{"id":192845,"date":"2015-11-13T08:00:47","date_gmt":"2015-11-13T07:00:47","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=192845"},"modified":"2015-11-12T22:05:05","modified_gmt":"2015-11-12T21:05:05","slug":"imperijalni-turizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/11\/13\/imperijalni-turizam\/","title":{"rendered":"Imperijalni turizam"},"content":{"rendered":"

Autor: William J. Astore
\n<\/strong><\/em><\/p>\n

\"WilliamSAD su posebna vrsta imperije, koja oduvek \u017eivi u stanju neprekidnog imperijalnog poricanja, barem od \u0161pansko-ameri\u010dkog rata 1898. Nismo se smatrali osvaja\u010dima ni kada smo pre vi\u0161e od sto godina sprovodili \u201ctorturu vodom\u201d nad neposlu\u0161nim Filipincima. Ne, mi smo ih samo osloba\u0111ali, \u0161to nam otkriva drugi sloj na\u0161eg shvatanja imperijalizma, gde su osvaja\u010dke ambicije upakovane u izrazito ameri\u010dki brend hri\u0161\u0107anske teologije oslobo\u0111enja. Na\u0161a armija nikada nije osvaja\u010dka nego uvek oslobodila\u010dka; ona poma\u017ee i podu\u010dava. U ovom mitu ima taman toliko istine (Drugi svetski rat i Mar\u0161alov plan, na primer) da pokrije golu imperijalnu stvarnost.<\/p>\n

Osim poricanja imperijalnih ambicija i skrivanja njihove ru\u017ene strane, postoji i tre\u0107i, retko prime\u0107en aspekt ameri\u010dkog imperijalizma. Budu\u0107i da ameri\u010dka vojska brani planetu i da njene trupe posete 140 zemalja godi\u0161nje, ameri\u010dki vojnik postaje neka vrste imperijalnog turiste-globtrotera. On dolazi u kratku posetu lokalnoj kulturi o kojoj ne zna ni\u0161ta, opremljen tehni\u010dkim pomagalima (smrtonosnim oru\u017ejem), \u017eeljan da pomogne i spreman za akciju. Daleko smo odmakli od ameri\u010dkog vojnika izgubljenog u \u0161umama Vijetnama.<\/p>\n

Ovaj nezvani gost danas vi\u0161e ne mora biti ni \u017eivo bi\u0107e, \u010dak ni agent CIA. To mo\u017ee da bude \u201eMade in America\u201c dron. Dronovi su posebno nepo\u017eeljni ameri\u010dki turisti koji krstare dalekim i \u017eivopisnim zemljama na\u0161e planete natovareni kamerama i oru\u017ejem, spremni da ubiju na komandu svojih operatera, koji su hiljadama milja daleko i nemaju pojma o situaciji na terenu. Kao pravi turista, i dron \u201evidi\u201c lokalni teren i \u201eose\u0107a\u201c lokalne aktivnosti; on \u201eotkriva\u201c opasne obrasce pona\u0161anja i otvara paljbu. Dron i njegovi operateri naravno ne razumeju nijanse lokalnog \u017eivota, ba\u0161 kao ni pravi turisti. Oni su doslovno iznad svega toga, \u010dak i kada ubijaju (\u010desto gre\u0161kom i bez ikakvog opravdanja), posle \u010dega se vra\u0107aju svojoj ku\u0107i.<\/p>\n

Ovu \u010dudnu ameri\u010dku bolest koja sama stvara dinamiku svog odr\u017eanja nazva\u0107emo sindromom imperijalnog turiste. Lokalnom stanovni\u0161tvu to izgleda ovako: SAD trupe do\u0111u, uni\u0161te (oslobode) sve \u010dega se dotaknu, naprave nekoliko selfija i odu (bar na neko vreme). Ako niste te sre\u0107e, osta\u0107e mnogo du\u017ee nego \u0161to su \u201edobrodo\u0161li\u201c i napraviti op\u0161ti haos, sve dok ranije ili kasnije (u Iraku i Avganistanu mnogo, mnogo kasnije) ipak ne odu, \u010desto bez pozdrava i na brzinu (setite se Sajgona 1975. ili Iraka 2011).<\/p>\n

A evo i najneobi\u010dnije stvari u vezi sa ameri\u010dkim imperijalizmom: njegov kratki dah kao da hrani svoju suprotnost \u2013 ratove bez kraja. Te\u0161ko naoru\u017eani imperijalni turisti dolaze i odlaze, pa opet na kratko banu, sve dok se ova avantura ne pretvori u neku vrstu slu\u017eenja duge zatvorske kazne. Paradoks kratkog boravka pojedinaca u dugotrajnim ratovima je nere\u0161iv, jer je u tim ratovima, kao \u0161to smo lepo videli u 21. veku, pobeda nemogu\u0107a. Vojni eksperti kritikuju Obaminu administraciju zbog nedostatka jedinstvene strategije u Siriji, Iraku, Avganistanu ili drugde. Oni previ\u0111aju glavnu stvar: imperijalni turisti nemaju strategiju, ve\u0107 samo plan puta. Ako je danas utorak, ovo je sigurno Jemen; ako je sreda, Libija; ako je \u010detvrtak, Irak.<\/p>\n

I tako ameri\u010dki vojni turisti putuju svetom. Ture nekada traju i po godinu dana, ali obi\u010dno mnogo kra\u0107e. Dobro su naoru\u017eani, \u0161to je sasvim o\u010dekivano kada se putuje u ratne zone kao \u0161to su Irak ili Avganistan. Kao pravi turisti, i oni kamerom vrebaju priliku za zanimljiv snimak koji \u0107e podeliti sa prijateljima ili porodicom kada se vrate ku\u0107i (na primer piramidu od golih ljudi u zatvoru Abu Graib).<\/p>\n

Kao pravi turisti, i oni \u017eele da sa svog safarija donesu ku\u0107i neki trofej. O tome govori ova vojni\u010dka \u0161ala: \u201eIdi u vojsku, putuj u daleke zemlje, upoznaj zanimljive ljude i \u2013 ubij ih\u201c. Ovaj antiratni slogan iz vijetnamske ere postao je vic u militarizovanoj Americi posle 11. septembra 2001. On prestaje da bude sme\u0161an kada se pogledaju brojke Amerikanaca poginulih u prekomorskim akcijama (ove podatke treba ukrstiti sa trofejnim fotografijama ameri\u010dkih vojnika koji uriniraju po le\u0161evima neprijatelja ili poziraju sa delovima njihovih tela).<\/p>\n

Ovo je surova realnost ratnog anga\u017emana Va\u0161ingtona u 21. veku. I kakvom god ga \u201estrategijom\u201c pravdali, osta\u0107emo zapam\u0107eni kao prolazni turisti u dugotrajnim ratovima koje smo izazvali.<\/p>\n

Ishod sukoba imperijalnih turista i lokalnih \u201eterorista\u201c je tragi\u010dno predvidiv. Ameri\u010dki vojnici su odli\u010dno obu\u010deni i izdr\u017eljivi ljudi i bore se da bi pobedili. Ali kada njihove imperijalne ekskurzije (vojne intervencije\/invazije) prerastu u neokolonijalne du\u017ee boravke (izgradnja lokalne nacije, obuka lokalne vojske, bezbednosna pomo\u0107 i sli\u010dno), oni nu\u017eno gube, bez obzira na poruke porodici \u201cdobro se provodim\u201d i izve\u0161taje kongresu o tome da sjajno napredujemo.<\/p>\n

Svaki turista \u017eeli da se vrati ku\u0107i, a na\u0161i neprijatelji su ve\u0107 kod svoje ku\u0107e. Ovu bazi\u010dnu \u010dinjenicu ne mo\u017ee da promeni ni najmudrija taktika, nijedan priru\u010dnik o suzbijanju pobuna i nijedno visokotehnolo\u0161ko oru\u017eje ili robotski lovac na ljude. Ta dinamika je bila o\u010digledna jo\u0161 pre 50 godina u Vijetnamu. Princip otkucavanja kartica koji podrazumeva stalnu rotaciju jedinica i komandanata, i upotreba svih vrsta u\u017easnog oru\u017eja (od herbicida Agent Orange i napalma do elektronskih bojnih polja i najnovijih borbenih aviona i bombardera) \u2013 prosto ne radi. Supermo\u0107na Amerika nikada ne mo\u017ee da pobedi, zato \u0161to nigde ne \u017eeli da ostane. I za Vijetnamski rat smo govorili da smo se tamo \u201ezaglibili\u201c. Naravno, za Vijetnamce njihova zemlja nije bila nikakvo \u201e\u017eivo blato\u201c, ve\u0107 njihov dom. Oni nisu imali gde da odu i zato su ostali i borili se.<\/p>\n

Kada na vojni i turisti\u010dki plan na\u0161eg ratovanja dodamo rotiraju\u0107u komandu koja nikom ne pola\u017ee ra\u010duna o svojim gre\u0161kama i vizantijski glomaznu ameri\u010dku birokratiju, dobijamo siguran recept za poraz. Ponavljam, u 21. veku, bilo da je re\u010d o regrutima ili vojnom vrhu, ameri\u010dko vojno prisustvo u prekomorskim zemljama je neodgovorno prisustvo bez kontinuiteta. Vojni komandanti se rotiraju na svakih godinu dana (od decembra 2001. izbrojao sam ih 17 samo u Avganistanu). Ameri\u010dki vojnici \u010desto vi\u0161e puta idu na prekomorske ture, ali skoro uvek na nova mesta. Njihove smene su isprekidane i zato je krivulja njihovih saznanja ravna linija.<\/p>\n

Na po\u010detku 4. sezone TV serije \u201eZavi\u010daj\u201c jedan general sa \u010detiri zvezdice ka\u017ee biv\u0161em \u0161efu CIA Saulu Berensonu: \u201eDa smo 2001. znali da \u0107emo se ovoliko zadr\u017eati u Avganistanu, radili bismo druga\u010dije. Planirali smo najvi\u0161e 12 meseci unapred, tako da u stvari nismo vodili \u010detrnaestogodi\u0161nji rat, nego smo 14 puta vodili jednogodi\u0161nji\u201c. To je ta\u010dno: i u Avganistanu i u Iraku SAD su ratovale po sekvencama, a ne kumulativno. Onda nije \u010dudo da su svi ti isprekidani napori, koliko god bili opse\u017eni i skupi, propali. Imali smo samo niz prokletih turisti\u010dkih tura.<\/p>\n

U ovoj TV seriji lik biv\u0161eg \u0161efa CIA ka\u017ee: \u201eOdlazimo neobavljenog posla\u201c. Po njemu, kao i po aktuelnom va\u0161ingtonskom establi\u0161mentu, SAD treba da ostanu u Avganistanu bar do 2017. (prema najnovijem saop\u0161tenju predsednika Obame), a u me\u0111uvremenu \u0107e nam valjda kona\u010dno pasti na pamet neka dugoro\u010dna \u010dudesna strategija. Naravno, o\u010digledna i logi\u010dna opcija nikada nije na va\u0161ingtonskom stolu: za\u0161to prosto ne bismo obustavili imperijalni turizam? Uz izvinjenje Eltonu Johnu, \u201eizvini\u201c je druga najte\u017ea re\u010d za ameri\u010dke zvani\u010dnike. Prva je \u201ezbogom\u201c.<\/p>\n

Veliki poraz u Vijetnamu 1975. je na neko vreme smirio na\u0161u imperijalnu turisti\u010dku groznicu. Ali posle par decenija, eto nas opet, pentramo se po nepoznatim brdima u nadi da \u0107e ovoga puta putovanje uspeti, da se ne\u0107e ponoviti prethodna katastrofa. Drugim re\u010dima, odr\u017eiva dugoro\u010dna strategija za Avganistan je upravo ono \u0161to ameri\u010dka vlada nije uspela da uradi tokom ovih 14 godina. Za\u0161to bi 2015. ili 2017. ili 2024. bile razli\u010dite od 2002, 2009. ili bilo koje druge godine iz perioda ameri\u010dkog vojnog prisustva u Avganistanu?<\/p>\n

Ameri\u010dka vojska u izvesnoj meri zna da je uprskala u Avganistanu. Zato njeni komandanti toliko ma\u0161u vojnom obukom, tehnologijom i taktikom. To mogu da kontroli\u0161u, za razliku od lokalnog stanovni\u0161tva. Mi znamo da rukujemo oru\u017ejem, ali ne i domorocima koje uop\u0161te ne razumemo. Na njih \u010dovek definitivno ne mo\u017ee da se osloni. Oni za nas ostaju deo pejza\u017ea kroz koji se probijamo. Ponekad im je potrebna pomo\u0107, nekad im izgradimo naselje, a nekada su to ljudi koje treba ubiti i gradovi koje treba razoriti. Ali oni nisu stvarni. Oni su turisti\u010dka atrakcija na ameri\u010dkom ratni\u010dkom pohodu, nekad zanimljivi, nekad smrtonosni, ali nestvarni. I to je razlog za\u0161to nas na kraju uvek pobede.<\/p>\n

Autor je potpukovnik u penziji (USAF) i profesor istorije; ure\u0111uje blog Contrary Perspective.<\/em><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Veliki poraz u Vijetnamu 1975. je na neko vreme smirio na\u0161u imperijalnu turisti\u010dku groznicu. Ali posle par decenija, eto nas opet<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":192848,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-192845","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/192845","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=192845"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/192845\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/192848"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=192845"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=192845"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=192845"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}