{"id":190006,"date":"2015-10-08T09:22:10","date_gmt":"2015-10-08T07:22:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=190006"},"modified":"2015-10-08T09:22:10","modified_gmt":"2015-10-08T07:22:10","slug":"peti-oktobar-i-ucenik-koji-je-prevazisao-ucitelja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/10\/08\/peti-oktobar-i-ucenik-koji-je-prevazisao-ucitelja\/","title":{"rendered":"Peti oktobar i u\u010denik koji je prevazi\u0161ao u\u010ditelja"},"content":{"rendered":"

\"Matija_Medenica\"Pi\u0161e: Matija Medenica<\/strong><\/em><\/p>\n

Obele\u017eavanje Petog oktobra je na svoju petnaestogodi\u0161njicu svedeno na nivo marginalnog de\u0161avanja. Jedna tribina, nekoliko okruglih stolova i jednako malo saop\u0161tenja i venaca bili su dovoljni za kratke i dosadne medijske priloge o zna\u010daju ovog datuma. Nad izbledelom slikom Petog oktobra malo ko tuguje, a to svakako nisu nekada zara\u0107ene politi\u010dke elite koje danas jednako slu\u017ee interesima ekonomskih elita te zajedni\u010dkim snagama nastavljaju sa neoliberalnim reformama.<\/p>\n

Svaka nacija ima svoj Dan Bastilje. Efikasno upravljanje dru\u0161tvom podeljenim na suprotstavljene klase zahteva ujedinjuju\u0107e mitove, doterana se\u0107anja i prate\u0107e festivale patetike uzdignute na nivo komemoracija zalivenih skupim konjakom i jeftinom patriotskom poezijom. To su dani kada se podse\u0107amo \u2013 svi mi koji smo na su\u0161tinskom i svakodnevnom nivou isklju\u010deni iz politi\u010dkog \u017eivota \u2013 na mit svih mitova: onaj o naciji okupljenoj oko zajedni\u010dkih ideala i ciljeva koje je potrebno iznova braniti, ili tek do kraja ostvariti. Od 29. novembra ostala je samo notorna policijska stanica. Peti oktobar je na\u0161a tu\u017ena Bastilja.<\/p>\n

Ako bi i postojala neka zvani\u010dna verzija istorije Petog oktobra, mogla bi se sa\u017eeti otprilike ovako: 24. septembra 2000. godine opoziciona koalicija kona\u010dno na saveznim predsedni\u010dkim izborima pobe\u0111uje Slobodana Milo\u0161evi\u0107a \u2013 Milo\u0161evi\u0107 odbija da prizna poraz \u2013 besni zbog toga, gra\u0111ani petog oktobra izlaze na ulice, pale Skup\u0161tinu i potvr\u0111uju pobedu opozicije.<\/p>\n

Latinka Perovi\u0107, vode\u0107i ideolog evrointegracijskog pokreta, epilog Petog oktobra vidi kao propu\u0161tenu priliku da Srbija, s velikim istorijskim zaka\u0161njenjem, zakora\u010di u proces modernizacije \u2013 u prevodu, da uspostavi re\u017eim liberalne demokratije i slobodnog tr\u017ei\u0161ta i kao takva se pridru\u017ei me\u0111unarodnim tokovima kapitala. Za\u0161to propu\u0161tenu? Zato \u0161to su kompromisi pravljeni u godinama nakon revolucije doveli do ubistva lidera tog procesa, Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, a potom i do uzastopnih vlada koje su tom zadatku bile nedorasle, ili su ga \u2013 poput Ko\u0161tuni\u010dine vlade \u2013 svesno opstruirale. Prema tom tuma\u010denju, kontrarevolucija zapo\u010dinje \u0110in\u0111i\u0107evim ubistvom.<\/p>\n

Tako ispri\u010dana pri\u010da sadr\u017ei sve elemente mitologije iz istorijskih ud\u017ebenika: herojsku borbu za pravdu, neponovljivu li\u010dnost koja je bila otelovljenje te borbe, njenu tragi\u010dnu smrt i sa njom poraz od kog je te\u0161ko oporaviti se.<\/p>\n

\u010cija revolucija?<\/strong><\/p>\n

Ustaljena tuma\u010denja Petog oktobra uporno pre\u0107utkuju sredi\u0161nju ulogu koju je tih dana odigrala radni\u010dka klasa. Permanentna beda i izborna kra\u0111a glasova za Vojislava Ko\u0161tunicu, povu\u010denog kandidata opozicije koji se ujedno \u017eestoko protivio i Milo\u0161evi\u0107evom i NATO varvarizmu, istrgle su radni\u0161tvo Srbije iz \u0161aka SPS-a. Organizator kampanje i same pobune, Zoran \u0110in\u0111i\u0107, namirisao je tu mogu\u0107nost:<\/p>\n

\u00a0\u00a0 \u201cSastali smo se u Siminoj ulici u sedi\u0161tu DOS-a i doneli odluku da se sve re\u0161i do nedelje kada treba da se odr\u017ei drugi krug izbora. Pred nama je bilo svega osam dana u kojima je trebalo da padne odluka. Bilo je veoma te\u0161ko smisliti \u0161ta da radimo. Moj predlog je bio generalni \u0161trajk. Znao sam, ako po\u010dnemo sa demonstracijama one \u0107e se pretvoriti u \u0161etnje, sve \u0107e dugo trajati, a ve\u0107 imamo iskustva sa sto dana protesta\u201d.1<\/address>\n

Prvobitni plan bio je da se podbune oni sektori radni\u010dke klase koji su ina\u010de bili skloni \u0161trajkovima, ali i opoziciji, uglavnom u uslu\u017enom sektoru: u \u0161kolama, domovima zdravlja, saobra\u0107ajnim preduze\u0107ima. Kolone bi u \u010detvrtak stigle u Beograd i \u010detiri dana kampovale u Skup\u0161tini i oko nje, odakle bi naterale re\u017eim da se povu\u010de. Prvi korak bio je da se 28. septembra pozove na generalni \u0161trajk, zakazan za drugi oktobar.<\/p>\n

\u201c Ta koncepcija generalnog \u0161trajka bila je veoma rizi\u010dna. Nismo uop\u0161te mogli biti sigurni u velike kolektive. Dobili smo, dodu\u0161e, najavu da \u0107e \u0161trajkovati rudari iz Lazarevca. Rekli smo: super, rudari plus studenti to je revolucija. To je klasika u socijalizmu. Onda smo poku\u0161ali to da podr\u017eimo\u201d.<\/address>\n

Ve\u0107 sutradan, rudari kolubarskog basena stupaju u \u0161trajk. Pobuna u redovima nekada\u0161njeg Milo\u0161evi\u0107evog upori\u0161ta, gde u tom trenutku 7.500 ljudi proizvodi preko 50% uglja u zemlji, momentalno je poremetila odnos snaga. Ubrzo se pridru\u017euju pan\u010deva\u010dka rafinerija, valjaonica bakra iz Sevojna, rudari iz Kostolca i Majdanpeka i mnogi drugi. Kolubara je bila do te mere presudna da je Milo\u0161evi\u0107 slao na\u010delnika General\u0161taba da bezuspe\u0161no ube\u0111uje rudare da odustanu, prete\u0107i \u010dak prinudnim regrutacijama.<\/p>\n

\u201c Klju\u010dno je bilo to \u0161to je generalni \u0161trajk uspeo, i to zahvaljuju\u0107i unutra\u0161njosti Srbije. Fascinantno je \u0161ta su radili ljudi iz U\u017eica, Arilja, Po\u017eege. Zovu me u \u010detiri sata ujutro i ka\u017eu: \u2018Mi smo sve blokirali, nikoga ne pu\u0161tamo\u2019. Generalni \u0161trajk jeste bio rizik, ali nije bilo izbora, i\u0161li smo na sve ili ni\u0161ta.\u201d<\/address>\n

Rizik se isplatio, ali se odmah nakon Petog oktobra pretvorio u pretnju. Ljudi su ostali u \u0161trajku. \u0160trajka\u010dki odbori, koji su prvih dana \u0161trajka uspostavljani na radnim mestima, izborili su ispunjenje jednog zahteva \u2013 priznanja prava na demokratsko biranje vlasti. To je, me\u0111utim, bio samo jedan od zahteva. Nova vlast je, me\u0111utim, imala druga\u010dije planove za njihova preduze\u0107a. Vladimir Novakovi\u0107, u\u010desnik \u0161trajka u Trudbeniku prise\u0107a se tih dana.<\/p>\n

\u201cNova vlast nam je obe\u0107ala smenu starog upravlja\u010dkog kadra, isplate zaostalih plata i nove poslove. To je bilo dovoljno, jer smo tokom obnove zemlje posle bombardovanja radili, a nismo bili pla\u0107eni. Upostavljen je, kako su oni to zvali, Organ za konsolidaciju firme i dobili smo novo rukovodstvo. Tako se radilo u svim firmama\u201d.<\/address>\n

Nakon godina par\u010danja i restrukturiranja, Trudbenik gradnja prodata je firmi Monterra, u vlasni\u0161tvu jednog od finansijera Demokratske stranke, Neboj\u0161e Kop\u010dali\u0107a. Od gra\u0111evinskog giganta nije ostala cigla na cigli.<\/p>\n

Britanski Gardijan je u nedelji nakon revolucije izve\u0161tavao da Neboj\u0161a \u010covi\u0107, tada\u0161nji \u0110in\u0111i\u0107ev \u010dovek od poverenja, obilazi neposlu\u0161ne \u0161trajka\u010de i ube\u0111uje ih da se vrate na radna mesta.2 Nedostatak nezavisne politi\u010dke organizacije radni\u010dke klase, dugogodi\u0161nja beda i rascepkanost i kooptacija sindikata u privatizacionu logiku \u2013 koju su podsticale kako vlast, tako i opozicija3 \u2013 osigurali su da prvobitni otpor radni\u0161tva ostane kratkog daha. Op\u010dinjena idejom tr\u017ei\u0161nih reformi i uspostavljanja pravne dr\u017eave, nova vlast je bez puno muke spre\u010dila dalji razvoj dinamike \u0161trajka\u010dkog pokreta. Stare institucije klasne vladavine ostale su netaknute. Politi\u010dka, demokratska revolucija po\u010dela je i zavr\u0161ila se istog dana; socijalna je sase\u010dena u korenu.<\/p>\n

Gorak ukus suzavca ubrzo je zamenila gor\u010dina izdaje petooktobarskih nadanja. Neoliberalno restrukturiranje, koje je opozicija nudila kao lek za \u201espas Srbije iz ludnice\u201c \u2013 privatizacija, \u010dvrsta monetarna politika, deregulacija i liberalizacija tr\u017ei\u0161ta, sve u cilju privla\u010denja stranih direktnih investicija \u2013 privuklo je gotovo isklju\u010divo \u0161pekulativni kapital.<\/p>\n

Spirala privredne destrukcije nastavljena je srozavanjem vrednosti preduze\u0107a i njihovom prodajom u bescenje doma\u0107im tajkunima i stranom kapitalu. Oko milion ljudi ostalo je van radnih mesta, od kojih ve\u0107ina posao tra\u017ei du\u017ee od godinu dana. Javni dug je probio plafon i postao glavni mehanizam putem kog me\u0111unarodne finansijske institucije i velike sile diktiraju unutra\u0161nju politiku u zamenu za nove kredite. Privatizacija i liberalizacija koju su sprovodile demokratske snage bile su odlu\u010dnije i sveobuhvatnije od Milo\u0161evi\u0107evih, ali su ozna\u010dile kontinuitet vere u tr\u017ei\u0161na re\u0161enja koja su jo\u0161 80-tih zemlju osudile na dva kruga devastiraju\u0107ih MMF \u0161ok terapija i postavile temelj za raspad SFRJ, krvave ratove i nastavak plja\u010dke dru\u0161tvenog bogatstva.<\/p>\n

Izdaja prvobitnog optimizma gurnula je narod u deceniju i po o\u010daja, nepoverljivosti i cinizma spram svakog talasanja ma koje od grupacija pogo\u0111enih beskona\u010dnim procesom tranzicije.<\/p>\n

To je bilo osetno ve\u0107 u vreme \u0110in\u0111i\u0107eve vlade. U junu 2001. godine prve zakonske izmene pokrenule su privatizaciju 4000 preduze\u0107a. Rudari su na godi\u0161njicu Petog oktobra obnovili \u0161trajk i izborili pove\u0107anje plata. U decembru 2001. nekada\u0161nji sindikalni lider Dragan Milovanovi\u0107 promovisan u ministra rada, potpisao je usvajanje novog Zakona o radu koji je omogu\u0107io lak\u0161a otpu\u0161tanja. Pro\u0161logodi\u0161nje izmene ovog Zakona samo su dodatno liberalizovale tr\u017ei\u0161te rada. Naivno je za \u0110in\u0111i\u0107evih pora\u017eavaju\u0107ih 8% popularnosti pred atentat kriviti isklju\u010divo negativnu medijsku kampanju. Reforme koje je predvodio i\u0161le su direktno nau\u0161trb blagostanja onih bez kojih bi, kako je i sam govorio, petooktobarsku bitku izgubio.<\/p>\n

Ta\u010dke kontinuiteta<\/strong><\/p>\n

\u0110in\u0111i\u0107a je na \u010delu pro-evropskog bloka nasledila plejada neubedljivih plagijatora koji su poku\u0161avali da odr\u017eavaju balans izme\u0111u raznih interesnih skupina, proklamovanih ciljeva, sopstvenih sposobnosti te Istoka i Zapada, kako bi omogu\u0107ili opstanak na vlasti.<\/p>\n

U tom periodu u arhineprijatelja vlasti izrasta Srpska radikalna stranka \u2013 stara re\u017eimska, nacionalisti\u010dka stranka i \u010dvrsto protiv Evropske unije. DS-ovu predizbornu kampanju nade iz 2000. godine zamenjuju kampanje zastra\u0161ivanja baukom iz pro\u0161losti. Kreditni aran\u017emani, prihodi od privatizacija i investicije na ka\u0161i\u010dicu bili su dovoljni da se u uslovima rekordno niske izlaznosti radikali, uprkos \u010dak i ve\u0107ini glasova, godinama dr\u017ee van sastava vlade \u2013 i podele privatizacijskog kola\u010da. Narod nije hteo da prihvati servirano, ali ni da se vra\u0107a na staro. Reforme su tekle tempom koji je odgovaralo tajkunskim finansijerima re\u017eima.<\/p>\n

Klju\u010dni preokret desio se kada je nekolicina lidera SRS-a odlu\u010dila da promeni plo\u010du i osnuje pro-evropsku, konzervativnu Srpsku naprednu stranku. Kada su 2012. godine pobedili na izborima, mnogi su bili za\u010du\u0111eni \u0161to je Aleksandar Vu\u010di\u0107 poziciju predsednika vlade ustupio nekada\u0161njem Milo\u0161evi\u0107evom portparolu, Ivici Da\u010di\u0107u. Sebe je postavio da predsedava slu\u017ebama bezbednosti. Liberali su grozni\u010davo o\u010dekivali da \u010detni\u010dke vojvode i Milo\u0161evi\u0107evi d\u017eelati poka\u017eu svoje pravo lice i \u201evrate nas u devedesete\u201c. Do toga nije do\u0161lo. Naprotiv, Srbija je tek pod ovom vladom dobila famozni datum za po\u010detak pregovora o pridru\u017eenju EU.<\/p>\n

Usledili su novi kreditni aran\u017emani i nastavak zakonskih izmena u pravcu privatizacije preostale dr\u017eavne svojine i dalje deregulacije tr\u017ei\u0161ta rada. Na ekonomskom planu Aleksandar Vu\u010di\u0107 nedvosmisleno nastavlja ono \u0161to je Milo\u0161evi\u0107 nagovestio a Zoran \u0110in\u0111i\u0107 zapo\u010deo, uspe\u0161nije nego svi njegovi prirodni naslednici zajedno.<\/p>\n

Ali to nije sve. Vu\u010di\u0107 je uspeo i u onome \u0161to je \u0110in\u0111i\u0107a ko\u0161talo glave, a Tadi\u0107a reputacije. \u0160ta je tokom dve godine \u0161efovanja tajnim slu\u017ebama radio verovatno \u0107e ostati nepoznato sve do neke naredne revolucije u kojoj ne smemo da zaboravimo da isprevr\u0107emo fioke i hard diskove u beogradskoj Ulici kraljice Ane. Ipak, sti\u010de se utisak da je zavr\u0161io posao.<\/p>\n

Kada je 10. oktobra 2010. godine, u vreme Tadi\u0107eve vladavine, tokom odr\u017eavanja Parade ponosa u Beogradu zavladalo vanredno stanje, sve je govorilo u prilog tome da agenti-spava\u010di iz tajnih slu\u017ebi, privr\u017eeni starom re\u017eimu, koriste priliku da destabilizuju jednu pro-evropsku vladu. Prema svedo\u010denjima ljudi iz MUP-a, policija je tog dana imala povez na o\u010dima. Komunikacija s Bezbedonosno-informativnom agencijom je zamrla. Na ulicama je vladao haos. Grupe mladih nauru\u017eanih kamenicama razvla\u010dile su \u017eestoko opremljenu policiju uzdu\u017e i popreko. Te\u0161ko je poverovati da ovo nije bila pobuna organizovana iznutra.<\/p>\n

Iako ni\u0161ta ne ukazuje na to da je u me\u0111uvremenu do\u0161lo do promene percepcije LGBT osoba me\u0111u navija\u010dkim grupama, naredne Parade ponosa, odr\u017eane tokom Vu\u010di\u0107evog re\u017eima, od navodnog popri\u0161ta borbe izme\u0111u pro-evropske i anti-evropske struje u dr\u017eavnom aparatu pretvorene su u veli\u010danstvenu paradu dr\u017eavne mo\u0107i. Umesto uli\u010dnih borbi, borna kola i \u0161mrkovi prete\u0107e stoje na opusto\u0161enim ulicama i nad svakom pomisli o anti-dr\u017eavnom delovanju. Kontrola je uspostavljena. I na ovom planu Vu\u010di\u0107 je ispunio \u0110in\u0111i\u0107ev san. Postali smo normalna kapitalisti\u010dka dr\u017eava.<\/p>\n

To nam, me\u0111utim, govori jo\u0161 jednu stvar. Ako je Vu\u010di\u0107eva politika uistinu ni\u0161ta manje pro-evropska od \u0110in\u0111i\u0107eve ili Tadi\u0107eve, ako je uistinu mogu\u0107e pona\u0161anje tajnih slu\u017ebi uskladiti sa vladinom politikom, onda neredi iz 2010. godine nisu bili ideolo\u0161ki inspirisani \u2013 kao verovatno ni samo \u0110in\u0111i\u0107evo ubistvo. Aleksandar Vu\u010di\u0107 je najbolji dokaz da \u0110in\u0111i\u0107evo ubistvo nije bilo propu\u0161tena prilika, ve\u0107 da je njegova posthumno idealizovana vizija zapravo politika koja nikada nije imala potencijal da ispuni nade onih koji su Peti oktobar upisali u istoriju. Taj potencijal je potrebno razvijati tamo gde je u nedeljama nakon revolucije u ime reformi ugu\u0161en.<\/p>\n

——————–
\n\u00a0 Svi citati su iz intervjua koji je desetak dana nakon Petog oktobra sa Zoranom \u0110in\u0111i\u0107em obavila novinarka Vesna Mali\u0161i\u0107, a 2003. godine objavila u formi knjige, sasvim neadekvatnog naslova, San o Srbiji Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. U pitanju je du\u017ei ekspoze o nastanku i sprovo\u0111enju strategije kojom je opozicija nakon godina neuspeha kona\u010dno sru\u0161ila Milo\u0161evi\u0107a.<\/em><\/p>\n

\u00a0\u00a0 Navedeno prema German L, \u201cSerbia\u2019s Spring in October\u201d, International Socialism Journal, zima 2000.<\/address>\n
\u00a0\u00a0 Videti, recimo, zbornik koji su 1999. godine uredili Stojiljkovi\u0107, Z. et al, Uloga sindikata u tranziciji.<\/address>\n

Ma\u0161ina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ustaljena tuma\u010denja Petog oktobra uporno pre\u0107utkuju sredi\u0161nju ulogu koju je tih dana odigrala radni\u010dka klasa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":190007,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-190006","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/190006","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=190006"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/190006\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/190007"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=190006"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=190006"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=190006"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}