{"id":191079,"date":"2015-10-22T08:00:19","date_gmt":"2015-10-22T06:00:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=191079"},"modified":"2015-10-22T00:00:40","modified_gmt":"2015-10-21T22:00:40","slug":"milan-nedic-vera-u-nemacku-pobedu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/10\/22\/milan-nedic-vera-u-nemacku-pobedu\/","title":{"rendered":"Milan Nedi\u0107: vera u nema\u010dku pobedu"},"content":{"rendered":"

\"MilovanPi\u0161e: Milovan Pisarri<\/strong><\/em><\/p>\n

\u201eUpravo doneti Zakon kojim se rehabilituju svi \u201eideolo\u0161ki\u201c protivnici komunizma, po\u010dinje sa datumom od 6. aprila 1941. \u0161to je istovremeno i njegov najzanimljiviji deo. Imali smo priliku da slu\u0161amo predlaga\u010de i zagovornike zakona koji su svojom sr\u010danom odbranom ratnih \u201eideolo\u0161kih\u201c protivnika komunizma, nedvosmisleno potvrdili da je \u010ditava stvar i smi\u0161ljena isklju\u010divo zbog njih, a da ih oni posle 1945. u stvari i ne zanimaju, odnosno da su samo \u201ekolateralna \u0161teta\u201c poku\u0161aja rehabilitacije kvislinga iz vremena Drugog svetskog rata. Saop\u0161tili su nam i da bi \u010ditav komunisti\u010dki period trebalo jednostavno proglasiti zlo\u010dina\u010dkim \u010dime bi, misle oni, po automatizmu bili rehabilitovani svi njegovi \u201eideolo\u0161ki\u201c protivnici, a oni ratni progla\u0161eni borcima za pravednu stvar. Zato mo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107e (kao \u0161to se ve\u0107 desilo sa \u010detnicima) ovog puta \u201edemokratima\u201c biti progla\u0161eni nedi\u0107evci i ljoti\u0107evci, pa \u0107e po automatizmu \u201edemokrati\u201c postati i balisti, hortijevci, usta\u0161e, i na kraju, sam nema\u010dki Rajh.\u201c<\/em><\/p>\n

(Olivera Milosavljevi\u0107, Potisnuta istina. Kolaboracija u Srbiji 1941-1944, str. 7)<\/em><\/p>\n

Pro\u0161lo je skoro deset godina od kada je Olivera Milosavljevi\u0107, jedan od najozbiljnijih i najhrabrijih istori\u010dara na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, napisala ove re\u010di. Proces rehabilitovanja ratnih zlo\u010dinaca i kolaboracionista, kao izraz demokratske, neoliberalne i antikomunisti\u010dke Srbije bio je tek na po\u010detku. Danas, taj proces se opasno pribli\u017eava svom potpunom ostvarenju: sve je ve\u0107 ura\u0111eno, planina je osvojena, ostao je samo vrh: pravna, istorijska, politi\u010dka i moralna rehabilitacija najmra\u010dnije li\u010dnosti savremene srpske istorije, vo\u0111e srpske kvislin\u0161ke vlade u Drugom svetskom ratu, fa\u0161iste Milana Nedi\u0107a.<\/p>\n

Ovaj proces ima svoj logi\u010dan tok. Osim ratnih zlo\u010dinaca i pripadnika kolaboracionisti\u010dkih i kvislin\u0161kih formacija rehabilitovanih na lokalnom nivou; osim vi\u0161egodi\u0161njih inicijativa posve\u0107enih veli\u010danju \u010detnika i njihovog magi\u010dnog pretvaranja u antifa\u0161isti\u010dke borce; osim gomile tu\u017enih i opasnih publikacija i tvrdnji koje pozitivno ocenjuju Nedi\u0107evu ulogu u tada\u0161njoj Srbiji \u2013 korak koji je omogu\u0107io dana\u0161nju situaciju je rehabilitacija Dra\u017ee Mihailovi\u0107a. Jasno, Mihailovi\u0107 i Nedi\u0107 nisu isto: prvi je nacionalista, predstavnik konzervativnog poretka koji je metode etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja koristio u vi\u0161e navrata i pre Drugog svetskog rata, i koji je u potpunoj konfuziji uspeo da sara\u0111uje sa svima: od partizana do Nemaca, Italijana, Bugara, Ma\u0111ara itd \u2013 dok je drugi prosto pravi fa\u0161ista, \u010dovek koji je dao sve od sebe da Srbiji na\u0111e mesto u budu\u0107oj Evropi pod nacisti\u010dkom vla\u0161\u0107u. \u010covek koji je imao nepokolebljivu veru u nema\u010dku pobedu, koji se divio Hitlerovoj mo\u0107i, koji je u\u010destvovao u Holokaustu, u Porajmosu (genocidu nad Romima), u borbi protiv pokreta otpora (partizana), koji je srpski narod izlo\u017eio stra\u0161nim merama zastra\u0161ivanja, ka\u017enjavanja i nespretnim poku\u0161ajima nacifikacije. Na sre\u0107u, tada je srpski narod u ogromnoj ve\u0107ini odbio da stane na njegovu stranu.<\/p>\n

Milan Nedi\u0107 je i pre rata bio poznat kao germanofil. Kao general je bio na \u010delu Ministarstva vojske i mornarice, ali je bio smenjen zbog veza sa Ljoti\u0107em i otvorenog zalaganja za svrstavanje Jugoslavije uz Nema\u010dku. Reaktiviran je uo\u010di Aprilskog rata kao komandant Tre\u0107e armije. Njegov zadatak je bio da brani jugoisto\u010dnu granicu od nema\u010dkog napada iz pravca Bugarske. Zavr\u0161etak kratkog rata ga je zatekao prili\u010dno daleko odatle, na Palama. Izbegao je zarobljeni\u0161tvo, a 19. aprila se vratio u Beograd. Nemci su mu odredili ku\u0107ni pritvor, ali su ga ubrzo pustili na slobodu.<\/p>\n

U istom periodu, novouspostavljene nema\u010dke vlasti u Beogradu su Milanu A\u0107imovi\u0107u poverile formiranje kvazi-dr\u017eavne strukture sa zadatkom da dr\u017ei stvari pod kontrolom, pre svega u administrativnom smislu. SS-ovac Harald Turner, \u0161ef upravnog \u0161taba Vojnog zapovednika u Srbiji, \u010dovek koji \u0107e barem do kraja 1941. imati ogromnu mo\u0107 u okupatorskom aparatu, znao je da bez dobro organizovanih lokalnih saradnika ne\u0107e lako sprovesti politiku predvi\u0111enu za ovaj deo Evrope. Ipak, ustanak je pokvario njegove planove: A\u0107imovi\u0107 vi\u0161e nije bio dovoljan, iako se njegova komesarska vlada pokazala vi\u0161e nego lojalnom u izvr\u0161avanju svih nema\u010dkih saveta i nare\u0111enja.<\/p>\n

Krajem avgusta 1941. odlu\u010deno je da se formira prava vlada, sa svim ministarstvima, vojskom i drugim strukturama. Vlada je trebalo da odgovara nema\u010dkim vlastima i bude pod njihovom kontrolom. Ali to ne zna\u010di da je ona samo izvr\u0161avala nare\u0111enja: imala je mogu\u0107nost izbora, odre\u0111enu dozu autonomije u dono\u0161enju odluka. Odnos okupatorskih i kvislin\u0161kih vlasti nije tekao isklju\u010divo hijerarhijski, gde Nemci nare\u0111uju a Srbi izvr\u0161avaju. Radili su zajedno, jer su imali zajedni\u010dki interes. Radili su zajedno za zajedni\u010dku budu\u0107nost, iako su ponekad imali razli\u010dita stanovi\u0161ta. Jedino ograni\u010denje je bilo da Srbi ni\u0161ta ne mogu da urade bez nema\u010dkog \u2013 \u201emo\u017ee!\u201c.<\/p>\n

Mesto predsednika te vlade ponu\u0111eno je generalu Milanu Nedi\u0107u koji je, po romantizovanoj verziji doga\u0111aja, doneo te\u0161ku odluku i prihvatio ovu ponudu kako bi spasao od propasti srpski narod. Kako god bilo, u narednom kriti\u010dnom periodu, odnosno dok Nemci vr\u0161e masovne odmazde u Ma\u010dvi, Kragujevcu i Kraljevu, po Beogradu i mnogim drugim delovima Srbije, u kojima izme\u0111u ostalog strada i ogroman broj Srba (septembar-novembar 1941) \u2013 Nedi\u0107 se u vi\u0161e navrata obra\u0107a javnosti preko radija, novina i na javnim skupovima ponavljaju\u0107i re\u010denice kao \u201eNema\u010dka nije na\u0161 neprijatelj\u201c, \u201eSatrite odmetnike i razbojnike\u201c, \u201eUstaj i brani svoje ognji\u0161te od komunisti\u010dkih plja\u010dka\u0161a, razbojnika i odmetnika\u201c.<\/p>\n

Preko ustanove \u201eZemlja i rad\u201c svake nedelje je primao grupe srpskih doma\u0107ina i dr\u017eao im predavanja, pri \u010demu kletve protiv neprijatelja nisu obuhvatale samo komunisti\u010dke \u201ehorde\u201c, nego i Engleze i Amerikance. Nedi\u0107 i ljudi oko njega \u0107e te stavove ponavljati tokom celog rata, \u0161to je danas mogu\u0107e pratiti u tada\u0161njoj \u0161tampi (Novo vreme) i gledati na raznim snimcima koje obo\u017eavaoci srpskog fa\u0161izma redovno postavljaju na YouTube.<\/p>\n

Nedi\u0107 i njegovi ideolozi su razvili neku vrstu srpskog fa\u0161izma osloniv\u0161i se na Dimitrija Ljoti\u0107a, koji je imao primitivnu viziju stale\u0161ke organizacije srpskog dru\u0161tva sa seljakom u njenom sredi\u0161tu. Osnovali su niz ustanova u Srbiji po uzoru na one iz nacisti\u010dke Nema\u010dke; uveli su i nacisti\u010dku terminologiju \u2013 rasnu pre svega, u kojoj su Srbi smatrani \u201earijevcima\u201c. \u201cSrpski narod\u201d, ka\u017ee Nedi\u0107, \u201cje pozvan da na Balkanu bude \u010duvar i \u017eandarm za centar Evrope, tj. za Rajh i njegove evropske planove\u201d.<\/p>\n

Izme\u0111u oktobra 1941. i maja 1942, preko 80% jevrejske populacije u Srbiji je ubijeno u logorima, masovnim streljanjima ili upotrebom gasa (du\u0161egupka). Srpska kvislin\u0161ka vlast, naro\u010dito u Beogradu, vr\u0161ila je nadzor nad Jevrejima, postarala se da oni nose \u017eute trake, da ne ulaze u javne lokale, da ne koriste tramvaje, da ne idu na pijace pre 10 ujutro i tako dalje. Zajedno sa nema\u010dkim vlastima bio je organizovan prinudni rad Jevreja. Do kraja oktobra 1941, jevrejski mu\u0161karci su bili internirani u logor Topovske \u0161upe i bili ubijani masovnim streljanjima. Nedi\u0107eva Specijalna policija je vodila preciznu evidenciju o raspolo\u017eivoj robovskoj jevrejskoj radnoj snazi: kada bi neki Jevrejin iz logora bio streljan, na pole\u0111inu njegovog kartona se upisivalo \u201eLS\u201c, odnosno \u201eLogor Streljan\u201c, kako bi bilo jasno da sutradan ne\u0107e mo\u0107i da krene na prinudni rad.<\/p>\n

Ista policija je pa\u017eljivo popisala sve jevrejske \u017eene i decu izme\u0111u 8. i 12. decembra 1941, radi njihovog interniranja na Sajmi\u0161te. Te zime su ljudi u ovom logoru umirali od gladi i zime; beogradska op\u0161tina je kasnila sa isporukom odgovaraju\u0107e koli\u010dine namirnica i drva za ogrev, \u0161to je \u010desto izazivalo bes i nema\u010dkih komandanata Sajmi\u0161ta. Nakon ubistva svih jevrejskih \u017eena i dece, srpska Specijalna policija \u0107e uspeti da uhvati jo\u0161 nekoliko desetina Jevreja koji su se krili po raznim gradovima Srbije, dok \u0107e Nedi\u0107eva vlada dobiti na \u201epoklon\u201c svu jevrejsku imovinu koju Nemci nisu uspeli da prodaju.<\/p>\n

    \n
  1. avgusta 1942. bi\u0107e objavljena \u201eUredba o pripadanju imovine Jevreja u Srbiji\u201c, u kojoj prvi \u010dlan glasi: \u201eImovina onih Jevreja koji su 15. aprila 1941. bili dr\u017eavljani biv\u0161e Kraljevine Jugoslavije ili bili bez dr\u017eavljanstva, ako se nalazi na srpskom podru\u010dju, pripada Srbiji bez ikakve naknade. Od ovoga se izuzima imovina Jevreja-biv\u0161ih pripadnika Nema\u010dkog rajha, sada bez dr\u017eavljanstva\u201c.<\/li>\n<\/ol>\n

    Ni Romi nisu pro\u0161li mnogo bolje. Krajem oktobra 1941. Nemci su naredili masovna hap\u0161enja romskih mu\u0161karaca i njihovo streljanje. U Beogradu bi obi\u010dno nema\u010dke snage blokirale krajeve gde \u017eive Romi, a sprski \u017eandarmi i policajci bi ulazili u ku\u0107e i izvla\u010dili mu\u0161karce, govorili im da \u0107e se brzo vratiti ku\u0107i, a u stvari bi ih odvodili u logor Topovske \u0161upe. Radili su to profesionalno, bez uzbu\u0111enja, organizovano. Mesec dana kasnije prikupili su i romske \u017eene i decu i kamionima ih isporu\u010dili nema\u010dkim stra\u017earima u logoru Sajmi\u0161te. U istom periodu, u drugim krajevima zemlje su uhapsili i predali Nemcima bar jo\u0161 nekoliko stotina Roma. Znali su da \u0107e ti ljudi biti streljani, a neretko su ih predavali kako ne bi bili streljani Srbi.<\/p>\n

    Zvani\u010dni razlog zbog \u010dega je obrazovana vlada Milana Nedi\u0107a bila je potreba da se \u0161to pre ugu\u0161i ustanak u Srbiji. Bila je potrebna struktura koja \u0107e se boriti protiv \u201ekomunisti\u010dkih bandi\u201c i koja \u0107e za to upotrebiti ne samo oru\u017eje, nego i biti u stanju da pridobije poverenje srpskog naroda.<\/p>\n

    Kvislin\u0161ke oru\u017eane i policijske snage, po nema\u010dkom nare\u0111enju, nisu bile mnogobrojne i njihov zadatak, pored odr\u017eavanja reda i mira, bila je borba protiv ustanika. Da bi postigli taj rezultat koristili su nema\u010dke metode, me\u0111u kojima su hap\u0161enja, interniranja, mu\u010denja i streljanja. Ve\u0107 od jula 1941, dakle pre dolaska Nedi\u0107a na vlast, bio je aktivan logor na Banjici, koji je imao neku vrstu dvojne uprave. Nemci su vodili glavnu re\u010d, ali su kvislinzi sa Dragim Jovanovi\u0107em i Svetozarem Vujkovi\u0107em na \u010delu imali na raspolaganju jednu tre\u0107inu logora. Do kraja rata, po raspolo\u017eivim izvorima, kvislinzi su potpuno samostalno internirali oko 4.500 ljudi zbog njihovih antifa\u0161isti\u010dkih aktivnosti i od toga streljali njih 1.400.<\/p>\n

    Banjica je samo najpoznatiji primer. Pripadnici oru\u017eanih i policijskih formacija Nedi\u0107eve vlade hapsili su, internirali i streljali i u mnogim drugim gradovima Srbije. Me\u0111utim, to nije bio jedini na\u010din odvra\u0107anja naroda od pomaganja partizanima. Na primer, 22. januara 1943, \u0161ef Srpske dr\u017eavne bezbednosti (Dragi Jovanovi\u0107) je nakon oru\u017eanog okr\u0161aja dvojice mu\u0161karaca i patrole Srpske dr\u017eavne stra\u017ee u selu Jabukovac kod Zaje\u010dara, naredio \u201eda se mesto Jabukovac kazni sa 500.000 dinara. Ova kazna ima se izvr\u0161iti u roku od pet (5) dana od prijema ovoga re\u0161enja u Na\u010delstvu okruga zaje\u010darskog. U slu\u010daju da se ova kazna ne izvr\u0161i u ovome roku, celokupna op\u0161tinska uprava mesta Jabukovac ima se deportirati u koncentracioni logor Ministarstva unutra\u0161njih poslova u Beogradu, do isplate\u201c.<\/p>\n

    Tako\u0111e, kako bi \u201eprevaspitali\u201c omladinu, Ministarski savet je 5. avgusta 1942. doneo uredbu o prinudnom vaspitanju omladine u zavodu u Smederevskoj Palanci. Mladi uhap\u0161eni kao komunisti bili su internirani u taj logor (koji se danas predstavlja kao \u0161kola) i bili izlo\u017eeni prinudnoj fa\u0161izaciji.<\/p>\n

    Poseban vid Nedi\u0107evog trogodi\u0161njeg delovanja, koji je samo delimi\u010dno istra\u017een, je njegova uloga u ekonomskoj eksploataciji Srbije i masovnoj upotrebi prinudnog rada za nema\u010dke potrebe. Poznato je, naime, da su Nemci koristili robovski rad svuda u Evropi; ali je manje poznato da je u Srbiji prinudni rad bio jedna od osnova funkcionisanja ne samo velikih rudni\u010dkih kompleksa kao Bor i Trep\u010da, nego i funkcionisanja dobrog dela privrednog aparata. Preko \u201eBerze rada\u201c, \u201eNacionalne slu\u017ebe rada\u201c i sli\u010dnih ustanova, Nedi\u0107eva vlada je upu\u0107ivala ljude na prinudni rad, na primer u Kostolac. Tako\u0111e, pozivala je i podsticala dobrovoljno prijavljivanje za rad u Rajhu, govore\u0107i da je to odli\u010dna prilika, da su uslovi rada dobri i da \u0107e svi primati plate. Znamo, me\u0111utim, a znali su i oni, \u0161ta se zapravo de\u0161avalo: Srbija se osloba\u0111ala od nepo\u017eeljnih elemenata upravo kroz upu\u0107ivanje ljudi na rad u Nema\u010dkoj.<\/p>\n

    Sve u svemu, vernost nacional-socijalisti\u010dkom poretku i aktivna uloga u borbi protiv partizana osta\u0107e jasna karakteristika Nedi\u0107evog re\u017eima do poslednjih dana okupacija, bez ikakvih znakova promene. Upravo to je ono \u0161to se danas pre\u0107utkuje; tvrdi se da je to samo komunisti\u010dka propaganda. Pre\u0107utkuje se \u010dinjenica da je Nedi\u0107 bio fa\u0161ista koji je hteo da izgradi fa\u0161isti\u010dku Srbiju i tvrdi se da je on samo \u017eeleo da spase srpski narod. Kao dokaz za to \u010desto se pominje njegova uloga u spasavanju srpskih izbeglica iz NDH, ali se ne postavlja pitanje da li je on imao alternativu, to jest da li je mogao da ne prihvati Srbe koji su be\u017eali od usta\u0161kog terora ili koji su nasilno prebacivani u Srbiju? Po \u010demu je njegovo spasavanje \u201esvojih\u201c toliko senzacionalno? Koja je razlika izme\u0111u Nedi\u0107a koji prima srpske izbeglice iz Hrvatske i Hitlera koji prima nema\u010dke izbeglice sa Istoka tokom napredovanja sovjetskih snaga?<\/p>\n

    Razlozi Nedi\u0107eve rehabilitacije su naravno politi\u010dki, a ne istoriografski. Jer samo jedna istoriografija mo\u017ee da rehabilituje Nedi\u0107a i srpske fa\u0161iste: ona koja podr\u017eava fa\u0161izam i koja se krije iza demokratskih izjava o potrebi za pomirenjem; ona koja interpretira pro\u0161lost na jasnim ideolo\u0161kim temeljima nacije kao dogme, takore\u0107i religije koja u okviru jedne nacije opra\u0161ta svima sve, a naro\u010dito zlo\u010dine. Samo jedno ne mo\u017ee da oprosti, a to je komunizam: upravo kao \u0161to je Nedi\u0107 govorio, a sa njim i ostali fa\u0161isti na evropskom kontinentu.<\/p>\n

    Autor je istori\u010dar, doktorirao na Univerzitetu u Veneciji sa radom o zlo\u010dinima nad civilima u Srbiji i Makedoniji tokom Prvog svetskog rata. Oblasti interesovanja: politike prema civilima u ratnim okolnostima u Evropi u XX veku, Holokaust, genocid nad Romima, antifa\u0161izam u Italiji i Jugoslaviji.<\/p>\n

    Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Vernost nacional-socijalisti\u010dkom poretku i aktivna uloga u borbi protiv partizana osta\u0107e jasna karakteristika Nedi\u0107evog re\u017eima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-191079","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/191079","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=191079"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/191079\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=191079"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=191079"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=191079"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}