![\"stucanje\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2011\/11\/stucanje.jpg\")
Na mo\u017edani udar kod \u017eena mogu da upozore i neki nespecifi\u010dni simptomi, kao \u0161to je, na primer, \u0161tucavica. U obi\u010dnim situacijama, ona predstavlja bezopasnu i kratkotrajnu smetnju. Me\u0111utim, \u0161log uti\u010de na centar za disanje u mozgu, \u0161to mo\u017ee da izazove iznenadnu i dugotrajnu \u0161tucavicu.<\/p>\n
Mo\u017edani udar svake godine u svetu do\u017eivi pribli\u017eno 15 miliona ljudi i on je, globalno, tre\u0107i vode\u0107i uzrok umiranja \u017eena. Me\u0111utim, u na\u0161oj zemlji, gde se godi\u0161nje bele\u017ei od 300 do 350 novoobolelih na 100.000 stanovnika, mo\u017edani udar je vode\u0107i uzrok smrti kod \u017eena i drugi uzrok smrtnosti kod mu\u0161karaca!<\/p>\n
Jedan od razloga za to je i \u010dinjenica da mnoge nisu svesne da postoje znaci upozorenja koji se javljaju samo kod pripadnica lep\u0161eg pola.<\/p>\n
Istra\u017eivanja ra\u0111ena u zdravstvenom centru “Veksner”, na dr\u017eavnom univerzitetu u Ohaju, pokazala su da je od 1.000 anketiranih, tek svaka 10. \u017eena znala da je \u0161tucavica koja se javi udru\u017eeno sa neobi\u010dnim bolom u grudima rani znak upozorenja na mo\u017edani udar kod \u017eena.<\/p>\n
Sli\u010dna situacija je i sa poznavanjem faktora rizika u odnosu na polove. Istra\u017eivanja su pokazala da pored zajedni\u010dkih faktora rizika za nastanak mo\u017edanog udara, koji su identi\u010dni i kod mu\u0161karaca i kod \u017eena, kao \u0161to su pu\u0161enje, fizi\u010dka neaktivnost, stres, povi\u0161ena koncentracija holesterola u krvi, dijabetes, hipertenzija i porodi\u010dna istorija mo\u017edanog udara, postoje i neki koji su specifi\u010dni samo za \u017eenski pol. Me\u0111utim, samo je 11 odsto ispitanih \u017eena znalo da trudno\u0107a, lupus, migrene, pilule za kontracepciju i hormonska terapija pove\u0107avaju rizik od mo\u017edanog udara.<\/p>\n
– Moramo da podignemo svest \u017eena da u ovoj populaciji postoje specifi\u010dni faktori rizika za nastanak mo\u017edanog udara – obja\u0161njava dr Diana Grin \u010candos, neurolog. – Stanja kao \u0161to su trudno\u0107a, hormonska nadoknada ili trivijalan znak poput \u0161tucavice mogu da imaju zna\u010dajno mesto u nastanku \u0161loga kod \u017eena, i one toga moraju da budu svesne.<\/p>\n
Jedna od 150 \u017eena sa vrednostima krvnog pritiska 140\/90 mmHg u poslednjem trimestru trudno\u0107e \u0107e u narednih \u0161est godina do\u017eiveti \u0161log!<\/p>\n
Tako\u0111e i jedna od 110 \u017eena koje su se porodile pre 36. nedelje trudno\u0107e \u0107e u narednih \u0161est godina do\u017eiveti \u0161log. Rani poro\u0111aj, u periodu od 15. do 18. godine, pove\u0107ava rizik za pojavu \u0161loga u tre\u0107oj deceniji \u017eivota.<\/p>\n
Drugi specifi\u010dni simptomi \u0161loga kod \u017eena su i:<\/p>\n
– iznenadne mu\u010dnine i povra\u0107anja<\/p>\n
– nesvestica koja nije povezana sa vrtoglavicom,<\/p>\n
– glavobolje,<\/p>\n
– ekstremna iscrpljenost,<\/p>\n
– iznenadni napad pospanosti,<\/p>\n
– sna\u017ean nagon da legnu i malo odspavaju.<\/p>\n
Ovo je poslednje \u0161to treba da uradite kod mo\u017edanog udara, upozoravaju stru\u010dnjaci, jer mozak mora da ostane aktivan da bi moglo na vreme i efikasno da mu se pomogne.<\/p>\n
– Glavobolje ili \u0161tucavica udru\u017eena sa umerenim bolom u grudima, mogu da budu prvi znaci \u0161loga, ali upravo zbog toga se \u010desto uzrok problema prvo tra\u017ei na potpuno pogre\u0161noj strani, a naj\u010de\u0161\u0107e se tada prvenstveno sumnja na neko kardiolo\u0161ko oboljenje ili lo\u0161e varenje – rekla je dr Grin \u010candos. – Trudno\u0107a tako\u0111e pove\u0107ava rizik od udara, naro\u010dito u poslednjim mesecima ili odmah po ro\u0111enju deteta.<\/p>\n
Istra\u017eivanje je pokazalo da se kod \u017eena nespecifi\u010dni simptomi javljaju 62 odsto \u010de\u0161\u0107e nego kod mu\u0161karaca. Recimo, bol nije tipi\u010dan znak mo\u017edanog udara, ali ako u ruci, nozi, jednoj strani lica ili u grudima osetite iznenadan i sna\u017ean bol, to je svakako razlog za zabrinutost.<\/p>\n
Tako\u0111e i iznenadna, izuzetno jaka glavobolja koju mnogi opisuju kao jednu od najgorih koju su ikada imali, u\u010destali je simptom mo\u017edanog udara. Ovakav bol naj\u010de\u0161\u0107e se javlja kod \u017eena, ali i kod mla\u0111ih osoba koje su u pro\u0161losti bolovale od migrena.<\/p>\n
Nedavna studija pokazala je da \u017eene koje imaju mo\u017edani udar \u010de\u0161\u0107e od mu\u0161karaca ose\u0107aju op\u0161tu slabost, umor, dezorijentisanost i psihi\u010dke promene. Tako\u0111e, utvr\u0111eno je i da \u017eene \u010de\u0161\u0107e kao simptom \u0161loga imaju ose\u0107aj ubrzanog rada srca, kao da “lupa” ili preska\u010de.<\/p>\n
Osim pomenutih nespecifi\u010dnih simptoma, stru\u010dnjaci podse\u0107aju da \u017eene mogu da posumnjaju na mo\u017edani udar i ako se javi neki od “klasi\u010dnih” simptoma, kao \u0161to su:<\/p>\n
– iznenadna utrnulost ili slabost lica, ruke ili noge – posebno na jednoj strani tela,<\/p>\n
– pote\u0161ko\u0107e u govoru ili zbunjenost,<\/p>\n
– konfuzija,<\/p>\n
– problemi sa vidom ili zamagljen vid (dvostruka, zamagljena slika ili potpuni gubitak vida na jednom oku),<\/p>\n
– slabost u ekstremitetima,<\/p>\n
– iznenadni problem sa hodanjem,<\/p>\n
– vrtoglavica,<\/p>\n
– gubitak ravnote\u017ee ili koordinacije.<\/p>\n
Novosti.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na mo\u017edani udar kod \u017eena mogu da upozore i neki nespecifi\u010dni simptomi, kao \u0161to je, na primer, \u0161tucavica. U obi\u010dnim situacijama, ona predstavlja bezopasnu i kratkotrajnu smetnju. Me\u0111utim, \u0161log uti\u010de na centar za disanje u mozgu, \u0161to mo\u017ee da izazove iznenadnu i dugotrajnu \u0161tucavicu. Mo\u017edani udar svake godine u svetu do\u017eivi pribli\u017eno 15 miliona ljudi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-187703","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/187703","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=187703"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/187703\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=187703"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=187703"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=187703"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}