{"id":189085,"date":"2015-09-24T08:38:20","date_gmt":"2015-09-24T06:38:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=189085"},"modified":"2015-09-24T08:38:20","modified_gmt":"2015-09-24T06:38:20","slug":"norveska-ne-postoji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/09\/24\/norveska-ne-postoji\/","title":{"rendered":"Norve\u0161ka ne postoji"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Slavoj \u017di\u017eek<\/strong> <\/em><\/p>\n

\"zizek_Priliv izbeglica iz Afrike i sa Bliskog istoka u zapadnu Evropu izaziva reakcije sli\u010dne reakcijama ljudi kojima je saop\u0161teno da boluju od neizle\u010dive bolesti, koje je Elisabeth K\u00fcbler-Ross opisala u klasi\u010dnoj studiji O smrti i umiranju. Prva reakcija je poricanje: \u201cNe mo\u017ee biti tako stra\u0161no; najbolje je da ne obra\u0107am pa\u017enju\u201d (izgleda da smo kroz tu fazu ve\u0107 pro\u0161li). Onda dolazi bes koji eksplodira kada poricanje vi\u0161e nije dovoljno \u2013 za\u0161to se to doga\u0111a ba\u0161 meni? \u201cIzbeglice su pretnja na\u0161em na\u010dinu \u017eivota; me\u0111u njima se kriju islamski fundamentalisti; moramo ih zaustaviti!\u201d Sledi poku\u0161aj pregovaranja: \u201cDobro, hajde da se dogovorimo o kvotama; za\u0161to im ne bismo napravili izbegli\u010dke kampove u zemljama iz kojih poti\u010du.\u201d Zatim depresija: \u201cSve je izgubljeno, Evropa \u0107e se pretvoriti u kalifat!\u201d Jo\u0161 nismo videli petu fazu \u2013 prihvatanje, \u0161to bi u ovom slu\u010daju podrazumevalo izradu panevropskog plana za re\u0161avanje izbegli\u010dke krize.<\/p>\n

\u0160ta da se radi? Javno mnjenje je duboko podeljeno. Liberalna levica je zgro\u017eena nad \u010dinjenicom da Evropa dopu\u0161ta da hiljade izbeglica zavr\u0161avaju kao utopljenici u Mediteranu: Evropa, smatraju oni, treba da poka\u017ee solidarnost i \u0161irom otvori vrata. Antiimigrantski populisti ka\u017eu da moramo za\u0161tititi na\u0161 na\u010din \u017eivota: stranci treba sami da re\u0161avaju svoje probleme. Oba re\u0161enja su lo\u0161a. Pitanje je koje je gore? Da parafraziram Staljina, oba su gora. Najve\u0107i licemeri pozivaju na otvaranje granica, znaju\u0107i da se to ne\u0107e dogoditi, jer bi odmah usledio talas populisti\u010dkog revolta \u0161irom Evrope. Ipak, oni nastavljaju da glume lepe du\u0161e, superiorne u odnosu na pokvareni svet u kojem \u017eive i na koji pristaju. Antiimigrantski populisti, s druge strane, znaju da narodi Afrike i Bliskog istoka ne mogu sami re\u0161iti problem transformacije svojih dru\u0161tava. Za\u0161to ne mogu? Zato \u0161to im mi iz zapadne Evrope to ne dozvoljavamo. Evropska intervencija u Libiji je proizvela haos u zemlji. Invazija SAD na Irak omogu\u0107ila je uspon Islamske dr\u017eave. Rat u Centralnoafri\u010dkoj Republici izme\u0111u hri\u0161\u0107anskog juga i muslimanskog severa nije izazvala etni\u010dka netrpeljivost ve\u0107 otkri\u0107e nafte na severu zemlje: Francuska i Kina se bore za kontrolu nad resursima preko lokalnih zastupnika. Globalna glad za mineralima, uklju\u010duju\u0107i koltan, kobalt, dijamante i bakar, stvorila je \u201cgospodare rata\u201d u Demokratskoj Republici Kongo krajem 20. i po\u010detkom 21. veka.<\/p>\n

Ako zaista \u017eelimo da zaustavimo reku izbeglica, prvo treba da uo\u010dimo da ve\u0107ina njih dolazi iz propalih zemalja u kojima prakti\u010dno nema dr\u017eave: Sirija, Irak, Libija, Somalija, Kongo i tako dalje. Raspad dr\u017eave nije specifi\u010dno lokalna pojava, ve\u0107 je uzrokovan delovanjem me\u0111unarodnih politi\u010dkih aktera i globalnog ekonomskog sistema. U nekim slu\u010dajevima \u2013 kao \u0161to su Libija i Irak \u2013 raspad je direktna posledica zapadne intervencije. (Treba imati na umu da su propale dr\u017eave Bliskog istoka bile predodre\u0111ene za propast i proizvoljno povu\u010denim granicama koje su za vreme Prvog svetskog rata ugovorile Britanija i Francuska.)<\/p>\n

Neko je ve\u0107 primetio da su najbogatije zemlje na Bliskom istoku (Saudijska Arabija, Kuvajt, Emirati, Katar) znatno manje otvorene za izbeglice nego neke druge, manje bogate zemlje (Turska, Egipat, Iran i tako dalje). Saudijska Arabija je \u010dak vra\u0107ala \u201cmuslimanske\u201d izbeglice u Somaliju. Da li je razlog to \u0161to je Saudijska Arabija fundamentalisti\u010dka teokratija? Da. Ipak, zbog zavisnosti od izvoza nafte Saudijska Arabija je tako\u0111e va\u017ean ekonomski partner zapada. Me\u0111unarodna zajednica treba da izvr\u0161i pritisak na Saudijsku Arabiju (i Kuvajt i Katar i Emirate) da prihvati ve\u0107i broj izbeglica, tim pre \u0161to je pru\u017eanjem podr\u0161ke snagama koje se bore protiv Asada ona doprinela sada\u0161njoj situaciji u Siriji.<\/p>\n

Jedna od prepoznatljivih odlika bogatih bliskoisto\u010dnih zemalja su novi oblici ropstva: milioni inostranih radnika na Arabijskom poluostrvu li\u0161eni su elementarnih gra\u0111anskih prava i sloboda; milioni radnika u Aziji \u017eive u fabrikama koje su neka vrsta koncentracionih logora. Ali ima i bli\u017eih primera. Fabrika ode\u0107e u kineskom vlasni\u0161tvu u mestu Prato u blizini Firence izgorela je 1. decembra 2013. Sedam radnika je nastradalo u improvizovanoj spavaonici od kartonskih tabli. \u201cNiko nije iznena\u0111en\u201d, izjavio je Roberto Pistonina, lokalni sindikalni lider, \u201cjer svi ve\u0107 godinama znaju \u0161ta se doga\u0111a u regionu izme\u0111u Firence i Prata \u2013 hiljade ljudi \u017eive i rade u ropskim uslovima\u201d. U Pratu postoji vi\u0161e od \u010detiri hiljade kompanija u kineskom vlasni\u0161tvu, a veruje se da u gradu \u017eive hiljade ilegalnih kineskih imigranata koji rade i po \u0161esnaest sati dnevno za mre\u017eu radionica i veletrgovina.<\/p>\n

Novo ropstvo nije ograni\u010deno na predgra\u0111a \u0160angaja, Dubaija ili Katara. Ima ga i u Evropi, ali ga ne vidimo ili se pravimo da ga ne vidimo. Ropski rad je strukturna nu\u017enost savremenog globalnog kapitalizma. Mnogi od izbeglica koji sada ulaze u Evropu pridru\u017ei\u0107e se toj ugro\u017eenoj radnoj snazi, \u010desto na \u0161tetu lokalnih radnika koji \u0107e na pretnju reagovati novim talasom antiimigrantskog populizma.<\/p>\n

Polaze\u0107i na put iz ratom razorenih zemalja, izbeglice sa sobom nose snove. Oni koji sti\u017eu na jug Italije ne \u017eele tamo da ostanu: mnogi od njih \u0107e poku\u0161ati da stignu u Skandinaviju. Hiljade izbeglica u Kaleu nisu zadovoljni Francuskom kao odredi\u0161tem: spremni su da rizikuju \u017eivot da bi u\u0161li u Britaniju. Desetine hiljada izbeglica u balkanskim zemljama o\u010dajni\u010dki poku\u0161avaju da se domognu Nema\u010dke. Svoje snove vide kao bezuslovno pravo i zahtevaju od evropskih vlasti da im obezbede ne samo hranu i zdravstvenu za\u0161titu nego i transport do \u017eeljenih zemalja. U tim zahtevima ima ne\u010deg zagonetnog i utopijskog: kao da je Evropa du\u017ena da ostvaruje njihove snove \u2013 snove koji su izvan doma\u0161aja i ve\u0107ine Evropljana (verovatno bi mnogi stanovnici srednje i isto\u010dne Evrope tako\u0111e radije \u017eiveli u Norve\u0161koj). Izgleda da upravo onda kada se nalazimo u najdubljoj bedi, kada smo najvi\u0161e ugro\u017eeni i izlo\u017eeni opasnostima \u2013 onda kada bi se o\u010dekivalo da \u0107emo biti spremni da se zadovoljimo osnovnim minimumom bezbednosti i blagostanja \u2013 izgleda da je upravo tada na\u0161 utopizam najja\u010di. Ali te\u0161ka istina sa kojom izbeglice moraju da se suo\u010de je to da Norve\u0161ka ne postoji \u2013 \u010dak ni u Norve\u0161koj.<\/p>\n

Istupi doma\u0107eg stanovni\u0161tva koji govore o za\u0161titi \u201cna\u0161eg na\u010dina \u017eivota\u201d nisu sami po sebi rasisti\u010dki ili protofa\u0161isti\u010dki: takvo tuma\u010denje treba odbaciti. Ako to ne u\u010dinimo, otvori\u0107emo put antiimigrantskim porivima koji su se nedavno manifestovali u \u0160vedskoj, gde je prema ispitivanjima javnog mnjenja antiimigrantska Demokratska stranka potisnula socijaldemokrate sa mesta najpopularnije stranke u zemlji. Uobi\u010dajeni stav liberalne levice u tom pogledu je stav arogantnog moralizma: onog trenutka kada damo kredibilitet ideji o \u201cza\u0161titi na\u0161eg na\u010dina \u017eivota\u201d, kompromitovali smo na\u0161u poziciju, jer tako prihvatamo donekle ubla\u017eenu verziju onoga \u0161to antiimigrantski populisti otvoreno zastupaju. To pribli\u017eno odgovara opreznom pristupu koji su poslednjih godina usvojile partije centra. One odbacuju otvoreni rasizam antiimigrantskih populista, ali u isto vreme govore da \u201crazumeju zabrinutost\u201d gra\u0111ana, pa se opredeljuju za \u201cracionalniju\u201d antiimigracionu politiku.<\/p>\n

Ipak, stav liberalne levice mora se odbaciti. Pritu\u017ebe kojima se problem prikazuje kao isklju\u010divo moralno pitanje \u2013 \u201cEvropa je ravnodu\u0161na prema stradanjima drugih\u201d i tako dalje \u2013 samo su nali\u010dje antiimigrantske brutalnosti. Zajedni\u010dka im je pretpostavka, koja nije sasvim o\u010digledna, da je odbrana na\u0161eg na\u010dina \u017eivota neuskladiva sa univerzalnim moralom. Moramo se izvu\u0107i iz zamke liberalnog preispitivanja: \u201cKoliko tolerancije mo\u017eemo da podnesemo?\u201d Treba li da toleri\u0161emo migrante koji ne dozvoljavaju deci da poha\u0111aju dr\u017eavne \u0161kole, koji svojim \u017eenama name\u0107u odre\u0111eni na\u010din obla\u010denja i pona\u0161anja, koji ugovaraju brakove svoje dece, koji diskrimini\u0161u homoseksualce? Nikada ne mo\u017eemo biti dovoljno tolerantni; ili smo uvek ve\u0107 previ\u0161e tolerantni. Jedini na\u010din da iza\u0111emo iz ove pat pozicije jeste da prekora\u010dimo pitanje tolerancije: drugima treba ponuditi ne samo po\u0161tovanje, ve\u0107 mogu\u0107nost udru\u017eivanja u zajedni\u010dkoj borbi, jer problemi sa kojima se suo\u010davamo su zajedni\u010dki problemi.<\/p>\n

Izbeglice su cena koju pla\u0107amo za globalizovanu ekonomiju u kojoj je sloboda kretanja data robi, ali ne i ljudima. Ideja o poroznim granicama koje preplavljuju stranci imanentna je globalnom kapitalizmu. Migracije u Evropi nisu ni\u0161ta novo i jedinstveno. U Ju\u017enoj Africi, vi\u0161e od milion izbeglica iz susednih zemalja na\u0161li su se u aprilu na udaru lokalnog siroma\u0161nog stanovni\u0161tva koje ih optu\u017euje da su im ukrali poslove. Bi\u0107e jo\u0161 sli\u010dnih pri\u010da, uzrokovanih ne samo oru\u017eanim sukobima ve\u0107 i ekonomskim krizama, prirodnim katastrofama, klimatskim promenama i tako dalje. Dok je trajala nuklearna katastrofa u Fuku\u0161imi, japanske vlasti su jednog trenutka razmatrale mogu\u0107nosti evakuacije \u0161ireg podru\u010dja Tokija \u2013 vi\u0161e od dvadeset miliona ljudi. Da se to dogodilo, kuda bi ti ljudi oti\u0161li? Da li bi im dali novo par\u010de zemlje u Japanu da po\u010dnu sve ispo\u010detka? Ili bih ih rasporedili \u0161irom sveta? \u0160ta ako klimatske promene u\u010dine severni Sibir pogodnijim za ljudski \u017eivot i poljoprivredu, a velike delove subsaharske Afrike pretvore u pustinju? Kako \u0107e se organizovati redistribucija ljudi? Kada su se sli\u010dni doga\u0111aji odigravali u pro\u0161losti, dru\u0161tvene promene su bile nepredvidive i spontane, pra\u0107ene nasiljem i razaranjem.<\/p>\n

Ljudska vrsta se mora pripremiti za \u201cplasti\u010dniji\u201d nomadski \u017eivot. Jedna stvar je izvesna: nacionalni suverenitet se mora radikalno redefinisati, uz razvoj novih metoda globalne saradnje i dono\u0161enja odluka. Prvo, u ovom trenutku, Evropa mora potvrditi re\u0161enost da osigura dostojanstven tretman izbeglica. Tu ne sme biti kompromisa, jer velike migracije su na\u0161a budu\u0107nost, a jedina alternativa je novi varvarizam (ono \u0161to neki opisuju kao \u201csukob civilizacija\u201d).<\/p>\n

Drugo, nu\u017ean ishod takvog opredeljenja je nametanje jasnih pravila i propisa na nivou Evrope. Upravljanje rekom izbeglica treba organizovati kroz administrativnu mre\u017eu koja \u0107e uklju\u010diti sve \u010dlanice Evropske unije (da bi se spre\u010dili varvarski ispadi poput onih koje su skrivile vlasti u Ma\u0111arskoj i Slova\u010dkoj). Izbeglicama se mora garantovati bezbednost, ali tako\u0111e im se mora staviti do znanja da su du\u017eni da prihvate odredi\u0161ta koja im evropske vlasti dodele, da \u0107e morati da po\u0161tuju zakone i dru\u0161tvene norme evropskih dr\u017eava; da ne\u0107e biti tolerancije za versko, seksisti\u010dko ili etni\u010dko nasilje; da niko nema pravo da drugima name\u0107e sopstvenu veru ili na\u010din \u017eivota; da se mora po\u0161tovati pravo svakog pojedinca da odstupi od pravila zajednice. Ako \u017eena odlu\u010di da pokrije lice, njena odluka se mora po\u0161tovati; ako \u017eeli da iza\u0111e na ulicu otkrivenog lica, mora joj se garantovati sloboda da to i u\u010dini. Takva pravila privileguju zapadnoevropski na\u010din \u017eivota, ali to je cena koja se mora platiti za evropsko gostoprimstvo. Pravila treba jasno formulisati i dosledno primenjivati, ako je potrebno i primenom mera represije \u2013 i protiv inostranih fundamentalista i protiv doma\u0107ih rasista.<\/p>\n

Tre\u0107e, moramo prona\u0107i novi na\u010din me\u0111unarodnog vojnog i ekonomskog intervenisanja \u2013 na\u010din koji \u0107e izbe\u0107i neokolonijalne zamke iz nedavne pro\u0161losti. Primeri Iraka, Sirije i Libije pokazuju kako pogre\u0161na vrsta \u010dinjenja (u Iraku i Libiji) i ne\u010dinjenja (u Siriji, gde se ispod privida ne\u010dinjenja nadme\u0107u strane sile kao \u0161to su Rusija i Saudijska Arabija) zavr\u0161ava u istom \u0107orsokaku.<\/p>\n

\u010cetvrto, najva\u017enije i najte\u017ee od svega, potrebne su nam radikalne ekonomske promene koje \u0107e ukinuti uslove koji proizvode izbeglice. Ako izostane promena na\u010dina funkcionisanja globalnog kapitalizma, neevropskim izbeglicama \u0107e se uskoro pridru\u017eiti reke ljudi iz Gr\u010dke i drugih zemalja unutar Unije. Kada sam bio mlad, takve poku\u0161aje regulacije smo nazivali komunizmom. Mo\u017eda komunizam treba ponovo izmisliti. Mo\u017eda je, na du\u017ei rok, to jedino mogu\u0107e re\u0161enje.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/London Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako izostane promena na\u010dina funkcionisanja globalnog kapitalizma, neevropskim izbeglicama \u0107e se uskoro pridru\u017eiti reke ljudi iz Gr\u010dke i drugih zemalja unutar Unije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-189085","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189085","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=189085"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189085\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=189085"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=189085"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=189085"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}