{"id":191944,"date":"2015-11-01T08:00:53","date_gmt":"2015-11-01T07:00:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=191944"},"modified":"2015-10-31T21:31:06","modified_gmt":"2015-10-31T20:31:06","slug":"turska-i-evropa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/11\/01\/turska-i-evropa\/","title":{"rendered":"Turska i Evropa"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Natalie Nougauyr\u00e8de<\/strong><\/em><\/p>\n

\"Natalie-Nougayrede\"<\/a>Pored gumenih \u010damaca u bodrumskoj marini kojima izbeglice prelaze par kilometara od Turske do Gr\u010dke i Evrope, ljulju\u0161kaju se usidrene jahte: paralelni svetovi, nesvesni jedan drugog. Pre neku no\u0107, uz glasnu muziku sa jahti i barova na rivi, turska priobalna stra\u017ea je iz prevrnutog broda spasla 95 sirijskih izbeglica. Ovaj prizor sa\u017eima na\u0161e doba zbrke, bogatstva i nasilja, dokolice jednih i patnje drugih, gde se mediji pune vestima o terorizmu i udavljenom de\u010daku, a po\u017ertvovanost spasilaca iz Bodruma ne zanima nikog.<\/p>\n

Turska je tampon zona izme\u0111u Evrope i nezapam\u0107ene pometnje na Bliskom istoku. Lideri EU poku\u0161avaju da obezbede saradnju Turske da bi zaustavili priliv izbeglica na zapad \u2013 a poseta Angele Merkel Ankari je mo\u017eda prekretnica u tim pregovorima. Pri tome ne treba gubiti iz vida slo\u017eenost situacije u Turskoj i raspolo\u017eenje njenih gra\u0111ana. Ova zemlja od 75 miliona stanovnika je tokom poslednje 4 godine primila 2 miliona izbeglica i na to potro\u0161ila preko 5 milijardi evra. Taj masovni priliv ljudi je pro\u0161ao skoro bez ispada ksenofobije, karakteristi\u010dnih za veliki deo Evrope. Autoritarni re\u017eim Red\u017eepa Taipa Erdogana znala\u010dki usmerava turski nacionalni ponos. S druge strane, nedavni teroristi\u010dki napad u Ankari poja\u010dao je etni\u010dke i politi\u010dke napetosti pred prevremene izbore 1. novembra.<\/p>\n

Turska je \u010dlan NATO-a od 1952, a od 1999. je zvani\u010dni kandidat za \u010dlanstvo u EU. Ranih devedesetih godina pro\u0161log veka, ona je ponovo otkrila svoju isto\u010dnu dimenziju: tada\u0161nji predsednik Turgut Ozal posetio je stara svetili\u0161ta sufijskih grupa u centralnoj Aziji, mladi diplomati su obnovili veze sa Kavkazom i trgova\u010dki gradovi na Crnom moru su opet o\u017eiveli. Turska se vratila svojoj muslimanskoj tradiciji udovoljavaju\u0107i zahtevima sve ve\u0107e anadolijske srednje klase, koja je \u017eelela prekid sa sekularizmom Ataturkovog nasle\u0111a. Tako se po\u010detkom prve decenije 21. veka pojavila umerena islamisti\u010dka Partija pravde i razvoja, koja je i danas na vlasti. Jedan turski analiti\u010dar mi je to ovako opisao: \u201eIz vojnih kasarni smo pre\u0161li u supermarkete\u201c, misle\u0107i na prelazak iz vojne diktature u vladavinu otvorenih granica i ekonomskog razvoja. Tako je 2011. Turska jo\u0161 uvek bila uzor Arapskom prole\u0107u, u zemljama koje su poku\u0161ale da se oslobode diktature i islam uravnote\u017ee sa demokratijom.<\/p>\n

\u0160ta je po\u0161lo naopako? Mnogo je re\u010deno o Erdoganovoj opsesivnoj nameri da bude novi \u201esultan\u201c. Njegovi poslednji potezi nedvosmisleno pokazuju da je sukobe sa Kurdima upotrebio za ja\u010danje nacionalisti\u010dke struje i obra\u010dun sa protivnicima metodama policijske dr\u017eave. Erdoganovoj radikalizaciji doprineli su i nedefinisan odnos zapada prema Turskoj i raspore\u0111ivanje ruskih vojnih snaga na njenim granicama. Jedan u\u010desnik na nedavno odr\u017eanoj me\u0111unarodnoj konferenciji u Bodrumu upitao je \u0161ta bi se dogodilo kada bi Turskoj bilo ponu\u0111eno \u010dlanstvo u EU. Mnogi liberalno orijentisani gra\u0111ani smatraju da je za takvu ponudu sada prekasno. Pregovori o pristupanju EU su zastali pre mnogo godina, pre svega zato \u0161to je evropskoj javnosti bila neprihvatljiva ideja povezivanja sa tako velikom muslimanskom zemljom. To je u Turskoj izazvalo refleks pribli\u017eavanja Rusiji (najve\u0107em snabdeva\u010du Turske energijom) i Bliskom istoku (ideji \u201eneootomanske\u201c diplomatije, okon\u010dane izbijanjem rata u Siriji).<\/p>\n

Jedan francuski poslanik mi se 2005. hvalio kako je predstavljanje Turske kao stra\u0161ila efikasan na\u010din pridobijanja glasa\u010da. U pitanju je stara evropska fobija od muslimanskog prodora na zapad, koja je na\u0161la svoju novu potvrdu u usponu Islamske dr\u017eave. Evropljani se danas obra\u0107aju jednoj promenjenoj Turskoj. Na pitanje ko je njen glavni me\u0111unarodni partner, samo 23% gra\u0111ana na tom mestu vidi SAD, a o EU i Nema\u010dkoj se povoljno izja\u0161njava oko 40% gra\u0111ana. Turska je pretendovala na mesto regionalne \u201emeke\u201c sile. Sada je suo\u010dena sa slabljenjem ekonomije, nesigurno\u0161\u0107u i rastom nezadovoljstva gra\u0111ana. Sve ovo \u0107e se odraziti na rezultate predstoje\u0107ih izbora.<\/p>\n

Egejsko more kod Bodruma \u0107e uskoro biti prehladno za izbeglice. \u201eU toliko hladnoj vodi umire\u0161 za 20 minuta\u201c, ka\u017ee jedan turski spasilac i pokazuje mi zaplenjene la\u017ene prsluke za spasavanje koje krijum\u010dari prodaju izbeglicama: komade tkanine i sun\u0111era sa la\u017enim etiketama. EU je spremna da pove\u0107a pomo\u0107 Turskoj, ali za re\u0161enje vi\u0161estruke krize u ovoj zemlji potrebno je vi\u0161e od novca: jasan stav Evrope o tome kakav odnos zaista \u017eeli sa zemljom u kojoj su mnoga evropska obe\u0107anja \u2013 ne samo humanitarna \u2013 ostala neispunjena.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Turska je tampon zona izme\u0111u Evrope i nezapam\u0107ene pometnje na Bliskom istoku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-191944","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/191944","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=191944"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/191944\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=191944"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=191944"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=191944"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}