{"id":197431,"date":"2016-01-19T08:18:00","date_gmt":"2016-01-19T07:18:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=197431"},"modified":"2016-01-19T08:21:18","modified_gmt":"2016-01-19T07:21:18","slug":"zaboravljeni-heroji-srpsko-albanskog-prijateljstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/01\/19\/zaboravljeni-heroji-srpsko-albanskog-prijateljstva\/","title":{"rendered":"Zaboravljeni heroji srpsko-albanskog prijateljstva"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Petrit \u010colaku<\/strong><\/em><\/p>\n

\"Ramiz_Sadiku_and_Boro_Vukmirovi\u0107\"

Narodni heroji Ramiz Sadiku i Boro Vukmirovi\u0107\/Wikipedia<\/p><\/div>\n

\u201eJedno smo nebo<\/strong><\/p>\n

dva lista s iste grane<\/strong><\/p>\n

dva kami\u010dka iz iste reke…\u201c<\/strong><\/p>\n

U doba Jugoslavije, \u0111aci na Kosovu su u\u010dili ovu patriotsku poemu o dvojci partizana, Bori Vukmirovic\u0301u i Ramizu Sadikuu, koji su se u Drugom svetskom ratu borili protiv fa\u0161isti\u010dke okupacije.<\/p>\n

Poema, koju su u\u010denici u\u010dili i na srpskom i na albanskom jeziku, opisuje Srbina, Vukmirovic\u0301a, i Albanca, Sadikua, kao \u201cdva tela iz iste krvi\u201d.<\/p>\n

Poema ih veli\u010da kao heroje jer su odbili da se razdvoje kada su ih streljali, i u njoj se ka\u017ee: \u201cod istog smo metka pali\u201d.<\/p>\n

Njih dvojica su se zagrlili kada su ih u aprilu 1943. godine pogubljivali italijanski vojnici.<\/p>\n

Posle Drugog svetskog rata, Vukmirovic\u0301 i Sadiku, koji su bili \u010dlanovi Komunisti\u010dke partije, progla\u0161eni su narodnim herojima, a tokom jugoslovenskog perioda promovisani su kao simboli \u201cbratstva i jedinstva\u201d, dr\u017eavne ideologije Josipa Broza Tita.<\/p>\n

Mnoge ulice i \u0161kole su dobile ime po njima, a i sportski centar u Pri\u0161tini izgra\u0111en 1977. godine nazvan je \u201cBoro i Ramiz\u201d.<\/p>\n

Oni su ubijeni na periferiji sela Landovica kod Prizrena na Kosovu, gde je izgra\u0111en i spomenik koji ih simboli\u010dno prikazuje zagrljene pred pogubljenje.<\/p>\n

Ali danas, na Kosovu se na Boru i Ramiza gleda druga\u010dije, njihov prijateljski zagrljaj je u velikoj meri zaboravljen, a njihova zajedni\u010dka borba je pala u senku nedavnog sukoba.<\/p>\n

Kada je 1999. godine rat izme\u0111u kosovskih gerilaca i snaga Slobodana Milo\u0161evic\u0301a zavr\u0161en, spomenik u Landovici je bio uklonjen. Na njegovom mestu je postavljen drugi, posvec\u0301en palim borcima Oslobodila\u010dke vojske Kosova (OVK) koji su se borili protiv vladavine Beograda.<\/p>\n

Sportski centar u Pri\u0161tini je preimenovan u \u201cPalata omladine i sporta\u201d, i pred njegovim ulazom je sada impozantan poster savremenog kosovskog heroja \u2013 biv\u0161eg komandanta OVK-a Adema Ja\u0161arija, kojeg su ubile jugoslovenske bezbednosne snage tokom krvave opsade njegovog doma 1998. godine.<\/p>\n

U Gradskom parku u Pri\u0161tini jo\u0161 uvek postoji kamena bista Ramiza Sadikua. Nekad je pored njegove biste stajala i bista Bore Vukmirovic\u0301a, ali je ona uklonjena posle rata i danas Ramiz stoji sam.<\/p>\n

Ibrahim \u010citaku, penzionisani voza\u010d iz Pri\u0161tine, ka\u017ee da je spomenik u parku trebao biti za\u0161tic\u0301en jer je deo istorije Kosova. \u201cMislim da ne znamo vrednosti tog vremena. To je \u017ealosno\u201d, ka\u017ee \u010citaku.<\/p>\n

Ali penzioner Halil Rama ima druga\u010dije mi\u0161ljenje: \u201cOn [Ramiz] je umro za njega [Boro]\u201d, ka\u017ee Rama.<\/p>\n

On smatra da Ramiz nije imao drugu opciju osim da bude streljan zajedno s Borom.<\/p>\n

\u201cU suprotnom bi ga ubili Srbi\u201d, nagla\u0161ava Rama, dodajuc\u0301i da su njegovog oca ubile partizanske snage 1945. godine u masakru u Baru, u Crnoj Gori.<\/a><\/p>\n

S druge strane, Granit Maraj i Blerim Dre\u0161aj, studenti na Univerzitetu u Pri\u0161tini, ka\u017eu da malo znaju o Bori i Ramizu.<\/p>\n

\u201cMoja generacija mo\u017eda ima vi\u0161e saznanja o stvarima koje su se desile posle rata na Kosovu. Kao 19-godi\u0161njak nemate mnogo saznanja o stvarima koje su direktno povezane sa srpskom okupacijom ili su povezane sa [Srbima] koji su ostali na Kosovu\u201d, ka\u017ee Maraj.<\/p>\n

Dre\u0161aj (19) ka\u017ee da zna za Ramiza, ali da nije imao pojma ko je bio Boro.<\/p>\n

\u201c\u010cuo sam za ovo prvi put danas\u201d, potencira on.<\/p>\n

Pro\u0161log meseca, grupa mladih ljudi koji rade na prekograni\u010dnom projektu \u201cYouth Memories\u201d (\u201cSe\u0107anja mladih\u201d), za kratko je ponovo ujedinila Boru i Ramiza u parku u Pri\u0161tini postavljajuc\u0301i fotografiju njih dvojice na mestu gde nedostaje jedna bista.<\/p>\n

\u201cDanas smo u\u010dinili simboli\u010dan gest postavljanjem fotografije koja prikazuje dvojicu drugova zajedno \u2013 na\u010din da se premosti jaz nacionalisti\u010dkih podela\u201d, napisali su na \u201cFejsbuku\u201d.<\/p>\n

Ka\u017eu da su \u017eeleli da poka\u017eu me\u0111uetni\u010dko prijateljstvo i jedinstvo koje je postojalo me\u0111u ljudima tokom antifa\u0161isti\u010dke borbe na Kosovu u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

\u201cYouth Memories\u201d je projekat koji obuhvata ljude iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije i sa Kosova i ima za cilj da istra\u017ei spomenike \u0161irom biv\u0161e Jugoslavije kako bi se \u201cdobila jasna slika o kulturi koja ih je stvorila\u201c.<\/p>\n

Projekat je sponzorisala organizacija za razvoj medija \u201cInternjuz\u201d i ima podr\u0161ku nevladine organizacije \u201cInicijativa mladih za ljudska prava\u201d. Njegov cilj je borba protiv nepoverenja i diskriminacije koje poti\u010du iz razli\u010dite perspektive novije istorije u regionu.<\/p>\n

Na kraju \u0107e u\u010desnici raditi zajedno na izgradnji novog spomenika sa porukom mira, tolerancije i jedinstva.<\/p>\n

Jedna od u\u010desnica, Venera Cocaj, koja je ro\u0111ena u Hrvatskoj a danas studira u Pri\u0161tini, ka\u017ee da se spomenicima \u010desto manipulisalo iz politi\u010dkih razloga.<\/p>\n

Ona je kao primer navela spomenik u centru Pri\u0161tine podignut herojima Narodnooslobodila\u010dke borbe (NOB) u Drugom svetskom ratu poginulim u borbi protiv fa\u0161isti\u010dke okupacije.<\/p>\n

Spomenik posve\u0107en osmorici partizana danas je prefarban bojama zastava Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (SAD), Francuske i drugih zemalja koje su tokom rata 1999. godine smatrane prijateljima Kosova.<\/p>\n

\u201cZna\u010denje spomenika se promenilo. Ovo je politi\u010dki rat, \u010dak i sa spomenicima\u201d, smatra Cocaj.<\/p>\n

Ona tako\u0111e navodi da je miran otpor vladavini Beograda na Kosovu deceniju pre rata, isto tako va\u017ean period za Albance u zemlji, ali da ne postoje spomenici posve\u0107eni tom vremenu.<\/p>\n

\u201cSve \u0161to dete ro\u0111eno nakon 2000. godine mo\u017ee videti od spomenika jesu oni posve\u0107eni borcima [OVK]. Rat i OVK su \u010dinjenice, ali postoje i mnogi drugi va\u017eni doga\u0111aji koji su se desili tokom devedesetih\u201d, ka\u017ee ona.<\/p>\n

Jeta Red\u017ea je jo\u0161 jedna u\u010desnica u projektu. Ona ka\u017ee da veruje da mladi ljudi u regionu imaju, osim ratova, vi\u0161e zajedni\u010dkih stvari koje defini\u0161u nedavnu istoriju njihovih zemalja.<\/p>\n

\u201cSa ovakvim istorijama, izolacija gu\u0161i pro\u0161lost\u201d, smatra ona.<\/p>\n

Mladi ljudi iz regiona mo\u017eda vi\u0161e nec\u0301e biti \u201c\u0161ta sam ja bez tebe\u201c, kao \u0161to ka\u017ee poema o Bori i Ramizu iz jugoslovenskog doba, ali radec\u0301i zajedno, mogu po\u010deti da ru\u0161e savremene stereotipe, sugeri\u0161e projekat \u201cSe\u0107anje mladih\u201d.<\/p>\n

Ili, kako je Red\u017ea naglasila: \u201c\u017delimo da budu prikazani razli\u010diti narativi.\u201d<\/p>\n

Balkaninsight.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Boro Vukmirovic\u0301, Srbin, i Ramiz Sadiku, kosovski Albanac, postali su jugoslovenske ikone nakon \u0161to su streljani zajedno, jer su se borili protiv fa\u0161izma. Da li o\u017eivljavanje sec\u0301anja na njih mo\u017ee napraviti nekakvu razliku u dana\u0161njoj podeljenoj biv\u0161oj Jugoslaviji?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":197432,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-197431","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/197431","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=197431"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/197431\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/197432"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=197431"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=197431"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=197431"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}