{"id":193267,"date":"2015-11-18T08:15:44","date_gmt":"2015-11-18T07:15:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=193267"},"modified":"2015-11-18T08:15:44","modified_gmt":"2015-11-18T07:15:44","slug":"himere-nad-nasim-glavama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/11\/18\/himere-nad-nasim-glavama\/","title":{"rendered":"Himere nad na\u0161im glavama"},"content":{"rendered":"

\"mediji_kapitalizam\"Pi\u0161e: Marko Mileti\u0107\u00a0\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

\u200b\u200bSmanjivanje medijskog pluralizma i koncetracija medijskog vlasni\u0161tva posledice su delovanja tr\u017ei\u0161nih odnosa u medijskom sektoru. Dok negativne posledice tih procesa ose\u0107aju kako radnici u medijima tako i gra\u0111ani, proklamovani javni interes u medijima nije mogu\u0107e ostvariti preko principa \u201cprivatizacija ili ga\u0161enje\u201d kojeg se vlada Srbije dr\u017ei.<\/p>\n

Velika afera \u201eSrbijo, izvini\u201c protutnjala je medijskim nebom Srbije. Neki od najve\u0107ih privatnih \u0161tampanih i elektronskih medija postali su arena za obra\u010dun svojih vlasnika \u2013 srpskih medijskih magnata. Time su dnevne novine i televizije, sa sumnjivom i netransparentnom vlasni\u010dkom strukturom, pretvorene u prostor za demostraciju sile vlasnika i njima bliskih ljudi.<\/p>\n

Iako je jasno da se u ovom skandalu pre svega radi o privatnom interesu tajkuna te da malo \u010dega tu ima od javnog interesa, ni politi\u010dari nisu propustili priliku da uzmu u\u010de\u0161\u0107e. Politi\u010dari su uvu\u010deni time \u0161to su njihove pozicije bliske polo\u017eajima ekonomskih mo\u0107nika, a \u010desto od njih i zavise. Tako se i upravo u zavisnosti od tog polo\u017eaja politi\u010dari nekada ose\u0107aju kao \u017ertve medija, dok su nekad za\u0161titnici medija.<\/p>\n

U \u010ditavoj buci se mo\u017eda najbolje sna\u0161ao ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji se obratio javnim pismom u kome izme\u0111u ostalog upozorava medije da \u0107e mo\u0107i da \u201epostoje i kupuju druge medije\u201c samo po zakonu. Zatim je upitao i novinare \u201eda li je ova vlada ta koja je ne\u0161to radila i uradila za medijski prostor u Srbiji\u201c.<\/p>\n

Predstavnici vlade Srbije su se potrudili kako bi omogu\u0107ili po\u0161tene tr\u017ei\u0161ne odnose na medijskoj sceni, te kona\u010dno stvorili uslove za medijske slobode i raznovrsnost ponude. Ipak, ovo deklarativno zalaganje za jednake \u0161anse zapravo zna\u010di regulisanje sektora na na\u010din koji odgovara isklju\u010divo predstavnicima krupnog kapitala. Ovakvim delovanjem vlada radi direktno protiv medijskog pluralizma, koji ina\u010de isti\u010de kao jedan od osnovnih postulata dr\u017eavne medijske strategije.<\/p>\n

Pluralizam i javni interes<\/strong><\/p>\n

Zakon o javnom informisanju i medijima, koji je donela upravo ova vlada, medijski pluralizam vidi kao nu\u017enu pretpostavku za ostvarivanje javnog interesa u medijima. Odnosno, kako bi gra\u0111ani mogli \u201eda formiraju sopstveno mi\u0161ljenje o pojavama, doga\u0111ajima i li\u010dnostima\u201c, potrebno je obezbediti \u201eraznovrsnost izvora informisanja i medijskih sadr\u017eaja\u201c. Kako bi za\u0161titila tako definisani pluralizam, vlast se obavezala jedino na spre\u010davanje monopola u medijskom vlasni\u0161tvu. Me\u0111utim, zakonom se istovremeno ignori\u0161u ili pak podsti\u010du tr\u017ei\u0161ni odnosi koji jednako kao i monopoli vode gubljenju raznovrsnosti.<\/p>\n

Sama \u010dinjenica da je zakonom dozvoljeno isklju\u010divo privatno vlasni\u0161tvo u medijima, te da se javni mediji (izuzev javnih servisa RTS i RTV) moraju privatizovati ili ugasiti, govori dovoljno o tome da se vlada me\u0161a u tr\u017ei\u0161te, i to isklju\u010divo u interesu privatnika. Gotovo je nemogu\u0107e imati pluralizam, odnosno razli\u010dite izvore informacija i medijskih sadr\u017eaja, ukoliko je vlasni\u010dka struktura nad medijima homogena, mahom privatna.<\/p>\n

Problem je u mogu\u0107nosti uticanja na rad medija. Negativan uticaj politi\u010dara, dr\u017eava je odlu\u010dila da umanji time \u0161to \u0107e se povu\u0107i iz vlasni\u010dke strukture medija. Me\u0111utim, i privatni mediji su podlo\u017eni uticajima i upodobljavanju svog sadr\u017eaja u skladu s razli\u010ditim interesima. Oni primarno zavise od ogla\u0161iva\u010da, odnosno ljudi i kompanija s najvi\u0161e novca, te svoje sadr\u017eaje moraju uskla\u0111ivati upravo prema njima, a ne prema publici. Tako potpuno privatno vlasni\u0161tvo u medijima ne garantuje ni medijsku nezavisnost ni medijski pluralizam.<\/p>\n

Oligopolizacija kao posledica privatizacije<\/strong><\/p>\n

U poslednjem ciklusu privatizacije, trideset pet medija koji su bili u vlasni\u0161tvu dr\u017eave ili lokalnih samouprava dobilo je nove vlasnike, petnaest medija nije na\u0161lo kupca, kao ni dvadeset tri medija koji nisu ni stavljeni na prodaju. Mediji koji do kraja oktobra nisu privatizovani trebalo bi, prema zakonu, da budu uga\u0161eni. Posledice toga oseti\u0107e pre svega radnici tih medija i lokalna publika, a usledi\u0107e i dalje uru\u0161avanje javne medijske infrastrukture.<\/p>\n

Me\u0111u poslednjim akvizicijama vidljive su i one tendencije koje u potpunosti oslikavaju globalne trendove koncentracije vlasni\u0161tva i integracije razli\u010ditih formi medija. Tako je beogradski Studio B kupila firma Maksim medija, koja u svom posedu ve\u0107 ima lokalne i nacionalne radio stanice. Kopernikus cable networks postao je vlasnik nekoliko lokalnih medija, izvesni Radojica Milosavljevi\u0107 kupio je \u010dak sedam lokalnih medija, dok je portal Srbija danas kupio televiziju Apolo iz Novog Sada.<\/p>\n

\u010cvrsto dr\u017eanje za princip privatizacija ili ga\u0161enje u punom svetlu je demonstrirano odlukom o ga\u0161enju novinske agencije Tanjug. S prestankom rada ove agencije medijska scena je izgubila jedan od glavnih izvora informacija, \u0161to \u0107e se svakako odraziti i na pluralizam. Smanji\u0107e se raznovrsnost informacija koje mediji prenose, bi\u0107e ih manje, bi\u0107e kra\u0107e, i \u010desto ne\u0107e biti kontekstualizovane.<\/p>\n

Za medije koji nisu na\u0161li nove kupce ostaje, dodu\u0161e, i opcija preno\u0161enja akcija na radnike. Me\u0111utim, te\u0161ko je verovati da bi ti mediji mogli da doprinesu sadr\u017eajnom pluralizmu. Kao i drugi mediji na tr\u017ei\u0161tu, i oni bi zavisili od ogla\u0161iva\u010da, \u0161to podrazumeva nu\u017enost prilago\u0111avanja sadr\u017eaja komercijalnim formama koje omogu\u0107avaju prodaju reklamnog prostora. Ukoliko ne uspeju da se prilagode ovim tr\u017ei\u0161nim zahtevima, i ti mediji \u0107e se brzo ugasiti.<\/p>\n

Iskustvo prethodnih privatizacija govori nam da se mali lokalni mediji privatizuju pre svega zbog vrednosti svojih nekretnina, a ne zbog svog medijskog dometa. Ali na primeru velikih igra\u010da lokalne medijske scene mo\u017eemo videti stvaranje oligopola kao posledicu privatizacije. Tako smo nedavno mogli da ispratimo poku\u0161aj Adria media grupe (\u010diji je najpoznatiji proizvod Kurir) da u\u0111e u vlasni\u010dku strukturu Politike (\u0161to je i jedan od segmenata afere s po\u010detka teksta). Ova kompanija je ve\u0107 dominantna na tr\u017ei\u0161tu nedeljne i mese\u010dne \u0161tampe, ali bi joj vlasni\u0161tvo nad kompanijom Politika dalo i daleko zna\u010dajniju poziciju na polju dnevne \u0161tampe. Sli\u010dno je i s preuzimanjem RTV B92 od strane Antena grupe, koja u svom vlasni\u0161tvu ve\u0107 ima TV Prvu, ali i lokalnu ispostavu globalno rastu\u0107eg internet portala Vice. Oligopolizacija, ili koncentracija sve ve\u0107eg broja medija u rukama sve manjeg broja vlasnika, sigurno ne\u0107e doprineti pluralizmu niti medijskog sadr\u017eaja niti vlasni\u0161tva nad medijima.<\/p>\n

Ove turbulencije koje se de\u0161avaju na lokalnoj medijskoj sceni odjeci su globalnog medijskog sektora. Sve manji broj kompanija upravlja sve ve\u0107im delom tr\u017ei\u0161ta, a repovi ovih himera po\u010deli su da vitlaju i nad na\u0161im glavama. Ukoliko \u017eele da opstanu na takvom tr\u017ei\u0161tu, lokalni medijski vlasnici moraju ukrupnjavati svoje posede i u \u0161to ve\u0107oj meri integrisati razli\u010dite redakcije. To im omogu\u0107ava potencijalno ve\u0107u publiku i mogu\u0107nost ve\u0107e zarade, mogu\u0107nost da prodaju svoje brendove drugim kompanijama po vi\u0161oj ceni, kao i racionalizaciju tro\u0161kova produkcije.<\/p>\n

Sasvim novu dinamiku u medijski sektor une\u0107e i stavke iz nedavno donetih medijskih zakona kojima je dr\u017eava omogu\u0107ila telekomunikacijskim operaterima da ujedno budu i proizvo\u0111a\u010di medijskih sadr\u017eaja. Ovakav ustupak ameri\u010dkim lobistima, a opet uz dozvolu EU, kojoj \u0107e Srbija poslu\u017eiti kao ogledno podru\u010dje, ve\u0107 je omogu\u0107ilo stvaranje regionalne televizije N1. Iza ove balkanske ispostave ameri\u010dkog CNN-a stoji United Group (nastao spajanjem regionalnih lidera u pru\u017eanju kablovskih i internet usluga SBB i Telemach).<\/p>\n

Racionalizacija kao eufemizam za (novo) otpu\u0161tanje radnika<\/strong><\/p>\n

Ukrupnjavanje vlasni\u0161tva i integracija redakcija za medijske vlasnike predstavlja racionalnu ekonomsku odluku. Ukoliko tri redakcije koje poseduju smeste u iste prostorije, svakako \u0107e mo\u0107i da smanje broj radnika koji rade na odr\u017eavanju opreme ili higijeni ili obezbe\u0111enju itd., a ujedno \u0107e sadr\u017eaje plasirati ve\u0107em broju ljudi.<\/p>\n

Naravno, ne moraju se tu zaustaviti, mogu\u0107e je racionalizovati i radnu snagu koja radi na pravljenju sadr\u017eaja. Zato filmove koje proizvodi Vice gledamo na televiziji B92, ili unedogled slu\u0161amo iste plej liste na radio stanicama, ili \u010ditamo tekstove o istim ljudima i temama u skoro svim novinama. Naravno, gazde \u0161tede na onim programima na kojima manje zara\u0111uju \u2012 kulturni, de\u010dji programi, nau\u010dne redakcije, me\u0111unarodna politika itd. Tako racionalizacija tro\u0161kova kao uslov za u\u010de\u0161\u0107e u tr\u017ei\u0161noj utakmici vodi smanjivanju pluralizma.<\/p>\n

Medijske kompanije jo\u0161 vi\u0161e u\u0161tede smanjivanjem tro\u0161kova radne snage. Procenjuje se da je samo u poslednjoj turi privatizacije medija bez posla ostalo 1050 ljudi. Njihove kolege i koleginice koje su sa\u010dekale nove gazde tako\u0111e \u0107e biti suo\u010dene s racionalizacijama radnih mesta. Me\u0111utim, oni se ne mogu nadati ni otpremninama. Po novom Zakonu o radu, novi vlasnici firmi otpu\u0161tenim radnicima ispla\u0107uju otpremnine samo za period koji su proveli kod njih, \u0161to zna\u010di da oni koji budu otpu\u0161teni ne\u0107e ni dobiti otpremnine. Ako za ova otpu\u0161tanja i nisu krivi privatni vlasnici, ve\u0107 dr\u017eava koja pravi pogodno tle za investitore, onda se to sigurno ne mo\u017ee re\u0107i za otpu\u0161tanja radnika u kompaniji Ringier (izdava\u010d novina Blic, 24 sata, Alo \u2026).<\/p>\n

Kultura vs. rijaliti<\/strong><\/p>\n

Okvir u kome se racionalizacija tro\u0161kova proizvodnje medijima postavlja kao glavni uslov opstanka na tr\u017ei\u0161tu, a alternative u vidu javno finansiranih medija ne postoje, predstavlja pogodno tlo za smanjivanje pluralizma sadr\u017eaja. Rijaliti programi su jeftini za proizvodnju, dovoljno komercijalni da donose zaradu, a njihova zastupljenost u medijima u Srbiji najbolji je pokazatelj nestanka raznovrsnosti sadr\u017eaja. Ponovo nije va\u017ean javni interes ve\u0107 \u010dinjenica da je za vlasnike komercijalnih medija to najisplativiji vid programa.<\/p>\n

Ovo odsustvo medijskog pluralizma u javnosti nije ostalo neprime\u0107eno. Revolt se pojavio u liku konzervativnih studenata desni\u010dara koji su primetili nesrazmeran odnos kulture i rijalitija na televizijama. Me\u0111utim, suprotno njihovim stavovima \u2012 rijaliti programi nisu rezultat lo\u0161eg ukusa, nedostatka obrazovanja i sl. Rijaliti programi su rezultat i slika kapitalisti\u010dkog tr\u017ei\u0161ta, ali i zakonske regulacije koja profit stavlja ispred javnog interesa.<\/p>\n

Prema analizama programskog sadr\u017eaja komercijalnih televizija koje je 2013. godine uradilo Regulatorno telo za elektronske medije, odnos rijalitija i kulturno-umetni\u010dkog programa prili\u010dno je jasan, kao \u0161to je jasno i \u0161ta donosi vi\u0161e para emiterima. Tako je 2013. godine TV B92 u okviru svog ukupnog programa imala 14,71% rijaliti programa, na istoj televiziji je bilo 0,03% kulturno-umetni\u010dkih sadr\u017eaja. TV Prva je imala manje rijalitija (7,76%), a umetnosti i kulture je bilo 0%. S udelom od 40,10% rijaliti programi su apsolutno dominirali Pinkom, dok kulture ni tu nije bilo. Sli\u010dan odnos se mo\u017ee napraviti i kada su u pitanju obrazovno-nau\u010dni ili de\u010diji programi. O profitabilnosti rijaliti programa dovoljno govori slede\u0107i podatak: \u201eFarma\u201c je tokom 2013. godine emitovana u du\u017eini od 71 dan, od tog vremena \u010detrnaest dana odlazi na trajanje reklama u okviru emisije. To je tre\u0107ina svih reklama emitovanih na TV Pink, u \u0161ta nisu ura\u010dunati svi oni umetnuti proizvodi koji su sastavni deo same emisije.<\/p>\n

Vlada Srbije i ministarstvo nisu samo nemi posmatra\u010di, oni su stvorili okvir za ovakvo tr\u017ei\u0161no delovanje medija i posledi\u010dno smanjivanje pluralizma. Tako ministru Tasovcu preostaje samo da apeluje na medijske vlasnike da ne misle samo na profit.<\/p>\n

Dominacija privatnih medija \u2013 nestanak pluralizma<\/strong><\/p>\n

Tr\u017ei\u0161ni zakoni ipak su ja\u010di od sporadi\u010dnih apela dr\u017eavnih slu\u017ebenika i javnih du\u0161ebri\u017enika. Stvaranje okvira u kojem je privilegovan model rada komercijalnih (privatnih) medija ima nekoliko implikacija koje smo poku\u0161ali u ovom tekstu da predstavimo.<\/p>\n

Prvo one ekonomske \u2012 apsolutna dominacija privatnog sektora uz sve ve\u0107u koncentraciju vlasni\u0161tva me\u0111u nekoliko ljudi, ali i otpu\u0161tanje radnika i smanjivanje radnih prava onima koji ostaju da rade. Zatim su tu kulturne posledice komercijalizacije, odnosno smanjivanje raznovrsnosti sadr\u017eaja. Na kraju, tu su i politi\u010dke posledice. Medijski vlasnici nemaju apsolutno nikakav interes da kritikuju i destabilizuju sistem koji im je omogu\u0107io da se obogate i da to bogatstvo dalje pove\u0107avaju.<\/p>\n

O tome nam govore i afere poput \u201eSrbijo, izvini\u201c. Za \u0161iru javnost njen sadr\u017eaj ne zna\u010di mnogo. Ono \u0161to smo mogli da vidimo i \u010dujemo samo je nastavak ugro\u017eavanja pluralizma. Novine i televizije pretvorile su se u oglasne table za stavove individua. To su zapravo stvari koje komercijalni mediji ina\u010de rade \u2012 promovisanje i o\u010duvanje elitnog polo\u017eaja pojedinaca u dru\u0161tvu, bilo da se oni nalaze na pozicijama ekonomske ili politi\u010dke mo\u0107i. Svejedno ko je od njih vlasnik medija ili kojeg je politi\u010dara promovisao i u \u010dijem izbornom \u0161tabu radio, niko od u\u010desnika te rasprave su\u0161tinski ne dovodi u pitanje postulate kapitalisti\u010dkog tr\u017ei\u0161ta i funkcionisanje medija unutar njega. Niti pak dovode u pitanje poreklo njihovog bogatstva.<\/p>\n

Za javnost bi svakako trebalo da bude va\u017eno ko su vlasnici medija i ko \u010dijim parama kupuje neke medije i za \u010dije politi\u010dke interese to radi. Me\u0111utim, prave informacije o tome te\u0161ko da \u0107emo dobiti od samih aktera afere. Istovremeno, zakonski okviri podr\u017eavaju medijske magnate i njihov profit, koji stoji na strani sasvim suprotnoj od javnog interesa. Stoga, izvinjenja, kukanja i li\u010dna podbadanja gra\u0111anima Srbije ne zna\u010de apsolutno ni\u0161ta, niti im omogu\u0107avaju formiranje mi\u0161ljenja na osnovu raznovrsnosti izvora i sadr\u017eaja.<\/p>\n

Ma\u0161ina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Medijski pluralizam u tr\u017ei\u0161nim uslovima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-193267","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/193267","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=193267"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/193267\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=193267"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=193267"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=193267"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}