{"id":194238,"date":"2015-12-01T09:33:41","date_gmt":"2015-12-01T08:33:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=194238"},"modified":"2015-12-01T09:33:41","modified_gmt":"2015-12-01T08:33:41","slug":"ekstremizam-u-medijima-opasnost-po-demokratiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/12\/01\/ekstremizam-u-medijima-opasnost-po-demokratiju\/","title":{"rendered":"Ekstremizam u medijima – opasnost po demokratiju"},"content":{"rendered":"

\"NUNS_mediji\"U redakciji Republike odr\u017eana je 21. oktobra 2015. godine debata na temu \u201eEkstremizam u medijima – opasnost po demokratiju u Srbiji\u201d u okviru projekta \u201eEkstremizam u Srbiji\u201c koji je podr\u017ean od strane Fondacije za otvoreno dru\u0161tvo u Beogradu. U\u010desnici debate su bili dr Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu politi\u010dkih nauka, Vuka\u0161in Obradovi\u0107, predsednik Nezavisnog udru\u017eenja novinara Srbije, Teofil Pan\u010di\u0107, novinar lista Vreme, i Zlatoje Martinov, glavni i odgovorni urednik Republike, koji je na po\u010detku pozdravio u\u010desnike, goste i prisutne medije.<\/em><\/p>\n

Zlatoje Martinov:<\/strong> Okupili smo se danas da razgovaramo o pritiscima vlasti na medije, o neformalnom preuzimanju kontrole nad ve\u0107inom medija od strane re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a, o vi\u0161e manje o\u010diglednom gu\u0161enju javne re\u010di i svakog protivnog mi\u0161ljenja, o aroganciji premijera i najvi\u0161ih predstavnika vlasti prema novinarima na konferencijama za \u0161tampu, o strahu urednika i novinara da u svoje medije \u201epuste opozicione politi\u010dare ali i druge javne poslenike koji nisu po ukusu sada\u0161nje vlasti i premijera li\u010dno. Nestale su nekad popularne i rado gledane emisije kako na RTS-u, tako i na Studiju B, na B92 i drugim televizijama u kojima su se su\u010deljavala najrazli\u010ditija kriti\u010dka mi\u0161ljenja o slobodama i pravima gra\u0111ana, o ekonomskom i dru\u0161tvenom razvoju Srbije, o njezinoj unutra\u0161njoj i spoljnoj politici, itd… Neke televizije poput npr. Pinka postale su privatni servisi premijera Vu\u010di\u0107a kao nekada Mire Markovi\u0107, a o zlo\u00adglasnom listu Informer da i ne govorimo! Republika \u017eeli da to javno ka\u017ee i kriti\u010dki se osvrne na u\u017easno stanje medija u Srbiji danas.<\/p>\n

A kad sam ve\u0107 uzeo re\u010d izne\u0107u odmah i svoj stav. Ia\u00adko su pro\u0161le godine doneta tri medijska zakona (Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim medijskim servisima i Zakon o javnom informisanju) koji uop\u0161te nisu tako lo\u0161i, mi imamo sumrak medija i novinarstva u svakom smislu. \u0160ta nam to govori? Govori nam da postoji ogromna diskrepanca izmedju normativnog i stvarnog, izmedju relativno dobrih zakona i njegove implementacije. U praksi se dakle ne po\u0161tuju odredbe ovih zakona i to je vi\u0161e nego opasno.<\/p>\n

Po meni, centralna pitanja medija su pritisci koji se na medije vr\u0161e od strane vlasti, tajkuna, i drugih interesnih grupa. Ti pritisci rezultat su nekoliko klju\u010dnih faktora oli\u010denih u netransparentnosti medijskog vlasni\u0161tva, netransparentnosti finansiranja tj. ekonomskog uticaja na medije preko bud\u017eetskog finansiranja, potom tu su problemi zbog privatizacije medija i neiz\u00advestan status javnih servisa.<\/p>\n

\u010cesto se ne zna ko je pravi vlasnik medija, ko se krije iza imena nekih tobo\u017ee stranih kompanija, neretko su pravi vlasnici politi\u010dari ili njihovi prijatelji, problemati\u010dni kriminogeni \u201ebiznismeni\u201d. Dovoljno je na primer i da je neki politi\u010dar vlasnik najve\u0107e reklamne agencije, \u0161to je bio slu\u010daj, pa da neposlu\u0161nom mediju uskrati prostor za reklamu i na taj na\u010din dovede u opasnost njegovu finansijsku likvidnost, a samim tim i njegovu egzistenciju kao medija. Dakle neposredno ili posredno, glavnom uredniku ili vlasniku se ka\u017ee: ako nas ne bude\u0161 slu\u0161ao uskrati\u0107emo ti novac. I vlasnik medija ako nije povezan sa politi\u010darima i tajkunima, hteo ne hteo, priklanja se sili vlasti. Sli\u010dno je i kod bud\u017eetskog finansiranja jer se u Srbiji bud\u017eetsko fiansiranje shvata kao nekakav poklon vlasti, kao da je re\u017eim ekskluzivni vlasnik tih bud\u017eetskih para pa onda samovoljno odre\u0111uje \u0161ta \u0107e, da li \u0107e, i koliko \u0107e kome dati! Umesto da se jasno ka\u017ee da je bud\u017eetski novac, zapravo novac poreskih obveznika, koji ne pripada dr\u017eavi, osim dela potrebnog za odr\u017eavanje njenih vitalnih funkcija kao i za vanfiskalne ciljeve u makro\u00adekonomskoj pre svega monetarnoj politici. Finansiranje iz bud\u017eeta stoga ne mo\u017ee i ne sme biti u funkciji bilo kakvog pritiska dr\u017eave na finansirani medij. Kad bi se stvari tako posmatrale, a tako ih treba posmatrati, onda ne bismo imali dilemu oko finansiranja RTS-a kao javnog servisa. Ta\u010dnije ne bismo strepeli da \u0107e zbog bud\u017eetskog finansiranja javni servis postati dr\u017eavni glasnogovornik! A mi, na\u017ealost, dobijamo upravo to! I onda se \u010dudimo \u0161to imamo autocenzuru! Strah novinara i urednika od gubitka posla je veliki, i oni dvaput i triput mere svaku re\u010d pre nego \u0161to je puste u \u0161tampu ili u etar. To je naravno lo\u0161e, to je znak neslobode, za tako \u0161ta mo\u017eemo imati razumevanja ali ne i opravdanja. Moj li\u010dni stav je uvek bio borben i oli\u010den u onoj narodnoj poslovici: ko se pla\u0161i vrabaca neka ne seje \u017eito. Prevedeno, ko se pla\u0161i slobodne re\u010di, neka promeni profesiju i bavi se manje opasnim i manje stresnim poslom. Uzgred, imamo i fenomen tzv. \u201ebotova\u201d, ljudi koji su prinu\u0111eni (a neki to rade iz ube\u0111enja) da za ve\u0107u ili manju naknadu pi\u0161u \u010dlanke u medijima ili na dru\u0161tvenim mre\u017eama u korist vladaju\u0107e stranke i vladaju\u0107eg re\u017eima. Upoznao sam dva takva bota. Obojica deluju kao pristojni ljudi i uop\u0161te nisu ube\u0111eni u ono \u0161to pi\u0161u. Kada sam jednog od njih pitao za\u0161to \u010dini ne\u0161to \u0161to je protivno njegovim uverenjima, odgovorio mi je uz gorak osmeh: moram, nemam posao, imam porodicu, moram da pre\u017eivim. Duboko se ne sla\u017eem sa takvim stavom i nemam opravdanja za takve ljude. Uostalom i ja sam devedesetih ostajao bez posla, nije bilo lako, ali to je cena li\u010dnog integriteta i li\u010dnog dostojanstva. Zato treba pisati slobodno. Smatram da je autocenzura gora i pod\u00admuklija od klasi\u010dne cenzure koje naravno vi\u0161e nigde i nema. Ali ta nekada\u0161nja, kla\u00adsi\u010dna cenzura je bila uslovno re\u010deno po\u0161tenija: ka\u017ee ti cenzor ovo ne mo\u017ee, ovo mo\u017ee i ti kao urednik kao i tvoji \u010ditaoci na osnovu praznih stubaca i belina jasno vidite da je o dr\u017eavnoj cenzuri re\u010d. Kod autocenzure se ne vidi ni\u0161ta, \u010ditaoci, slu\u0161aoci i gledaoci, dakle primaoci informacije smataju informaciju ta\u010dnom i kompetentnom, premda mo\u017ee biti re\u010d o najodvratijoj medijskoj la\u017ei u slu\u017ebi dr\u017eavne politke. A toga danas ima najvi\u0161e u Srbiji. Tako nastaje tabloidizacija Srbije, nastaje velikim delom na strahu od posledica (gubitak posla, ga\u0161enje medija) ili na o\u010dekivanju nekog benefita za urednika (dobra sinekura, savetni\u010dko ili ambasadorsko mesto i sl.). Dakle, \u010dak i kad je vlast autokratska, diktatorska, ma kakva ona bila, novinari moraju biti novinari, moraju po\u0161tovati sebe kao li\u010dnosti i svoju profesiju. Jednom re\u010di moraju se boriti, a ne predavati. I tome treba danas razgovarati. Ali da ne du\u017eim, dajem re\u010d kolegama. Rade, mislim da bi ti mogao prvi. Izvoli.<\/p>\n

Rade Veljanovski:<\/strong> Hvala. Meni je drago da sam danas ovde i zbog svih vas i svih ljudi koje znam i zbog NUNS-a i zbog Republike. Ako bismo ostali kod teme stanja u medijima, to bi bila jedna bez\u00adobalna tema i dobro je \u0161to ste vi iz Republike nju kanalisali, fokusirali na ne\u0161to \u0161to je konkretno – ekstremizam u medijima, opasnost po demokratiju, to je dabome vrlo provokativna tema.<\/p>\n

Poku\u0161a\u0107u da se dr\u017eim ba\u0161 tog usmerenja koje ste vi odredili. Dakle, ako je ekstremizam i u nekakvom sociolo\u0161kom i politikolo\u0161kom smislu, nastojanje da neko u javnoj, medijskoj sferi plasira svoje stavove koji istovremeno poku\u0161avaju ne samo da ne uva\u017ee druga\u010dije mi\u0161ljenje, stavove, alternative, nego \u010dak da onemogu\u0107e da se takvi druga\u010diji stavovi, alternative, artikuli\u0161u u javnosti, onda smatram da mo\u017eemo u sada\u0161njoj medijskoj situaciji da detektujemo bar tri oblika ovoga ekstremizma o kome danas \u017eelimo da razgovaramo. Prvo, to bi bio politi\u010dki ekstremizam, zatim ekonomski, a tre\u0107i je sadr\u017einski ili kontekstualni.<\/p>\n

Politi\u010dki ekstremizam u medijima je u stvari institucionalan i tu postoji jedan paradoks – to nije institucionalizovano onako kako je nekada bilo u vreme socijalizma i u vreme devedesetih godina kada ste i u Ustavu i u zakonima imali stavke, svi se se\u0107amo, da ne smete da dovodite u pitanje tu jednu partiju, njenu politiku i da svi mediji na neki na\u010din moraju ure\u0111iva\u010dku koncepciju pre svega prema tome da koncipiraju. Vi ne mo\u017eete da dovodite u pitanje tekovine revolucije, samoupravni socijalizam, bratstvo i jedinstvo i td. To je tada bilo stvarno do kraja institucionalizovano jer je proizlazilo iz ustavno-pravnog sistema. Ne\u0161to sli\u010dno je postojalo i ‘90-ih, ali i tada ste znali ko je na vlasti, \u0161ta taj u svojim zakonima pi\u0161e; to su bili nedemokratski zakoni, oni su i te kako promovisali jednu vladaju\u0107u partiju iako ih je bilo preko 50 u tom periodu. Danas mi to nemamo na taj na\u010din institucionalizovano. U aktuelnim zakonima imamo duh nekakve demokratije, nekakvih standarda Evrope. Ali kada do\u0111ete do momenta kada to u praksi treba da vidite da li se to ostvaruje, onda shvatite da je to samo jedno deklarativno prista\u00adjanje na odre\u0111ene demokratske standarde razvijenog sveta, a da u praksi onima koji su nosioci vlasti ne pada na pamet da se pod tim standardima i pona\u0161aju. To je ono \u0161to je Zlatoje dobro primetio, taj nesklad izme\u0111u normativnog i realnog. Zato mi danas imamo Vu\u010di\u0107a u medijima vi\u0161e nego \u0161to smo nekada imali Tita u medijima, jer pazite Tito je ne\u00adkad u medi\u00adjima bio kada je imao me\u0111unarodne posete, kada je on negde putovao, kad su bili kongresi i plenumi itd. niste ga imali svaki dan u medijima. \u010cak ni Milo\u0161evi\u0107a ‘90-ih godina nije bilo u medijima toliko koliko danas imamo Vu\u010di\u0107a i nekoliko pored njega – Tomu Nikoli\u0107a, Da\u010di\u0107a, Vulina. Vi ne mo\u017eete da sebi objasnite za\u0161to ba\u0161 Vu\u010di\u0107 mora da lepi znak \u201eMercedesa\u201d na \u201eIkarbus\u201d-ov autobus u momentu kada se uspostavlja saradnja tih firmi. Uzalud vam iskustvo Evrope i d\u017eabe nam je dolazio Ja\u0161a Lange i svi oni koji su nam obja\u0161njavali kako mediji treba da se pona\u0161aju. Prekomernim medijskim prisustvom nosioca vlasti, smanjuje se prostor za sve druge, za one koji imaju ne\u0161to drugo i druga\u010dije da ka\u017eu. Oni se marginalizuju, oni se istiskuju iz medija. Kad smanjite prostor za druga\u010dije mi\u0161ljenje, za kriti\u010dko mi\u0161ljenje, druga\u010diju ideju, za alternativu, onda realno proizvodite situaciju koja mo\u017ee na neki haoti\u010dan, nedemokratski, nepredvi\u0111en na\u010din da bukne i opasno ugrozi demokratiju jer niste uspostavili tu ravnote\u017eu koja je nu\u017ena.<\/p>\n

U politi\u010dkom korpusu tog ekstremizma u medijima ponekad vidim i pona\u0161anje me\u0111unarodnih faktora koji \u017eele da odr\u017ee onu garnituru koja je trenutno na vlasti sve dok je ona kooperativna u nekakvim pregovorima i razgovorima, a da li \u0107e medijske slobode biti ugro\u017eene, to je kod me\u0111unarodnih faktora u drugom planu.<\/p>\n

Ekonomski aspekt ekstremizma u medijima, u uslovima krize deluje sam po sebi, ne treba mu ni\u0161ta, nikakva sprega ni sa \u010dim vi\u0161e jer nema para. Veliki broj medija opstaje zahvaljuju\u0107i vrlo malo pla\u0107enom ili nepla\u0107enom radu novinara. Da ne govorimo o tome koliko je slabo pla\u0107enim ili nepla\u0107enim novinarima te\u0161ko da se motivi\u0161u da se bave ozbiljnim temama. U takvoj situaciji se proizvodi jedan pogubni efekat \u2013 \u201enetalasanje\u201c kao uslov opstanka. To zna\u010di da nikoga ne dodiruje\u0161, da ne dovodi\u0161 u stavove vlade u pitanje, da nema\u0161 kriti\u010dki stav. Ko ho\u0107e da ima informativni servis i u njemu da ima nekih kriti\u010dkih tonova, onda se ve\u0107 suo\u010dava sa problemom sopstvenog opstanka kao medija.<\/p>\n

Uz to sve ide i vlasni\u010dka transformacija medija koja je neprincipijelno odlagana du\u017ee vreme u ovoj zemlji dok se neko sa nekim nije nagodio. To je svojevremeno Neboj\u0161a Popov nazvao \u201eburazerskom privatizacijom\u201c. Naime, ho\u0107u da idem u vlasni\u010dku transformaciju ali tek kad na\u0111em onog ko \u0107e da zastupa moje interese, koji \u0107e i dalje da mi bude lojalan. Kako se sve to odnosi na demokratiju? Pa stra\u0161no. Da po\u0111emo od javnog servisa. U evropskoj medijskoj politici javni servis je model medijske organizacije percipiran kao ugaoni kamen demokratije, ne samo medijskog sistema i javne sfere nego ukupne demokratije. Ali kako to primeniti u Srbiji kada na RTS-u vidite svakoga dana iste teme, iste ljude? A osnovne determinante javnog servisa moraju biti pluralizam medijskih sadr\u017eaja, nezavisnost i ure\u0111iva\u010dka autonomija uz finansiranje koje mora da bude tako\u0111e transparentno i nezavisno i kako bi to rekao teoreti\u010dar Erik Barent. Druga stvar koja se odnosi na javni servis jeste javna kontrola. \u0160ta to zna\u010di javna kontrola? Ne samo unutra\u0161nji nego i eksterni oblici kontrole tog javnog servisa treba da postoje \u2013 od strane civilnog dru\u0161tva, nevladinih organizacija, univerziteta… Ovaj na\u0161 zakon iz pro\u0161le godine nije prepoznao ni jedan od tih oblika. Imam potrebu da naglasim da jedan BBC ima godi\u0161nje 15 do 20 miliona neposrednih kontakata sa slu\u0161aocima i gledaocima, elektronskom po\u0161tom, mejlom, klasi\u010dnom po\u0161tom, telefonom, preko blogova, preko sajtova i plus javne rasprave u svim delovima Velike Britanije o programskim sadr\u017eajima. Ugledni stvaraoci sa radija i televizije u tome u\u010destvuju i naravno dobije se ogroman broj primedbi, predloga; Upravni odbor ima obavezu da sve to pogleda, saslu\u0161a, pro\u010dita i da ka\u017ee \u0161ta mo\u017ee, a \u0161ta ne mo\u017ee. A mi u Srbiji nemamo ni godi\u0161nje izve\u0161taje o radu javnog servisa koji mora da sadr\u017ei na\u010din ostvarivanja programske funkcije na osnovu zakona, a mora da sadr\u017ei i finansijske pokazatelje i tu ne sme da bude skriveno ni\u0161ta jer se finansira iz javnih prihoda, mora da se zna plata i portira i generalnog direktora.<\/p>\n

Ekstremizam u medijima je, rekao bih, \u010dak opasniji i od onog ekstremizma u obliku fizi\u010dkog nasilja jer zrelo dru\u0161tvo mo\u017ee da podrazumeva konsenzus, da se fizi\u010dko nasilje osu\u0111uje, da \u0107e u medijima na\u0107i na adekvatan tretman, a medijski ekstremizam koji je permanentan i kome se niko ne suprotstavlja, mo\u017ee u krajnjoj liniji da dovede i do ostalih oblika ekstremizma i da ih podr\u017ei i da se saglasi sa njima.<\/p>\n

\u0160ta \u010diniti dalje? Postoje neki pravci, tu je na prvom mestu regulacija i samoregulacija, tj. ono \u0161to se \u010dini zakonodavnom inicijativom i ono \u0161to se \u010dini samoregulacijom u okviru medijskih udru\u017eenja, dono\u0161enjem kodeksa, itd. Tako\u0111e tu je i tr\u017ei\u0161te. Tr\u017ei\u0161tu se ipak ne mo\u017ee sve prepustiti ali mi moramo da budemo svesni da mi sada tr\u017ei\u0161te imamo. Bilo bi dobro da je ono bolje nego \u0161to jeste, ono \u0107e verovatno da smanji jedan broj medija. Bilo bi dobro, ako mo\u017eemo da se potrudimo, da oni mediji \u0161to ostanu, budu samo oni koji zaslu\u017euju da ostanu. Dobro je \u0161to se u medijskim zakonima ipak podr\u017eava ono \u0161to je javni interes i da se \u010dak i na neki na\u010din to i finansijski podsti\u010de. U kolopetu tih nekakvih \u017eelja i nastojanja mo\u017eda \u0107emo iza\u0107i iz ove situacije, ali bojim se da \u0107e to biti proces koji \u0107e dugo trajati.<\/p>\n

Zlatoje Martinov:<\/strong> Hvala Rade. Ti bi Vuka\u0161ine mogao ne\u0161to vi\u0161e o medijskim zakonima donesenim protekle godine.<\/p>\n

Vuka\u0161in Obradovi\u0107:<\/strong> Ja sam i mislio da po\u010dnem upravo od ovih zakona koji su doneti u avgustu 2014. godine i sa kojima je medijska zajednica uz manje ili ve\u0107e zamerke je bila zadovoljna. Ti zakoni su mogli biti bolji ali su\u0161tinski su odra\u017eavali ono \u0161to su predstavnici medijskih udru\u017eenja i asocijacija zahtevali od vlasti.<\/p>\n

Sad dolazimo do onog klju\u010dnog pitanja, a koje su postavili i Rade i Zlatoje – za\u0161to se dono\u0161enjem tih zakona nije promenilo ne\u0161to na bolje, ve\u0107 stvari postaju \u010dini mi se svakim danom sve gore u medijskoj sferi i ja bih tu, ako mi dozvolite, morao da se vratim malo u pro\u0161lost i da poku\u0161am da ovo pitanje smestim u neki \u0161iri kontekst. Ja sam naime duboko ube\u0111en da je, da ne ka\u017eem propast, ali sudbina novinarstva u Srbiji, dobrim delom odre\u0111ena onog trenutka, tj. 6. ili 7. oktobra 2000., kada je Beba Popovi\u0107 oti\u0161ao u \u201ePink\u201d. U ovom trenutku ne spominjem ni Bebu ni \u201ePink\u201d kao isklju\u010dive krivce, ve\u0107 dao egzemplar jednog odnosa prema medijima koji postoji ve\u0107 dugo vremena u Srbiji i ja se ne bih vra\u0107ao na Milo\u0161evi\u0107ev period, ja bih govorio o ovih 15 godina. Mi smo imali i tzv. demokratsku revoluciju 2000-te godine i ono \u0161to se desilo na medijskoj sceni zapravo je bila raspodela medija kao partijskog plena. Nakon toga bez obzira na sve razgovore kojima sam li\u010dno prisustvovao, kao i ve\u0107ina vas, sa onda\u0161njim liderima DOS-a o budu\u0107\u00adnosti medijskog prostora, desilo se upravo suprotno od svega \u0161to smo se dogovarali. Umesto posmatranja medija i stavljanja medija u kontekst demokratskog procesa u Srbiji, gotovo sve politi\u010dke elite od 2000-te godine do danas su medije isklju\u010divo posmatrali kao sredstva da se do\u0111e i da se opstane na vlasti. Na taj na\u010din mediji nikada nisu tretirani od politi\u010dkih elita kao deo demokratskog sistema, kao \u010detvrti stub demokratije, kao \u201evo\u010d dog\u201d kako se to ka\u017ee, ve\u0107 jednostavno kao pomagalo u vr\u0161enju vlasti.<\/p>\n

\u010cini mi se duboko gre\u0161imo kada svu krivicu za sada\u0161nje stanje u medijima svaljujemo na Aleksandra Vu\u010di\u0107a i sada\u0161nji re\u017eim. Mi moramo da se suo\u010dimo sa jednom \u010dinjenicom, a to je da je Vu\u010di\u0107 nasledio jedan sistem ve\u0107 uveliko razra\u0111en, on ga je unapredio i doveo do perfekcije. Taj sistem je Rade vrlo dobro opisao i u samoj temi je on naslovljen kao ekstremizam razdvojen na politi\u010dki, ekonomski i sadr\u017einski, s tim \u0161to ja mislim i ube\u0111en sam da je ovaj ekstremizam ovako definisan vrlo opasan jer on nije incidentan. Radi se o institucionalizaciji ekstremizma, dakle imate jedan sistem koji je tako postavljen da generi\u0161e ekstremizam kao na\u010delo funkcionisanja medijskog sistema.<\/p>\n

Za\u0161to je ovo va\u017eno? Va\u017eno je zbog toga \u0161to kada govorimo o medijskim zakonima moramo da budemo svesni da bez politi\u010dke kulture koja \u0107e uva\u017eavati medije kao neophodan deo procesa demokratizacije u Srbiji, ni jedan zakon nama ovde ne mo\u017ee da pomogne. Vra\u0107am se na po\u010detnu tezu – mislim da u Srbiji u ovom trenutku ne postoji politi\u010dki kapacitet, demokratski kapacitet vlasti koji bi shvatio medije na na\u010din na koji oni postoje u demokratski razvijenim dru\u0161tvima i tu je na\u0161 osnovni problem. Mo\u017eda \u0107u oti\u0107i i pre\u0161iroko ali moram da napomenem za mene jednu vrlo va\u017enu re\u010denicu koju je izgovorio jedan od na\u0161ih istra\u00ad\u017eiva\u010da javnog mnenja koji je rekao da mu Vu\u010di\u0107 tra\u017ei istra\u017eivanje javnog mnenja sa profilisanjem ciljne grupe koja podrazumeva ni\u017ee obrazovanje, starije ljude od 55 godine i da nisu Beogra\u0111ani!<\/p>\n

To je ono \u0161to zapravo izra\u017eava na\u0161u politi\u010dku realnost, a ta politi\u010dka realnost se u medijskoj sferi odra\u017eava tako da imamo jedan korups medija koji se upravo obra\u0107aju toj politi\u010dkoj grupaciji koja izgleda u Srbiji i dalje odlu\u010duje izbore. Zbog toga imamo institucionalni ekstremizam na Pinku, Informeru, Studiu B i nekim drugim medijima, jer se oni obra\u0107aju onoj dru\u0161tvenoj grupaciji koja zapravo \u010dini ve\u0107inu u Srbiji i koja odlu\u010duje izbore. Sve dok postoji takva politi\u010dka svest i sve dok je ona dominantna u samom demokratskom \u017eivotu i ambijentu Srbije, mi te\u0161ko da mo\u017eemo da govorimo da postoje slobodni mediji. Preveliki broj medija nije slu\u010dajan, nekome je o\u010dito bilo potrebno da postoji 1400 registrovanih javnih glasila. Za\u0161to? Zato \u0161to u jednom takvom okru\u017eenju kada imate ogroman broj glasila i neregulisano medijsko tr\u017ei\u0161te, dovodite te medije u ekonomski problem, pa oni zavise od dr\u017eavne pomo\u0107i i onog \u0161to nije regulisano, a to su podzemni tokovi novca za finansiranje podobnih medija okoli\u0161nim putem. Generalni problem srpskog dru\u0161tva je to da ne postoji ni institucionalizovan niti dru\u0161tveno relevantan stav da nam je kriti\u010dka javnost nu\u017ean element za razvoj demokratskog dru\u0161tva. To je \u010dini mi se osnov i to je izvori\u0161te svih na\u0161ih problema, ne samo u novinarstvu nego i u drugim sferama. Mi smo govorili o autocenzuri u medijima, to je jedna od velikih tema. A do\u0161li smo u situaciju da knjigu Slavi\u0161e Leki\u0107a o ranim radovima Aleksandra Vu\u010di\u0107a odbiju da prodaju svi veliki izdava\u010di ili da Kokan Mladenovi\u0107 ne mo\u017ee da re\u017eira predstavu \u201eKo\u0161tana\u201d zbog toga \u0161to je izjavio ne\u0161to \u0161to se Vu\u010di\u010du ne dopada. Dakle, postajemo svesni da autocenzura nije ekskluzivitet medijske scene, autocenzura je stanje duha koje se pro\u0161irilo u Srbiji na mnoge oblasti i to je ono \u0161to je krajnje zabrinjavaju\u0107e. Situacija je vrlo komplikovana, bez nekih promena i u medijskom ali pre svega rekao bih u dru\u0161tvenom sistemu vrednosti, ne vidim pravi izlaz iz ovog stanja.<\/p>\n

Zlatoje Martinov:<\/strong> Sada bih re\u010d dao Teofilu.<\/p>\n

Teofil Pan\u010di\u0107:<\/strong> Krenuo bih od nekih stvari koje sam ovde \u010duo. Ti si Zlatoje malopre rekao da nije va\u017eno kakva je vlast, va\u017eno je kakvi su novinari. Ja se duboko ne sla\u017eem sa tim! Nemogu\u0107e je govoriti o bilo \u010demu verovatno i o proizvodnji kugli\u010dnih le\u017eajeva, a kamoli o ne\u010demu toliko pro\u017eetom dru\u0161tvenim kontekstom kao \u0161to su mediji, kao \u0161to je novinarstvo, van konteksta dru\u0161tva u kojem se \u017eivi. Zamislite kada bi se reklo – nije bitno da li radite u Hitlerovoj Nema\u010dkoj ili u demokratskoj Nema\u010dkoj, namerno sam uzeo ekstreman primer, to su dve potpuno razli\u010dite dru\u0161tvene situacije i potpuno razli\u010dite situacije za svakog \u010doveka, za njegovu egzistenciju, kamoli za novinara, nekoga ko se javno izla\u017ee time \u0161to \u0107e neku informaciju, mi\u0161ljenje, stav, podeliti sa ljudima i mo\u017eda u tome biti brutalno spre\u010den. To vredi i za na\u0161 kontekst. Nije svejedno kakvo je dru\u0161tvo u kojem \u017eivimo, kakva je vlast, ko vlada, na koji na\u010din vlada, koji su principi, koje su biografije koje stoje iza ljudi koji upravljaju dru\u0161tvom i to bitno odre\u0111uje i kontekst u kojem svi mi radimo.<\/p>\n

Svi mi, bar koje ja poznajem, a poznajem skoro sve u ovoj sali, pro\u0161li smo i vremena Milo\u0161evi\u0107a, pro\u0161li smo i tu \u201edosovsku dekadu\u201d, tako zovem petooktobarsko republiku od 2000-2012. godine, prolazimo i ovo sada. Razume se ljudi od integri\u00adteta \u0107e uvek mo\u0107i da se izbore za sebe, ali nemojte imati iluzija. U svakoj profesiji pa ne vidim za\u0161to bi u novinarskoj bilo druga\u010dije, ti ljudi su realno ipak u manjini. Onaj srednji sloj \u2013 oni koji naprosto obavljaju svoj posao, koji nisu ni heroji, a nisu ni hulje, kada im date bolje i normalnije uslove i normalniji dru\u0161tveni kontekst, oni \u0107e se normalnije, tako da ka\u017eem, u svojoj profesiji pona\u0161ati. Kada ih vlast pritegne, mo\u017eda \u0107e gledati da se ba\u0161 ne brukaju, ali bogami ne\u0107e ni mnogo da talasaju i da iskora\u010duju izvan nekog okvira koji im je postavljen. Zato je taj okvir toliko va\u017ean. Mi smo za vreme Milo\u0161evi\u0107a imali jednu vrstu izazova, nosili smo se sa tim izazovima kako smo znali i umeli, ali imali smo i taj kontekst neke vrste alternative, da smo mogli da opstanemo u nekom paralelnom medijskom kosmosu, i koliko-toliko finansijski i egzistencijalno nekako smo gurali. Sada toga vi\u0161e nema.<\/p>\n

Dakle mi smo sad u situaciji u kojoj ova vlast diktira gotovo sva pravila i neposredno smo izlo\u017eeni volji re\u017eima. Osim naravno onih izuzetno niskotira\u017enih \u0161tampanih medija u sto odsto privatnom vlasni\u0161tvu, pa vlast ne mo\u017ee da im direktno ne\u0161to zabrani. Nave\u0161\u0107u vam jedan elementaran primer \u0161ta to zna\u010di – dakle, jedna od paradigmi ko god \u0161ta mislio o toj autorki. Paradigma sada\u0161nje medijske situacije je famozni \u201eUtisak nedelje\u201d i njegovo ukidanje. U nekoj drugoj situaciji mo\u017eda bi se reklo: pa dobro, \u017eena dobila otkaz na jednoj televiziji, oti\u0107i \u0107e na drugu televiziju pa \u0107e da radi tu ili neku sli\u010dnu emisiju. Ali ona jednostavno vi\u0161e nema gde da radi tu emisiju, nemojte da se zavaravamo. Jednostavno alternative su do te mere su\u017eene, do te mere sabijene u \u0107o\u0161ak i mi sad mo\u017eemo da laskamo sebi, da dokazujemo svoju nadstrana\u010dnost i nezavisnost time \u0161to \u0107emo mantrati kao \u0161to mnogi mantraju ve\u0107 15 godina, da je svejedno ko je na vlasti. Ali mi dobro znamo politi\u010dki profil i biografije ljudi koji danas \u010dine vlast u ovoj zemlji, mi dobro znamo odakle su oni do\u0161li. Ka\u017ee malopre Vuka\u0161in: \u201eVu\u010di\u0107 je nasledio ne\u0161to!\u201c Ma Vuka\u0161ine, \u0161ta je Vu\u010di\u0107 nasledio? Nije Vu\u010di\u0107 ni\u0161ta nasledio, Vu\u010di\u0107 je pret\u00adhodio. Pa nije Vu\u010di\u0107 ju\u010de ro\u00ad\u0111en, nema Vu\u010di\u0107 20 godina i nije on pao sa Marsa i pos\u00adtao predsednik Vlade Srbije. Pre \u0110in\u0111i\u0107a, Ko\u0161tunice, Tadi\u0107a i ostalih, Aleksandar Vu\u010di\u0107 je bio \u0160e\u0161eljev juno\u0161a, bio je 1999-te, ministar informisanja u Vladi Republike Srbije. Ovo u \u010demu mi \u017eivimo nije Vu\u010di\u0107 nasledio, ovo je Vu\u010di\u0107 kreirao sa njegovima. To su ljudi \u010dija je politi\u010dka biografija do te mere obele\u017eena autoritarizmom, \u0161ovinizmom, nacionalizmom, da ne ka\u017eem fa\u0161izmom, da zaista ne razumem \u0161ta su o\u010dekivali ljudi koji su govorili, a me\u0111u njima su bili mnogi istaknuti novinari – nema veze, bili ovi ili oni na vlasti, bio je DS, pa bio DSS, sutra \u0107e da do\u0111e SNS, ne mogu oni da budu gori, medijima \u0107e da bude isto, mi \u0107emo da se borimo za sebe. Pa vidim kako se borite za sebe, vidim na \u0161ta se svela medijska scena, elektronski mediji su prakti\u010dno likvidirani. A privatne televizije? Da li vi gledate i\u0161ta dostojno \u010doveka na ijednoj televiziji u privatnom vlasni\u0161tvu? Zar nismo imali mantru, zar nisu sva novinarska udru\u017eenja govorila kako je re\u0161enje u privatizaciji – sve da bude privatno, privatni vlasnik je \u010darobni \u0161tapi\u0107?<\/p>\n

Iz publike:<\/strong> Nismo.<\/p>\n

Pa bogami jesmo. Osim javnog servisa republi\u010dkog i pokrajinskog treba sve da bude u privatnom vlasni\u0161tvu. Mi sada imamo masovni pomor lokalnih radio i tv stanica po Srbiji, to sve prelazi u vlasni\u0161tvo vrlo sumnjivih likova, ili se direktno likvidira. U\u0111em na sajt BBC-ja, BBC je javni servis jedne ultra-mega kapitalisti\u010dke zemlje koja se zove Velika Britanija. Vidim da nema zna\u010dajnijeg naseljenog mesta u Velikoj Britaniji koji nema svoj lokalni radio, koji je pod kapom BBC-ja. Radio Frans, ista stvar, sve lokalne stanice funkcioni\u0161u kao neka vrsta javnog servisa, nisu u vlasni\u0161tvu lokalnih samouprava, ali su u vlasni\u0161tvu javnog servisa. Mi smo likvidirali ili je u toku likvidacija svega toga osim one dve zgrade, jedne u Beogradu, jedne u Novom Sadu i sad se \u010dudimo kako ti neki lo\u0161i sumnjivi likovi dolaze pa to kupuju za ra\u010dun aktuelne vlasti. Dakle to je ishod te mantre da \u0107emo pukom privatizacijom sve da re\u0161imo.<\/p>\n

Nedeljnik Vreme su 1990. godine osnovali ljudi koji su znali \u0161ta i za\u0161to rade i \u0161ta ho\u0107e. To nije bilo dr\u017eavni medij koji je ogla\u0161en na nekoj licitaciji pa da do\u0111e neki tajkun da iske\u0161ira ne\u0161to i da ga kupi. To su dve potpuno razli\u010dite situacije i prosto formalna njihova istovetnost ne treba da nas zavara. Ono \u010demu mi sada prisustvujemo jeste karikatura toga \u0161to su radili ljudi koji su osnivali to ne\u0161to malo nezavisnih medija \u0161to je pre\u017eivelo ‘90-te godine. Tu su bili i Na\u0161a borba, Danas, Republika … Vidimo \u0161ta se desilo sa \u201eB 92”, ne\u0107u ni da ga spominjem.<\/p>\n

Mi \u0107emo imati jo\u0161 mnogo problema sa ovim \u0161to su mnogi od nas aktivno ili pasivno omogu\u0107ili da se desi jer smo kao medijski ljudi vidljivi i odgovorniji od prose\u010dnog gra\u0111anina za ono na \u0161ta nam li\u010di na\u0161e dru\u0161tvo. Mi smo omogu\u0107ili najgorima me\u0111u nama, ne da do\u0111u, nego ponavljam, da se vrate na vlast i nemojte da mislite da \u0107e ovo skoro da prestane. Ne\u0107e. Ovo \u0107e da traje jako dugo i bi\u0107e sve gore.<\/p>\n

DISKUSIJA<\/p>\n

Dragan Janji\u0107:<\/strong> Hteo sam da ka\u017eem da kada govorimo o medijskom ekstremizmu, izvori\u0161te svega je u stvari potpuno zamiranje javnog dru\u0161tvenog dijaloga. Ne mogu mediji i\u0107i ispred, nisu mediji ti koji sami po sebi kreiraju javni dru\u0161tveni dijalog. To treba da kreiraju neke druge snage. Mi smo imali mnogo gore medijske zakone za vreme Milo\u0161evi\u0107a, a opet mnogo bolje medije, imali smo medije koji su pru\u017eali otpor, imali smo podr\u0161ku tim medijima u raznim dru\u0161tvenim slojevima, imali smo neku snagu, imali smo dijalog i mogli smo da name\u0107emo teme. Mi sad to ne mo\u017eemo, to se promenilo. To je po\u010delo da se menja 2001. godine, se\u0107am se nekih sastanaka kada smo im govorili: ljudi, pustite te tabloide i to \u0161ta oni pi\u0161u, hajde da stvorimo uslove da se glavni mediji upristoje, da ne\u0161to od njih napravimo. Ali njih je samo zanimalo kako \u0107e da ugu\u0161e one tabloide koji im se ne svi\u0111aju i kako \u0107e da razviju tabloide koji su im laojalni. I to je tako pro\u0161lo.<\/p>\n

Zlatoje Martinov:<\/strong> Govori\u0161 o ljudima na vlasti iz tog vremena?<\/p>\n

Dragan Janji\u0107:<\/strong> Da, da, naravno govorim o tada\u0161njem DS, DSS i ostalim strankama na vlasti. Onaj duh slobode \u0161to su nezavisni mediji stekli tokom vremena borbe ‘90-ih, nije bilo tako lako uni\u0161titi odmah, taj duh je izvesno vreme trajao, ali je je sada potpuno na izdisaju i to je katastrofa. To je zato \u0161to ne postoje nikakvi uslovi za javni dru\u0161tveni dijalog. Ne mogu re\u0107i da nemamo opoziciju, nego prosto nema organizovane dru\u0161tvene snage koja bi mogla da izrodi ne\u0161to novo, umesto toga imamo samo kampanje. Nema ozbiljnog dru\u0161tvenog dijaloga. Propustili smo i propu\u0161tamo da kroz medijske sadr\u017eaje govorimo o va\u017enim dru\u0161tvenim temama. One se sada ne otvaraju i to je bogomdano za \u0161irenje upravo medijskog ekstremizma. Mi nismo tabloidizirali ne samo medije nego smo tabloidizirali celo dru\u0161tvo i to se sada jako te\u0161ko menja. Menja\u0107e se ne samo pod nekim pritiskom, nego pod nekim velikim lomovima, jer ovo ne\u0107e mo\u0107i ovako ve\u010dno da traje. \u0160ta je re\u0161enje? Re\u0161enje je da svako nastavi da radi svoj posao onoliko koliko mo\u017ee, re\u0161enje je da se primenjuju ovi zakoni, koji, sla\u017eem se, nisu toliko lo\u0161i i koje treba popravljati. Ne\u0107e biti re\u0161enje ako mi sada sve pretvorimo u pitanje da li je dobro \u0161to je privatizovano ili nije. Tvrdim da to nema veze, i u vreme ‘90-ih dru\u0161tveno najodgovorniji su bili privatni mediji, da po\u010dnem od agencije \u010diji sam suosniva\u010d, mi smo bili dru\u0161tveno najodgovorniji, pa B92, Na\u0161a borba, Republika, pa Danas, to je sve bilo privatno, oni bili dru\u0161tveno najodgovorniji, oni su nametali javni dijalog o temama a ne vodili kampanje.<\/p>\n

Olivija Rusovac:<\/strong> Stvar je u tome \u0161to je u me\u0111uvremenu stra\u0161no opao kulturni nivo, razoreno je i ono \u0161to smo imali makar kao fasadnu dr\u017eavu, a sad nema ni te fasade, a nema ni kulture. Kada ovde danas govorimo, mi zapravo govorimo posredno o tome da nema institucija na koje bi se moglo osloniti. Sve je postalo difuzno, nema novinarskog sindikata, NUNS se slabi se na razni na\u010dine. Onda, batine su stra\u0161no prisutne, nema dana da ne dobijem izve\u0161taj da je pretu\u010den taj i taj novinar. Vlada atmosfera nasilja, antikulture i antidr\u017eave. Nije samo Milo\u0161evi\u0107 ru\u0161io dr\u017eavu. Do\u0161li su posle Milo\u0161evi\u0107a ljudi koji nisu znali \u0161ta je dr\u017eava, jedini koji su to znali su Neboj\u0161a Popov i pokojni Sr\u0111a Popovi\u0107. Posle dvehiljadite, nova tzv. demokratska vlast, nije umela da dr\u017ei javni dijalog, da otvara krucijalne dru\u0161tvene teme. Pa molim vas, za\u0161to nismo dobili Ustav, Zoran \u0110in\u0111i\u0107 i ta vlast je bila protiv Ustava, a kad su hteli Ustav, ve\u0107 je bilo kasno. Godine 2006. godine sve je po\u010delo da se rasta\u010de i umire. Mi\u0161a Stanisavljevi\u0107, veliki pesnik i saradnik Republike imao je izraz za to dru\u0161tveno mrtvilo. On je to nazvao elan mortal. Danas se taj elan mortal o\u017eivljava preko Vu\u010di\u010deve vlasti, njemu se daje no\u00adva snaga da jo\u0161 mrtviji budemo. Nezavisne institucije tu uklju\u010dujem i Sa\u0161u Jankovi\u0107a i \u0160abi\u0107a i kriti\u010dku srpsku javnost i sindikate i NUNS i univerzitet, sve to mora da se sastane i da ka\u017ee da se ovako vi\u0161e ne mo\u017ee. Ne vidim druga\u010dije re\u0161enje nego da se mi koji smo preostali od tih nezavisnih medija, od tih nezavisnih intelektualaca, javno i hrabro oglasimo. Neka ovo danas kroz Republiku bude po\u010de\u00adtak da se jedna \u0161iroka kriti\u010dka misao uspostavi.<\/p>\n

Dragan Stojkovi\u0107:<\/strong> Ekstremno je op\u0161te stanje statusa medija u dru\u0161tvu a pojavni oblici nasilja i primitivizma su samo posledica. Pre svega je to posledica verovanja da \u0107e tr\u017ei\u0161te sve regulisati i u ovoj oblasti. Upravo je tr\u017ei\u0161te, borba za ve\u0107e tira\u017ee i opstanak, proizvela senzacionalizam i povla\u0111ivanje ne samo najni\u017eim strastima \u010ditalaca, nego i potrebama politi\u010dkih partija. Da tr\u017ei\u0161te ne sme da odre\u0111uje sadr\u017eaj najpre se odnosi na medije javnog servisa. Prvenstveni zadatak i obaveza javnog servisa je da izve\u0161tava poreske obveznike kako se tro\u0161e njihove pare – na svim nivoima, do lokalne zajednice. Da bi se javni servis za\u0161titio od ekstremizma zloupotrebe i manipulacije on mora pre svega biti nezavisan. To je vrsta nezavisnosti koju treba da ima nezavisno sudstvo, ili koju ima ombudsman. Jedinstveni nacionalni javni informativni sistem treba da obuhvati i lokalne medije, i oni mo\u00adraju da budu za\u0161ti\u0107eni od politi\u010dke volje lokalnih mo\u0107nika. To treba da bude nezavisna demokratska institucija odgovorna samo Narodnoj skup\u0161tini. Kada sam 1999. osnovao privatne lokalne novine \u201eHronika za Zemun\u201d nisam to uradio da bih pravio biznis. Posle oktobarskih promena bio sam spreman da se te moje privatne novine nacionalizuju, u formi me\u0161ovitog vlasni\u0161tva op\u0161tine i gra\u0111ana, ali se tada\u0161nji DOS opredelio za stari koncept nasle\u0111en o radikala. I danas imate u mnogim, pogotovo bo\u00adgatijim op\u0161tinama, takozvane \u201einfor\u00admatore\u201d koji ne podle\u017eu oba\u00advezi privatizacije, a koji slu\u017ee za promociju i propagandu vladaju\u0107e partije. Dele se besplatno, u tira\u017eima od vi\u0161e desetina hiljada primeraka. Sve iz op\u0161tinskog bud\u017eeta, a za sednice op\u0161tinske skup\u0161tine, stavke bud\u017eeta i rad op\u0161tinskih organa u njima ima najmanje prostora.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ekstremizam u medijima je opasniji i od ekstremizma u obliku fizi\u010dkog nasilja jer zrelo dru\u0161tvo mo\u017ee da podrazumeva konsenzus da se fizi\u010dko nasilje osu\u0111uje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-194238","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/194238","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=194238"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/194238\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=194238"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=194238"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=194238"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}