{"id":197786,"date":"2016-01-24T09:11:41","date_gmt":"2016-01-24T08:11:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=197786"},"modified":"2016-01-24T09:12:34","modified_gmt":"2016-01-24T08:12:34","slug":"vratimo-socijalizam-u-igru","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/01\/24\/vratimo-socijalizam-u-igru\/","title":{"rendered":"Vratimo socijalizam u igru"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Marija Jakovljevi\u0107\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

\"ljevicarenje\"Po\u010detkom decembra 2015. godine u organizaciji Centra za politike emancipacije u Domu omladine Beograda odr\u017eana je konferencija \u201eVratimo socijalizam u igru: elementi za promi\u0161ljanje socijalisti\u010dke alternative\u201c. Izlaganja sa ove konferencije su jedan od rezultata vi\u0161emese\u010dnog istra\u017eiva\u010dko-obrazovnog rada grupe mladih teoreti\u010dara i teoreti\u010darki i aktivista i aktivistkinja, koji su radili na predlozima za promi\u0161ljanje socijalisti\u010dke alternative.<\/p>\n

Gostuju\u0107i predava\u010di, ove konferencije, bili su Mario Kandejas (Mario Candeias), direktor Instituta za dru\u0161tvenu analizu Rosa Luxemburg Stiftung u Berlinu i ko-urednik portala LuXemburg i Dario Acelini (Dario Azzellini), asistent profesor na katedri za sociologiju na Johannes Kepler univerzitetu u Lincu, pisac i reditelj dokumentarnih filmova.<\/p>\n

Razgovaralo se o spektru pitanja, od konstruisanja ljudske prirode, preko na\u010dina funkcionisanja dr\u017eave u razli\u010ditim dru\u0161tveno-ekonomskim sistemima, do zna\u010daja javnog sektora i razli\u010ditih reformisti\u010dkih i radikalnih politika koje za cilj imaju prevazila\u017eenje kapitalisti\u010dkog sistema. Razmatrane su smernice za izgradnju socijalisti\u010dkog odr\u017eivog dru\u0161tva koje u centar stavlja razvoj \u010coveka i koje dr\u017ei u harmoniji potrebe dru\u0161tva i prirode.<\/p>\n

Jedno od pitanja koje je razmatrano u okviru prvog dana konferencije bilo je pitanje dr\u017eave. Razumevanje potencijala i ograni\u010denja dr\u017eavnog aparata zahteva razumevanje logike sistema dru\u0161tvenih odnosa, jer dr\u017eava mo\u017ee poprimati raznolike forme. Obja\u0161njavaju\u0107i za\u0161to je u 20. veku bilo mogu\u0107e imati dr\u017eavu blagostanja i za\u0161to se ona morala razgraditi, sociolog Darko Vesi\u0107 je ukazao na ograni\u010denja kapitalisti\u010dke dr\u017eave. Po\u0161ao je od teze da je funkcija kapitalisti\u010dke dr\u017eave da obezbedi preduslove za \u0161to uspe\u0161nije odvijanje procesa akumulacije kapitala kroz garantovanje (manje-vi\u0161e) slobodnog tr\u017ei\u0161ta, privatne svojine i ulaganje u infrastrukturnu osnovu. Zavisno od konstelacije ekonomsko-politi\u010dkih snaga, odnosno od konjukture, zavisi i mogu\u0107i nivo socijalnih benefita za \u0161ire stanovni\u0161tvo. Stoga je dr\u017eava klju\u010dno polje politi\u010dke borbe, ali nije cilj po sebi, ve\u0107 instrument u izgradnji novog dru\u0161tva.<\/p>\n

U okviru pitanja o konstruisanju ljudske prirode i potrebe za pravednijim i solidarnijim sistemom, prave\u0107i otklon od i\u0161\u010da\u0161enih predstava o komunizmu, knji\u017eevni teoreti\u010dar, prevodilac i lgbt aktivista Du\u0161an Maljkovi\u0107 apostrofirao je Leboviceve smernice o uspostavljanju socijalizma za 21. vek. Kao odgovor onima koji tvrde da je re\u010d o utopiji, Maljkovi\u0107 je ponudio Vajldov stav:<\/p>\n

Naravno, neki \u0107e re\u0107i da je plan ovde izlo\u017een sasvim neizvodljiv i da je uperen protiv ljudske prirode. To je savr\u0161eno ta\u010dno. Neizvodljiv je i stoji nasuprot ljudskoj prirodi. Zato je i vredan sprovo\u0111enja, i to je razlog za\u0161to je predlo\u017een. Jer \u0161ta je izvodljiv plan? On ili ve\u0107 postoji, ili se da izvesti pod ve\u0107 postoje\u0107im uslovima. Me\u0111utim, upravo smo tim uslovima protivni, i svaki plan koji njih prihvata pogre\u0161an je i budalast. Uslovi \u0107e nestati, a ljudska priroda \u0107e se izmeniti. Jedino poznato o ljudskoj prirodi jeste da se ona menja. Promena je jedina osobina koja joj se mo\u017ee pripisati.<\/em><\/p>\n

Kada je re\u010d o analizama skora\u0161njih kretanja prvenstveno na evropskoj levici, ideje \u201elevog izlaska\u201c iz evro zone, demokratizacije ili \u010dak reformisti\u010dke transformacije EU Mario Kandejas je ocenio kao nerealisti\u010dne. Govore\u0107i o tome kako Evropa vi\u0161e ne predstavlja nikakvu nadu, izneo je predlog o vra\u0107anju mo\u0107i sa evropskog na druge nivoe: odluke, po demokratskim principima, treba da donose oni kojih se one direktno ti\u010du i to mo\u017ee biti lokalni, reginalni, nacionalni i me\u0111unarodni nivo. U tom smislu nije stvar u pukoj demokratizaciji, ve\u0107, po Kandejasu, u razvijanju novih formi direktne demokratije, samoniklim inicijativama i oja\u010davanju mre\u017ea samoupravljanja. Analiziraju\u0107i delovanje Sirize i Podemosa, izneo je zapa\u017eanje da preuzimanje vlasti predstavlja trenutak kada se mora oja\u010dati pokret i samoorganizovanje. U suprotnom, najaktivniji \u010dlanovi pokreta se pacifikuju i partija gubi svoju bazu. Treba biti svestan da se stvari vrlo brzo mogu promeniti u bilo kom smeru.<\/p>\n

Jedno od va\u017enih pitanja je svakako i borba protiv finansijalizacije i komodifikacije prirodnh dobara kao i urgentnost artikulisanja konkretne odr\u017eive alternative od strane levice s obzirom na aktuelni istorijski kontekst globalizovanih ekolo\u0161kih kriza koje se prelivaju i na dru\u0161tvo. O potrebni integrisanja zelenih pokreta u levi diskurs, kako bi se postoje\u0107e eko borbe politizovale i kontekstualizovale i uspostavila zajedni\u010dka politi\u010dka baza, govorila je politi\u010dka aktivistkinja Iva Markovi\u0107. Jedan od klju\u010dnih zadataka je sveobuhvatno redefinisanje razumevanja prirodnog dobra i u skladu sa tim je predlo\u017een novi koncept dru\u0161tvenog prirodnog dobra.<\/p>\n

Polaze\u0107i od pitanja kakva privreda nam treba i kako izgra\u0111ujemo takvu privredu i dru\u0161tvo, sociolo\u0161kinja Marija Jakovljevi\u0107 je razmatrala faze uspostavljanja zelenog socijalizma. Ukazuju\u0107i na izazove tokom tog procesa, skrenula je pa\u017enju da bi svaka preduzeta mera trebalo da bude u skladu sa levim feministi\u010dkim principima, te da treba dr\u017eati u ravnote\u017ei potrebe prirodnog i dru\u0161tvenog okru\u017eenja.<\/p>\n

Prvi dan konferencije je zatvoren izlaganjem o pitanju osnovnog dohotka. Sociolo\u0161kinja Tanja Vuk\u0161a je analizirala pozitivne u\u010dinke ove mere na dekomodifikaciju radne snage, dalju demokratizaciju dru\u0161tva u smeru izuzimanja \u0161to vi\u0161e aspekata ljudskog \u017eivota od uticaja tr\u017ei\u0161nih kao i mogu\u0107eg razvoja novih oblika dru\u0161tvenosti. Pored potencijalnih dobrobiti na planu smanjenja egzistencijalnih pritisaka, ova mera mo\u017ee izazvati i mnoge kontraefekte. Tako bi osnovni dohodak u liberalnoj ekonomiji mogao voditi ka daljoj komodifikaciji netr\u017ei\u0161nih sfera proizvodnje i uru\u0161avanje postoje\u0107eg nivoa socijalne za\u0161tite. U skladu sa tim mo\u017ee do\u0107i i do promena percepcije \u0161ire javnosti po pitanju karaktera javnih usluga. Samim tim, osnovni dohodak bi trebalo kriti\u010dki sagledati u svetlu procesa kapitalisti\u010dke akumulacije koja bi se zasnivala na eroziji kolektivnog osiguravanja javnih usluga. Socijalisti\u010dka perspektiva ovog zahteva nezamisliva je bez daljeg razvoja socijalnih funkcija dr\u017eave koje bi na adekvatan na\u010din morale uskladiti finansiranje osnovnog dohotka, ali i \u010ditave infrastrukture zdravstva, obrazovanja, socijalne za\u0161tite, starosne i invalidske penzije, stambenog osiguranja itd.<\/p>\n

Andra\u0161 Juhas, filozof i \u010dlan redakcije portala Ma\u0161ina, se na po\u010detku drugog dana konferencije bavio dometima progresivnog operezivanja. Analizirao je istorijat primene ove mere od druge polovine 19.veka (Velika Britanija, SAD, Danska, \u0160vedska, Japan), preko me\u0111uratnog perioda, do zlatnog doba progresivnog oporezivanja u vreme dr\u017eave blagostanja. Posebno je zanimljiv primer \u0160vedske gde su prihodi od poreza u jednom trenutku prevazilazili 50% nacionalnog dohotka. Vo\u0111en Piketijevom analizom, Juhas je razmatrao mogu\u0107u korist od progresivnog oporezivanja danas u vidu pojednostavljenja poreskih sistema kroz globalno oporezivanje kapitala i redistribuciju bogatstva ka najsiroma\u0161nijima.<\/p>\n

Drugi gost iz inostranstva Dario Acelini, dao je presek aktuelnih radni\u010dkih borbi za preuzimanje radnih mesta i zajedni\u010dko organizovanje proizvodnje kroz razvijanje demokratskih struktura u okviru zajednice. Nakon istorijskog osvrta na borbe radni\u010dkog pokreta, Acelini je prevashodno referisao na savremeni kontekst Ju\u017ene Amerike sa kojim je dobro upoznat. Danas je aktivno oko 360 kompanija koje su pod kontrolom radnika u Argentini, 69 u Brazilu, oko 24 u Urugvaju, oko 100 u Venecueli, dok ih je u Evropi u daleko manjoj meri. Primer Italije pak upozorava da i kooperative mogu potpasti pod kapitalisti\u010dku logiku ili zapravo nikad ni ne iza\u0107i iz tog okvira fukcionisanja, jer su zakoni postavljeni na na\u010din koji ograni\u010dava transformativni potencijal radni\u010dkih borbi. S druge strane, postoje primeri va\u017enog povezivanja radnika i radnica sa zajednicom kao \u0161to je fabrika Viome iz Soluna. Ista fabrika je primer trenda preorijentacije na organsku i ekolo\u0161ki prihvatljivu proizvodnju u preduze\u0107ima kojima upravljaju radnici. Izneti su i podaci da je stopa ekonomskog neuspeha fabrika pod radni\u010dkom kontrolom daleko ni\u017ea od bilo kog kapitalisti\u010dkog biznisa. Da bi pak radni\u010dka preduze\u0107a opstala, potrebna je podr\u0161ka prvenstveno vlasti ili drugih va\u017enih politi\u010dkih kontakata \u0161to, sa druge strane, iziskuje poseban vid obazrivosti.<\/p>\n

Kao reakciju na pitanja koja su se pojavila tokom diskusije prvog dana konferencije, politi\u010dki aktivista Vladimir Simovi\u0107 je prilagodio svoje izlaganje pitanju razvoja demokratskih struktura i time pomerio fokus sa teme participativnog bud\u017eeta, \u0161to je bila tema njegovog istra\u017eivanja. Oslanjaju\u0107i se na iskustvo jugoslovenskog socijalizma istakao je diskrepanciju izme\u0111u s jedne strane incijalnih socijalisti\u010dkih impulsa, koji su doveli do razvijanja niza institucija koje su pretpostavka \u0161irenja demokratije i neposrednije artikulacije interesa radni\u0161tva, i s druge strane odvajanja centara mo\u0107i od baze u vidu tehnokratskih rukovodilaca preduze\u0107a, politi\u010dke elite i MMF-a od trenutka potpisivanja stand-by aran\u017emana 1979. godine. Danas ni ne postoje institucije koje bi omogu\u0107avale demokratizaciju odlu\u010divanja, a socijalisti\u010dka ideolo\u0161ka matrica koja je u svojoj osnovi nosila ideje zadovoljenja potreba stanovni\u0161tva, solidarnosti i jednakosti, potpuno je izbrisana. Kao klju\u010dne elemente za demokratizaciju dru\u0161tva Simovi\u0107 je izdvojio 1) entitet koji \u0107e biti u stanju da objedini raspr\u0161ene borbe i ispostavi zahtev za korenitom promenom sistema i 2) principijalno neodustajanje od dr\u017eave: \u201ene samo zato \u0161to i dalje formalno imamo pravo na nju (iako znamo da je koncept prava dosta klizava kategorija), ve\u0107 zato \u0161to je kapitalizam kao sistem pro\u017eet \u010ditavim nizom protivre\u010dnosti, a sama dr\u017eava je pro\u017eeta pukotinama na koje se mo\u017ee i mora igrati\u201c.<\/p>\n

Na ovo se nadovezala aktivistkinja Jelena Velji\u0107 iznev\u0161i kritiku op\u0161teg pro-privatizacionog \u201ezdravog razuma\u201c koji se nudi kao odgovor na veliko nezadovoljstvo javnim sektorom. Iskustva privatizacije su pak daleko od o\u010dekivanih, kako iz perspektive radni\u0161tva u javnom sektoru, tako i iz pozicije korisnika usluga. Istra\u017eivanja sprovedena 2007. godine u 6 evropskih zemalja (Austriji, Belgiji, Nema\u010dkoj, Poljskoj, \u0160vedskoj, Velikoj Britaniji) pokazuju da postoji op\u0161te nezadovoljstvo privatizovanim uslugama te da se i dalje od dr\u017eave o\u010dekuje da obezbedi njihovu dostupnost. Levi pristup javnom sektoru podrazumevao bi promi\u0161ljanje predloga za uspostavljanje sistema koji bi svima omogu\u0107io jednaku dostupnost najkvalitetnije usluge. Ovakav sistem bi ujedno morao da prepoznaje i novonastale potrebe dru\u0161tva, nudi odgovore na njih i konstantno se unapre\u0111uje. Ipak, dru\u0161tveno upravljanje i dru\u0161tveno vlasni\u0161tvo su preduslovi za funkcionisanje ovakvog sistema. Probleme na planu demokratizacije i transparantnosti danas je lak\u0161e prevazi\u0107i s obzirom na razvoj tehnologije koja umnogome olak\u0161ava komunikaciju i deliberaciju, pogotovo u pogledu utro\u0161enog vremena i drugih resursa.<\/p>\n

Analizu glavnih trendova i izazova na planu sindikalnog organizovanja ponudio je sociolog i politi\u010dki aktivista Milo\u0161 Bakovi\u0107 Jad\u017ei\u0107. Radni\u010dki pokret svuda poku\u0161ava da o\u017eivi, da se transformi\u0161e, a ponegde i da sprovede unutra\u0161nju demokratizaciju birokratizovanih sindikalnih struktura. Postoje pozitivni primeri anga\u017eovanja pojedinih sindikata na pitanjima koja nisu tradicionalno bila u sindikalnom fokusu. Napravljen je osvrt i na iskustva organizovanja na nivou lokalnih zajednica (posebno karakteristi\u010dna za ameri\u010dko podru\u010dje) kao i ona koja se bave problemima ekologije, migrantskog stanovni\u0161tva ili prekarnog rada. Me\u0111u imperativima sindikalne borbe u Srbiji su posebno istaknuti zadr\u017eavanje kontakta sa otpu\u0161tenim radnicima i radnicama i sindikalno organizovanje penzionera. Prema proceni Bakovi\u0107 Jad\u017ei\u0107a sindikati iz javnog sektora morali bi da pridobiju korisnike svojih usluga i objasne javnosti da vode borbu za javno dobro. U tom kontekstu treba uspostaviti i druga\u010dije kriterijume procene va\u017enosti radnih mesta: ne pri\u010dati o smanjenju nezaposlenosti na nekom apstraktnom nivou, ve\u0107 o uticaju samih poslova na dru\u0161tvenu (ne)jednakost i na prirodno okru\u017eenje. Tako i obnova profitabilnosti i kompetitivnosti nisu validni kriterijumi iz pozicije radni\u0161tva, ve\u0107 adresiranje dru\u0161tvenih potreba, demokratsko planiranje privrede i zajedni\u010dka proizvodnja i potro\u0161nja kroz javni sektor.<\/p>\n

Detaljniji izve\u0161taj o konferenciji mo\u017eete pogledati na sajtu Centra za politike emancipacije<\/a>, a video snimke izlaganja na njihovom youtube kanalu.<\/a><\/p>\n

Organizatori konferencije su najavili i izlazak publikacije koja \u0107e obuhvatiti sva istra\u017eivanja na kojima je radila grupa u\u010desnika i u\u010desnica na ovom projektu.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Socijalisti\u010dka ideolo\u0161ka matrica potpuno je izbrisana<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-197786","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/197786","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=197786"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/197786\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=197786"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=197786"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=197786"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}