{"id":195720,"date":"2015-12-22T08:25:39","date_gmt":"2015-12-22T07:25:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=195720"},"modified":"2015-12-22T08:25:39","modified_gmt":"2015-12-22T07:25:39","slug":"trump-i-revolt-anksiozne-klase","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/12\/22\/trump-i-revolt-anksiozne-klase\/","title":{"rendered":"Trump i revolt anksiozne klase"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Robert Reich*<\/strong><\/em><\/p>\n

\"RobertVelika ameri\u010dka srednja klasa je postala klasa anksioznih \u2013 i revoltiranih. Pre nego \u0161to objasnim kako se taj revolt manifestuje, ispitajmo uzroke anksioznosti. Po\u0111imo od \u010dinjenice da se srednja klasa smanjuje, kao \u0161to pokazuje novi izve\u0161taj istra\u017eiva\u010dkog centra Pew. Izgledi za pad u siroma\u0161tvo su zastra\u0161uju\u0107e veliki, naro\u010dito za ve\u0107inu bez fakultetskih diploma.<\/p>\n

Dve tre\u0107ine Amerikanaca \u017eivi od jednog do drugog \u010deka. Ve\u0107ina svakog trenutka mo\u017ee da izgubi posao. Mnogi su postali deo sve brojnije armije radne snage \u201ena \u010dekanju\u201c \u2013 poslodavci ih anga\u017euju po potrebi i pla\u0107aju kada i koliko mogu. S druge strane, ako presko\u010de ratu kredita ili ostanu bez novca za namirnice i ra\u010dune, izgubi\u0107e tlo pod nogama.<\/p>\n

Stres ima svoju cenu. Prvi put u istoriji skra\u0107uje se \u017eivotni vek belih pripadnika srednje klase. Prema rezultatima istra\u017eivanja nobelovca Angusa Deatona i njegove saradnice Anne Case, sredove\u010dni beli mu\u0161karci i \u017eene u SAD umiru sve ranije. Truju se drogama i alkoholom ili odlu\u010duju da izvr\u0161e samoubistvo.<\/p>\n

Za Amerikance je mnogo verovatnije da \u0107e sami sebi oduzeti \u017eivot nego da \u0107e nastradati u napadu d\u017eihadista, a nedavna tragedija u San Bernadinu samo produbljuje sveprisutni ose\u0107aj ranjivosti i nesigurnosti. Anksiozna klasa ose\u0107a da je prepu\u0161tena na milost i nemilost silama koje ne mo\u017ee da kontroli\u0161e. Bez ikakvog razloga se doga\u0111aju u\u017easne stvari, a oni vi\u0161e ne mogu da se oslone na dr\u017eavu i od nje potra\u017ee za\u0161titu.<\/p>\n

Cepaju se sigurnosne dru\u0161tvene mre\u017ee. Ve\u0107ina onih koji ostanu bez posla ne kvalifikuje se za pomo\u0107 za nezaposlene. Dr\u017eava i ne poku\u0161ava da spre\u010di preseljenje njihovih radnih mesta u Aziju i zapo\u0161ljavanje ilegalnih imigranata. Nije u stanju ni da ih za\u0161titi od zlih ljudi sa pu\u0161kama i bombama. Zato se anksiozna klasa naoru\u017eava i kupuje vi\u0161e oru\u017eja nego ikada.<\/p>\n

Oni veruju da je vlast vi\u0161e nezainteresovana nego nesposobna i da radi pre svega u interesu mo\u0107nih i bogatih \u2013 za kapitaliste s dobrim vezama koji finansiraju politi\u010dke kandidate i zauzvrat tra\u017ee usluge. Kada sam ove jeseni putovao kroz dr\u017eave s republikanskom ve\u0107inom, svuda sam iznova slu\u0161ao ljutite tirade o administraciji koju kontroli\u0161e Volstrit, o bankarima koji su upropastili ekonomiju i dobili novac da pokriju gubitke, o korporacijama koje su dobile jeftinu radnu snagu, o milijarderima koji se provla\u010de kroz rupe u poreskim zakonima.<\/p>\n

Pro\u0161le godine su dvojica uglednih politikologa, Martin Gilens i Benjamin Page, pa\u017eljivo ispitali 1.799 odluka usvojenih u Kongresu u poslednjih 20 godina i interese koji su iza tih odluka stajali. Do\u0161li su do slede\u0107eg zaklju\u010dka: \u201eIzgleda da mi\u0161ljenja i stavovi prose\u010dnog Amerikanca imaju zanemarljivo mali, statisti\u010dki bezna\u010dajan uticaj na formiranje dr\u017eavnih politika\u201c. Bilo je samo pitanje vremena kada \u0107e revolt anksiozne klase proklju\u010dati.<\/p>\n

Sada su spremni da podr\u017ee jakog lidera koji \u0107e ih za\u0161tititi od haosa, spre\u010diti izvoz radnih mesta, zauzdati Volstrit, pokazati zube Kini, re\u0161iti se ilegalnih imigranata i spre\u010diti ulazak terorista u SAD. Potreban im je jak lider koji \u0107e od Amerike ponovo napraviti veliku zemlju \u2013 u prevodu: u\u010diniti da se prose\u010dan radni \u010dovek u Americi ponovo ose\u0107a sigurnim.<\/p>\n

To je naravno iluzija, ma\u0111ioni\u010darski trik. Nijedan \u010dovek to ne mo\u017ee sam da uradi. Svet je previ\u0161e slo\u017eeno mesto. Nije mogu\u0107e podi\u0107i zid na celoj granici sa Meksikom. Nije mogu\u0107e izbaciti iz Amerike sve muslimane. Nije mogu\u0107e spre\u010diti korporacije da sele pogone van zemlje. To ne treba ni poku\u0161avati. Osim toga, jo\u0161 uvek ne \u017eivimo u diktaturi ve\u0107 u demokratiji, koliko god ona nesavr\u0161ena bila.<\/p>\n

Ali ljudi su spremni da poveruju da je njihov kandidat dovoljno sposoban i \u010dvrst da sve to sam izvede. Bogat je, naziva stvari pravim imenom, svako politi\u010dko pitanje za njega je test snage. I sam govori o sebi kao jakom, a o protivnicima kao slabima. Nema veze \u0161to je neotesan i neuljudan; mo\u017eda je ba\u0161 to potrebno da bi se za\u0161titili obi\u010dni ljudi u dana\u0161njem svetu punom neizvesnosti.<\/p>\n

Ve\u0107 godinama slu\u0161am sve bli\u017eu tutnjavu anksiozne klase. Ose\u0107am kako njeno nezadovoljstvo raste u sindikalnim salama i barovima, u rudnicima i kozmeti\u010dkim salonima, u tr\u017enim centrima i zabitima ruralne Amerike. \u010cujem njihove prigovore i cinizam, teorije zavere i bes. To su ve\u0107inom pristojni ljudi, a ne rasisti ili licemeri. Naporno rade i imaju razvijen ose\u0107aj za pravdu. Ali njihov svet propada i ru\u0161i se. Upla\u0161eni su i svega im je dosta.<\/p>\n

A onda se pojavio ve\u0107i siled\u017eija od svih koji su ih godinama zlostavljali, ekonomski, politi\u010dki i fizi\u010dki. Privla\u010dnost je razumljiva, mada krivo usmerena. Ako ne Donald Trump, bi\u0107e neko drugi. Ako ne u ovom izbornom ciklusu, onda u slede\u0107em. Doba revolta anksiozne klase tek dolazi.<\/p>\n

*Autor je nedavno objavio knjigu \u201cSpasavanje kapitalizma\u201d<\/em><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Privla\u010dnost je razumljiva, mada krivo usmerena<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":195721,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-195720","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/195720","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=195720"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/195720\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/195721"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=195720"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=195720"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=195720"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}