{"id":187912,"date":"2015-09-04T09:37:24","date_gmt":"2015-09-04T07:37:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=187912"},"modified":"2015-09-04T09:37:24","modified_gmt":"2015-09-04T07:37:24","slug":"sve-cesci-toplotni-talasi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/09\/04\/sve-cesci-toplotni-talasi\/","title":{"rendered":"Sve \u010de\u0161\u0107i toplotni talasi"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sarah Perkins<\/em><\/strong><\/p>\n

\"SarahMoj partner i ja smo nedavno proveli odmor u \u0160vajcarskoj, gde nas je do\u010dekalo prijatno letnje vreme. Bila je to idealna prilika da se popnemo na vrh Jungfraujoh i u\u017eivamo u veli\u010danstvenom pogledu sa \u201csne\u017enog krova Evrope\u201d. Od odredi\u0161ta nas je delilo samo 200 metara, kada se voz iznenada zaustavio i po\u0161ao nazad niz planinu.<\/p>\n

Od jednog \u0160vajcarca smo saznali da je voz morao da se vrati jer su se \u0161ine previ\u0161e pro\u0161irile zbog vru\u0107ine. Isto se dogodilo nekoliko sedmica ranije. Stanovnici sela bili su zbunjeni \u2013 vrh planine je pokriven snegom i gle\u010derima, na vrhu planine je uvek hladno.<\/p>\n

Kada govorimo o toplotnim talasima, ne smemo zaboraviti da je toplota relativna stvar. Tog dana u Grindelvaldu je bilo idealnih 28 stepeni \u2013 savr\u0161eno za dvoje turista iz Australije. Ipak, mnogi ljudi koji su \u017eiveli u okolini \u017ealili su se na vru\u0107inu koja ve\u0107 predugo traje.<\/p>\n

Naravno, na vrhu planine je bilo sve\u017eije, oko 10 stepeni. Najvi\u0161a prose\u010dna julska temperatura za vrh planine iznosi tek ne\u0161to vi\u0161e od 3 stepena. Voz koji svakodnevno dovozi hiljade turista prilago\u0111en je niskim temperaturama i lo\u0161e podnosi vru\u0107inu. Tako\u0111e, toplotni talas u Evropi je trajao sedmicama, a prevelika (relativna) vru\u0107ina koja predugo traje dovodi do otkazivanja sistema.<\/p>\n

Za nas su posledice toplotnog talasa bile trivijalne \u2013 nismo se popeli na vrh i bacili pogled odozgo, ali vratili su nam novac i proveli smo dan obilaze\u0107i \u0161vajcarska sela u blizini. Mo\u017eda \u0107e posledice biti ozbiljnije za lokalni turizam \u2013 hiljade turista \u0107e zatra\u017eiti nazad svoj novac za ona dva dana kada je voz morao da se vrati (\u0161to se verovatno ponavljalo i narednih sedmica). Neki od tih turista mo\u017eda nikada vi\u0161e ne\u0107e dobiti priliku da stignu do vrha.<\/p>\n

Evropa pamti i mnogo drasti\u010dnije primere toplotnih talasa. Na primer, 2003. godine, kada je vi\u0161e od 70.000 ljudi izgubilo \u017eivot zbog visokih temepratura koje su predugo trajale; prinosi od ratarstva i \u0161umarstva bili su zna\u010dajno umanjeni. Po\u017eari koji su u Rusiji besneli trideset tri dana tokom nezapam\u0107enih vru\u0107ina 2010. godine napravili su \u0161tetu od 15 milijardi dolara.<\/p>\n

Pre talasa koji je pogodio Evropu, dva zasebna i veoma sna\u017ena toplotna talasa pogodili su Pakistan i Indiju. Naravno, u tim zemljama klima je znatno toplija, ali i tamo je dugotrajno nizanje dana s temperaturama iznad 49 stepeni dovelo do katastrofe. Na hiljade ljudi su izgubili \u017eivot, bolnice i mrtva\u010dnice su bile prepune, putevi su po\u010deli da se tope. I ponovo, previ\u0161e (relativne) vru\u0107ine koja predugo traje dovodi do otkazivanja sistema.<\/p>\n

Ipak, to su samo izolovani slu\u010dajevi u jednom zaista toplom letu, zar ne? Osim toga, toplotni talasi se retko javljaju i kratko traju?<\/p>\n

Na\u017ealost, intenzitet, u\u010destalost i trajanje toplotnih talasa uve\u0107avaju se u mnogim delovima sveta jo\u0161 od polovine dvadesetog veka, najvi\u0161e zahvaljuju\u0107i ljudskom uticaju na globalnu klimu.<\/p>\n

Ja istra\u017eujem te promene na Univerzitetu u Novom Ju\u017enom Velsu u Australiji, koriste\u0107i model za simulaciju klimatskog sistema. Kada uporedimo dugoro\u010dne trendove javljanja toplotnih talasa u svetu sa ljudskim bi\u0107ima i u svetu bez ljudi, jasno je da smo mi najve\u0107i krivci za njihov sve ve\u0107i intenzitet. Drugim re\u010dima, brzina rasta tog intenziteta nije se mogla prirodno javiti. Toplotni talasi bi mo\u017eda fluktuirali u intenzitetu od jedne do druge godine, ali ne na vremenskoj skali koja se meri decenijama.<\/p>\n

Tako\u0111e, broj toplotnih talasa raste, a projekcije pravljene na osnovu klimatskog modela pokazuju da \u0107e ih u budu\u0107nosti biti jo\u0161 vi\u0161e, kako bude rastao na\u0161 uticaj na klimu.<\/p>\n

Da nije bilo industrijske revolucije, ne bi do\u0161lo do promene u\u010destalosti i intenziteta toplotnih talasa u gotovo \u010ditavom svetu u drugoj polovini dvadesetog veka \u2013 ili bar to ne bi bila zna\u010dajnija promena. Toplotni talasi bi se i dalje javljali i na\u0161i sistemi bi otkazivali, ali, prema klimatskom modelu, takve pojave bi bile retke i imali bismo dovoljno vremena za oporavak od jednog do drugog doga\u0111aja.<\/p>\n

Umesto toga, bele\u017eimo nagli rast broja toplotnih talasa u gotovo svim regionima za koje raspola\u017eemo dovoljnim podacima. To zna\u010di da gde god da \u017eivite mo\u017eete o\u010dekivati dalji rast relativne maksimalne temperature.<\/p>\n

Prole\u0107e samo \u0161to nije stiglo u Australiju. Treba da se pripremimo. El Ninjo je ve\u0107 oformljen i postaje sve sna\u017eniji. Zato ovog leta mo\u017eemo o\u010dekivati du\u017ee i intenzivnije toplotne talase. Teku\u0107a faza prirodne varijabilnosti bi\u0107e dodatno pogor\u0161ana efektima klimatskih promena. Na\u0161 zdravstveni sistem i javna infrastruktura na\u0107i \u0107e se pod velikim pritiskom, uve\u0107a\u0107e se rizik od po\u017eara, a \u0161tete za na\u0161u jedinstvenu floru i faunu mogu biti ogromne.<\/p>\n

Na\u0161 izlet u \u0160vajcarskoj bio je samo jo\u0161 jedna najava dolaze\u0107e budu\u0107nosti za domene turizma, zdravstvene za\u0161tite, infrastrukture i ekolo\u0161kog sistema.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/Inside Story<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da nije bilo industrijske revolucije, ne bi do\u0161lo do promene u\u010destalosti i intenziteta toplotnih talasa u gotovo \u010ditavom svetu u drugoj polovini dvadesetog veka \u2013 ili bar to ne bi bila zna\u010dajnija promena<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":187913,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-187912","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/187912","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=187912"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/187912\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/187913"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=187912"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=187912"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=187912"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}