![\"Imanuel](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2015\/08\/Imanuel-Volerstin-300x224.png\")
Sveobuhvatni trijumf D\u017eeremija Korbina, 24. septembra na izboru za lidera Laburisti\u010dke partije Velike Britanije, bio je zapanjuju\u0107i i potpuno neo\u00ad\u010dekivan. On je u\u0161ao u trku sa jedva dovoljno podr\u0161ke da njegovo ime stave na glasa\u010dki listi\u0107. Zastupao je beskompromisno levu platformu, a zatim, naspram tri ostala kandidata, osvojio je 59,5% glasova na izborima, sa neobi\u010dno visokim odzivom od 76 %.<\/p>\n
Odmah se \u010dulo mi\u0161ljenje raznih intelektualaca i \u0161tampe da njegovo rukovodstvo i platforma garantuju da \u0107e rivalska konzervativna partija pobediti na slede\u0107im izborima. Da li je to toliko sigurno? Ili, da li Korbinovo dostignu\u0107e ukazuje na o\u017eivljavanje levice? Ako je tako, da li je to tako samo u Velikoj Britaniji?<\/p>\n
Da li se svetska politi\u010dka scena kre\u0107e u desno ili u levo omiljeni je predmet politi\u010dke rasprave. Jedan od problema sa ovom diskusijom uvek je bio da se pravac politi\u010dkih kretanja obi\u010dno meri snagom krajnjeg polo\u017eaja na levoj ili desnoj strani, u bilo kojim datim izborima. Ovim se, me\u0111utim, propu\u0161ta su\u0161tinska stvar u vezi sa izbornim politikama u zemljama sa parlamentarnim sistemima, izgra\u0111enim oko klackalica izme\u0111u partija levog i desnog centra.<\/p>\n
Prvo \u0161to treba zapamtiti jeste to da postoji velika skala mogu\u0107ih situacija, u svakom trenutku na svakom mestu. Simboli\u010dki, pretpostavimo da one na osi levica-desnica variraju od 1-10. Ako se stranke ili politi\u010dki lideri kre\u0107u smerom od 2-3 pa do 8-9, ovo merimo kao zamah u desno. A obrnuti nizovi brojeva (9-8,6-5,3-2) mere kretanje u levo.<\/p>\n
Ako koristimo ovu vrstu merenja, onda vidimo da je pro\u0161le godine \u0161irom sveta do\u0161lo do upe\u010dat\u00adljivog pomeranja u levo. Postoje brojni pokazatelji ovog pomeranja. Jedan od njih je stalni porast snage Berni Sandersa u trci za ameri\u010dku predsedni\u010dku nominaciju u Demokratskoj stranci. To ne zna\u010di da \u0107e on pobediti Hilari Klinton. To zna\u010di da, da je Klintonova, da bi se suprotstavila rejtingu Sandersa, morala da brani vi\u0161e levi\u010darskih ideja.<\/p>\n
Pogledajmo sli\u010dan doga\u0111aj u Australiji. Desni\u00ad\u010darska Liberalna partija, koja je sada na vlasti, 15. sep\u00adtembra je svrgla Tonija Abota kao svog lidera. Abot je bio poznat po svom nagla\u0161enom skepticizmu u vezi sa klimatskim promenama i veoma tvrdoj liniji u vezi sa imigracijom u Australiju. Abota je zamenio Malkolm Tornbol, koji se smatra unekoliko otvorenijim za ova pitanja. Sli\u010dno tome, britanska Konzervativna patija je omek\u0161ala svoje predloge o \u0161tednji da bi pridobila potencijalne Korbinove glasa\u010de. To su pomaci koji na skali idu obrnutim smerom, dakle 9-8….<\/p>\n
U \u0160paniji, premijer Marijano Rahoj, iz konzervativne partije Nova demokratija, suo\u010dava se sa rastu\u00ad\u0107im rejtingom Pabla Iglesijasa iz Podemosa, koji zastupa platformu protiv \u0161tednje, sli\u010dnu onoj koju je dugo promovisala gr\u010dka Siriza. Nova demokratija je prili\u010dno lo\u0161e pro\u0161la na lokalnim i regionalnim izborima 24. maja. Rahoj se odupire bilo kakvom \u201elevi\u010darenju\u201c svoje partije i rezultat toga je da je ona jo\u0161 gore pro\u0161la u istra\u017eivanju javnog mnenja, u pripremi za budu\u0107e nacionalne izbore. Posle njegovog sada\u0161njeg poraza na \u201eindependisti\u010dkim\u201c izborima u Kataloniji, Rahoj se zakopao jo\u0161 dublje. Pitanje: Mo\u017ee li Rahoj da pre\u017eivi kao lider svoje partije, ili \u0107e biti zamenjen, kao \u0161to je bio Toni Abot u Australiji, ne\u0161to manje krutim liderom?<\/p>\n
Ispada da je Gr\u010dka najinteresantniji primer ovog pomeranja. Ove godine tamo su se odr\u017eala tri izbora. Prvi je bio 25. januara, kada je Siriza do\u0161la na vlast, opet na iznena\u0111enje mnogih analiti\u010dara, na platformi protiv mera \u0161tednje, koriste\u0107i tradicio\u00adnalnu levi\u010darsku retoriku.<\/p>\n
Kada je Siriza otkrila da evropske zemlje nisu voljne da popuste gr\u010dkim zahtevima da se Gr\u010dka oslobodi mnogih obaveza svog duga, premijer Aleksis Cipras je pozvao na referendum o tome da li da se prihvate ili odbace evropski uslovi. Na tzv. Oxi (Ne) glasanju 18. septembra, odneo je veliku pobedu. Znamo \u0161ta se posle dogodilo. Evropski kreditori ne samo da nisu u\u010dinili ustupke, ve\u0107 su Gr\u010dkoj ponudili jo\u0161 gore uslove koje je Cipras ose\u0107ao da mora da prihvati u velikoj meri.<\/p>\n
Jo\u0161 jednom, analiti\u010dari su se skoncentrisali na Ciprasovu \u201eizdaju\u201c date re\u010di. Levi\u010darski deo posla\u00adni\u010dkog kluba Sirize otcepio se i formirao novu stran\u00adku. Od mno\u0161tva komentatora samo su se neki pitali \u0161ta se dogodilo stranci Nove demokratije. Tamo je njen lider Antonis Samaras zamenjen Vangilisom Meimarakijem \u0161to je pomicanje od 9-8 ili mo\u017eda 8-7, u poku\u0161aju da se uzmu centristi\u010dki glasovi od Sirize.<\/p>\n
Konzervativni pomak u levo nije uspeo. Siriza je opet pobedila. Otcepljena levi\u010darska grupa je na izborima zbrisana. Ali za\u0161to je Siriza pobedila? \u010cini se da glasa\u010di i dalje ose\u0107aju da \u0107e im biti bolje, ma\u00adkar malo bolje, sa Sirizom u minimizovanju sma\u00adnjenja penzija i drugih za\u0161tita \u201esocijalne dr\u017eave\u201c. Ukratko, u najgoroj mogu\u0107oj situaciji za gr\u010dku levicu, Siriza bar nije izgubila tle pod nogama.<\/p>\n
Mo\u017eda se pitate, \u0161ta sve ovo zna\u010di? U svetu koji \u017eivi usred velike ekonomske neizvesnosti i pogor\u0161anja uslova za velike delove svetske populacije, jasno se pokazuje da \u0107e partije na vlasti biti progla\u00ad\u0161avane krivim za sve nevolje i da \u0107e gubiti izbornu snagu.<\/p>\n
Dakle, posle desni\u010darskog zamaha u poslednjih desetak godina, klatno ide na drugu stranu.<\/p>\n
Koliku razliku to predstavlja? Jo\u0161 jednom ponavljam da to zavisi od toga da li se to posmatra kratkoro\u010dno ili srednjoro\u010dno. Kratkoro\u010dno, to predstavlja veliku razliku, jer ljudi \u017eive (i pate) trenutno, dakle u kratkom roku. Bilo \u0161ta \u0161to odmah \u201eumanjuje bol\u201c je za njih veliki plus. Dakle, ova vrsta levi\u010darskog zanjihaja je plus. Ali, na srednji rok, taj zanjihaj uop\u0161te ne predstavlja veliku razliku. Suprotno, upravo te\u017ei da prikrije stvarnu borbu, onu koja se ti\u010de pravca transformacije kapitalisti\u010dkog svetskog sistema u novi svetski sistem (ili sisteme). To je bitka je izme\u0111u onih koji \u017eele nov sistem, neki koji mo\u017ee biti \u010dak gori nego ovaj sada\u0161nji i onih koji \u017eele neki koji \u0107e biti znatno bolji.<\/p>\n