{"id":189543,"date":"2015-10-01T09:03:19","date_gmt":"2015-10-01T07:03:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=189543"},"modified":"2015-10-01T09:03:19","modified_gmt":"2015-10-01T07:03:19","slug":"tumacenje-kurana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/10\/01\/tumacenje-kurana\/","title":{"rendered":"Tuma\u010denje Kur\u2019ana"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Olga Zirojevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"kuran\"Sama disciplina komentarisanja Kur\u2032ana nastala je, najverovatnije, zbog potreba dnevne prakse islama i me\u0111usobnog obra\u010duna raznih struja unutar njega. U tuma\u010denju Kur\u2032ana nailazi se na dve tendencije: literarno, jasno i neskriveno zna\u010denje (zahirija) i skriveno alegorijsko tuma\u010denje (batinija), od kojih oba imaju dosta pristalica. Postoje jo\u0161 dva na\u010dina za egzegezu tuma\u010denu pribli\u017eno na ova dva na\u010dina: tefsir (tafsir) kod sunita, za standardno tuma\u010denje i tevil (ta\u2032vil) kod \u0161iita, za alegorijsko tuma\u010denje.Ovi drugi iako teorijski ne priznaju Osmanovu redakciju Kur\u2032ana, prakti\u010dno je, ipak, primenjuju. Poku\u0161avaju, koliko je to mogu\u0107e, da istaknu sva negativna mesta koja se odnose na kod njih omrznutu dinastiju Omajada, kao i ona pozitivna o Aliju i njegovoj porodici. Iz ovih razli\u010ditih tuma\u010denja Kur\u2032ana proizi\u0161le su i moge sekte i partije.<\/p>\n

Komentari Kur\u2032ana svode se na nekoliko re\u010di, re\u010denica ili se, pak, odnose na \u010ditav tekst U istoriji islama objavljen je veliki broj komentara Kur\u2032ana pod jedinsatvenim nazivom tefsir. Tradicionalno tuma\u010denje nema jedinstveni karakter, pe\u010dat mu daje tolerisanje razli\u010ditih neretko me\u0111usobno suprotstavljenih tuma\u010denja i upravo u toj obilatosti vidi se dokaz nedoku\u010dive dubine bo\u017eje re\u010di. Svoj vrhunac tradicionalna egzegeza Kur\u2032ana dostigla je u trotomnom komentaru perzijskog istori\u010dara at-Tabarija (10. vek).<\/p>\n

U komentarima iz minula dva veka dolazi do napu\u0161tanja tradicionalnih gledi\u0161ta. Indijski i egipatski reformisti novijeg vremena, na \u010delu sa Muhamedom Abduhom, \u017eele da doka\u017eu kako Kur\u2032an ne spre\u010dava razvoj jednog modernog dru\u0161tva; \u0161tavi\u0161e, on, po njihovom tvr\u0111enju, \u010dak anticipira moderno u\u010denje prirodnih nauka. Upotreba savremenih knji\u017eevnih metoda jedva da je imala nekog uticaja u tuma\u010denju teksta i nai\u0161la je prete\u017eno na odbijanje. Najve\u0107i prekid sa tradicijom predstavlja, me\u0111utim,\u00a0\u00a0 savremeno napu\u0161tanje principa ihtilafa (neslaganje, razlika u mi\u0161ljenjima oko stvari vere). Naro\u010dito fundamentalisti\u010dke grupe vide komentare Kur\u2032ana kao sredstvo da predstave doktrinarna mi\u0161ljenja ili politi\u010dke ideologije.<\/p>\n

Tefsir je uticao i na razvoj arapske gramatike, leksikografije i hadisa (predanja). U stvari, muslimanski istori\u010dari tvrde \u2013 prili\u010dno opravdano – da sve nauke u islamskom svetu koje nisu potpuno svetovne duguju svoje poreklo Kur\u2032anu. Sveta knjiga je tako imala neprocenjiv uticaj na razvoj arapske knji\u017eevnosti, \u010desto se u literaturi, i to ne samo verskoj, aludira na kur\u2032anske likove i izraze (poput pozivanja na Bibliju u hri\u0161\u0107anskom svetu). A taj se uticaj ose\u0107a i danas.<\/p>\n

Na bazi Kur\u2032ana i pravnici su razvili komplikovane pravne sisteme. U\u010denje o neuporedivosti Kur\u2032ana (id\u017eaz) ne samo u pogledu sadr\u017eine nego i u pogledu knji\u017eevne forme zajedni\u010dko je gotovo svim muslimanskim pravcima\/strujama. Pa i za Arape nemuslimane Kur\u2032an je sve do danas ostao ideal knji\u017eevnog dela. \u201cPo dubini ose\u0107anja koja sadr\u017ei \u2013 ka\u017ee pakistanski nau\u010dnik Fazlur Rahman \u2013 po svojoj re\u010ditoj izra\u017eajnosti i po svom delotvornom ritmu Kur\u2032an ima sve kvalitete poezije najvi\u0161eg reda\u201d. \u201cNikad u svetu nije bilo takve muzike\u201d, objasnio je\u00a0\u00a0 indijski musliman jednom hri\u0161\u0107anskom misionaru.<\/p>\n

Otuda je, po muslimanskom shvatanju, jedan stvarni \u201cprevod\u201d Kur\u2032ana nemogu\u0107, mo\u017ee se samo pribli\u017eiti smislu Kur\u2032ana. Jer, problem prevo\u0111enja nije samo pitanje stila, mnogi odeljci u njemu imaju po dva ili vi\u0161e zna\u010denja, \u0161to se, prilikom prevo\u0111enja, sigurno gubi. Stoga i danas u islamskom svetu postoji tendencija da se prevod Kur\u2032ana prika\u017ee kao interpretacija ili komentari, uz koji se obavezno mora dodati i tekst originala, kao pomo\u0107no sredstvo.<\/p>\n

Evropa se prvi put susrela sa Kur\u2032anom preko latinskog prevoda, koji je ura\u0111en 1143. godine na podstrek opata Klinija Petrusa Venerabilisa. Prvi prevodi Kur\u2032ana sa arapskog originala na tada\u0161nji narodni jezik objavljeni su 1647. na francuski, 1734. na engleski i 1772. na nema\u010dki. Kod nas (misli se na ex-yu prostor) Kur\u2032an je, po\u010dev\u0161i od 1895. godine, preveden u vi\u0161e navrata (sa francuskog i arapskog). A prevo\u0111en je i na sve zna\u010dajnije evropske i svetske jezike.<\/p>\n

Zbog velikog broja muslimana nearapskog porekla osetila se 1923. na al-Azharu potreba da se i njima, putem prevoda, pribli\u017ei poruka Kur\u2032ana. U kemalisti\u010dkoj Turskoj objavljen je naredne\u00a0\u00a0 godine prevod Kur\u2032ana bez arapskog originala (da bi mu se u kasnijem vremenu vratili). Ina\u010de, faksimili Kur\u2032ana iz rukopisa poznatih kaligrafa nastalih u osmanskom periodu bili su i ostali omiljeni pokloni (a tako se i nazivaju u knji\u017earama budu\u0107i da Kur\u2032an \u201cnema cenu\u201d). Arapski tekst nudi se na kasetama, recituju ga poznati hafizi (o njegovoj korektnosti brine Predsedni\u0161tvo za pitanja vere).<\/p>\n

Muslimani su tokom vekova razvili posebnu umetnost recitovanja (u\u010denja) Kur\u2032ana (ted\u017evid), a kari(ja) – kod na\u0161ih muslimana uobi\u010dajen je naziv u\u010da\u010d – je onaj koji zna potpuno pravilno da izgovori svaku re\u010d u njemu. I kao umetnici veoma su cenjeni. Recituje se, razumljivo, samo na arapskom jeziku (bez pratnje muzi\u010dkih instrumenata) tako da svaki suglasnik posti\u017ee svoju punu zvu\u010dnost, a da se istodobno izgovara bez napora ili preterivanja. Mo\u017ee biti polagano, brzo i odmereno. U\u010denje Kur\u2032ana ostavlja sna\u017ean utisak \u010dak i na slu\u0161aoca koji ne zna arapski jezik.<\/p>\n

————————
\nPrepisiva\u010di Kur\u2032ana<\/strong><\/p>\n

Na ex-yu prostore prve Kur\u2032ane doneli su Turci Osmanlije. Kao kaligrafski centar bio je na glasu Carigrad. Najstariji sa\u010duvani rukopis Kur\u2032ana datira iz 1311. godine, \u010duva se u Mehmed-pa\u0161noj biblioteci u Prizrenu (prepisiva\u010d Mustafa, sin Nesuhov iz Soluna). U istoj biblioteci nalazi se i prepis iz 1560. (prepisiva\u010d Alija, sin Mahmuda iz Herata u Avganistanu) sa cve\u0107em i arabeskama. Kaligrafska su remek-dela i prepisi Kur\u2032ana od Muhameda iz Plovdiva (1783.) i Dagistanija iz 1849. (oba u Husrev-begovoj biblioteci u Sarajevu). Zatim prepisi Muhameda iz Plovdiva i Mustafe iz Soluna u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, Orijentalnoj zbirci Jugoslavenske akademije u Zagrebu, Husrev-begovoj biblioteci i Dr\u017eavnom arhivu u Skoplju (uz, u vreme rata spaljeni primerak Orijentalnog isnstituta u Sarajevu). Vrlo lepim pismom odlikuju se \u201cd\u017euzovi\u201d (delovi) Kur\u2032ana, koje je ostavio Mehmed-pa\u0161a Sokolovi\u0107 za d\u017eamiju u svom rodnom mestu Sokolovi\u0107ima kod Vi\u0161egrada, a danas se nalaze u Husrev-begovoj bibliuoteci (od ukupno 30 sa\u010duvana su 22 dela). Me\u0111u prepisiva\u010dima iz jugoslovenskih krajeva najpoznatiji su bili Hafiz Ibrahim \u0160ehovi\u0107 iz Sarajeva (prepisao Kur\u2032an 66 puta) i Dervi\u0161 Abdul-Hamid Leskov\u010danin (12 puta).
\n——————–<\/address>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako je Kur\u2032an, bar na prvi pogled, jasan u svojim zna\u010denjima i naredbama, veoma rano, jo\u0161 za \u017eivota verovesnika Muhameda, javila se potreba za njegovim komentarisanjem<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-189543","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189543","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=189543"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189543\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=189543"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=189543"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=189543"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}