{"id":192499,"date":"2015-11-08T08:00:05","date_gmt":"2015-11-08T07:00:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=192499"},"modified":"2015-11-08T08:02:35","modified_gmt":"2015-11-08T07:02:35","slug":"politika-secanja-i-antifasizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/11\/08\/politika-secanja-i-antifasizam\/","title":{"rendered":"Politika se\u0107anja i antifa\u0161izam"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e:Alpar Lo\u0161onc<\/strong><\/em><\/p>\n

\"AlparAntifa\u0161izam ne prestaje biti aktualan, zato \u0161to i nadalje postoje uslovi koji iziskuju njegovo postojanje. Odnosno, treba re\u0107i da i nadalje egzistiraju strukturalni uslovi za rasplamsavanje fa\u0161izma. Utoliko \u201cse\u0107anje\u201c na antifa\u0161izam nije antikvarnog karaktera niti u Srbiji, niti u bilo kojoj evropskoj zemlji, nego zadire u dana\u0161njicu: rvanje sa fa\u0161izmom je i nadalje deo politike sada\u0161njosti.<\/p>\n

Ovo bi moglo da iznenadi i iritira sve one koji misle da je fa\u0161izam izvesna vrsta istorijskog incidenta, koji je kao minula muka postao deo pro\u0161losti. Naravno, uvek postoji oko nas deklarativno odbijanje fa\u0161izma i to kao deo etablirane oficijelne retorike, ali ista retorika mnogo puta vi\u0161e skriva nego \u0161to otkriva. Valja razmi\u0161ljati o tome da posle toliko praznih diskreditacija fa\u0161izma on je i dalje spreman da se obnovi.<\/p>\n

Da ne govorimo o tome da postoje i takva razmi\u0161ljanja koja antifa\u0161izam do\u017eivljavaju kao komunisti\u010dku ideolo\u0161ku floskulu, manipulaciju koja je osu\u0111ena na nestanak posle pada Berlinskog zida. Svode\u0107i antifa\u0161izam na ideolo\u0161ku izmi\u0161ljotinu komunisti\u010dkog pokreta (i dezavuiraju\u0107i nekada\u0161nju borbu protiv fa\u0161izma) iskazuje se nespremnost da se su\u010deljava sa onim \u0161to je odista prete\u0107e u savremenom dru\u0161tvu. To \u0161to se danas oni subjekti (NGO, intelektualci, itd) koji potenciraju pitanju o neprolaznosti fa\u0161izma okrivljuju kao akteri koji skriveno mrze svoju sopstvenu zajednicu, mnogo toga iskazuje o postoje\u0107oj situaciji.<\/p>\n

Nije ina\u010de fa\u0161izam svojevremeno dospeo na povr\u0161inu iznenadno, nije izbio snagom nekog apsolutnog diskontinuiteta, postojali su dru\u0161tveni uslovi koji su ga omogu\u0107ili. Za nas je najbitnije da fa\u0161izam ne mo\u017ee nestati zato \u0161to je povezan sa odre\u0111enim tendencijama samog moderniteta. Premda to ni u kom smislu ne zna\u010di da ne postoje izvesni tragovi diskontinuiteta u sada\u0161njosti u odnosu na period od tridesetih godina XX veka.<\/p>\n

Danas, bez sumnje, ne postoji ta vrsta militarne mobilizacije koju su podgrejavali razli\u010diti militarni slojevi, a koji su se vra\u0107ali iz Prvog svetskog rata. Ne mo\u017eemo ra\u010dunati ni na \u201ctotalitarne\u201c zahvate koji su nekada odre\u0111ivali dinamiku fa\u0161izma, odnosno obuhvat celine dru\u0161tvenih ispoljavanja sa odre\u0111enom ideolo\u0161kom projekcijom, oni su ipak deo nekada\u0161nje nepovratne pro\u0161losti. Mo\u017ee se primetiti da oni koji se danas ispoljavaju kao \u201cpostfa\u0161isti\u201c ili kao \u201cneofa\u0161isti\u201c (koriste se razli\u010diti termini) nikad ne\u0107e \u010dak ni na nivou retorike da se poslu\u017ee socijalisti\u010dkim vokabularom, \u0161tavi\u0161e, itekako delatno u\u010destvuju u uobli\u010davanju dana\u0161njeg sveta u kojem vi\u0161e nema alternativa.<\/p>\n

Utoliko, dana\u0161nji neofa\u0161izam ovekove\u010duje jednodimenzionalno dru\u0161tvo, jedino \u0161to \u017eeli da izdejstvuje to su odre\u0111ene intervencije u sklopu \u201ckasnog\u201c kapitalizma. Prema tome, neofa\u0161izam prihvata dana\u0161nji oblik kapitalizma, ne izra\u017eava protest ni u odnosu na neoliberalizovane tendencije, kamoli u odnosu na kapitalizam. Ali, metamorfoza fa\u0161izma nije znak toga da ga mo\u017eemo negirati, nego postajemo svesni toga da on, shodno promenjenim istorijskim determinacijama, prelazi u druge oblike. Ako se tako ho\u0107e, fa\u0161izam je ukotvljen sada u svoje postmodernisti\u010dke oblike shodno tehnolo\u0161kim, ekonomskim i kulturalnim aspektima koji danas postoje.<\/p>\n

Isto tako treba precizirati zarad izbegavanja razli\u010ditih zabluda da ako \u017eelimo govoriti o neofa\u0161izmu itekako treba uzeti u obzir razli\u010dite ekstremno-desne partije koje ve\u0107 godinama uti\u010du na politi\u010dku konfiguraciju po\u010dev od Zapadne do Isto\u010dne Evrope, te da one imaju stabilnu poziciju i u Evropskom parlamentu, kako to, uostalom, i poslednji izbori dokazuju. No, mada se u nekim slu\u010dajevima kad-kad i previ\u0161e lako mogu identifikovati fa\u0161isti\u010dki rezoni (kao recimo slavljenje herojstva Waffen SS), time se ceo slu\u010daj ne mo\u017ee iscrpeti. Ako bi se ovde stalo, \u010ditav slu\u010daj bi se strahovito pojednostavio. Ne govorimo ovde o neofa\u0161izmu samo kroz prizmu partijsko-politi\u010dke artikulacije, niti kroz takve pomenute spektakularne manifestacije.<\/p>\n

Jer, postoji i fa\u0161izam generisan odozdo, koji se ne o\u010dituje u takvim manifestnim gestovima kao \u0161to je pomenuto slavljenje nekada\u0161njih fa\u0161isti\u010dkih trupa, nego se pomalja difuzno na osnovu nekoherentnih reagovanja, ose\u0107aja, svakodnevnih ispoljavanja, reagovanja, animoziteta, replika sa elementima resentimana. Mada se takve manifestacije daleko te\u017ee mogu identifikovati, te se te\u017ee mogu i medijski prikazivati nego partije koje imaju oformljene i profilisane programe, to ne zna\u010di da iste manifestacije nemaju nikakvu ulogu ili da su nerelevantne. One govore o socio-ekonomskim korenima koji odre\u0111uju okvire fa\u0161izma danas i obja\u0161njavaju i uspehe i kapacitete pomenutih desni\u010darskih partija u mobilizaciji glasa\u010da.<\/p>\n

Osim toga, elementi neofa\u0161izma se mogu na\u0107i i u nastupima takvih partija i vlada, koji nisu direktno povezani nego se samo pozicioniraju negde na desnici: na primer, mere deportacije ekonomskih migranata u cilju odr\u017eavanja poretka, hteli ili ne hteli, imaju u sebi neofa\u0161isti\u010dke aspekte.<\/p>\n

Problem fa\u0161izma se nikad, tako i sada, ne mo\u017ee kulturalisti\u010dki skratiti, i ne sme se obja\u0161njavati sa protezama i sa reduktivnim kulturalisti\u010dkim obrascima (balkanizam, itd.) Mora se pokazati njegova ukorenjenost u socio-ekonomskim odre\u0111enostima i tendencijama dana\u0161njeg sveta. Stara netrpeljivost prema Drugom i drugima, dakako, prelama se i kroz neofa\u0161izam, ali ne sme se biti apstraktan, nego valja proniknuti u konkretne determinacije. Kroz neofa\u0161izam probijaju se socio-ekonomske tendencije, prinude dana\u0161njeg kapitalizma kao \u0161to je gubitak materijalne nezavisnosti i izlo\u017eenost logici neizvesnosti. U najmanju ruku ne bi trebalo zaboraviti u kolikoj se meri fa\u0161izam ustoli\u010dio u prvim dekadama pro\u0161log veka, zahvaljuju\u0107i erupciji krize i prate\u0107im oblicima o\u010daja i straha: to \u0161to se danas \u017eivi u kriznom kontekstu je ovde vi\u0161estruko bitno.<\/p>\n

Oblici ispoljavanja krize jasno ukazuju na \u010dinjenicu da je re\u010d o pojavama koje nisu tek povr\u0161inskog karaktera, da nije re\u010d o konjukturalno-trenuta\u010dnim trendovima, nego o strukturalnom momentu. Kriza je uvek seizmograf problemati\u010dnosti kapitalizma. To \u0161to se dana\u0161nja kriza upore\u0111uje sa kriznim procesima u tridesetim godinama sada ve\u0107 pro\u0161log veka baca svetlo i na dana\u0161nju dinamiku neofa\u0161izma. A dana\u0161nje neprola\u017eenje krize, njen zabrinjavaju\u0107i kontinuitet i posle du\u017eeg vremena je nagnao merodavne tuma\u010de da izjavljuju zloslutne tvrdnje a koje se ne bi smele potcenjivati. Ekonomska kriza koja se prolongira po logici implozije predstavlja akutni izvor neofa\u0161isti\u010dkih fantazija.<\/p>\n

Kriza je i danas, kako svi podaci to demonstriraju, vi\u0161e i\u0161la naruku neofa\u0161isti\u010dkim subjektima no levici, prema tome, magnetska snaga neofa\u0161izma je bila mnogo ja\u010da. Signatura postoje\u0107e konstelacije je odumiranje dr\u017eave blagostanja koja je nekada ipak otupljivala o\u0161tricu dru\u0161tvenih rizika, nametnuta \u0161tednja, i nezaposlenost. A nezaposlenost je ionako jedan od najzna\u010dajnijih izvora eksplozije fa\u0161izma.<\/p>\n

Strah koji se javlja povodom krize uvek je teren za afirmaciju fa\u0161izma: tako je bilo u tridesetim godinama XX veka, tako je i danas, pri \u010demu je strah od nezaposlenosti, od gubitka radnog mesta na vrhu skale mogu\u0107ih strahova. Fa\u0161izam je uvek efikasno znao da koristi materijal koji se krije u strahovima, uvek je poznavao mo\u0107 koja se krije u strahu. Jedva da treba re\u0107i da fenomen nezaposlenosti koji o\u010digledno nije usputno-slu\u010dajnog nego sistematskog karaktera u celom svetu itekako predstavlja izvor za najrazli\u010ditije postfa\u0161isti\u010dke fantazije. To \u0161to strah di\u017ee glavu povodom ovog problema nije slu\u010dajno, jer to jeste tipi\u010dan izraz strukturalnih tendencija: transformacija socio-ekonomskih odre\u0111enja, razli\u010dite forme dinamike smanjuju udeo radne snage u kompoziciji proizvodnje, a prakse izme\u0161tanja kapitala, asimetri\u010dni oblici globalizacije dodatno podgrejavaju strahove zbog gubitka radnog mesta.<\/p>\n

Posebno mesto zaslu\u017euje strah koji se vezuje za srednju klasu, ili barem za odre\u0111ene slojeve srednje klase. Njeni afiniteti i sa razlogom intenzivirani strahovi od deklasiranja su sna\u017eno kr\u010dili put uspesima fa\u0161izma u pro\u0161lom veku. Ovde je ose\u0107aj objektivno postoje\u0107e pretnje izra\u017een u vidu \u017eelje za sigurno\u0161\u0107u i poretkom. Isti strahovi sa sli\u010dnom snagom se javljaju i danas, u promenjenim okolnostima: srednja klasa koja se u svim opisima i komentarima karakteri\u0161e kao devastirana u toku poslednjih dekada, dakle za vreme neoliberalizma, pogo\u0111ena je i o\u010dajem i prospektivnim strahom od survavanja u ekonomski \u0107orsokak. Stoga, ne\u0107e biti slu\u010dajno da ista srednja klasa pritisnuta i presirana pomenutim tendencijama postaje recipijent fa\u0161isti\u010dkih poruka, da ona ose\u0107a pretnju od \u201cnavale\u201c Drugog i Drugih, da se ona ose\u0107a kao adresirana sa nastupom desni\u010darskih partija.<\/p>\n

Zato se i danas prime\u0107uje bojazan kod mnogih komentatora savremenih prilika za sudbinu pripadnika srednje klase; eto, usled neprestanog \u0161irenja nejednakosti, \u0161to je najjednostavnija evidencija, njena putanja je ugro\u017eena. Ima u tome i mitskih elemenata i glorifikacije u pogledu srednje klase i veoma \u010desto se zaboravlja i njen nadasve postoje\u0107i socijalni egoizam, kao \u0161to se ignori\u0161e \u010dinjenica da ni srednja klasa nije jedinstvena.<\/p>\n

Srozavanje dr\u017eave blagostanja uvek je poga\u0111alo prvenstveno ni\u017eu srednju klasu. Razli\u010diti predstavnici srednje klase imaju primedbe, pa \u010dak i na izvestan na\u010din i kriti\u010dki nastup spram globalizovano-transnacionalnog kapitala koji mo\u017ee ugro\u017eavati njihove pozicije, ali istovremeno ne mogu da zamisle da resursi dr\u017eave blagostanja bivaju preraspore\u0111eni na taj na\u010din da sti\u017eu do nezaposlenih, do siroma\u0161nih ili prekarijata.<\/p>\n

Ono \u0161to je Etjen Balibar nekada nazivao nacionalno-socijalnom dr\u017eavom ovde zna\u010di da srednja klasa sebe poima kao autenti\u010dnog reprezentanta nacionalnog korpusa te koji ima privilegiju na resurse ionako uzdrmane dr\u017eave blagostanja. A oni koji ukazuju na izuzetan polo\u017eaj srednje klase nose u sebi, \u010dak i nesvesno, imaginaciju da je srednja klasa za vreme nekada\u0161njeg fa\u0161izma pala kao plen. Ne valja, naravno, zaklju\u010diti da je srednja klasa jedini i isklju\u010divi primalac fa\u0161isti\u010dkih poruka (dakako, i odre\u0111eni slojevi radni\u010dke klase su se pokazali kao primaoci, i istorijski i danas, to je neosporno), ali jeste jedan od najzna\u010dajnijih recipijenata istih signala.<\/p>\n

Nadalje, govor o islamskoj opasnosti i fundamentalizmu, neprestana medijska mobilizacija u celoj Evropi protiv navodno nasilnog jezgra u islamu, kojem se \u010dak ne priznaje da je religija uop\u0161te, dakle stanovita islamofobija je barem u koegzistentnoj vezi sa klasi\u010dnim antisemitizmom, gde-gde ga i zamenjuje. Postojala su vremena kada su ljude koji su iskazivali demokratske ambicije tretirali kao neprijatelja, bile su to i \u201chorde stranaca\u201c, no po svoj prilici barem od 11.9.2001. Muslimani bivaju specifi\u010dno pogo\u0111eni. Uspe\u0161na i prodorna Marin Le Pen je skrenula pravac kretanja strele sa Jevreja na Muslimane (ona \u010dak tvrdi da nema ni\u0161ta protiv islama su\u017eenog na privatnu sferu, navodno sve treba uraditi u cilju afirmacije laiciteta), ali \u010dlanovi njene partije se i dalje upli\u0107u u anti-semitske situacije.<\/p>\n

Tek ostaje pitanje koliko pojedine partije, koje nose u sebi fa\u0161isti\u010dke potencijale, uspevaju da se normalizuju. No, ovo pitanje normalizacije neofa\u0161izma se postavlja svugde: mali broj takvih skupina, entiteta, partija koji na neki na\u010din ne normalizuju sebe, \u201cja to nisam\u2026 ja sam ne\u0161to drugo\u201c. U svakom slu\u010daju tako se rasplamsava strah u odnosu na ekonomske migrante koji predstavljaju osnov za fantazije o tome da isti migranti kradu od \u201cmene\u201c, od \u201cnas\u201c, \u201cmoje\u201c, \u201cna\u0161e\u201c mogu\u0107nosti, parazitski ulaze u \u201cmoj\u201c, \u201cna\u0161\u201c prostor (po izjavi Le Pena, rodona\u010delnika francuskog Nacionalnog fronta, pet miliona imigranata zna\u010di i pet miliona radnih mesta). Eto Drugi je taj zbog kojeg se sni\u017eavaju \u201cna\u0161e\u201c najamnine, on je taj usled koga moja primanja bivaju sni\u017eena: on jeste izvor opasnosti.<\/p>\n

Umesto da se subjekti takvih strahova pozabave sa u kapitalitmu postoje\u0107im strukturalnim problemima i prinudama, koji sistemati\u010dno dovode do stvaranja nezaposlenosti, odnosno do situacije u kojoj ljudi postaju suvi\u0161ni, grade se fantazije o migrantima, nomadima koji \u017eele da \u201cnas\u201c pokradu i da \u201cnam\u201c oduzmu na\u0161e najvlastitije mogu\u0107nosti. Jer o\u0161trica ovih fantazija se odnosi veoma \u010desto protiv naseljenika, \u201cnavale\u201c ekonomskih migranata, subproletera, stranih radnika koji se tretiraju kao nosioci opasnosti u pogledu zauzimanja radnih mesta i uop\u0161te mesta u prostoru.<\/p>\n

Tako dolazimo do savremene konstelacije u kojoj \u0107e i neki vi\u0111eni intelektualci (\u010dak i sa liberalnim pedigreom) izjavljivati da imigranti, ljudi bez dokumenata predstavljaju problem za Evropu, problem koji iziskuje dr\u017eavnu repliku, \u010dvrsto uokvirenje granica, odbranu u odnosu na spolja\u0161nje pritiske, reorganizaciju prava. Kao da su imigranti uzrok nezaposlenosti, kao da su oni izvori iz kojih \u0107e strah nastati! Tako nastaje i (mada ne samo) evropski problem granica koje se moraju \u010duvati represivnim aparatima a u cilju o\u010duvavanja bezbednosti. Tako \u0107e opstajati i nadistorijski stilizovana fantazma o sukobu civilizacija, pripisuju\u0107i recimo islamu metafizi\u010dku violentnost i nipodo\u0161tavaju\u0107i svaku dru\u0161tvenu determinaciju.<\/p>\n

Generisanjem strahova od imigranata kao otelovljenja \u201copasnih\u201c mogu\u0107nosti stvara se konfuzija i povodom takvih orijentacija kao \u0161to je multikulturalizam koji je ina\u010de na rang listi evropskih vrednosti visoko vrednovan, bar kada je re\u010d o Evropskoj uniji. Kada je Nouveau Parti Anticapitaliste (NPA) imala u svojim redovima \u017eenu koja je nosila islamsku maramu na glavi (i pri tom bila kandidat u predgra\u0111u) sledila je \u010ditava serija komentara, negodovanja koji su stizali i do argumenta terorizma. To \u0161to \u0107e se takva konfuzija pojavljivati i u jednoj zemlji koja je \u010dlanica Evropske unije ipak svedo\u010di o tome koliko je re\u010d o strukturalnim dimenzijama.<\/p>\n

No, tako se odr\u017eavaju i rasni odnosi u Evropi, ina\u010de tek slabo izra\u017eeni pomo\u0107u pojma postkolonijalizma. Propita li se recimo sajt Le Bloc identitaire, jednog takvog markantnog pokreta koji naziva sebe evropskim, vide\u0107emo da se on ogra\u0111uje od toga da je antisemitski sazdan, ali dr\u017ei otvorenim islamsko pitanje, te se na\u0161iroko bavi razaraju\u0107im efekatima institucionalizovanog multikulturalizma.<\/p>\n

Neka se pomene u vezi antisemitizma da je 1968. kao simboli\u010dka godina odigrala krupnu ulogu: to \u0161to je danas antisemitizam u javnim diskursima barem nelegitiman mora se zahvaliti konsekventnom nastupu upravo razli\u010ditih aktera doti\u010dne godine. Tek ostaje kao momenat za razmi\u0161ljanje da to i oni koji su bili akteri tih godina zaboravljaju (kao \u0161to je skoro pala u zaborav \u010dinjenica da teme dana\u0161njeg multikulturalizma, kao \u0161to su \u017eenska prava, homoseksualnost, manjinska prava itd. bila pokrenuta od tada\u0161nje levice) i da se suo\u010davamo sa njihovim usahlim se\u0107anjem.<\/p>\n

Makar nam mora biti jasno da dana\u0161nji oficijelni konsenzus povodom antisemitizma uprkos doga\u0111ajima i plimi u\u017easa u Drugom svetskom ratu nije nastao brzo, spontano, nego da je ovo polje izbrazdano borbama i konfliktima i u Zapadnoj Evropi. I mora se dodati da, uprkos promenama u instrumentarijumu antisemitizma, stara \u010cer\u010dilova podela o dobrim (nacionalno lojalnim) i lo\u0161im (kosmopolitskim, neukorenjenim) Jevrejima jo\u0161 predstavlja materijal za anti-semitske fantazije. Tako se, i jo\u0161 (\u010ditavih dvadeset godina posle kolapsa nekada\u0161njeg socijalizma, \u0161to govori za sebe), virulentni antikomunizam legitimi\u0161e upu\u0107ivanjem na jevrejsko-kosmopolitsku zaveru protiv postoje\u0107ih nacija kao jedino legitimnih okvira za zajedni\u010dko \u017eivljenje.<\/p>\n

Nekada\u0161nji antisemitizam, koji je cvetao ve\u0107 u XIX veku i bio upregnut u slu\u017ebu razli\u010ditih politi\u010dkih ciljeva, mnogo puta se ispoljavao kao nasilno sprovedeni resantiman prema radnicima-Jevrejima koji su stizali iz Isto\u010dne Evrope. Dana\u0161nji repertoar neonacista osim navedenih radnji podrazumeva i skrnavljenje grobova i to i muslimanskih, i jevrejskih. To \u0161to se skrnavljenje jevrejskih grobova pripisuje \u010desto muslimanima samo pokazuje fobiju o kojoj smo govorili.<\/p>\n

Fa\u0161izam se mnogo puta oslanja na pripisivanje odre\u0111enih modusa mo\u0107i odre\u0111enim grupama. Jedni imaju preveliku mo\u0107, drugi nisu dorasli da \u017eive uop\u0161te. Tako su Jevreji predstavljali predmet razli\u010ditih resantimana zbog projektovane misteriozne sposobnosti da se enormno dobro snalaze u kolote\u010dini kapitalizma, naro\u010dito u finansijskoj sferi. Shodno tome, oni su \u010duvari tajne a koja \u0161teti \u201cna\u0161im interesima\u201c.<\/p>\n

Tako su napadani i zbog navodnog uvo\u0111enja lukavog kosmopolitskog komunizma. Toliko zna\u010dajno ime na desni\u010darskoj sceni kao Alen Soral jo\u0161 poziva na stvaranje pokreta protiv kosmopolitskih elita, a u postsocijalisti\u010dkim zemljama naznaka o tome da je komunizam kao ideja nametnuta iz tu\u0111ine preko stranaca ima duboke korene, i ovde se brzo sti\u017ee (i) do Jevreja.<\/p>\n

Nekada su se ove pojave zvale strukturalnim antisemitizmom. To \u0161to se odgovaraju\u0107e fantazije odr\u017eavaju, da po antikomunisti\u010dkom obrascu komunizam nije ni\u0161ta drugo do importni produkt stranaca, zna\u010di da atribut \u201cstrukturalni\u201c jo\u0161 ima smisao.<\/p>\n

Za Rome valja ne\u0161to drugo re\u0107i, jer oni predstavljaju drugi, takore\u0107i suprotni pol na skali mo\u0107i. Njih se nipodo\u0161tava zato \u0161to su percipirani na taj na\u010din da su \u010dak i ispod proleterskog statusa. Ne nedostaje ni ovde gajenje fantazija o nadistorijskim osobinama Roma: tako se propagira da su oni predestirani da opstajaju kao nomadi za sva vremena, koji tro\u0161e \u017eivot u bezrazlo\u017enom putovanju. Kao da iza njihovog modusa egzistencije ne stoje isto tako odre\u0111ene socio-ekonomske determinacije! Kao da nismo i u njihovom slu\u010daju obavezni da proniknemo u socio-ekonomski kontekst koja ih odre\u0111uje! Oni su deo jednog subhumanog sveta koji je predmet razli\u010ditih nasilnih intervencija, deportacija, dislokacija, iseljavanja\u2026 podrazumevaju\u0107i i dr\u017eave Zapadne Evrope (mada su radnje uperene protiv Roma gde-gde realizovane na osnovu zajedni\u010dkog nastupa dr\u017eavnih aparata i stanovni\u0161tva).<\/p>\n

Deo je to ipak i jedne \u0161ire celine: poga\u0111aju se oni koji su srazmerno slabi i imaju male \u0161anse da odbrane sebe, razvijaju se razli\u010dite fantazije povodom onih koji ne dolaze do re\u010di u javnosti, odnosno oni koji se mogu izlo\u017eiti iseljavanju, pomeranju itd. \u017dargonski izrazi o romskom kriminalu svedo\u010de o diskurzivnoj konfiguraciji i nipodo\u0161tavanju, valja se se\u0107ati toga kada je biv\u0161i francuski predsednik izgovorio da su romska naselja izvori kriminala (da ne zaboravimo ni masovnu likvidaciju istih naselja, dakako policijskim merama). Etnicizacija socio-ekonomskih problema ovde kulminira.<\/p>\n

Dakako, potegne li se ovo pitanje, tada se otvaraju automatski i druga pitanja, jer neza\u0161ti\u0107enost i krhkost opisuje ne samo situaciju Roma nego i homoseksualaca, stranih radnika i imigranata; dodu\u0161e, posebnost Roma jeste u tome da se te\u0161ko mogu uklopiti u kompleks koji je odre\u0111en kategorijalnim parom kapitala i rada. Tako se ljudi osloba\u0111aju od toga da praktikuju solidarnost.<\/p>\n

No primetimo i jedno, delimi\u010dno druga\u010dije pitanje koje nas itekako upu\u0107uje na elemente neofa\u0161izma: animozitet, te \u010dak i mr\u017enja prema siroma\u0161nima, prema onima koji su gubitnici u neoliberalizovanoj trci a koji dobija rasni predznak. Siroma\u0161ni su nosioci rasnog \u017eiga, siroma\u0161tvo se razumeva ne preko socijalnog nego preko etni\u010dko-rasne perspektive. Ovde je rasizam u\u0161ao na mala vrata i racionalizovao siroma\u0161tvo. Siroma\u0161tvo se zapravo tretira kao moralna deformacija, a nezaposlenost se percipira kao izraz moralne deficijentnosti, kao da problem strukturalne nezaposlenosti ne postoji! Segregiranje i demarkiranje siroma\u0161nih kad-kad dobija neverovatne forme: nedavno je u Marselju lokalna samouprava uvela posebne znake za besku\u0107nike, pri tome na prednjoj strani \u201cpokazne karte\u201c figurira ogromni \u017euti trougao, \u0161to je mnoge, s pravom ina\u010de, podsetilo na nekada\u0161nje nacisti\u010dke \u017eute simbole koje su Jevreji morali nositi (na zadnjoj strani je broj osiguranja, zatim su tu modusi hroni\u010dne bolesti). Nije \u010dudo \u0161to su mnogi protestovali: lokalna samouprava je pak tvrdila da je to mera spa\u0161avanja besku\u0107nika.<\/p>\n

Najzad, suo\u010davamo se sa jednim nadasve bitnim pitanjem koje je postavilo jo\u0161 prosvetiteljstvo, a jo\u0161 je sa nama: univerzalno, bezrezervno gra\u0111anstvo. Neofa\u0161izmi (fa\u0161izam je, da ne zaboravimo to, uvek negirao prosvetiteljstvo) dovode u pitanje mogu\u0107nost i normativnost univerzalnog gra\u0111anstva: razli\u010ditom grupama se negira to pravo, mada na osnovu razli\u010ditih razloga. Ko zaslu\u017euje gra\u0111anstvo, ko ima mandat da bude gra\u0111anin to jeste pitanje koje se javlja u vezi fa\u0161izma dana\u0161njice, te predstavlja izvor najrazli\u010ditijih konflikata i fantazija.<\/p>\n

Neofa\u0161izmi dovode u pitanje univerzalno gra\u0111anstvo i to jeste njihova najbitnija orijentacija u kasnom kapitalizmu. Dr\u017eavljanstvo nije vi\u0161e prima facie kategorija \u0161to je prosvetiteljstvo projiciralo sa njegovim univerzalisti\u010dkim aspiracijama (\u201cbiti \u010dovek\u201c: logika apsolutne inkluzije), nego je ono uslovljeno pozicijom u cirkulaciji\/fluksu robe, pozicioniranjem u kompleksu kapitala i rada.<\/p>\n

Dana\u0161nji neofa\u0161isti, videli smo, ne \u017eele kritiku neoliberalizovanog kapitalizma koliko etnicizovanu samoafirmaciju u okviru njega. No, nestaje ono na \u0161ta su se nadovezivale nade prosvetiteljstva. Umesto inkluzije javlja se ekskluzija kao nose\u0107i obrazac neofa\u0161izma. A konstitutivna pozadina toga jeste etnicizovano-policijski odnos prema stranim radnicima, Muslimanima koji se profili\u0161u\/artikuli\u0161u, ali tek u tokovima robnog sveta. Ovo je svagda\u0161nji materijal za rasplamsavanja neofa\u0161izma.<\/p>\n

Protivzaborava.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Antifa\u0161izam ne prestaje biti aktualan, jer i dalje postoje uslovi za njega<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":192500,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-192499","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/192499","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=192499"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/192499\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/192500"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=192499"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=192499"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=192499"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}