![\"inteligencija\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/inteligencija.jpg\")
Emocionalna inteligencija se te\u0161ko meri, ali postoje pokazatelji da je posedujemo. Istra\u017eivanje kompanije TeleSmart, u kojem je u\u010destvovalo oko milion ljudi, otkrilo je odlike koje su zajedni\u010dke svim emotivno inteligentnim ljudima. Ovo su neke od njih.<\/p>\n
Svi ljudi iskuse emocije, ali ih samo pojedini prepoznaju u trenutku kada se pojave. Samo 36 odsto ljudi ima tu osobinu, \u0161to je problemati\u010dno jer neispravno interpretiranje emocija \u010desto vodi do iracionalnih i kontraproduktivnih postupaka.<\/p>\n
Ljudi sa visokim koeficijentom emotivne inteligencije savladavaju svoja ose\u0107anja i koriste svoj bogati re\u010dnik kako bi ih ta\u010dno opisali. Dok \u0107e pojedine osobe re\u0107i da se ose\u0107aju lo\u0161e, emotivno inteligentni ljudi \u0107e detaljno opisati taj ose\u0107aj.<\/p>\n
Bez obzira da li su introvertni ili ekstrovertni, emotivno inteligentni ljudi zainteresovani su za druge oko sebe. Ta znati\u017eelja je proizvod empatije, a kako ka\u017eu stru\u010dnjaci – podsticanje empatije zna\u010di postajati emotivno inteligentniji.<\/p>\n
Emotivno inteligentni ljudi su fleksibilni i stalno se prilago\u0111avaju situaciji. Znaju da je strah od promena paralizuju\u0107i faktor za njihovo dalje napredovanje u \u017eivotu. Oni i\u0161\u010dekuju promenu, koja \u010du\u010di iza ugla i spremno ju do\u010dekuju s pomno razra\u0111enim planom akcije.<\/p>\n
Emotivno inteligentni ljudi ne samo da dobro razumeju emocije, ve\u0107 su svesni svih svojih mana i prednosti. Tako\u0111e, veoma dobro znaju ko ili \u0161to na njih pozitivno ili negativno uti\u010de, bez obzira da li se radi o ljudima ili situacijama. Oni znaju da upravljaju svojim sposobnostima i spre\u010de ih vlastite mane onemogu\u0107uju da postignu svoje ciljeve.<\/p>\n
Veliki deo emotivne inteligencije odnosi se na \u010ditanje drugih ljudi, dobrog razumevanja toga ko su i kroz \u0161ta prolaze. Drugi ljudi za njih su pro\u010ditana knjiga. Znaju \u0161ta ih motivi\u0161e, pro\u010ditaju ih dok ka\u017ee\u0161 keks. Nema te la\u017ei koju ne prepoznaju.<\/p>\n
Emotivno inteligentni ljudi veoma dobro znaju ko su i \u0161ta su, zbog \u010dega ih nije lako uvrediti. To su samouvereni i ljudi otvorenog uma.<\/p>\n
Istra\u017eivanja sprovedena na kalifornijskom univerzitetu pokazala su da osobe koje te\u017ee ka\u017eu ne, lak\u0161e se izla\u017eu stresu, sagorevanju i depresiji. Mnogima predstavlja izazov da ka\u017eu odlu\u010dno “ne”, ali treba znati da je to mo\u0107na re\u010d i da se ne bi trebalo suzdr\u017eavati od njene upotrebe. Emotivno inteligentne osobe direktno ka\u017eu kada ne\u0161to ne \u017eele i ne kriju se iza izmi\u0161ljenih opravdanja.<\/p>\n
Emotivno inteligentni ljudi se distanciraju od svojih gre\u0161aka, ali ih nikada ne zaboravljaju. Dr\u017ee\u0107i distancu od napravljenih gre\u0161aka daju sebi priliku da krenu dalje i naprave potrebna prilago\u0111avanja kako bi, ipak, postigli svoje ciljeve. Potrebna je posebna ve\u0161tina za to hodanje po tankom ledu satkanom od \u017ealjenja za u\u010dinjenim i pukog prise\u0107anja. Kajanje zbog u\u010dinjenih gre\u0161aka osobu \u010dini nesigurnom i neodlu\u010dnom. Potpuno negiranje gre\u0161aka, s druge strane, obezbe\u0111uje da \u0107e iste biti ponovljene. Klju\u010d za postizanje ravnote\u017ee le\u017ei u sposobnosti da gre\u0161ke pretvarate u uputstva za pobolj\u0161anje. To stvara sposobnost da se, svaki puta kada padnete, vrlo brzo i podignete.<\/p>\n
Kada vam neko spontano pokloni ne\u0161to i ne o\u010dekuje ni\u0161ta zauzvrat, to ostavlja sna\u017ean utisak. Na primer, razgovarate s osobom o nekoj knjizi i posle mesec dana se pojavite s tom knjigom u ruci i poklonite je sagovorniku. Takav gest ne\u0107e pro\u0107i zaboravljeno. Emotivno inteligentni ljudi stvaraju sna\u017ena prijateljstva jer brinu za druge ljude.<\/p>\n
Iscrpljuju\u0107e i frustriraju\u0107e je imati posla s te\u0161kim ljudima. Me\u0111utim, emotivno inteligentni ljudi u razgovoru sa te\u0161kim osobama kontroli\u0161u vlastite emocije, a samim tim i te\u0161kog sagovornika. Kada su prisiljeni da se suo\u010de sa “otrovnim osobama”, \u010dine to racionalno. Ne dozvoljavaju da ljutnja ili frustracija dodatno ote\u017eaju situaciju. Razmatraju poziciju u kojoj je te\u0161ka osoba i nastoje da na\u0111u kompromisno re\u0161enje. \u010cak i kada stvari izmaknu kontroli, emotivno inteligentne osobe sposobne su da “svare” otrovne osobe i izbegnu da ih povuku na dno.<\/p>\n
Emotivno inteligentne osobe savr\u0161enstvo ne postavljaju za svoj cilj, jer znaju da tako ne\u0161to u stvarnosti ne postoji. Ljudi su gre\u0161ni, a kada si neko postavi da mora biti savr\u0161en, \u010ditav \u017eivot provede kritikuju\u0107i samoga sebe, jer nije dovoljno dobar u onome \u0161to radi.<\/p>\n
Provesti neko vreme razmi\u0161ljaju\u0107i kako ste u \u017eivotu blagoslovljeni, nije puko fantaziranje, ve\u0107 poma\u017ee u sni\u017eavanju kortizola, hormona stresa. Na Univerzitetu u Kaliforniji sprovedeno je istra\u017eivanje kojim je dokazano da praktikovanje zahvalnosti na onome \u0161to imate poma\u017ee u kontrolisanju hormona koji je najzaslu\u017eniji za negativan ose\u0107aj stresa.<\/p>\n
Biti dostupan u svakom trenutku zna\u010di konstantno dr\u017eati telo u stanju napetosti. Isklju\u010diti se s interneta ili \u010dak ugasiti mobilni telefon kada ne radite daje umu i telu priliku da se odmore. Te\u0161ko je o\u010dekivati da \u0107ete se odmoriti ako u d\u017eepu nosite mobilni.<\/p>\n
TV N1<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Emocionalna inteligencija se te\u0161ko meri, ali postoje pokazatelji da je posedujemo. Istra\u017eivanje kompanije TeleSmart, u kojem je u\u010destvovalo oko milion ljudi, otkrilo je odlike koje su zajedni\u010dke svim emotivno inteligentnim ljudima. Ovo su neke od njih. Imaju robustan (sna\u017ean, \u010dvrst) i emotivan re\u010dnik Svi ljudi iskuse emocije, ali ih samo pojedini prepoznaju u trenutku kada […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-197109","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/197109","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=197109"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/197109\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=197109"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=197109"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=197109"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}