{"id":189945,"date":"2015-10-07T08:54:41","date_gmt":"2015-10-07T06:54:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=189945"},"modified":"2015-10-07T08:54:41","modified_gmt":"2015-10-07T06:54:41","slug":"kratka-lekcija-o-migracijama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/10\/07\/kratka-lekcija-o-migracijama\/","title":{"rendered":"Kratka lekcija o migracijama"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Biljana Stojkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"biljana-stojkovic\"<\/a>Posmatrano iz ugla biologije, migracije ljudi nisu ni najmanje neobi\u010dna niti retka pojava. Mo\u017eemo se za po\u010detak zapitati kako su ljudi mogli naseliti \u010ditavu planetu, a da nisu \u201euzeli put pod noge\u201c i tra\u017eili za sebe bolji \u017eivot. Razlozi za seobu morali su biti veoma razli\u010diti kroz istoriju \u010dove\u010danstva. Dinami\u010dne promene klime sa pikovima glacijacija u periodima od pre vi\u0161e od 100 hiljada do svega 13 hiljada godina najbolje oslikavaju krupne putanje migracija. Postajalo je hladno, su\u0161no, pa onda opet toplo, a nije potrebno preveliko znanje biologije da bismo ove klimatske promene povezali sa nestajanjem biljnog i \u017eivotinjskog sveta koji nam je trebao poslu\u017eiti za ishranu. Putovali su, dakle, lovci-sakuplja\u010di za svojim plenom, sklanjali se od o\u0161trih zima, osvajali nove prostore gde su uspevali da opstanu tokom kra\u0107eg ili du\u017eeg vremena, a onda se opet pripremali za duga putovanja. Nije te\u0161ko ni zamisliti da su im se na mnogim mestima putevi ukr\u0161tali. Za poverovati je da su neki sebe smatrali starosedeocima u odnosu na sve\u017eije do\u0161ljake, iako i sami tek \u0161to su bili pristigli.<\/p>\n

Da bismo bar donekle razumeli \u0161ta se sve moglo de\u0161avati na tom putu, moramo se vratiti jo\u0161 dalje u pro\u0161lost, u vreme pre nastanka anatomski savremenog \u010doveka, vrste kojoj mi danas pripadamo. Evoluciona biologija i molekularna demografija vi\u0161e nemaju sumnji da smo nastali pre oko 200.000 godina, i to u Africi. Uzbudljiva antropolo\u0161ka pri\u010da, zasnovana na otkrivenim fosilima, govori o brojnim vrstama, podvrstama i varijetetima hominida koji su nam prethodili. Ukratko, tokom miliona godina, od pre 7 miliona, pojavljuju se prvi oblici koji se mogu svrstati u na\u0161u preda\u010dku liniju. Nekoliko njih, ra\u0161irenih po afri\u010dkom kontinentu, ostavilo je fosilna svedo\u010denja svog postojanja. Najpoznatiji su nam znatno kasniji australopitekusi, u periodu od pre oko tri, \u010detiri miliona godina, kojih je, po svemu sude\u0107i, bilo zaista mnogo. Brojne fosile mla\u0111e od 2,5 miliona godina nau\u010dnici uglavnom svrstavaju u prve predstavnike na\u0161eg roda \u2013 roda Homo, i to prema brojnim karakteristikama od kojih je kranijalni kapacitet (veli\u010dina mozga) najzna\u010dajniji. Iz \u0161kolske biologije mo\u017eemo se setiti vremenskog sleda \u2013 Homo habilis, pa Homo erectus i, kona\u010dno, Homo sapiens koji obuhvata brojne arhai\u010dne vrste ljudi i, kona\u010dno, nas same \u2013 Homo sapiens sapiens-e. U nauci je detaljno opisana i dodatna raznovrsnost u okviru svake od ovih skupina, ali to \u0107emo, za ovu priliku, ostaviti po strani.<\/p>\n

Za na\u0161u pri\u010du o migracijama najzanimljivi je period prvih migracija hominida van afri\u010dkog kontinenta. Koliko je poznato, nama neposredno preda\u010dka vrsta \u2013 Homo erectus, prva je preduzela ovako velike migratorne poduhvate. Fosilnih nalaza erektusa van Afrike ima po Aziji (najstariji su oko 1,8 miliona godina), kao i po Evropi gde su, izgleda, dospeli znatno kasnije, pre oko milion godina. Najpoznatiji vanafri\u010dki erektusi su Javanski i Pekin\u0161ki \u010dovek, a ne treba zaboraviti ni skora\u0161nji nalaz iz Si\u0107eva\u010dke klisure koji je pripadao jedinki od pre oko 500 hiljada godina. To su bili hominidi koji su, po svemu sude\u0107i, ve\u0107 otkrili vatru i ode\u0107u, pravili su primitivna oru\u0111a i vrlo verovatno su termi\u010dki obra\u0111ivali hranu (takore\u0107i \u2013 kuvali).[1] Dakle, ve\u0107 su se ovi drevni hominidi pro\u0161irili kojekuda po svetu.<\/p>\n

Kakve sve to ima veze sa na\u0161om, znatno mla\u0111om, vrstom? Naime, vremenski sled fosila govori nam da su se erektusi u razli\u010ditim delovima sveta menjali, tj. evoluirali, tokom stotina hiljada godina, iznedriv\u0161i vrste hominida u tranzicionom nizu od starih oblika erektusa do sapiensa. Drugim re\u010dima, brojne vrste nastale u Evroaziji (npr. evropske Homo heidelbergensis ili H. antecessor), koje neki antropolozi ve\u0107 ubrajaju u arhai\u010dne ljude, bile su prethodnice nesumnjivih mla\u0111ih vrsta arhai\u010dnih sapiensa. Svi smo \u010duli za Neandertalce, vladare evropskih i zapadno-azijskih prostora tokom vi\u0161e stotina hiljada godina (sve do nedavnih 30-tak hiljada), a poslednjih godina pojavili su se nalazi zanimljive vrste \u2013 tzv. Denisovci, koja se, izgleda, prostirala du\u017e cele isto\u010dne i ju\u017ene Azije. Postoje i brojni nalazi koji jo\u0161 uvek nisu dobili op\u0161teprihva\u0107enu nau\u010dnu kodifikaciju, ali svi nam eksplicitno govore da je na\u0161 homo-rod bio veoma bogat vrstama sve do nedavno. To je va\u017ena lekcija iz na\u0161e evolucione istorije \u2013 nemamo vi\u0161e \u017eivih ro\u0111aka, a nekada su bili brojni!<\/p>\n

Vratimo se sada nama. Uporedo sa nastancima arhai\u010dnih ljudi u Evroaziji, afri\u010dki kontinent je tako\u0111e bio \u201eplodno tlo\u201c za evoluciju raznovrsnih hominida od preda\u010dkih erektusa (erektusi iz Afrike ponekad se ozna\u010davaju kao Homo ergaster). Za nas najva\u017eniji podatak jeste da je pravac evolucije u jednoj grupi afri\u010dkih erektusa vodio ka nastanku na\u0161e vrste \u2013 anatomski savremenog \u010doveka. Dakle, kada smo nastali, nismo bili jedina \u201eljudolika\u201c vrsta na planeti. \u0160tavi\u0161e, tokom narednih 100 hiljada godina nismo ni najmanje bili svesni postojanja drugih prostora niti drugih ljudi izvan Afrike.<\/p>\n

Kona\u010dno sti\u017eemo do sopstvenih drevnih migracija van Afrike. Procenjuje se da smo se na taj odva\u017eni poduhvat prvi put usudili pre manje od 100 hiljada godina. Zapravo, migranti, bez znanja geografije u to doba, nisu mogli ni primetiti da su kro\u010dili na drugi kontinent. Klima je bila globalno hladna, a nivo mora oko 70 metara ni\u017ei nego danas, pa je prelazak u Aziju podrazumevao hodanje umesto plivanja. Mo\u017eemo zamisliti grupe ljudi koji prate putanje svog plena umesto ekspedicija na brodovima i \u010damcima. Sve\u017eepristigli migranti, kako mo\u017eete pretpostaviti, po prvi put sre\u0107u nekakve druga\u010dije ljude, i to starosedeoce. Brojne pretpostavke postoje o tome \u0161ta se nadalje de\u0161avalo. Krajnji rezultat nam je poznat \u2013 ostali smo jedina ljudska vrsta na celom svetu, ali razlozi za takav ishod mogli su biti sasvim razli\u010diti. Pominje se mogu\u0107nost da smo mi sa sobom nosili nekakve patogene (viruse i bakterije) na koje na\u0161i ro\u0111aci nisu bili imuni, \u0161to je me\u0111u njima izazivalo smrtonosne epidemije. Nije nemogu\u0107e ni da su biolo\u0161ki razlozi, skop\u010dani sa malom brojno\u0161\u0107u iscepkanih populacija starosedelaca, ve\u0107 na\u010deli njihovu budu\u0107nost i okrenuli je ka izumiranju. Antropolozi, koji imaju \u017eelju da naglase tehnolo\u0161ku naprednost na\u0161e vrste, smatraju da smo svoje ro\u0111ake neprekidno pobe\u0111ivali u kompetitivnim utakmicama za prostor i plen, \u0161to ih je kona\u010dno sasvim porazilo. Mogu\u0107e je da je svaki od ovih scenarija imao svog udela u kona\u010dnom rezultatu, ali tako\u0111e znamo da stvar nije bila tako jednostavna.<\/p>\n

Jedna od mogu\u0107nosti, koja je od po\u010detka ozbiljno razmatrana u antropologiji, jeste potencijalno ukr\u0161tanje izme\u0111u anatomski savremenih ljudi i starosedelaca, \u0161to bi vodilo tzv. asimilovanju arhai\u010dnih populacija u savremeni genski fond. Tek su molekularna demografija i tehnike analize DNK iz fosila mogle dati definitivnu potvrdu ove hipoteze. Kako smo saznali, svi dana\u0161nji vanafri\u010dki ljudi (dakle, svako od nas) u svojim genomima nose oko 2% DNK Neandertalaca. I to nije sve! Brojni ljudi iz Melanezije, Australije i okolnih ostrva nose dodatnih 6% DNK sekvenci poreklom iz skorijih ukr\u0161tanja sa Denisovcima. Zanimljivo je znati da je na\u0161 cenjeni genski fond itekako oblikovan uticajima na\u0161ih drevnih ro\u0111aka! Ne menja li to, bar donekle, na\u0161u samozaljubljenu percepciju svoje blistave jedinstvenosti?<\/p>\n

Kada smo jednom kro\u010dili na prostranstva novih kontinenata, \u0161irili smo se na sve strane (ameri\u010dki kontinent je bio poslednji naseljen \u2013 pre samo 13-15 hiljada godina). Evropa, danas toliko cenjeni kontinent, nije, me\u0111utim, bio previ\u0161e privla\u010dan prido\u0161licama. Najstariji fosili anatomski savremenih ljudi na ovom prostoru datiraju se na svega 40 hiljada godina. Nije pro\u0161lo mnogo vremena pre nego \u0161to su nove geoklimatske promene poremetile migratorne puteve. Poslednji pik glacijacije, u periodu 22-14 hiljada godina, kada je nivo mora opao za \u010dak 120 metara, desetkovao je evropske populacije. Molekulski podaci savremenih Evropljana govore nam da su to stra\u0161no ledeno doba pre\u017eiveli ljudi u malobrojnim refugijumima, prostornim d\u017eepovima po\u0161te\u0111enim od najsurovijih zima \u2013 u delovima Balkana bli\u017eim Jadranskom moru, severnim obalama Crnog mora i Iberijskom poluostrvu. O\u010dekivano, pre oko 13 hiljada godina, otopljavanje je povratilo \u017eivahnost i ozna\u010dilo velike ekspanzije ljudskih populacija i ponovnu kolonizaciju Evrope.<\/p>\n

Veliki migratorni talasi ka Evropi, odli\u010dno vidljivi u molekulskim podacima, bili su nakon otopljavanja obele\u017eeni dolascima brojnih ljudi sa azijskog kontinenta. Pre nego \u0161to se upustimo u evro-centri\u010dnu patnju zbog upada na \u201ena\u0161u\u201c teritoriju, treba imati na umu jednu veoma bitnu stvar. Ti drevni Azijci bili su zna\u010dajno napredniji od Evropljana! Azijski prostor u pojasu blage klime pogodovao je rastu trava sa velikim semenom, \u0161to je podstaklo pojavu prvih praksi organizovanog i promi\u0161ljenog uzgoja hrane. Isto se desilo i u Mezoamerici koja je bila \u201eblagoslovena\u201c sli\u010dnim klimatskim uslovima. Danas znamo da su upravo ovi regioni kolevke prvih ljudskih naseobina i prvih praksi ve\u0161ta\u010dke selekcije koja je izrodila kultivisane biljke (\u017eitarice, vo\u0107e, povr\u0107e) i doma\u0107e \u017eivotinje. Naoru\u017eani takvim znanjima, prvi farmeri dospevaju u Evropu gde \u0161ire i svoje gene i svoje znanje. Akulturacija, odnosno talas tehnolo\u0161kih i u \u0161irem smislu kulturolo\u0161kih inovacija, \u0161irio se evropskim prostorom stopom od oko 1 km godi\u0161nje kroz zate\u010dene populacije lovaca-sakuplja\u010da. Ukratko, \u010dak i ako pretpostavimo da su i Evropljani mo\u017eda ve\u0107 samostalno zapo\u010deli neku transformaciju ranijih stilova \u017eivota, azijski kulturolo\u0161ki uticaj vi\u0161estruko je ubrzao civilizacijski napredak ovih prostora.<\/p>\n

Skorija istorija, a tu mislimo na istoriju svega nekoliko hiljada godina unazad, zabele\u017eena je ve\u0107 i u pisanim istorijskim izvorima. Znamo da je bila burna, znamo da su grupe ljudi dolazile iz svih pravaca, sukobljavale se i me\u0161ale, poznato nam je da su u nekom trenutku sebi davale i imena, kao \u0161to su to u\u010dinili drevni narodi Tra\u010dani, Iliri, Huni, Sloveni i drugi, a onda se opet me\u0161ali, zauzimali nakratko neke prostore iz kojih su ih drugi isterivali ili ih asimilovali, a onda su opet neke nove me\u0161ane grupe davale sebi neka druga imena, itd. Sa biolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta to zna\u010di samo jednu stvar \u2013 Evropa je kontinent naseljen ljudima svakojakog porekla! Dana\u0161nje dr\u017eave i narodi su ni\u0161ta drugo do malecni trenutak vremena u pristojno dugoj istoriji na\u0161e vrste.<\/p>\n

\u0160ta nam ova kratka lekcija o ljudskim migracijama mo\u017ee re\u0107i o aktuelnom pitanju migranata? U odgovoru na ovo pitanje, jedan moj student je na ispitu odgovorio kratko: \u201eNi\u0161ta novo\u201c. Zbog te dve re\u010di zaslu\u017eio je desetku. Mo\u017eemo se zapitati da li geopoliti\u010dka, ekonomsko-strate\u0161ka, religijska ili nacionalna pitanja, koja odlikuje minimalno trajanje i neverovatna prolaznost, mogu obezbediti jednoj dr\u017eavi \u201enenaru\u0161avanje granica\u201c prostora na koji ima trenutnu tapiju? Biologija nas u\u010di da ne mogu. Daleka i skorija istorija kulturolo\u0161kih fenomena nam govore i da ne treba, jer sva\u0161ta mo\u017eemo nau\u010diti jedni od drugih. Kona\u010dno, svi Evropljani su imigranti isto koliko i Azijci ili Afrikanci. Svi na\u0161i identiteti, biolo\u0161ko-geneti\u010dki, etni\u010dki, kulturni i socijalni, jesu nastali stapanjem delova koji su se u jednom trenutku zadesili na odre\u0111enom geografskom prostoru, a druga\u010diji su kako od onih u prethodnim tako i od onih u budu\u0107im vremenima.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svi na\u0161i identiteti, biolo\u0161ko-geneti\u010dki, etni\u010dki, kulturni i socijalni, jesu nastali stapanjem delova koji su se u jednom trenutku zadesili na odre\u0111enom geografskom prostoru<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-189945","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189945","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=189945"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189945\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=189945"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=189945"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=189945"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}