{"id":197932,"date":"2016-01-26T08:02:22","date_gmt":"2016-01-26T07:02:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=197932"},"modified":"2016-01-26T08:03:30","modified_gmt":"2016-01-26T07:03:30","slug":"kapitalizam-kaput","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/01\/26\/kapitalizam-kaput\/","title":{"rendered":"Kapitalizam kaput?"},"content":{"rendered":"

Autor: Robert Misik<\/strong><\/em><\/p>\n

\"Robert-Misik\"<\/a>Zapa\u017eanje da je zapadni kapitalizam u ozbiljnoj krizi danas je op\u0161te mesto, gotovo kli\u0161e. Pre osam godina, svetski finansijski sistem je do\u0161ao do ivice kolapsa, a akcije spasavanja uspani\u010denih vlada \u0161irom sveta trajno su opteretile ekonomije na\u0161ih zemalja.<\/p>\n

Ekonomisti i analiti\u010dari neokonzervativnog, ekonomski liberalnog usmerenja nemaju \u0161ta da dodaju na\u0161em razumevanju ovih doga\u0111aja. Njihovi modeli ne obja\u0161njavaju za\u0161to sistem zasnovan na deregulisanom funkcionisanju tr\u017ei\u0161ta dolazi u krizu \u2013 i za\u0161to se ekonomija ne oporavlja, uprkos daljem razgra\u0111ivanju dr\u017eave i osloba\u0111anju tr\u017ei\u0161nih sila.<\/p>\n

Ekonomisti i analiti\u010dari koji prihvataju Kejnzove ideje i reformisti\u010dki na\u010din mi\u0161ljenja bli\u017ei su stvarnosti: njihova kritika se mo\u017ee sa\u017eeti tvrdnjom da je sistem destabilizovan pogre\u0161nim politikama \u2013 deregulacijom tr\u017ei\u0161ta, liberalizacijom finansijskog sistema, su\u017eavanjem nadle\u017enosti dr\u017eave i skandaloznim rastom nejednakosti. Ukratko, pogre\u0161ne politike koje su u proteklih 30 godina proizvele krizu sada se koriste kao recept za oporavak, sa katastrofalnim posledicama, a sistem ne mo\u017ee da se stabilizuje dok ne razvijemo primereniji skup ekonomskih politika.<\/p>\n

Pogledajmo pa\u017eljivije \u0161ta se doga\u0111a u svetu: u \u0160paniji, gde kilometre obale pokrivaju napu\u0161tene novoizgra\u0111ene ku\u0107e, spomenici neuspelom poku\u0161aju oporavka; u Gr\u010dkoj, gde su \u201eklinike solidarnosti\u201c prepune ljudi bez zdravstvenog osiguranja; ili u ruralnoj Americi, gde se broj nezaposlenih ne smanjuje, uprkos statisti\u010dkim indikatorima rasta; u provincijskim gradovima na severu Evrope gde je naizgled sve u najboljem redu, mada ose\u0107amo da vi\u0161e ne \u017eivimo u doba prosperiteta, ve\u0107 u najboljem slu\u010daju u stagnaciji, u uslovima sve o\u0161trije konkurencije i borbe za pristojan \u017eivotni standard, uz ra\u0161ireno ose\u0107anje resentimana i bez vere u bolju budu\u0107nost. Najkra\u0107e re\u010deno, svet vi\u0161e nije ono \u0161to je bio. Pravo pitanje glasi: \u0161ta ako ni kejnzijanski recepti ne budu mogli da pomognu?<\/p>\n

Ameri\u010dki ekonomista Robert Brener je opisao ovaj trend pre 20 godina u knjizi Ekonomija globalne turbulencije i predskazao budu\u0107nost neprekidne krize. On je skovao termin \u201esekularna stagnacija\u201c, frazu koju danas rado koriste mnogi ekonomisti.<\/p>\n

\u0160arm Brenerove analize je u tome \u0161to kraj posleratnog buma i po\u010detak postepenog pada obja\u0161njava koriste\u0107i endogene tendencije ili unutra\u0161nju dinamiku i logiku kapitalizma. Iz njegove analize sledi zaklju\u010dak: \u010dak i ako su na\u0161e predstave o njima tek delimi\u010dno ta\u010dne, te kriti\u010dno va\u017ene tendencije ne\u0107e nestati same od sebe i ne mogu se eliminisati primenom druga\u010dijih ekonomskih politika, jer je zbog svoje tehnolo\u0161ke i ekonomske prirode razvijeni kapitalizam dostigao limit koji onemogu\u0107ava odr\u017eavanje visokih stopa rasta i dalje pove\u0107anje produktivnosti.<\/p>\n

Budu\u0107i da su se profitne stope prose\u010dnih kompanija na\u0161le na silaznoj putanji, one su uz pomo\u0107 blagonaklonih vlada krenule u veliki napad na prava radnika i socijalnu dr\u017eavu, \u0161to je znatno umanjilo prihode ljudi, ali problem time nije bio re\u0161en, jer je istim merama depresirana i tra\u017enja. Svaki od dosad ponu\u0111enih odgovora na krizu iznova je vodio do njenog produbljivanja.<\/p>\n

U takvom okru\u017eenju o\u010dekivano nastaju mehurovi na finansijskim tr\u017ei\u0161tima, a finansijske institucije postaju klju\u010dni akteri globalnog kapitalizma. Ali hipertrofirana finansijska tr\u017ei\u0161ta uvode faktore nestabilnosti koje su analizirali vrhunski ekonomisti kao \u0161to je Hajman Minski. \u0160to je kockanje na tr\u017ei\u0161tima nepromi\u0161ljenije, to je \u010ditav sistem bli\u017ei ivici provalije.<\/p>\n

Smanjivanje stopa rasta je sistemski problem. Da bismo to razumeli moramo razmotriti jedan od klju\u010dnih faktora kapitalisti\u010dkog rasta. Ono \u0161to je kapitalizam \u010dinilo istorijski uspe\u0161nim i prosperitetnim bili su investicioni krediti. Drugim re\u010dima, kapitalizmu je neophodno zadu\u017eivanje. Kompanije uzimaju kredite i zadu\u017euju se da bi investirale. Ali njihove investicije su isplative jedino u uslovima adekvatnog rasta; ako rast izostane, sledi talas ste\u010daja.<\/p>\n

Ako pa\u017eljivo pogledamo \u0161ta se doga\u0111alo u poslednjih 20 godina, vide\u0107emo da je uprkos zadu\u017eivanju ekonomski rast bio relativno nizak. Ekonomija nas u\u010di da posle takve eksplozije zadu\u017eivanja mora uslediti veliki rast \u2013 uz kriti\u010dku ogradu da je taj rast neodr\u017eiv, da se novac ponekad usmerava u pogre\u0161ne kanale, da se kapital ne alocira na adekvatan na\u010din \u2013 ali nema nikakve sumnje da ekspanzija zadu\u017eivanja takvih razmera mora generisati rast. Ipak, to se nije dogodilo. Dok zadu\u017eivanje raste, stope rasta opadaju.<\/p>\n

Jedan od najva\u017enijih simptoma krize, na koji retko obra\u0107amo pa\u017enju, jeste op\u0161ti nivo zadu\u017eenosti u kapitalisti\u010dkim ekonomijama. Pod tim podrazumevam akumulirani dug svih ekonomskih aktera, ne samo dr\u017eave: zbir dugovanja vlade, poslovnog sektora i privatnih doma\u0107instava. U ve\u0107ini ekonomija ta zadu\u017eenost iznosi oko 300 odsto BDP-a, \u010desto i celih 400. Pre nekoliko decenija nivo zadu\u017eenosti je bio \u010detiri puta manji. Kako \u0107emo smanjiti zadu\u017eenost ako su stope rasta niske i kako \u0107emo finansirati obaveze koje dospevaju na naplatu?<\/p>\n

Mo\u017eemo li na osnovu svega ovoga zamisliti kapitulaciju kapitalizma i njegov kraj?<\/p>\n

\u201eSlika kraja kapitalizma koju imam na umu \u2013 slika kraja za koji verujem da je ve\u0107 po\u010deo \u2013 jeste dru\u0161tveni sistem u trajnom stanju uru\u0161avanja\u201c, rekao je nema\u010dki sociolog Volfgang \u0160trek pre dve godine. Trajna kvazistagnacija uz u najboljem slu\u010daju minimalne stope rasta, rast nejednakosti, privatizacija svega, endemska korupcija i plja\u010dka, dalje opadanje o\u010dekivane dobiti, moralni kolaps (u kapitalisti\u010dkom sistemu ima sve vi\u0161e prevara, kra\u0111a i prljavih trikova), slabljenje Zapada koji se tetura u neizvesnu budu\u0107nost i potpaljuje razdore i krize na problemati\u010dnim ta\u010dkama svoje periferije.<\/p>\n

Lari Samers i Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, opisuju to stanje kao \u201epermanentnu krizu\u201c. Klintonov ministar finansija \u2013 koji sigurno nije levi\u010dar \u2013 govori o \u201esekularnoj stagnaciji\u201c kao ne\u010demo \u0161to je o\u010digledno \u2013 \u0161to zna\u010di da je stole\u0107ima dinami\u010dnog kapitalisti\u010dkog rasta do\u0161ao kraj.<\/p>\n

U tekstu koji je privukao veliku pa\u017enju javnosti, poznati ekonomista Robert D\u017e. Gordon tako\u0111e se bavi pitanjem da li je \u201edoba ekonomskog rasta pro\u0161lo\u201c \u2013 bar u SAD. Ubrzavanje rasta je po\u010delo 1750. godine, da bi vrhunac dostiglo polovinom 20. veka, nakon \u010dega su sledili sukcesivni periodi opadanja. Mogu\u0107e je da su velike inovacije koje podi\u017eu produktivnost i donose ekonomski rast stvar pro\u0161losti: \u201eRast produktivnosti\u2026 znatno se usporio posle 1970\u201c. Najva\u017eniji efekti tre\u0107e industrijske revolucije \u2013 kompjuterizacije i povezanih u\u0161teda u radu \u2013 manifestovali su se u periodu od \u0161ezdesetih do kraja devedesetih godina, ali od po\u010detka novog veka prakti\u010dno nije bilo novih pomaka. Uprkos povr\u0161nom utisku, u poslednjih 15 godina gotovo da nije bilo zaista produktivnih inovacija. \u201eIzumi posle 2000. usmereni su na ure\u0111aje za zabavu i komunikaciju koji postaju sve manji i sve pametniji, ali su\u0161tinski ne uti\u010du na produktivnost rada ili \u017eivotni standard onako kako su to \u010dinili elektri\u010dno osvetljenje, kola ili vodovodne instalacije\u201c.<\/p>\n

U svojoj poslednjoj knjizi, Kraj doba normalnosti, ekonomista D\u017eejms K. Galbrajt tvrdi ne\u0161to sli\u010dno i ide korak dalje. Era prosperiteta koja je trajala od 1850. do 1970. godine u\u010dvrstila je pripadnike ekonomskog esnafa u uverenju da je ve\u010dni rast \u201enormalno stanje\u201c, a da su stagnacije i krize privremena \u201eodstupanja\u201c. Galbrajt smatra da \u201elekovi koji su pomagali u pro\u0161losti danas mo\u017eda ne\u0107e pomo\u0107i\u201c.<\/p>\n

\u010cak i ako Gordonova teza o usporavanju tempa inovacija nije sasvim ta\u010dna, mogu\u0107e je da dana\u0161nje inovacije vi\u0161e ne doprinose prosperitetu kapitalizma u celini, ve\u0107 deluju na neki drugi na\u010din. Pre svega, jedan od ishoda inovacija je ga\u0161enje starih radnih mesta koje ovog puta nije pra\u0107eno otvaranjem novih. Nove digitalne tehnologije uglavnom se koriste za smanjivanje tro\u0161kova poslovanja i osvajanje novih tr\u017ei\u0161ta na ra\u010dun starijih poslovnih modela. Po tome se dana\u0161nje vreme razlikuje od prethodnih perioda inovacija: dok je u stara vremena \u201ekreativno razaranje\u201c u procesu inovacije ukidalo stare i \u010desto lo\u0161e pla\u0107ene poslove (na primer, u poljoprivredi) i otvaralo ogroman broj novih i boljih radnih mesta (na primer, u autoindustriji), dana\u0161nje inovacije ostavljaju deo radne snage bez ikakvog posla, dok drugi deo zavr\u0161ava na nesigurnm i povremenim poslovima. Kumulativni prihod gra\u0111ana je pod sve ve\u0107im pritiskom i neizbe\u017eno opada.<\/p>\n

Svi pomenuti indikatori i analize ukazuju na ono \u0161to eksperti nazivaju \u201cstacionarnim stanjem\u201d \u2013 na ekonomiju li\u0161enu rasta.<\/p>\n

Naravno, to ne zna\u010di da \u0107e kapitalizam zbog toga odmah odumreti. Istorija obiluje teorijama pada koje se nikada nisu ostvarile. Ali s druge strane, ne treba previ\u0161e ra\u010dunati ni na njegovu sposobnost pre\u017eivljavanja. Imaju\u0107i u vidu simptome koji ukazuju na stanje hroni\u010dnog kolapsa sistema koji se ne mo\u017ee izle\u010diti \u201epametnijim\u201c ekonomskim politikama, bilo bi korisno da se zapitamo kako \u0107e se oblikovati dru\u0161tvo sutra\u0161njice, ako se poka\u017ee da su proroci propasti bili u pravu. Ili, Galbrajtovim re\u010dima: \u201eKako iza\u0107i na kraj s problemima koji su znatno slo\u017eeniji od svega \u0161to smo iskusili u poslednjih 80 godina. Vreme je da se ozbiljnije pozabavimo potrebama najranjivijih delova dru\u0161tva\u201c.<\/p>\n

A mo\u017eda tim pitanjima treba pristupiti ambicioznije. Mo\u017eda je postepena tranzicija iz kapitalisti\u010dkog sistema u druga\u010diji ekonomski poredak mogu\u0107a i mo\u017eda je ta tranzicija ve\u0107 po\u010dela. To bi naravno bio najbolji scenario.<\/p>\n

Na znakove takvih promena nailazio sam u mnogim jo\u0161 jakim ekonomijama, kao i u zemljama u krizi. Nedavno sam razgovarao sa Joanisom Margarisom, direktorom gr\u010dke javne elektro-kompanije, in\u017eenjerom i ekonomskim teoreti\u010darem koji je ulo\u017eio mnogo vremena u transformaciju sistema proizvodnje energije u Gr\u010dkoj u sistem koji \u0107e uklju\u010divati proizvodnju i razmenu na nivou individualnih potro\u0161a\u010da. Pre nego \u0161to se priklju\u010dio rukovodstvu kompanije, radio je kao istra\u017eiva\u010d na tehni\u010dkom univerzitetu gde je zajedno sa Elenom Papadolu, ekonomistkinjom iz Sirize, napisao va\u017ean rad o \u201etransformaciji proizvodnje\u201c. Tema njihovog rada je slede\u0107a: kako postepeno menjati ekonomiju tako da sve vi\u0161e decentralizovanih, samoorganizovanih firmi, zadruga i inicijativa vremenom dobija sve va\u017eniju ulogu \u2013 dok na kraju ne nastane ekonomija me\u0161ovitog tipa koju \u010dine privatne kompanije, dr\u017eavna preduze\u0107a, zadruge i alternativna ekonomska tela.<\/p>\n

Pogledajte oko sebe i primeti\u0107ete mno\u0161tvo novih inicijativa na svakom koraku: nevladine organizacije, kompanije i zadruge koje zajedno grade nove mre\u017ee, jezgro nove vrste socijalizma ili novog oblika ekonomije deljenja, komunalne ekonomije koja je decentralizovana i animirana inicijativama malih grupa. To je socijalizam koji nema sli\u010dnosti sa birokratskom ekonomskom ma\u0161inerijom pod kontrolom dr\u017eavnog aparata, niti sa onim \u0161to pamtimo iz vremena komunizma, pa ni sa dru\u0161tvima dr\u017eavnog kapitalizma u kakvima smo \u017eiveli pre tridesetak godina. Naravno, to su samo mala ostrva, stotinak novih inicijativa, ali njihovu vrednost i zna\u010daj je te\u0161ko preceniti \u2013 bez njih gotovo da ne bismo pre\u017eiveli ovu krizu. \u201eVerujem\u201c, ka\u017ee britanski ekonomista Pol Mejson govore\u0107i o takvim projektima u knjizi Postkapitalizam, da oni nude \u201emogu\u0107i izlaz \u2013 ali jedino ako takvi mikro-projekti budu podr\u017eani, promovisani i za\u0161ti\u0107eni fundamentalnom promenom u radu vlada\u201c.<\/p>\n

Mo\u017eda samo treba da nau\u010dimo da posmatramo stvari iz novog ugla. Se\u0107ate li se onih crte\u017ea-rebusa koji gledani s jedne strane izgledaju sasvim haoti\u010dno, a iz nekog drugog otkrivaju skrivenu sliku?<\/p>\n

Mo\u017eda isto va\u017ei za na\u0161u ekonomiju: verujemo da \u017eivimo u ekonomiji koju pokre\u0107u isklju\u010divo trgovina, profit, novac, materijalno bogatstvo i povezani dru\u0161tveni status. Zato nam drugi ekonomski faktori, bilo da su to samoorganizovane grupe za pomo\u0107, udru\u017eenja ljudi koji razmenjuju dobra, zadruge, kreativne ideje za preduze\u0107a ili humanitarni projekti izgledaju kao ne\u0161to \u0161to ne pripada sferi ekonomije, kao zabava malobrojnih zanesenjaka sa komi\u010dnim fiks idejama, kao oblik radne terapije. Ali mo\u017eda je to pogre\u0161an na\u010din posmatranja sveta. Mo\u017eda se uveliko nalazimo u procesu postkapitalisti\u010dke transformacije \u2013 ali to jo\u0161 ne shvatamo.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Social Europe<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mo\u017eda se uveliko nalazimo u procesu postkapitalisti\u010dke transformacije, ali to jo\u0161 ne shvatamo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":197933,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-197932","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/197932","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=197932"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/197932\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/197933"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=197932"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=197932"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=197932"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}