{"id":189832,"date":"2015-10-05T09:39:00","date_gmt":"2015-10-05T07:39:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=189832"},"modified":"2022-12-11T15:55:39","modified_gmt":"2022-12-11T14:55:39","slug":"jezekilj-i-treci-svjetski-rat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/10\/05\/jezekilj-i-treci-svjetski-rat\/","title":{"rendered":"Jezekilj i tre\u0107i svjetski rat"},"content":{"rendered":"

\"Damask\"\u010cim se napetost izme\u0111u velikih igra\u010da pove\u0107a, odmah po\u010dinju spekulacije o novom svjetskom ratu. Pritom se u pomo\u0107 prizivaju starovremena i proro\u010danstva novijeg datuma. Sada se, recimo, ponovo pote\u017ee prorok Jezekilj, koji je, navodno, predvidio da \u0107e tre\u0107i svjetski rat po\u010deti u Damasku, a da \u0107e sudbina svijeta biti u rukama Rusije. <\/em><\/p>\n

E, pa, nije Jezekilj ba\u0161 pomenuo Rusiju, ali tako mu ispada prema savremenoj kontekstualizaciji proro\u010danstva.<\/em><\/p>\n

Zanimljivo tuna\u010denje, u drugom klju\u010du, istog proro\u010danstva prona\u0161li smo na sajtu sion.net. Prenosimo ga u cjelini.<\/em><\/p>\n

Godine 586. s.e. (stare ere), Vavilonski car Nabukodonosor je osvojio kraljevstvo Judeje i mnoge Jevreje odveo kao zarobljenike u Vavilon. Jerusalim je spaljen a hram Gospodnji, koji je podigao kralj Solomon, je bio potpuno uni\u0161ten. Bog je dozvolio da do\u0111e ovakav stra\u0161an sud na Njegov narod Izrael zbog sveg greha idolopoklonstva i pobune protiv Njega. No, ova presuda nije do\u0161la iznenada, ve\u0107 su na nju upozoravali mnogi proroci tokom mnogih godina. U stvari, pre deset godina, pre kona\u010dnog pada Jerusalima, Bog je govorio svom narodu preko proroka Jeremije, a iz Vavilona preko proroka Jezekilja.<\/p>\n

Navuhodonosorovo osvajanje Judeje se zapravo odigralo u tri faze, koje su obuhvatale period od oko 20 godina. Prvi vavilonski ratni pohod se zbio godine 605. godine s.e. kada je vavilonska vojska pod opsadom dr\u017eala grad Jerusalim dok on nije pao, a zatim odnela blago iz hrama i mnoge mladi\u0107e koji su bili plemi\u0107kog, tj. kraljevskog roda, u zarobljeni\u0161tvo. Vavilonci su uzimali ove kraljevske sinove kao taoce, \u0161to je bila tipi\u010dna strategija drevnog ratovanja koja je trebala da osigura okupatoru mirnu vladavinu bez pretnji ustancima, lojalnost naroda i redovno pla\u0107anje poreza. U ovoj prvoj fazi vavilonskog osvajanja, Danilo je bio jedan od mladi\u0107a koji je odveden kao zarobljenik u Vavilon (vidi Danilo 1).<\/p>\n

Ponovo, 597. godine s.e. Nabukodonosor napada Judeju zbog prekr\u0161enog saveza (pobune), ponovo pobe\u0111uje i opet odvodi jevreje u Vavilon. Prorok Jezekilj je bio uklju\u010den u ovu grupu preseljenika. Jezekilj sa ostalim zarobljenicima se nastanio pored reke Kebaru u Vavilonu (vidi Jezekilj 1). U isto vreme, prorok Jeremija je nastavio da prorokuje u Jerusalimu, a Jezekilj po\u010deo je prorokovao me\u0111u svojim narodom u Vavilonu. Oba proroka su nastavila da upozoravaju ljude na to da najgore tek dolazi za Jerusalim i za kraljeve Jude zbog njihovog otvorenog greha – odricanja svoga Gospoda Boga.<\/p>\n

I tako, poslednji ratni pohod vavilonske armije na Judeju se odigrava 587-586 godine s.e. pri kome je opsada Jerusalima trajala vi\u0161e od godinu dana. Hram je bio potpuno uni\u0161ten, grad je razoren i spaljen a ve\u0107ina Jevreja koji nisu bili ubijeni bivaju odvedeni kao zarobljenici u Vavilon.<\/p>\n

Dakle, to je ukratko istroijska pozadina koja se ti\u010de Jezekilja 17. a koja se mo\u017ee \u010ditati u 2. Carevima 24 i 2. Carevima 25. No, pogledajmo sada poruku koju je Jezekilj imao za jevreje u Vavilonu, u o\u010di tre\u0107eg razaranja Jerusalima…<\/p>\n

U Jezekilju, u poglavljima 15-17, prorok Jezekilj je zarobljenicima u Vavilonu govori tri parabole (pri\u010de) da im ilustruje Bo\u017eje opho\u0111enje sa Judejskom nacijom. Tako, u poglavlju 15. nailazimo na pri\u010du o jalovoj vinovoj lozi: Izrael nije uspeo da rodi rod za Gospoda, protivi se tome i ne \u017eeli to. U poglavlju 16. \u010ditamo pri\u010du o nevernoj supruzi: Jerusalim kao glavni grad i lider nacije, po\u010dinio duhovnu preljubu sa okolnim narodima, tj. sa njihovim bogovima. U Jezekilju 17. \u010ditamo pri\u010du o dva orla i tri kralja. Ova dva orla (Jezekilj 17:1-10) predstavljsju Vavilon i Egipat, a parabola prikazuje politi\u010dka nastojanja koja su \u010dinila dva protekla kralja Judeje sa ovim mo\u0107nim imperija. Stihovi 11-21 nam daju tuma\u010denje prvog dela pri\u010de (Jezekilj 17:11-12). No, u ostatku ovog poglavlja, prorok ide mnogo dalje u budu\u0107nost i on vidi dolaze\u0107e carstvo Mesije.<\/p>\n

Kralj Jojakin je “vrh kedrovog drveta” (Jezekilj 17:4), koji je odlomljen, tj. zarobljen od strane velikog orla – Vavilona. No, nakon uklanjanja kralja Jojakina, Nabukodonosor je postavio za kralja Sidkiju, koji je poticao iz kraljevske porodice, i to kao svog marionetskog kralja u Jerusalimu. Nabukodonosor je sa njime napravio savez pod zakletvom (Jezekilj 17:13-14). U pri\u010di, Sedekija je to kraljevsko seme koje je zasa\u0111eno na plodnom tlu (Jezekilj 17:5). Dok loza (Jezekilj 17:6) predstavlja narod Judeje koji nije bio odveden u zarobljeni\u0161tvo, u drugoj fazi vavilonskog osvajanja, ve\u0107 su ostali u zemlji pod vla\u0161\u0107u marionetskog vladara, Sidkije. Na po\u010detku, loza se okre\u0107e k (prvom) orlu Vavilona i po\u0161tuje zavet koji je na\u010dinio kralj Sidkija. Me\u0111utim, na istorijsku scenu stupa (drugi) orao – Egipat (Jezekilj 17:7), i loza se sada okre\u0107e k njemu. Zavet sa Navuhodonosorom je slomljen, jer se Sidkija okrenuo prema Egiptu, u nadi da \u0107e njegov novi savez sa Egiptom biti od pomo\u0107i Judeji, u nastojanju da se ona izbori za svoju slobodu od vavilonske okupacije i tiranije.<\/p>\n

Sidkijin postupak je bila izdaja i ozbiljan greh u Bo\u017ejim o\u010dima. U ovoj pri\u010di, Bog je tako objavio kroz proroka da faraon i njegova velika egipatska vojska ne\u0107e intervenisati u korist jevreja, ve\u0107 da \u0107e Judeja biti potpuno osvojena od vavilonaca. \u0160ta-vi\u0161e, i Sidkija \u0107e biti odveden u Vavilon kao zatvorenik gde \u0107e i umreti.<\/p>\n

Treba razumeti da kada je Jezekilj napisao ovu (proro\u010dku) pri\u010du onda kad’ se prvi deo pri\u010de ve\u0107 ispunio. Kralj Jojakin je ve\u0107 bio zarobljen u Vavilonu a Sidkija je bio postavljen za kralja u Jerusalimu. Me\u0111utim, ostao je jo\u0161 drugi deo pri\u010de da se ispuni, a ovaj drugi deo jeste veliko proro\u010dko upozorenje o propasti Judeje. Sidkijini politi\u010dki dogovori sa Egiptom \u0107e propasti, a Nabukodonozor \u0107e u besu ponovo juri\u0161ati na Jerusalim i zadati mu kona\u010dan udarac. Sve se to tako i dogodilo (vidi Jeremija 52:3-14) i to samo nagla\u0161ava veliku istinu da je Bo\u017eja Re\u010d ta\u010dna kako istorijski izve\u0161taj i proro\u010dki zapis.<\/p>\n

Proro\u010danstvo parabole iz Jezekilja o dva orla i tri kralja nije se zavr\u0161ilo sa padom Jerusalima (586. s.e.). U zaklju\u010dnim stihovima 17. poglavlja parabola se nastavlja: Bog uzima ne\u017enu gran\u010dicu od najvi\u0161ih grana kedra i zasadi\u0107e je na visokoj i istaknutoj planini u Izraelu. Ovo je mesijansko proro\u010danstvo i poruka nade (Isaija 11:1). U budu\u0107nosti, carstvo Mesije i Gospoda Isusa Hrista bi\u0107e zasa\u0111eno na toj zemlji, sa svojom prestonicom u planinskom gradu Jerusalimu. Njegovo carstvo \u0107e napredovati i ra\u0111ati plodom i postati veliko – veli\u010danstveno poput kedrovog drveta. Naravno, neki su skloni da govore da je to Crkva, ali Crkva nije ispunjenje ovog proro\u010danstva. Ovo proro\u010danstvo \u0107e se ispuni kada \u0107e se Car nad carevima vratiti i vladati iz Jerusalima. Tada, svi drugi narodi, koji su predstavljeni kao ostala stabala (Jezekilj 17:24), \u0107e priznati Gospoda i pokloni\u0107e se Njemu kao ve\u010dnom Caru. Za vreme mesijanskog carstva svi stanovnici Zemlje \u0107e na\u0107i za\u0161titu i mir pod granama ovog mo\u0107nog i veli\u010danstven kedrovog drveta, \u0161to je nekada bila mala i ne\u017ena gran\u010dica. Isus Hrist jeste taj tre\u0107i Kralj koji se spominje u Jezekiljevoj paraboli.<\/p>\n

No, da na kraju zaklju\u010dimo, iz 17. poglavlja Jezekilja mi mo\u017eemo nau\u010diti slede\u0107u stvari…<\/p>\n

Bog ne voli kada se kr\u0161i data re\u010d – savez. Kralj Sidkija je mo\u017eda mislio da imao dobre razloge za raskid svog savez sa Navuhodonosorom. Mo\u017eda je racionalizovao svoje postupke, poput: “Ma, Navuhodonosor je i tako paganski kralj. Ja ne moram da dr\u017eim re\u010d datu jednom neverniku.” Me\u0111utim, Bog to ne odobrava, on datu re\u010d i sklopljen savez smatra svetim. Zapazimo samo \u0161ta Bog ka\u017ee o izdajni\u010dkim akcijama Sidkije u stihovima Jezekilj 17:18-20. Gospod je smatrao da je Sedekija prezreo Bo\u017eju zakletvu i da je slomio Bo\u017eji zavet – da je po\u010dinio izdaju protiv Boga a ne protiv \u010doveka! Za\u0161to? Zato \u0161to je on dao obe\u0107anje i to obe\u0107anje pred Bogom, a obe\u0107anja se daju zato da bi se \u010duvala i ispunila. Ga\u017eenje obe\u0107anja\/zaveza jeste ozbiljan greh u Bo\u017ejim o\u010dima.<\/p>\n

Dakle, nemojmo davati obe\u0107anja ako ih ne nameravamo ili ih nismo u stanju odr\u017eati, jer takvo postupanje na nas mo\u017ee svaliti samo prokletstvo! Hri\u0161\u0107anin treba da se izdvaja po ovome od ostatka beskrupuloznog i sebi\u010dnog dru\u0161tva u kojem \u017eivi (Filipljanima 2:15). Da bude \u010dovek koji dr\u017ei re\u010d i \u010dijoj re\u010di se mo\u017ee verovati. Ovako ne\u0161to je dragocena vrlina u Bo\u017ejim o\u010dima (vidi Matej 5:37, 2. Korin\u0107anima 1:17-18, Jakovljeva 5:12).<\/p>\n

I naravno, tre\u0107i Car uskoro dolazi, na\u0161a velika radost i spasenje! Jedina nada za ovaj pali svet!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

I naravno, tre\u0107i Car uskoro dolazi, na\u0161a velika radost i spasenje! Jedina nada za ovaj pali svet<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-189832","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189832","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=189832"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189832\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":360431,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189832\/revisions\/360431"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=189832"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=189832"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=189832"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}