![\"fef31cecf2dc33965245f008844a3662750f467e5f69b5dae963419671ae3447\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/fef31cecf2dc33965245f008844a3662750f467e5f69b5dae963419671ae3447-300x180.jpg\")
<\/a> a u dru\u0161tvu mrzovoljnih i sporih konobara utvrdismo da moj ranac u kojem je bila suva garderoba predvi\u0111ena za povratak uop\u0161te nije vodootporan i da sav njegov sadr\u017eaj dobro natopljen ki\u0161om. Nekako se delimi\u010dno osu\u0161ismo i presvukosmo u ne\u0161to \u0161to je bilo manje mokro od ode\u0107e na nama i \u0161to nas je moglo malo vi\u0161e za\u0161tititi od ki\u0161e i vetra pa se uputismo nazad putem koji se u me\u0111uvremenu pretvorio u potok. Potpunom kontrolom i konstantnim ko\u010denjem u\u0111osmo u sliv ovoga puta i otekosmo do dna zajedno sa nebeskom vodom koja je sve ja\u010de padala. Tek tada postadosmo svesni strmine koju smo izvezli jer smo se spu\u0161tali potpuno naglava\u010dke, promrzlih prstiju koji su ko\u010dnicama poku\u0161avali da reguli\u0161u brzinu na ovoj strmoglavoj nizbrdici. Samo smo povremeno zastajali da trljanjem malo prokrvimo prste i vratimo ih u \u017eivot. Veseli zbog uspeha se vratismo Vasku i kamperu.<\/p>\nOdlu\u010dismo da prespavamo u Spondinju. Razapesmo \u017eice i oka\u010dismo svu garderobu koju smo nosili da se su\u0161i sa malim izgledima na uspeh.<\/p>\n
Tu\u0161iranje. Kasni ru\u010dak. Odlazak u krevet.<\/p>\n
Sutra nas \u010deka nastavak pute\u0161estvija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pred nama pu\u010de prostor strmih livada i kamenjara kroz koji vijuga zmija puta kojim smo naumili pro\u0107i.<\/p>\n","protected":false},"author":1490,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-189640","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189640","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1490"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=189640"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189640\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=189640"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=189640"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=189640"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"32582a8ffdb75f3ba1b52743d8820054aef6a5e85b9ef7c37cf64003e73de905\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/32582a8ffdb75f3ba1b52743d8820054aef6a5e85b9ef7c37cf64003e73de905.jpg\")
<\/a>Brzo na\u0111osmo mesto gde \u0107emo se ulogoriti, poskidasmo bicikle i hopa! zapedalasmo put znamenitog prevoja Stelvio, gde se mnoga biciklisti\u010dka trka re\u0161ava\u0161e. Moj bicikl Stevens, tipa Stelvio, se obradova jer je posle vi\u0161egodi\u0161njeg rada u tu\u0111ini kona\u010dno do\u0161ao u zavi\u010daj i nekako lagano i spontano krete uzbrdo. Na\u0161a tehni\u010dka podr\u0161ka Vasko, nam je pravio dru\u0161tvo nekoliko kilometara, a Brano i ja nastavismo prema vrhu prate\u0107i jednu divlju reku sijere vode od snega koji se topio na planinskim vrhovima i slivao prema znamenitoj reci Adi\u0111e. U mestu Trafoi se odvojismo kroz \u0161umu i tu po\u010de\u0161e poznate serpentine. Svih \u010detrdeset osam. U po\u010detku je nagib prihvatljiv 5-6 % ali kako se radnja odvija dalje raste i do 15-16% ako je verovati mom ciklomasteru. O\u010digledno je da je povoljna prognoza vremena koju smo poku\u0161avali da stignemo celodnevnom vo\u017enjom iz Podgorice potpuno omanula. Prvo nas je samo rosulja zalivala, ali kako je visina rasla ki\u0161a, vetar i magla su ote\u017eavali pedalanje. Brzo u\u0111osmo u \u010detinarsku \u0161umu u kojoj nai\u0111osmo na debeo sloj magle. Oko dvadeset i neke serpentine razi\u0111o\u0161e se \u0161uma i magla, a do\u010deka ki\u0161a koju nam je vetar terao u lice. Pred nama pu\u010de prostor strmih livada i kamenjara kroz koji vijuga zmija puta kojim smo naumili pro\u0107i. Predivna priroda nije pomagala dvojici biciklista, ve\u0107 ih je ostavljala bez daha koji su ionako gubili pod teretom sve strmijeg puta. Mala uteha su bile obele\u017eene serpentine \u010diji broj se smenjivao sve sporije. Tek nas je oznaka \u0161estog kilometra do cilja pomalo motivisala jer je to zna\u010dilo da smo pro\u0161li tri \u010detvrtine puta. Negde do drugog kilometra nas je radovala svaka oznaka ali su bile sve re\u0111e i te\u017ee se dolazilo do njih. Poslednji kilometar je izgledao nestvarno dug, a njegova druga polovina se toliko sporo provla\u010dila ispod to\u010dkova da sam pomi\u0161ljao kako im oznake nisu ta\u010dne ve\u0107 da su postavljene samo da zbunjuju bicikliste kojima je snaga pri kraju i jedino ih jo\u0161 silna upornost dr\u017ei u sedlu. Oznaka za poslednjih sto metara nam popravi raspolo\u017eenje i vrati malo snage pa smo bodro zapedalali do samog vrha prevoja koji je bio u magli i ki\u0161i \u0161to je sve ja\u010de padala. Posle tri sata vo\u017enje po veoma obeshrabruju\u0107em vremenu potpuno iscrpljeni smo stigli do cilja. Zbog nepovoljne meteo situacije smo jedva petnaestak biciklista sreli mokrih do gole ko\u017ee i promrzlih, ba\u0161 kao i mi.<\/p>\n