sigurnim mestom biva sve te\u017ea.<\/p>\n

Ono \u0161to ljude odbija od ulaganja ovog puta jeste \u010dinjenica se kineska pri\u010da o uspehu u poslednjih 15 godina zavr\u0161ila, kao i sumnje oko na\u010dina na koji \u0107e Komunisti\u010dka partija Kine reagovati na to.<\/p>\n

Pri\u010da o putu Kine ka najve\u0107oj svetskoj ekonomiji bila je \u2013 a mo\u017eda je i jo\u0161 uvek \u2013 zapanjuju\u0107a. Mnogi su sumnjali u verodostojnost statistike kineskog rasta, ali to nije bilo va\u017eno. Kina jeste rasla, a ukoliko bi taj rast posustao, vlada je imala trilione dolara u rezervi kojima bi re\u0161ila problem. Mogla je da naredi bankama da pozajmljuju, mogla je da naredi izgradnju mostova, a ujedno je i bila jedina vlada na svetu koja nije imala problem sa dru\u0161tvenim nemirima i slobodom na internetu.<\/p>\n

Sada su oni koji poku\u0161avaju da izmere stvarni obim kineske ekonomije veoma zabrinuti: zvani\u010dna stopa rasta je pala na 6.9%. Peking odbija navode da su brojke prenaduvane, ali mnogi procenjuju da je stvarna stopa rasta samo dve tre\u0107ine od zvani\u010dne, kao i da \u0107e nastaviti da opada zato \u0161to, iako komunisti\u010dka birokratija nare\u0111uje berzama da zaustave pad vrednosti akcija, u polu-tr\u017ei\u0161noj ekonomiji ne mo\u017eete da naredite kompanijama da stvaraju profit ili potro\u0161a\u010dima da tro\u0161e. Mo\u017eete da izgradite nove mostove, ali ne mo\u017eete da naredite da se saobra\u0107aj odvija preko njih.<\/p>\n

I dok dolar raste, a kineska valuta je vezana za dolar, novac odlazi iz Kine i \u2013 uprkos upumpavanju polovine triliona dolara rezervi \u2013 birokratija u Pekingu to ne mo\u017ee da zaustavi.<\/p>\n

Na kraju, sve zemlje BRIKS-a \u2013 Kina, Indija, Brazil i ostale \u2013 upale su u takozvanu \u201ezamku srednjeg prihoda\u201c i ne uspevaju da steknu status razvijenih zemalja, iako su u velikoj meri ostvarile prelaz od zemljoradni\u010dkih ka modernim industrijskim zemljama sa jakim uslu\u017enim sektorom, zato \u0161to im nedostaju institucije koje bi iskorenile korupciju i ostale prepreke ka razvoju, poput nedostatka socijalnog sistema ili robovskih uslova rada u fabrikama.<\/p>\n

Mnogi sada o\u010dekuju da \u0107e Kina zna\u010dajno devalvirati svoju valutu, a oni koji ne dele takva o\u010dekivanja za to imaju jak razlog \u2013 devalvacija valute bi ozna\u010dila kraj kineskog projekta modernizacije privrede. Sa druge strane, bez devalvacije, Kina je zarobljena u svetu usporavaju\u0107eg rasta i finansijskog haosa.<\/p>\n

Dosta ljudi na dru\u0161tvenim mre\u017eama pita \u2013 \u0161ta bi trebalo vlade da u\u010dine? To je i delimi\u010dno problem \u2013 postoje stvari koje vlade samostalno i njihove centralne banke mogu da urade. Kina mo\u017ee da devalvira valutu, Amerika mo\u017ee inflacijom da umanji vrednost svog duga makar malo, Evrozona mo\u017ee da \u0161tampa vi\u0161e novca i bolje ga usmeri, Nema\u010dka mo\u017ee da napusti svoju politiku \u201ecrne nule\u201c (svejedno \u0107e i morati zbog izbegli\u010dke krize).<\/p>\n

Ono \u0161to ne vidimo ovog puta jeste ne\u0161to poput koordinisane politi\u010dke akcije koju je Gordon Braun probao da uvede na samitu G20 u Londonu, u septembru 2009. Svi politi\u010dari iz raznih zemalja sada se osvr\u0107u samo na pretnje kod ku\u0107e: Merkelova ka Pegidi, politi\u010dari centra u SAD-u kao Berniju Sandersu i Donaldu Trampu, Oland ka Nacionalnom Frontu.<\/p>\n

A investitori \u010ditaju novine, mogu da osete da je atmosfera druga\u010dija, da se politi\u010dki ciklus iscrpeo kako u Nema\u010dkoj, tako i u SAD-u i da je i to druga\u010dije u odnosu na 2008.<\/p>\n

*Autor je marksisti\u010dki ekonomista<\/p>\n

www.marks21.info<\/a>\/blogs.channel4.com<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Odr\u017eivi oporavak bi usledio otpisivanjem dugova ili njihovim vra\u0107anjem, rastom plata i produktivnosti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":198236,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-198235","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/198235","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=198235"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/198235\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/198236"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=198235"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=198235"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=198235"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}