![\"otrov\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2013\/07\/otrov.jpg\")
Ljudi su jedna od retkih stvorenja na ovoj planeti koja su u stanju da ignori\u0161u osnovni instinkt za pre\u017eivljavanje. Igramo se \u017eivotom time \u0161to svoja tela forsiramo aktivnostima koja su toliko ekstremna da se to opire zdravom razumu \u2013 ultra-maratoni u pustinji ili postavljanje svetskog rekorda u dr\u017eanju daha pod vodom.<\/p>\n
Iako to mo\u017eda zvu\u010di kontradiktorno, ovakvo testiranje granica izdr\u017eljivosti je verovatno upravo ono zbog \u010dega se najvi\u0161e ose\u0107amo kao ljudska bi\u0107a, kao da smo jedno s prirodom i kao da ostvarujemo sopstvene potencijale \u2013 pogotovo kada se treba vinuti u nebo, skakati s velikih visina\u2026 ili pojesti najbizarniju, \u010dak i veoma opasnu hranu koja nam se svakodnevno nalazi na trpezarijskom stolu.<\/p>\n
Koje su najsmrtonosnije namirnice na svetu? Te namirnice su otrovne i \u0161tetne same po sebi i trebalo bi da preispitamo svoj zdrav razum svaki put kada izaberemo da uzmemo zalogaj.<\/p>\n
Semenke jabuka, kao i vi\u0161anja, sadr\u017ee cijanovodoni\u010dnu kiselinu. Nemojte pojesti ve\u0107u koli\u010dinu ovih semenki, kao ni semenki breskve i kajsije.<\/p>\n
Li\u0161\u0107e rabarbare sadr\u017ei oksalnu kiselinu, koja uzrokuje kamen u bubregu. Fatalna koli\u010dina iznosila bi 5 kilograma, ali bilo bi vam lo\u0161e i od mnogo manje koli\u010dine.<\/p>\n
Muskatni ora\u0161\u010di\u0107 zapravo ima halucinogena svojstva. Da, on mo\u017ee izazvati halucinacije, ali samo 6 grama mo\u017ee dovesti do konvulzija, a 8,5 do epilepti\u010dnih napada. Ako pojedete jedan ceo ora\u0161\u010di\u0107, mo\u017ee do\u0107i do privremene psihoze koja uklju\u010duje i te\u0161ku anksioznost.<\/p>\n
Glikoalkaloidi, koji se tako\u0111e mogu na\u0107i u pomo\u0107nicama, nalaze se u krompirovom li\u0161\u0107u, stabljikama i klicama. Mogu se javiti i u samom krompiru ukoliko odstoji predugo, pogotovo ako stoji na svetlu. Glikoalkaloidi mogu izazvati gr\u010deve u stomaku, dijareju, glavobolje, a nekada \u010dak i komu i smrt. Misli se da bi \u010dak od 3 do 6 miligrama ove supstance po kilogramu telesne mase moglo da bude fatalno. Izbegavajte krompire sa zelenkastim mrljama.<\/p>\n
Postoje dve vrste badema \u2013 slatki i gorki. Gorki bademi sadr\u017ee relativno velike koli\u010dine cijanovodonika. Samo 7\u201310 sirovih gorkih badema mo\u017ee izazvati probleme kod odraslih, a po decu ta koli\u010dina mo\u017ee biti \u010dak i fatalna.<\/p>\n
Zbog toga \u0161to ne prolazi kroz proces pasterizacije kojim se uni\u0161tavaju \u0161tetni toksini, sirovi med \u010desto sadr\u017ei grejanotoksin. Ovaj toksin mo\u017ee izazvati vrtoglavicu, slabost, mu\u010dninu i povra\u0107anje u trajanju od 24 sata. Obi\u010dno samo jedna supena ka\u0161ika koncentrisanog grejanotoksina mo\u017ee izazvati navedene simptome. Bila bi lo\u0161a ideja konzumirati vi\u0161e supenih ka\u0161ika.<\/p>\n
Stabljike i li\u0161\u0107e paradajza sadr\u017ee alkalne otrove koji mogu prouzrokovati bolove u \u017eelucu. Isto je i sa nezrelim zelenim paradajzom. Morali biste da konzumirate ogromnu koli\u010dinu da bi posledice bile fatalne. To nije ba\u0161 visokorizi\u010dno, ali svakako izbegnite jedenje li\u0161\u0107a.<\/p>\n
Opasnost tunjevine krije se u \u017eivi koju riba apsorbuje. Kada se na\u0111e u va\u0161em telu, \u017eiva \u0107e ili pro\u0107i kroz bubrege ili do\u0107i do mozga i dovesti vas do ludila. Ameri\u010dka administracija za kontrolu hrane i lekova preporu\u010duje da deca i trudnice uop\u0161te ne konzumiraju tunjevinu. Iako je mala verovatno\u0107a da \u0107e vas ogromna porcija tunjevine ubiti, bilo bi dobro da obratite pa\u017enju na to koliko je jedete na nedeljnom nivou.<\/p>\n
Li\u0161\u0107e i korenje manioke je iznena\u0111uju\u0107e bogato cijanidom. U ovakvim okolnostima, cijanid bi morao da nam deluje kao najukusnija, najdelikatesnija supstanca na svetu, ako ve\u0107 moramo da umremo da bismo u\u017eivali u jednom zalogaju\u2026 Manioka je tropska biljka poreklom iz Ju\u017ene Amerike, ali je postala izuzetno popularna u Africi, prvenstveno zbog svog soka, od kog se fermentacijom mo\u017ee napraviti pi\u0107e zvano “pinjarry”.<\/p>\n
Sirovi indijski orasi koje mo\u017eete na\u0107i u supermarketu zapravo i nisu sirovi zato \u0161to su obra\u0111eni parom da bi se uklonio urushiol, hemikalija koja se tako\u0111e nalazi u otrovnom br\u0161ljanu. Ova hemikalija mo\u017ee dovesti do istih posledice kao otrovni br\u0161ljan ili otrovni hrast. Visok nivo urushiola mo\u017ee biti fatalan. Ljudi koji su alergi\u010dni na otrovni br\u0161ljan rizikuju fatalnu alergijsku reakciju ako pojedu sirovi indijski orah.<\/p>\n
Novosti\/fokuzz.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ljudi su jedna od retkih stvorenja na ovoj planeti koja su u stanju da ignori\u0161u osnovni instinkt za pre\u017eivljavanje. Igramo se \u017eivotom time \u0161to svoja tela forsiramo aktivnostima koja su toliko ekstremna da se to opire zdravom razumu \u2013 ultra-maratoni u pustinji ili postavljanje svetskog rekorda u dr\u017eanju daha pod vodom. Iako to mo\u017eda zvu\u010di […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-192120","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/192120","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=192120"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/192120\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=192120"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=192120"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=192120"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}