{"id":196427,"date":"2016-01-01T10:46:13","date_gmt":"2016-01-01T09:46:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=196427"},"modified":"2016-01-01T10:46:13","modified_gmt":"2016-01-01T09:46:13","slug":"utopija-plate-bez-rada","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2016\/01\/01\/utopija-plate-bez-rada\/","title":{"rendered":"Utopija \u2013 plate bez rada"},"content":{"rendered":"

Autor: Milutin Mitrovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"dokolica\"Zatvaraju\u0107i poslednju predbo\u017ei\u0107nu sednicu Donjeg doma italijanskog parlamenta, njegova predsednica Laura Boldrini, pozvala je kolege da u prazni\u010dnoj atmosferi blagodeti i porodi\u010dnog mira, koja \u0107e za poslanike trajati sve do 11. januara (19 dana), pomisle i na one koji \u017eive u nema\u0161tini i razmisle o inicijativama kako da se i njima \u017eivot u\u010dini bar podno\u0161ljivijim ustanovljavanjem \u201cdohotka dostojanstva\u201d. Apel lep human, hri\u0161\u0107anski, iako Boldrini pripada izrazito levoj partiji SEL (Levica, Ekologija, Sloboda), ali unosi i dozu nejasno\u0107e terminom \u201cdohodak dostojanstva\u201d. Naime, njen predlog iz aprila 2015. odnosio se na \u201cgarantovani minimalni dohodak\u201d; u toku prva tri dana dobio je preko 50.000 \u201clajkova\u201d i na tome se zavr\u0161ilo.<\/p>\n

Narodna mudrost je obi\u010dno sa\u017eeta u poslovicama, a jedna od najpoznatijih italijanskih glasi: \u201cdolce far niente\u201d (slatko je ne raditi ni\u0161ta). Mo\u017edana oluja \u2013 kako bez rada ste\u0107i platu \u2013 u Italiji uveliko traje i ukra\u0161ena je kitnjastim barokom humanisti\u010dkih i hri\u0161\u0107anskih argumenata. Kada se razgrnu utopije i neobuzdane \u017eelje, ostaju dve ipak ozbiljne inicijative zasnovane na otklanjanju duboke socijalne nepravde. Prvu i najozbiljniju zastupa direktor INPS (Zavod za socijalnu za\u0161titu), Tito Boeri, profesor najslavnijeg ekonomskog univerziteta Bokoni, koji predla\u017ee \u201cgarantovani minimalni dohodak\u201d, ali samo za one koji imaju preko 55 godina starosti, a da su ostali bez posla u toku krize i nemaju \u0161anse da se ponovo zaposle. Kao ozbiljan stru\u010dnjak, Boeri je lepo izra\u010dunao da bi nevoljnima garantovani dohodak od 500 evra mogao da se obezbedi oporezivanjem najvi\u0161ih penzija, od kojih ne mali broj iznosi i preko 10.000 evra mese\u010dno.[1] \u201cZlatnih penzija\u201d, onih koje su iznad petostrukog iznosa proseka, ima 250.000 i dovoljno je da se 23.000 \u201cnajzlatnijih\u201d sre\u017ee na prosek te grupe te ukine \u201cvitalizio\u201d (posebni dodatak koji parlamentarci, sindikalci, bankari\u2026 primaju do\u017eivotno), pa da se nakrmi dovoljno novca kako bi najsiroma\u0161niji stekli osnovu za egzistenciju. Odnosno za premo\u0161\u0107enje do sticanja zakonskog prava na starosnu penziju (64 godine).<\/p>\n

Iako su i ideja i predlaga\u010d ozbiljni i usmereni na re\u0161avanje ozbiljnog socijalnog problema, vlada i njen hiperagilni premijer jo\u0161 nisu udostojili predlaga\u010da odgovorom. Naime, samo je procurelo da je predlog stigao kasno, kada je bud\u017eet ve\u0107 skrojen za narednu godinu. To nije validan odgovor, jer predlo\u017eena mera ima nulti uticaj na bud\u017eet \u2013 preraspodela bi se odvijala unutar sredstva postoje\u0107eg fonda. Problem je \u0161to nije lako ustanoviti koliko ima onih koji stvarno zaslu\u017euju pomo\u0107, koliko aspiranata i koliko ru\u0161itelja inicijative. Prema statistici predlaga\u0107a postoji samo 1.177 ugro\u017eenih. Prema neobuzdanim tvrdnjama sindikata ima ih \u010dak 50.000. Neo\u010dekivano, ali sindikati i neoliberalni stru\u010dnjaci su na ovom problemu zdu\u0161no formirali front otpora. Sindikati, jer se tim putem ne re\u0161ava op\u0161te siroma\u0161tvo \u2013 oko 3 miliona gra\u0111ana \u017eivi ispod granice siroma\u0161tva,[2] ali ne treba zanemariti ni \u010dinjenicu da penzionisani sindikalni vo\u0111e \u010dine jaku grupu me\u0111u najprivilegovanijima. Argument stru\u010dnjaka je legalisti\u010dki: to je \u201czavla\u010denje ruke u d\u017eep onih koji su penzije, bez obzira koliko su velike, zaradili po zakonu\u201d.<\/p>\n

Drugi predlog je ozbiljan utoliko \u0161to ga lansira druga po veli\u010dini (27 odsto glasa\u010da) politi\u010dka grupacija \u2013 Pokret 5 zvezdica; ali i neozbiljan, jer je populisti\u010dki nerealan. Taj predlog zahteva uvo\u0111enje \u201cdohotka po osnovu dr\u017eavljanstva\u201d (reddito di cittadinaza) i to u iznosu od minimum 780 evra mese\u010dno. Svakom dr\u017eavljaninu koji zara\u0111uje manje \u2013 dodaje se do tog iznosa, odnosno daje se cela suma ako ne zara\u0111uje ni\u0161ta. Populisti ne bi bili to \u0161to jesu da se kojim slu\u010dajem potrude pa ponude ozbiljnu ra\u010dunicu kako sakupiti novac za njihove lepe \u017eelje. Naime, nije ba\u0161 da ne ka\u017eu, jer pominju da su 190 milijardi prihodi mafije \u2013 pa njoj to treba oduzeti. Utajiva\u010di poreza o\u0161tete dr\u017eavnu kasu za 100 milijardi evra godi\u0161nje \u2013 pa to treba naplatiti. Iako mladi, oni nisu mali \u0110okica pa da ne znaju kako je te pare gotovo nemogu\u0107e naplatiti bez temeljne promene dru\u0161tvenog sistema \u2013 tzv. revolucije. Raspravljati ozbiljno o detaljima zna\u010dilo bi upasti u zamku populista. Logi\u010dnije je upitati se: ko bi bio lud da radi za 800 evra mese\u010dno, kad za 780 evra mo\u017ee da ne radi ni\u0161ta! A takvih koji ne zara\u0111uju ni\u0161ta ili manje od 800 evra mese\u010dno u Italiji ima oko 15 miliona! Ekonomski institut iz Mestra je izra\u010dunao da bi program dohotka po osnovu dr\u017eavljastva ko\u0161tao 25 odsto BDP, odnosno oko 450 milijardi evra godi\u0161nje. Populisti ne \u0161krtare.<\/p>\n

Italijanima je, jo\u0161 iz renesanse, u genima ostalo da produkuju bezbroj ideja, ali danas vi\u0161e nemaju ni nekada\u0161nje bogatstvo, ni genije koji bi zamisli sproveli u delo. Epicentar naprednih tendecija pomera se ka \u201cboljima i vi\u0161ima\u201d, \u0161to bi rekao Kanjo\u0161 Macedonovi\u0107. Naime, ideja da svaki \u010dovek zaslu\u017euje materijalnu sigurnost, ako isklju\u010dimo prapo\u010detke od Aristotela i Hrista, poti\u010de od Tomasa Mora (1516) i njegove misli da bi \u201cdru\u0161tvo bilo bolje i pravednije kada bi svaka osoba imala sredstva za \u017eivotne potrebe\u201d. Nije slu\u010dajnost da njegovo delo, iz kojega je ta re\u010denica, nosi naslov \u201cUtopija\u201d. Dva i po veka kasnije Tomas D\u017eeferson u Vird\u017einiji uvodi zakon kojim svako sti\u010de pravo na 50 akri zemlje. Nepravda inspiri\u0161e sve ve\u0107i broj umnih ljudi da joj tra\u017ee leka. Bertrand Rasel, na primer, smatra: \u201cOdre\u0111eni mali dohodak, dovoljan za opstanak morao bi biti garantovan svakome, bez obzira da li radi ili ne\u201d. Predsednik SAD F. D. Ruzvelt: \u201cUbog \u010dovek nije slobodan \u010dovek\u201d. Pa \u010dak i Hajek smatra: \u201cNema sumnje da izvestan minimum hrane, sme\u0161taja i ode\u0107e, potreban da se o\u010duva \u017eivot i radna sposobnost, treba obezbediti svakome\u201d. Nema prostora za citiranje, ali vredi makar navesti najva\u017enija imena pobornika garantovanog osnovnog dohotka: Kejnz, Galbrajt, Martin Luter King, Erih From, Pol Samjuelson, Mar\u0161al Makluan, D\u017eeremi Rifkin, Pol Krugman\u2026<\/p>\n

Univerzalna deklaracija ljudskih prava doneta 1948. godine u \u010dlanu 25. proklamuje: \u201cSvako ima pravo na standard \u017eivota koji obezbe\u0111uje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uklju\u010duju\u0107i hranu, ode\u0107u, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne slu\u017ebe, kao i pravo na osiguranje u slu\u010daju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovi\u0161tva, starosti ili drugih slu\u010dajeva gubljenja sredstava za izdr\u017eavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje\u201d. Taj dokument je u na\u0161e vreme postao nova utopija, ne\u0161to kao i ona naj\u010de\u0161\u0107a ustavna garancija svima da imaju pravo na rad. Amerika je, na\u0161av\u0161i se sa ogromnim suficitom bud\u017eetskih prihoda potkraj predsednikovanja Bila Klintona, poku\u0161ala da uvede \u201cnarodne dividende\u201d. Osnovni predlog je bio da svaki gra\u0111anin SAD uklju\u010div i bebe dobije po 300 dolara \u201cdividendi zbog dobrog poslovanja dr\u017eave\u201d. Nastala su beskrajna parlamentarna teoretisanja i rasprave, pa je uto stigao i novi predsednik Bu\u0161 (Junior), pa 11. septembar i te su pare najve\u0107im delom upotrebljene za odmazdu i rat u Avganistanu i Iraku.<\/p>\n

Jo\u0161 je Evropska ekonomska zajednica (EEZ) 1992 \u2013 godinu dana pre nego \u0161to \u0107e postati Evropska unija, sugerisala svojim \u010dlanicama da \u201csvaki radnik Evropske unije ima pravo na odgovaraju\u0107u socijalnu za\u0161titu i mora, srazmerno mogu\u0107nostima sredine, u\u017eivati zadovoljavaju\u0107u socijalnu sigurnost. Osobe isklju\u010dene iz tr\u017ei\u0161ta rada i bez sredstava za izdr\u017eavanje moraju dobijati prihode dovoljne za dostojnu egzistenciju\u201d. Ve\u0107ina razvijenih \u010dlanica Unije ve\u0107 odavno poseduje neke od mera socijalne za\u0161tite nezaposlenih koje se sve jasnije pokazuju kao nedovoljne. Naime, ekonomska kriza poduprta tehnolo\u0161kim razvojem koji intenzivno izbacuje ljudsku radnu snagu iz proizvodnje, stvorili su zna\u010dajnu skupinu nezaposlenih. Mladi pla\u0107aju najdeblji ra\u010dun \u2013 u \u0160vedskoj ih je 21 odsto nezaposlenih, u evrozoni 22, u Hrvatskoj 43, u Italiji 44,2, u Gr\u010dkoj \u010dak 53,7 odsto. Drugi krak makaza nezaposlenosti \u010dine oni koji su ve\u0107 prevalili petu deceniju kada su otpu\u0161teni zbog krize \u2013 nemaju gotovo nikakve \u0161anse da ponovo do\u0111u do zaposlenja, a ne ispunjavaju uslove za penziju.<\/p>\n

Ekonomista D\u017eeremi Rifkin je jo\u0161 1995. godine objavio knjigu The End of Work (Kraj rada) u kojoj analizira kako moderne tehnologije (automatizacija i informatika) te\u017ee da ma\u0161inama zamene radnike gde god je to mogu\u0107e. Tr\u017ei\u0161te rada postaje prezasi\u0107eno ponudom koja obara cenu rada uz verovatno\u0107u sve dublje krize u tom smeru. \u201cU debati kako na najbolji na\u010din koristiti dobrobiti porasta produktivnosti \u2013 pi\u0161e Rifkin \u2013 svaka zemlja mora se suo\u010diti sa pitanjem ekonomske pravde\u2026 Jedini efikasan na\u010din da se pru\u017ei sigurnost onima koje su ma\u0161ine istisnule iz radnog procesa jeste da se deo prihoda od pove\u0107ane produktivnosti pretvori u neku vrstu dohotka koji \u0107e im garantovati dr\u017eava\u201d.<\/p>\n

Naravno uvek \u0107e postojati poslovi koji se ne\u0107e robotizovati, jer je u tim slu\u010dajevima ljudska radna snaga jeftinija \u2013 te poslove obavlja\u0107e oni koji nemaju prava na dohodak po dr\u017eavljanstvu, a to su imigranti. Vrlo je sli\u010dna pozicija malih i nedovoljno razvijenih zemalja (i na\u0161e dakako) koje \u0107e prihvatati da budza\u0161to proizvode ono \u0161to bogati ne \u017eele da rade. One nikada ne\u0107e do\u0107i na nivo bogastva kada mogu da plate da neko ne radi. Najsposobniji kadrovi iz tih sredina odlazi\u0107e jo\u0161 masovnije u bogate zemlje gde mogu da u\u010destvuju u dobrobiti novog doba.<\/p>\n

Budu\u0107i da se vi\u0161e ne radi samo o socijalnoj pravdi, humanizmu i hri\u0161\u0107anskoj saose\u0107ajnosti, nego o tehnolo\u0161kim tendencijama koje menjaju odnos prema kori\u0161\u0107enju ljudske radne snage, to se najnaprednije zemlje tim problemom po\u010dinju da bave ne kao dobro\u010dinstvom nego kao dru\u0161tvenom raspodelom. U tom smislu metamorfoza od \u201cpomo\u0107i\u201d prema \u201cdohotku\u201d nije samo verbalna. Finska je septembra meseca formirala finansijski fond i istra\u017eiva\u010dku grupu koja treba da tokom 2016. pripremi pilot plan za osnovni garantovani dohodak. Ispitivanja govore da 70 odsto gra\u0111ana smatra da je to neophodno, ve\u0107ina se sla\u017ee da bi 1.000 evra mese\u010dno bio korektan iznos, slu\u017eba socijalne sigurnosti je dala novac i saglasnost da se 2017. godine startuje sa primenom pilot programa koji \u0107e dotle biti ura\u0111en.<\/p>\n

Nije lako oceniti do koje mere je u pitanju stru\u010dna, a do koje politi\u010dka sugestija Jozefa Stiglica, u svojstvu ekonomskog savetnika Hilari Klinton, kada joj predla\u017ee da u program osvajanja predsedni\u010dke funkcije u SAD uklju\u010di i ponudu za \u201cbezuslovni osnovni dohodak gra\u0111ana\u201d. Bezuslovni osnovni dohodak (unconditional basic income) je naj\u0161irokogrudija forma i verovatno bi trebalo da poslu\u017ei kao izborni mamac. Te\u0161ko je verovati da bi kroz ameri\u010dki parlament mogao da pro\u0111e do te mere samari\u0107anski projekat koji postavlja samo jedan uslov \u2013 da doti\u010dni nema nikakav prihod. I da pritom uzrast, pol, boja ko\u017ee, obrazovanje, stru\u010dnost, radne navike, pa \u010dak ni dr\u017eavljanstvo ne predstavljaju nikakvu prepreku. No pasar\u00e1n!<\/p>\n

Od svih argumenata u prilog garantovanom osnovnom dohotku najneuverljivije deluju oni koji se oslanjaju na \u010dovekoljublje, veru, dobro\u010dinstvo\u2026 jer da ne\u0161to vrede valjda bi za ovih pet stole\u0107a od kada se intenzivno o temi raspravlja urodili nekim plodom. Ono u \u0161ta se mo\u017ee verovati je socijalni i politi\u010dki pritisak ve\u0107 obespravljenih, ali i onih koji shvataju da \u0107e uskoro i sami do\u0107i na red da izgube posao i dostojanstvo. Upravlja\u010dke sile, bez obzira da li su to kapital, ekonomski zakoni, tehnologija ili politika \u2013 nedvosmisleno vode isklju\u010divanju ljudske radne snage iz procesa stvaranja nove vrednosti. Nai\u0161ao sam na indikativan podatak da je Kodak svojevremeno upo\u0161ljavao 140.000 \u201cpripadnika srednje klase\u201d (govorilo se tako jer su bili dobro pla\u0107eni) te da je zbog tehnolo\u0161kih promena u foto industriji kompanija bankrotirala. Uslovno, danas taj Kodakov posao uz gotovo beskrajne mogu\u0107nosti daljeg grananja obavlja Instagram sa samo 13 zaposlenih.<\/p>\n

Nekakav novi ludisti\u010dki pokret, razbijanje ma\u0161ina, u tre\u0107em milenijumu jednostavno nije zamisliv. Industrija u usponu je iz zemljoradnje SAD povukla 50 odsto, a u Britaniji 30 odsto zaposlenih. Danas nema nikakvih novih delatnosti koje bi mogle tako masovno da povuku vi\u0161ak zaposlenih iz industrije. Duboko raslojavanje ljudskog dru\u0161tva je neminovno. Intelektualni rad, koji jedini ima budu\u0107nost, nije u stanju ni iz daleka da bude ventil za industrijsku nezaposlenost. Ljudski radni otpad postaje opasna pretnja socijalnom miru. Najmanje napora i novca za umanjivanje opasnosti predstavlja korumpiranje, plata za nerad, za nesmetanje, onima koji nisu pripodobljeni novim proizvodnim procesima u kojima ljudi smi\u0161ljaju, a ma\u0161ine rade. Izgleda paradoksalno ali tako se galaksija bogatih definitivno i bez konflikta udaljava.<\/p>\n

Ljudi sa prihodima koji omogu\u0107avaju samo golu egzistenciju ne\u0107e imati \u0161anse da \u0161koluju decu, a iz dosade \u0107e ih praviti svakako. Ne\u0107e imati mogu\u0107nosti da se uz pomo\u0107 kredita vinu u anticipiranu potro\u0161nju, ne\u0107e imati ni sredstava ni potrebe za kulturom\u2026 nabrajanje bi moglo i\u0107i u nedogled. Me\u0111utim, ljudi su uvek nalazili re\u0161enje (po\u0161to isprobaju sva pogre\u0161na \u2013 Marfijev zakon), s tim \u0161to je svaka prelomna generacija platila ra\u010dun. Re\u010d je, pre svega, o najmla\u0111ima me\u0111u nama.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Narodna mudrost je obi\u010dno sa\u017eeta u poslovicama, a jedna od najpoznatijih italijanskih glasi: \u201cdolce far niente\u201d (slatko je ne raditi ni\u0161ta)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-196427","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/196427","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=196427"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/196427\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=196427"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=196427"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=196427"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}