{"id":189010,"date":"2015-09-23T08:00:05","date_gmt":"2015-09-23T06:00:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=189010"},"modified":"2023-01-17T08:41:45","modified_gmt":"2023-01-17T07:41:45","slug":"smisao-izbeglicke-krize","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/09\/23\/smisao-izbeglicke-krize\/","title":{"rendered":"Smisao izbegli\u010dke krize"},"content":{"rendered":"

Autor: Ga\u0161par Miklo\u0161 Tama\u0161<\/a><\/strong><\/em><\/p>\n

Nisam pozvan da pi\u0161em o krizi koja u Evropu \u0161alje Sirijce, Avganistance, Ira\u010dane, Eritrejce i druge. O tome znam samo ono \u0161to pro\u010ditam u novinama i u ponekoj stru\u010dnoj knjizi. Ali, imam ne\u0161to da ka\u017eem o krizi u koju su iznenada upale Centralna i Isto\u010dna Evropa. Ovo ne\u0107e biti naro\u010dito zabavno, jer situacija je za to previ\u0161e ozbiljna. Nisam raspolo\u017een da budem duhovito podrugljiv ili naro\u010dito originalan. Bi\u0107u brutalno otvoren.<\/p>\n

Pri\u010da, naravno, po\u010dinje 1989-e. \u201eRealni socijalizam\u201d \u2013 \u010diji sam bio protivnik \u2013 se uru\u0161io. Ono \u0161to je mojoj generaciji disidenata delovalo kao pobeda, za ve\u0107inu stanovni\u0161tva je, ipak, bilo ne\u0161to drugo.<\/p>\n

Iz dana\u0161nje perspektive, \u010dini se da se malo ljudi potrudilo da \u2013 osim u smislu ustavnih odrednica: gra\u0111anske slobode i sli\u010dno \u2013 razume sistem \u010dijoj propasti smo se toliko radovali. Isto\u010dnoj Evropi je bila potrebna revolucija i revolucionarna tiranija da bi \u2013 po ogromnu cenu \u2013 stvorila urbanu i industrijsku civilizaciju sa namerom da okon\u010da oko hiljadu godina poljoprivredne zaostalosti i servilnosti. Iz tokvilovske perspektive, \u201erealni socijalizam\u201d je samo dovr\u0161io posao koji je apsolutizam Habsburga i Romanovih za\u010deo zapo\u010dinju\u0107i modernisti\u010dki \u2013 to jest, kapitalisti\u010dki \u2013 razvoj zasnovan na dva izvora: dr\u017eavnom ulaganju i stranim (zapadnim) pozajmicama. Banke Be\u010da, Hamburga i Pariza stajale su iza \u0161irenja manufaktura, a dr\u017eava je obezbedila infrastrukturu (pruge, luke, po\u0161tanske usluge, skromno osnovno obrazovanje, regulativu, privid javnog reda). To se nije promenilo od osamnaestog veka. Nakon perioda Staljinove produ\u017eene autokratije, ponovo je ustanovljena ova formula. Isto\u010dnoevropske zemlje su se pod pla\u0161tom \u201ehladnog rata\u201d od 1960-ih duboko zadu\u017eile prema Zapadu. Re\u017eim je postajao izrazito konzervativan i sve vi\u0161e nacionalisti\u010dki. Mogli biste pomisliti da je glavni neprijatelj \u2013 barem u ideolo\u0161kom smislu \u2013 bio zapadni kapitalizam, ali nije tako. Glavni neprijatelj je bila (i ostala) 1968-a i Nova levica koja je mogla da podseti ljude na socijalizam, do tada ve\u0107 sahranjen ispod drugorazrednog konzumerizma. Zvani\u010dna \u0161tampa je ismevala pokret za ljudska prava u Sjedinjenim Dr\u017eavama. U popularnom komi\u010dnom programu dr\u017eavnog radija fraza \u201e\u2026a oni tamo tuku crnce\u201d do\u010dekivana je glasnim grcanjem publike od smeha.<\/p>\n

Idol inteligencije u zemlji nije bio Marks, nego Maks Veber.<\/p>\n

Svaka primedba skepticizmu i relativizmu \u2013 kao \u0161to je istrajavanje na vrednosti pobune \u2013 smatrana je \u201ebolj\u0161evi\u010dkim fanatizmom\u201d (i to ne samo zvani\u010dno sa vrha, nego i od strane srednje klase). Moderni konzervativizam nije dogmati\u010dan, ve\u0107 skepti\u010dan. Predrasude su bile (i dalje su) slavljene kao tradicija i spontanost, teorija je odba\u010dena kao oru\u0111e diktature koje je neprijateljsko prema pluralizmu gledi\u0161ta i autenti\u010dnom izrazu narodne du\u0161e. Konzervativizam koji se ne razlikuje mnogo od be\u010dkog individualisti\u010dkog pesimizma na prelomu vekova, je bio (i nastavlja da bude) dominantan.<\/p>\n

Do 1970-ih nadmo\u0107 dr\u017eave, poduprte stranim kapitalom, je dovela do dubokose\u017enih promena, omogu\u0107enih obra\u010dunavanjem sa maju\u0161nim kapitalisti\u010dkim sektorom u Sovjetskom Savezu od 1920-25-e i na novoste\u010denim teritorijama od 1945-48-e, a ponajvi\u0161e izgradnjom ogromne, moderne privrede. Glavna odlika dru\u0161tvene realnosti stare Isto\u010dne Evope \u2013 veliki zemlji\u0161ni posedi koji su i dalje pripadali aristokratiji ili Crkvi, zajedno sa u\u017easnom bedom selja\u0161tva \u2013 nestali su bez traga. To su postala urbana dru\u0161tva, u kojima ve\u0107ina ljudi \u2013 biv\u0161i seljaci, potonji industrijski radnici, koji su sada \u201esamo ljudi\u201d \u2013 \u017eivi u ogromnim naseobinama vi\u0161espratnica izgra\u0111enih po istoj \u0161emi svuda od \u0160angaja do Ljubljane i Praga. Oni i dalje tamo \u017eive, samo su fabrike zatvorene, a ljudi su sada uglavnom nezaposleni ili penzioneri. Ose\u0107a se miris poraza.<\/p>\n

Preostali isplativi komadi dr\u017eavne privrede su u me\u0111uvremenu \u201eprivatizovani\u201d, to jest, jednostavno predati oligarsima sa politi\u010dkim vezama. Sada\u0161nji premijer Ma\u0111arske, 1989-e student bez prebijene pare, sada je na \u010delu velikog rudarsko-gra\u0111evinsko-poljoprivrednog konglomerata koji vode \u010dlanovi njegove porodice i politi\u010dki lakeji. Njegov prethodnik i arhi-rival, tako\u0111e svojevremeno siroma\u0161ni mladi\u0107, je vi\u0161estruki milijarder. Nemaju oni ni poslovnog iskustva ni kliker za biznis, njihovo bogatstvo je donacija od strane nacije.<\/p>\n

Ali, ve\u0107i deo biv\u0161e dr\u017eavne privrede je ru\u0161evina, korodiraju\u0107a olupina bezmernog ni\u0161tavila. Izuzev oligarha, neraspoznatljivih u odnosu na dr\u017eavu, bilo kakva aktivnost koja se mo\u017ee primetiti u ovim dr\u017eavama je finansirana stranim kapitalom, stranim pozajmicama i stranom pomo\u0107i. Kao i pre sto godina, \u017earku nacionalisti\u010dku \u017eelju za nezavisno\u0161\u0107u koriste snage koje ne bi ni sanjale da je zaista ispune, po\u0161to ne bi ni nedelju dana izdr\u017eale bez totalne zavisnosti. Kombinacija ozloje\u0111enosti i licemerja motivi\u0161e politike \u010dije rezultate mo\u017eete da pratite na va\u0161im ekranima.<\/p>\n

Kako se takvo dru\u0161tvo ne raspadne?<\/p>\n

I ovde ima velikih gradova u kojima urbane kosmopolite brinu iste brige kao ljudi u Londonu, Njujorku, Bostonu, Parizu i Oslu. I ruralnih d\u017eepova u kojima 4 od na\u0161ih 9 miliona stanovnika \u017eivi u krajnjem o\u010dajanju. Banglade\u0161 sa me\u0107avama.<\/p>\n

Nekada davno be\u0161e nepismenost, nacionalizam, antisemitizam, militarizam i represivno pseudohri\u0161\u0107anstvo. Kasnije, pod \u201erealnim socijalizmom\u201d, kombinacija dr\u017eave blagostanja i policijske dr\u017eave. (Uprkos tome, bio je prisutan ose\u0107aj jednakosti i izvesno dostojanstvo radnog \u010doveka \u2013 ta\u010dnije, samo mu\u0161karca \u2013 kao i izvesni utisak postepenog pobolj\u0161anja, napretka.) Sada je aktuelan, naravno, rasizam.<\/p>\n

Kako biste ina\u010de mogli da navedete ljude da glasaju za rasturanje ono malo preostalih elemenata javnih usluga i socijalne pomo\u0107i? Kako bi mogla da se podstakne solidarnost me\u0111u razli\u010ditim klasama (ili, ako ho\u0107ete: \u201enacionalno jedinstvo\u201d)? Kako bi bilo mogu\u0107e ubediti siroma\u0161ne da je ogromna socijalna nejednakost u njihovom sopstvenom interesu? O\u010digledno, predstavljaju\u0107i nezaposlenost i socijalnu pomo\u0107 kao obele\u017eje nacionalnih manjina \u2013 u Isto\u010dnoj Evropi Roma, u Srednjoj i Zapadnoj Turaka, Kurda, Arapa i afri\u010dkih imigranata, u Severnoj Americi crnaca i hispanosa, tako da se, u ma\u0161ti naroda redistribucija bogatstva pojavi kao usluga \u201estrancima\u201d. Liberali i nehotice doprinose ovoj velikoj politi\u010dkoj prevari koncipiraju\u0107i socijalno pitanje kao pitanje etni\u010dke i rasne diskriminacije (koga, naravno, ima), te kao problem prava. Sude\u0107i po istra\u017eivanjima javnog mnjenja, ljudskoprava\u0161ke grupe i nevladine organizacije spadaju u najomra\u017eenije \u201einstitucije\u201d u Isto\u010dnoj Evropi, naro\u010dito me\u0111u radnicima, budu\u0107i da se veruje da imaju predrasude protiv \u201enas\u201d (i da ih finansira, ko bi drugi nego \u201ejevrejski lobi\u201d, u ma\u0111arskoj konzervativnoj \u0161tampi pristojno nazvan \u201esvetska sila iz senke\u201d).<\/p>\n

Prikrivanje realnosti i zna\u010daja klase u kapitalizmu je uvek bio glavni element ideologije elita. U nedavnoj pro\u0161losti gra\u0111anska nacija je bila primarna politi\u010dka zajednica koja je trebalo da prevazi\u0111e klasu i zauzme njeno mesto, koja je lojalno\u0161\u0107u bila povezana sa Kraljem i legitimnim institucijama dr\u017eave, sa posebnim naglaskom na Vojsci i dr\u017eavnoj Crkvi. Danas centralno mesto vi\u0161e ne zauzima nacija lojalnih subjekata ili gra\u0111ana, ve\u0107 etni\u010dka, rasna i kulturna ili jezi\u010dka ve\u0107ina u datoj dr\u017eavi ( to je ono \u0161to u svojim teorijskim radovima zovem \u201eetnicizmom\u201d \u2013 nasuprot nacionalizmu iz pro\u0161losti). Glavni politi\u010dki identitet je beli, \u201earijevski\u201d, mu\u0161ki i heteroseksualan. Nasuprot onome \u0161to liberali i socijalisti mogu da ka\u017eu ili pomisle. Jedini veliki istorijski takmac nacionalizmu i rasizmu bila je klasa, onako kako je defini\u0161e radni\u010dki pokret \u2013 koji je u ovom (i ni u jednom drugom) smislu svetski istorijski naslednik hri\u0161\u0107anstva.<\/p>\n

U odsustvu internacionalnog socijalizma kao klju\u010dnog politi\u010dkog rivala postoje\u0107em poretku, i sa pra\u017enjenjem bilo kakve efektivne ideje gra\u0111anske nacije i \u201eustavnog patriotizma\u201d koji je bio poduprt dr\u017eavom blagostanja u prve dve tre\u0107ine dvadesetog veka, najja\u010di politi\u010dki ose\u0107aj je ose\u0107aj etni\u010dkog identiteta i njegove odbrane. Pretnja odozdo (od raznih vrsta \u201eobojenih\u201d) kao i odozgo (me\u0111unarodne finansije, ameri\u010dka imperija ili \u0161tagod), od spolja (migranti) kao i iznutra (neposlu\u0161ne manjine posve\u0107ene tome da uni\u0161te \u201enas\u201d ili na\u0161u \u201enormalnu\u201d seksualnost, kao \u0161to su LGBT ljudi) se do\u017eivljavaju kao da ugro\u017eavaju identitete za koje se svojevremeno smatralo da su subpoliti\u010dki, ako (uop\u0161te) i to. U Ma\u0111arskoj desni\u010darska vlast navodno slu\u017ei tome da \u201enas\u201d za\u0161titi od dvostruke opasnosti muslimanskog d\u017eihadizma i \u201eose Njujork-Tel Aviv\u201d (ovde se na\u0161iroko veruje da potonji \u0161alju ove prve u Evropu da bi je oslabili i podredili), da ne pominjemo \u201e kriminalitet cigana\u201d, taj omiljeni izraz desnice. (\u201eRomi su biolo\u0161ko oru\u017eje Jevreja\u201d, i tako dalje. Ali, sada i mnogi konzervativni jevrejski intelektualci \u0161ire paniku koju izaziva \u201eislamska opasnost\u201d \u2026)<\/p>\n

Ni\u0161ta ne bi moglo da bude toliko strano isto\u010dnoevropskom umu koliko re\u010di D\u017eeremija Korbina, novog lidera laburista, koji na Parlament skveru u Londonu izbeglice naziva \u201eljudima poput nas\u201d, primenjuju\u0107i osnovne principe dru\u0161tvene pravde i na tamnopute strance. Ne-beli, ne-arijevski, ni gej gra\u0111ani nisu deo nacije ovde, a mogu\u0107e i nigde. Jedan moj ma\u0111arski prijatelj i kolega, konzervativac, tvrdio je u \u010dlanku koji je nedavno objavljen na jednom popularnom vebsajtu da je neprijatelj Emanuel Kant. (Verovatno zapravo misli na Marksa, ali nema veze. Razumete.)<\/p>\n

Ogromni priliv izbeglica sa Bliskog istoka, iz Srednje Azije i Afrike u Srednju i Zapadnu Evropu gurnuo je kontinent u haos. Nesposobni, neuki i slabo pla\u0107eni represivni dr\u017eavni aparati Gr\u010dke, Makedonije, Srbije i Ma\u0111arske podjednako kao i dobro organizovane, uredne i bogate birokratije Austrije i Nema\u010dke pokazale su se kao nedorasle zadatku pred sobom. Sa izuzetkom Ma\u0111arske, oni se kolebaju izme\u0111u \u201ekantovskog\u201d egalitarizma i univerzalizma i neskrivenog etnicizma, izme\u0111u humanosti i surovosti.<\/p>\n

Kao i uvek, svrsishodnost i odlu\u010dnost pobe\u0111uju. Jedini evropski dr\u017eavnik koji ima jasan naum je ma\u0111arski premijer, Viktor Orban, \u010diji uspon predstavlja jednu od najve\u0107ih katastrofa u ma\u0111arskoj istoriji. Gospodin Orban trijumfuje. Njegova politika nulte imigracije i zatvaranje granica ogradom i bodljikavim \u017eicama pobe\u0111uje. Sada i Austrija i Nema\u010dka, u kojima se stav vlada menja iz \u010dasa u \u010das, name\u0107u grani\u010dne kontrole. Moglo bi se re\u0107i da je on licemeran \u2013 vlada Ma\u0111arske je dala odobrenje misterioznoj of\u0161or kompaniji da zvani\u010dno prodaje ma\u0111arsko dr\u017eavljanstvo bogatim strancima za dvadeset hiljada evra; stranci su vlasnici ve\u0107ine stanova u mojoj zgradi u centru Budimpe\u0161te; u mom kom\u0161iluku vas u kafi\u0107ima i radnjama oslovljavaju na engleskom, budu\u0107i da su etni\u010dki Ma\u0111ari maju\u0161na manjina u ulicama koje okru\u017euju ma\u0111arski Parlament; ameri\u010dki, skandinavski, japanski i italijanski japiji su ovde pre pravilo nego izuzetak; Budimpe\u0161ta, Prag i Zagreb stenju pod teretom nepodno\u0161ljivih gomila turista sa Zapada \u2013 ali, s druge strane, nacionalizam je uvek bio dvoli\u010dan i neiskren, a novi etnicizam nije ni\u0161ta druga\u010diji.<\/p>\n

Ono \u0161to moramo razumeti je da postoji ne\u0161to \u0161to se zove kompetitivna imigracija. Isto\u010dnoevropske zemlje ne bi mogle da pre\u017eive ukoliko se vi\u0161ak njihove radne snage ne bi iseljavao u Zapadnu Evropu. Pre samo nekoliko godina u Rumuniji je \u017eivelo 23 miliona ljudi, a sada \u017eivi 18. U poslednje dve godine se \u0161esto hiljada ( od ukupno 9 miliona stanovnika Ma\u0111arske), uglavnom mladih kvalifikovanih radnika i radnica i diplomiranih studenata iselilo u Britaniju i Nema\u010dku. (Uznemiruju\u0107i je nedostatak doktora i medicinskih tehni\u010dara). Ako bi oni bili zamenjeni muslimanskim (i isto\u010dno hri\u0161\u0107anskim ) izbeglicama, to bi predstavljalo ekonomsku katastrofu, budu\u0107i da sve starija isto\u010dnoevropska stanovni\u0161tva \u2013 \u010diji se penzioni i zdravstveni sistemi uru\u0161avaju \u2013 nemaju \u0161anse da pre\u017eive bez nov\u010danih doznaka svojih unuka sa Zapada.<\/p>\n

Po\u0161to je doma\u0107a privreda Isto\u010dne Evrope tragikomi\u010dna, vitalni interes zemalja poput Ma\u0111arske je da zaustave izbeglice, sve dok se sa njima borimo za resurse Zapada. Ne samo da ljudi poput gospodina Orbana ili premijera Slova\u010dke i \u010ce\u0161ke, uva\u017eenih Roberta Fica i Bohuslava Sobotke, nisu radi da prihvate izbeglice \u2013 koje hvale vredni i iscrpljeni volonteri hrane i obla\u010de iz sopstvenih praznih d\u017eepova \u2013 nego bi \u017eeleli i da osiguraju da \u201ena\u0161i\u201c emigranti pobede u toj trci, olak\u0161avaju\u0107i time teret na\u0161eg jedva postoje\u0107eg bud\u017eeta za socijalna davanja u kome je naknada za nezaposlene dostupna samo onima koji se prihvate obaveznog dru\u0161tvenokorisnog rada (koji se mese\u010dno pla\u0107a oko 150\u20ac) u organizaciji i pod nadzorom ma\u0111arske narodne policije.<\/p>\n

To \u0161to se ovo obja\u0161njava \u017eeljom da se sa\u010duva na\u0161e takozvano zapadno hri\u0161\u0107ansko nasle\u0111e i da se Evropa spasi od kulturnog samoubistva \u2013 u \u0161ta, na\u017ealost, veruju mnogi ljudi, i \u0161to poma\u017ee da se mobili\u0161e podr\u0161ka za desnicu \u010dak i me\u0111u ljudima \u010diji je elementarni li\u010dni interes suprotan od ovakvih politika i regulativa \u2013 mo\u017eda zvu\u010di sme\u0161no, ali zapravo nije.<\/p>\n

Jo\u0161 od 1989, koja je protuma\u010dena kao definitivni kraj prosvetiteljskog projekta, smatra se da je nemogu\u0107e razviti moralnu kritiku politike, koja u na\u0161im anti-filozofskim, romanti\u010darsko-reakcionarnim kulturama slovi za odurno kantovsku ili marksisti\u010dku. Nastojanje na vulgarno li\u010dnim interesima je dovoljno da opravda nasilnu legislativu (koja imigriranje progla\u0161ava za zlo\u010din) i vanredno stanje (Notstand, \u00e9tat d\u2019urgence) koje je uvela ma\u0111arska vlada. (Kao \u0161to je spretno opisala Kim Lejn \u0160epel za Politico)<\/p>\n

Osporavanje ljudskih prava izbeglicama \u2013 \u0161to je u suprotnosti sa ma\u0111arskim i me\u0111unarodnim zakonima, ali nikom ni\u0161ta \u2013 ogra\u0111ivanje granica sa Srbijom i Rumunijom (a, mogu\u0107e, i sa Hrvatskom), korumpiranje pravnog sistema primoravaju\u0107i ga da kao na pokretnoj traci izdaje automatska re\u0161enja o odbijanju zahteva za azil, eksplicitno odbijanje prava onih koji ula\u017eu zahtev da im se doti\u010dne odluke prevedu sa ma\u0111arskog na bilo koji jezik, jeste izazvalo pone\u0161to protesta, uglavnom liberalno orijentisanih pravnika i \u0161a\u010dice nau\u010dnika iz dru\u0161tvenih oblasti, ali je ve\u0107i deo javnog mnjenja ostao nem. Pone\u0161to saose\u0107anja za sirote izbeglice i njihovu malu decu je prisutno, me\u0111utim gotovo niko nije spreman da me\u0111u nas primi bilo koga od njih. Svetski poznati korifeji poput Imrea Kertesa ili \u0110er\u0111a Konrada manje-vi\u0161e oprezno podr\u017eavaju la\u017enu anti-islamsku histeriju koju raspiruje Zapad. \u0160to \u010dine i ostali cenjeni stubovi dru\u0161tva. Antisemitska i filosemitska desnica \u0107e kona\u010dno mo\u0107i da dostojanstveno proglase ujedinjenje. Moralna atmosfera je nepopravljivo zatrovana.<\/p>\n

\u010covek se priseti leta 1944. godine, kada su desetine hiljada Jevreja prisiljeni da kroz ulice Budimpe\u0161te mar\u0161iraju u svoju smrt \u2013 dok su se u bioskopima prikazivali mjuzikli, a u pozori\u0161tima igrale razdragane operete, u kabareima i no\u0107nim klubovima se bezbri\u017eno zabavljalo , dok su ljudi u novinama prelistavali sportske strane, nezainteresovani za ratne novosti. Iz restorana na otvorenom i kafea na obalama Dunava mogla se \u010duti muzika, ba\u0161 kao i sada. Mu\u0161karci su odmeravali mlade lepotice u oskudnim letnjim haljinama i \u0161orcevima, dok se poezija \u010ditala u pomodno zapu\u0161tenim ba\u0161tama pivnica.<\/p>\n

Kraj sveta bismo jedva primetili, ili bismo ga samo odbacili, kao krajnje nebitnu pojavu.<\/p>\n

Masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nepregledne kolone izbeglica iz ratnih podru\u010dja Azije i Afrike suo\u010dile su Evropu sa svim kontradikcijama njenih politika<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-189010","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189010","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=189010"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189010\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":362620,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/189010\/revisions\/362620"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=189010"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=189010"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=189010"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}