{"id":194466,"date":"2015-12-04T08:08:11","date_gmt":"2015-12-04T07:08:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=194466"},"modified":"2015-12-04T08:08:11","modified_gmt":"2015-12-04T07:08:11","slug":"od-zemlje-za-ljude-do-zemlje-za-kapital","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/12\/04\/od-zemlje-za-ljude-do-zemlje-za-kapital\/","title":{"rendered":"Od zemlje za ljude do zemlje za kapital"},"content":{"rendered":"

Autorka: Maja Solar<\/strong><\/em><\/p>\n

\"maja-solar\"Neposredni povod za aktuelne \u200bprotest\u200be\u200b poljoprivrednika su predlo\u017eene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemlji\u0161tu koji \u0107e imati negativne posledice na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Odvajanje poljoprivrednika od zemlje, te\u200b pretvaranje zemlje u robu\u200b podre\u0111en\u200bu\u200b pritisku tr\u017ei\u0161ta \u200bkoja \u200bse koncentri\u0161e u malo ruku sve bogatijih, osiroma\u0161uju\u0107i sve ve\u0107i broj ljudi, nu\u017ena je pretpostavka kapitalizma. Dovoljno je okrenuti se realnoj istoriji koja govori o prinudnim ogra\u0111ivanjima, proterivanjima, plja\u010dkanjima i ubijanjima u agrarnoj oblasti.<\/p>\n

Jednom davno bili su neki koji su ogradili zajedni\u010dku zemlju. Oni su bili nosioci progresa, jer je neprivatizovano zemlji\u0161te bilo jalovo, neraskr\u010deno ili ne toliko produktivno, ba\u0161 zato \u0161to niko nije imao interesa da ga pobolj\u0161ava, unapre\u0111uje i obra\u0111uje dok nije postalo njegovo, privatno.<\/p>\n

Otprilike tako bi glasila pri\u010da o zemlji koju bi ispri\u010dao bilo koji \u201emodernizator\u201c svog vremena, od onih \u0161to se kunu u osloba\u0111anje produktivnosti, individualne slobode i ekonomski progres koji izviru iz neprikosnovene i maltene svete institucije privatnog vlasni\u0161tva.<\/p>\n

Bilo je, naravno, i onih koji su se tome protivili, i u toj vrsti literature predstavljani su kao ko\u010dni\u010dari progresa. Svi oblici zajedni\u010dkog vlasni\u0161tva prikazani su kao oblici vlasni\u0161tva koji ko\u010de uve\u0107anje produktivnosti i ne osloba\u0111aju kreativne energije preduzetni\u0161tva.<\/p>\n

U toj pri\u010di, dakle, jedni su marljivi, \u0161tedljivi i preduzimljivi, dok su drugi lenji, rastro\u0161ni ili naprosto nezainteresovani da pobolj\u0161aju zemlji\u0161te, a mo\u017eda se samo nisu prvi dosetili da prigrabe za sebe ono \u0161to je bilo zajedni\u010dko. Ovi prvi su, navodno, svojim radom, zalaganjem i \u0161tedljivo\u0161\u0107u nagomilali bogatstvo, dok su ovi drugi ostali bez i\u010dega i bili primorani da prodaju vlastitu radnu snagu. I tako je nastao kapitalizam\u2026<\/p>\n

Naravno, ako nam nije do ispredanja mitskih pri\u010da, onda se moramo okrenuti istoriji i videti da je stvar bila stravi\u010dno surova. Narativ o prvobitnoj akumulaciji ispri\u010dan kao moralna fabula o vrednima i dosetljivima spram lenjih i nepreduzetnih predstavlja slikovito opravdavanje kapitalisti\u010dkog re\u017eima vlasni\u0161tva. Ali realna istorija pokazuje da je stvar bila daleko od idili\u010dne i da je zape\u010da\u0107ena silom, brutalno\u0161\u0107u i nezapam\u0107enom nasilnom izvla\u0161\u0107enju velikog dela stanovni\u0161tva. Ideolozi svetog prava privatnog vlasni\u0161tva prikazuju istoriju kapitalizma zasnovanu na vredno\u0107i, radinosti, \u0161tedljivosti i pove\u0107anju proizvodnosti rada, dok istorija zapisuje ogra\u0111ivanja, proterivanje, eksproprijaciju stanovni\u0161tva, plja\u010dkanje i ubijanje, strahovito siroma\u0161tvo i glad. Kapitalizam je nastao u krvi i nasilju.<\/p>\n

Zemlja nije uvek bila roba<\/strong><\/p>\n

Nekada zemlji\u0161te nije bilo sredstvo za eksploataciju tu\u0111eg rada, ve\u0107 egzistencijalna osnova za one koji ga obra\u0111uju. Pre kapitalizma zemlja nije bila roba, jer je su\u0161tinski bila izvan tr\u017ei\u0161nih odnosa (extra commercium) i predstavljala je izvor samoodr\u017eanja. Vi\u0161ak proizvoda prodavao se na lokalnom tr\u017ei\u0161tu (po sasvim druga\u010dijim tr\u017ei\u0161nim na\u010delima od onih koja \u0107e nastati s kapitalizmom), ali je poljoprivreda uglavnom bila orijentisana na proizvodnju upotrebnih vrednosti.<\/p>\n

Raspodela zamlji\u0161ta utvr\u0111ivala se na osnovu razli\u010ditih slo\u017eenih sistema koji su \u010desto uklju\u010divali na\u010dela uzajamnosti, dare\u017eljivosti, preraspodele, skladi\u0161tenja za zajedni\u010dke potrebe. Zemlja se delila i prema na\u010delima srodstva, susedstva, vere, ve\u0161tina i zanata\u2026, ali nikada pre kapitalizma zemlja nije bila izolovana od ostalih dru\u0161tvenih odnosa i u potpunosti komercijalizovana. Pored razli\u010ditih oblika kolektivnog vlasni\u0161tva, postojalo je i privatno vlasni\u0161tvo (dakle, ono nije specifi\u010dnost kapitalizma), ali privatna svojina nije bila dominantna i isklju\u010diva forma vlasni\u0161tva, vezivala se najpre za pravo upotrebe, u\u017eivanja plodova i raspolaganja stvarima.<\/p>\n

Cilj pretkapitalisti\u010dkog zemljovlasni\u010dkog re\u017eima nije bilo prvenstveno boga\u0107enje, ve\u0107 samoodr\u017eanje, samoreprodukcija individue kao \u010dlana zajednice. Kapitalisti\u010dki oblik privatnog vlasni\u0161tva pretpostavlja pak klasno raslojavanje koje omogu\u0107uje, s jedne strane, da se ne\u010dije vlasni\u0161tvo pojavi kao privatno, apsolutno, isklju\u010divo i kao izvor iz kojeg se crpi vi\u0161ak vrednosti i stvara bogatstvo, a sa druge strane da postoji klasa onih koji su pravno-ideolo\u0161ki \u201evlasnici\u201c sebe samih, odnosno sopstvene radne snage, ali zapravo su li\u0161eni vlasni\u0161tva nad sredstvima za proizvodnju.<\/p>\n

Razdvajanje rada i vlasni\u0161tva osnovna je pretpostavka kapitalizma, a to razdvajanje zapo\u010deto je u agrarnoj oblasti \u2012 odvajanjem poljoprivrednika od zemlje, te transformacijom zemlje od sredstva samoreprodukcije do sredstva koje postaje podre\u0111eno kompetitivnoj prinudi tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Jesu ili ovce pojele ljude, ili ih je pojeo novi re\u017eim vlasni\u0161tva?<\/strong><\/p>\n

Kapitalizam je nastao kao reakcija na otpor ljudi koji su se borili protiv feudalnih odnosa. Odbijaju\u0107i stravi\u010dne uslove kmetskog rada, te organizuju\u0107i selja\u010dke ratove i ustanke, seljaci su naterali vladaju\u0107e slojeve da nametnu vlastite uslove na druga\u010diji na\u010din. To zna\u010di da je odgovor na tkivo raznovrsnih borbi mogao biti i druga\u010diji, i da je kapitalizam nastao slu\u010dajno.<\/p>\n

Proces ogra\u0111ivanja (enclosure), zapo\u010det u Engleskoj od 14. veka, bio je uvertira i jedan od klju\u010dnih uslova agrarne reorganizacije. Kao prisvajanje razli\u010ditih formi zajedni\u010dkog zemlji\u0161ta i pretvaranje u privatno vlasni\u0161tvo, on nije bio samo jedan istorijski doga\u0111aj, ve\u0107 se radilo o talasima procesa ogra\u0111ivanja.1 Napad na obi\u010dajna prava i forme zajedni\u010dkog vlasni\u0161tva uslovio je ekstremne oblike izvla\u0161\u0107ivanja seljaka, depopulaciju ruralnih oblasti i pauperizaciju ogromnog dela stanovni\u0161tva. Neposredan poticaj za ogra\u0111ivanje zajedni\u010dkog zemlji\u0161ta svakako je bio i razvoj ov\u010darstva, ali nisu samo krupni ov\u010dari i farmeri bili u\u010desnici u ovoj epohalnoj eksproprijaciji, bio je to i srednji sloj slobodnih seljaka maloposednika jeomena (yeomen).2 \u010cak je i Tomas Mor, koji je krik da su \u201eovce pojele ljude\u201c sa\u010duvao za literarnu fikciju o Utopiji, bio jedan od u\u010desnika u procesu ogra\u0111ivanja.3<\/p>\n

S prvim ogra\u0111ivanjima uni\u0161tava se kolektivno vlasni\u0161tvo ruralnih zajednica i ukida se sistem otvorenih polja (open-field system), kojima su seljaci imali pristup. Op\u0161tinska zemlja, polja i livade za ispa\u0161u \u017eivotinja, \u0161ume u kojima se moglo loviti i skupljati drvo, jezera, ribnjaci \u2013 razli\u010dita zajedni\u010dka dobra bila su neophodna za pre\u017eivljavanje sitnim vlasnicima, kao i bezemlja\u0161ima, a zajedni\u010dka svojina imala je i dru\u0161tvenu funkciju. \u201ePored toga \u0161to su ohrabrivala kolektivna odlu\u010divanja i saradnju, zajedni\u010dka dobra pru\u017eala su materijalnu osnovu za procvat selja\u010dke solidarnosti i dru\u0161tvenosti. Sve svetkovine, igre i skupovi selja\u010dke zajednice odigravale su se na zajedni\u010dkoj zemlji.\u201c4 Ostav\u0161i bez mogu\u0107nosti da koristi zajedni\u010dko zemlji\u0161te, masa ljudi je osiroma\u0161ila, gladovala i bila prisiljena da prodaje golu radnu snagu ne bi li pre\u017eivela.<\/p>\n

Drugi talas ogra\u0111ivanja, tokom 18. i 19. veka, bio je ubrzan i osna\u017een sistematskim provo\u0111enjem od strane dr\u017eave. Sitni posednici se sve vi\u0161e istiskuju, a vlasni\u0161tvo se koncentri\u0161e u sve manje ruku velikih zemljoposednika. Ekonomski pritisci kompeticije prisiljavali su u\u010desnike u proizvodnji na trku u redukciji tro\u0161kova proizvodnje, na uve\u0107anje i intenziviranje produktivnosti. Tako su se polarizovale grupe onih koji u toj trci nisu mogli da opstanu jer nisu imali dovoljno velika sredstva ni po\u010detni kapital kojim bi konkurisali onima koji su to imali, i onih koji su imali po\u010detne uslove za dalju ekspanziju proizvodnje. U procesu transformacije vlasni\u010dkog re\u017eima nastaju nove grupe vlasnika: zemljovlasnici, potom oni koji kupuju radnu snagu koja im stvara vi\u0161ak vrednosti (vlasnici kapitala) i oni li\u0161eni vlasni\u0161tva i prinu\u0111eni da prodaju vlastitu radnu snagu za nadnicu (\u201evlasnici\u201c radne snage). Nestaju manji farmeri-zakupci (tenants), a opstaju samo oni koji su mogli da izdr\u017ee pove\u0107anje zakupnine.<\/p>\n

Kapitalizam se, dakle, najpre uspostavio vanekonomskom prinudom \u2012 golom silom, krvavim zakonodavstvom i drugim politi\u010dko-pravnim mehanizmima koji su omogu\u0107avali i podupirali proces izvla\u0161\u0107enja siroma\u0161nijih slojeva stanovni\u0161tva. Nezaposlenost, nerad, skitni\u010denje i siroma\u0161tvo po\u010dinju da se kriminalizuju, \u0161to je svoje brutalno obli\u010dje dobilo u engleskim zakonicima.5 Disciplinovanje radne snage bilo je dopunjeno i merama polnog nadzora i regulacije, kojima se \u017eene podsti\u010du na reprodukciju radne snage, te se sve vi\u0161e potiskuju u sferu ku\u0107e.<\/p>\n

Dalje je pritisak kojim se raslojavalo dru\u0161tvo vr\u0161ila ekonomska prinuda. Agrarni sektor se odr\u017eavao na osnovu sve ve\u0107e produktivnosti i zavisnosti od tr\u017ei\u0161ta, a seljaci su bili prinu\u0111eni da proizvode kompetitivno, a ne samo kupuju\u0107i jeftino i prodaju\u0107i skuplje.6 To dakako ne zna\u010di da su vanekonomski aspekti prinude sasvim i\u0161\u010dezli, ve\u0107 da oni u kasnijem razvitku kapitalizma naprosto nisu dominirali. Sve ve\u0107a beda poljoprivrednih radnika i radnica od tada ne prestaje.<\/p>\n

Rast \u2013 za koga?<\/strong><\/p>\n

Pri\u010du o pretvaranju zemlje u robu grubo utilitaristi\u010dko stanovi\u0161te prikazuje kao proces pobolj\u0161anja ina\u010de protra\u0107enog zemlji\u0161ta, potpuno zanemaruju\u0107i katastrofalne posledice dru\u0161tvenog raslojavanja i izme\u0161tanja ljudi iz njihovih prebivali\u0161ta. Tehnike \u201epobolj\u0161anja\u201c i \u201erasta\u201c donosile su korist samo nekima, nau\u0161trb \u010ditavih ruralnih zajednica i poljoprivrednog komunalizma. Optimisti\u010dna pri\u010dica ka\u017ee da je ogromno bogatstvo nastalo radom i uspe\u0161nim poslovanjem, a zapravo se gomilalo otimanjem i prinudama. Tako je odbrana privatnog vlasni\u0161tva postala pojednostavljen i uobi\u010dajen refren omiljene muzike svih onih koji su poku\u0161avali ostale da uvere kako svaki oblik kolektivnog vlasni\u0161tva vodi u propast, dok se model privatnog vlasni\u0161tva, od kojeg su samo oni imali koristi, obogotvoruje i prikazuje kao nu\u017enost.<\/p>\n

Rast je religija kapitalizma i dan-danas. No ba\u0161 kao i na po\u010detku kapitalizma, tako i danas \u2012 uporedo s ekonomskom ekspanzijom raste i siroma\u0161tvo najve\u0107eg dela stanovni\u0161tva. Zemlja mo\u017ee proizvoditi za kapital tako \u0161to proizvodi sve ve\u0107e nejednakosti, a rast je onda uvek rast samo za neke. Zemlja od po\u010detka nastanka kapitalizma nije prestala da se koncentri\u0161e u malo ruku sve bogatijih zemljoposednika i tajkuna, osiroma\u0161uju\u0107i ogroman broj ljudi sa malo ili nimalo poseda \u2012 koji nemaju nikakve \u0161anse u utakmici po ovako postavljenim pravilima\u2026<\/p>\n

Ipak, i danas postoje \u201emodernizatori\u201c i reformatori koji ma\u0161u ciframa, statistikama i procentima u kojima izra\u017eavaju pobolj\u0161anje i rast. Njihov rast uvek je rast na \u0161tetu najve\u0107eg broja seljaka. Pri\u010da se dakle, i dalje surova, nastavlja i danas.<\/p>\n

    \n
  1. \n
    Konceptom ogra\u0111ivanja obja\u0161njavaju se i savremeni fenomeni u likovima novih privatizacija komunalnih odnosa, zajedni\u010dkih dobara, javnih sektora, dakle novih ogra\u0111ivanja i takozvanih prvobitnih akumulacija, prinudnih iseljavanja, otimanja zemlje, d\u017eentrifikacija (iseljavanja siroma\u0161nih iz delova grada koje preuzimaju bogati slojevi i urbanizuju ih), itd.<\/address>\n<\/li>\n
  2. \n
    Videti: Wallerstein Immanuel, Suvremeni svjetski sistem. Cekade, Zagreb, 1986.<\/address>\n<\/li>\n
  3. \n
    Videti: Ellen Meiksins Wood, Liberty and Property: A Social History of Western Political Thought from the Renaissance to Enlightenment. Verso, London, New York, 2012.<\/address>\n<\/li>\n
  4. \n
    Federi\u010di Silvija, Kaliban i ve\u0161tica. \u017dene, telo i prvobitna akumulacija, Burevesnik, Zrenjanin 2013. str. 93, 94.<\/address>\n<\/li>\n
  5. \n
    Brutalno zakonodavstvo kojim se disciplinovala i uprezala radna snaga nije bilo karakteristi\u010dno samo za Britaniju, ono se provodilo i u drugim zemljama. Setovi zakonskih regulativa kojima su se ka\u017enjavali nerad, skitni\u010denje, kao i bilo kakvi poku\u0161aji radni\u010dkog organiziranja, imali su svoje surovo lice i u Francuskoj. \u201e\u2026 Colbert je poveo jo\u0161 okrutniji rat protiv siromaha ogrezlih u bijedi, no \u0161to ga je vodio tudorovski re\u017eim u Engleskoj; osobe bez sredstava za \u017eivot mogle su da odaberu ili izgon iz kraljevine ili da budu osu\u0111ene na stra\u0161nu robiju na galijama.\u2019\u201c (Dobb Maurice, Studije o razvoju kapitalizma, Naprijed, Zagreb, 1961: 278, 279) Dob navodi da su postojali organizovani lovci na skitnice i u Francuskoj i u Holandiji.<\/address>\n<\/li>\n
  6. \n
    Videti: Ellen Meksins Wood, The Origin of Capitalism. A Longer View.<\/address>\n<\/li>\n<\/ol>\n

    Masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Nekada zemlji\u0161te nije bilo sredstvo za eksploataciju tu\u0111eg rada, ve\u0107 egzistencijalna osnova za one koji ga obra\u0111uju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-194466","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/194466","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=194466"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/194466\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=194466"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=194466"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=194466"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}