{"id":187590,"date":"2015-08-28T07:47:43","date_gmt":"2015-08-28T05:47:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=187590"},"modified":"2015-08-28T07:47:43","modified_gmt":"2015-08-28T05:47:43","slug":"kina-i-novi-globalni-slom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/08\/28\/kina-i-novi-globalni-slom\/","title":{"rendered":"Kina i novi globalni slom"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Seumas Milne\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

\"seumas-milne\"Mo\u017eda je jo\u0161 rano za kupovinu zaliha hrane. Mada je upravo to u ponedeljak predlo\u017eio Damian McBride, savetnik Gordona Browna u doba finansijske krize 2008 \u2013 dok su na berzama od \u0160angaja do Njujorka padale cene akcija, a iz svetske ekonomije nestajalo 1000 milijardi dolara. Sedam godina posle kolapsa Lehman Brothersa, koji je uzdrmao svetski poredak i gurnuo ga u recesiju \u2013 svaka finansijska panika li\u010di na vesnika nove krize u nedovoljno oporavljenoj svetskoj ekonomiji.<\/p>\n

Tr\u017ei\u0161ne oscilacije posle Crnog ponedeljka i pad akcija na kineskoj berzi za 40% od juna pokazuju slabosti onoga \u0161to smo proglasili svetskim oporavkom. Iako nas zapadni komentatori uveravaju da je haos ovoga puta ograni\u010den samo na Kinu, ovo je globalna oluja. Posle tri decenije deregulacija koje su kulminirale 2008, strah od novog kraha u kazino kapitalizmu je opravdan.<\/p>\n

Finansijska tr\u017ei\u0161ta, naduvana kreditima i kvantitativnim popu\u0161tanjem da bi se odr\u017eala realna ekonomija \u2013 spremna su za novi slom ili, kako to nazivaju igra\u010di na tr\u017ei\u0161tima, \u201ekorekciju\u201c. Jedino pitanje je kakve \u0107e biti posledice, to jest kojom brzinom \u0107e se to desiti i koliku cenu \u0107emo platiti ovoga puta. Paradoksalno, Peking je novu oluju do\u010dekao spreman. Kineska ekonomija je usporila prelaze\u0107i sa izvoza na potro\u0161nju, ali jo\u0161 uvek raste 7% godi\u0161nje, \u0161to je tri puta br\u017ee od SAD i Britanije koje se smatraju najsupe\u0161nijim zapadnim zemljama. \u010cak i ako su kineski podaci precenjeni, ovaj rast ostaje dvostruko ve\u0107i od angloameri\u010dkog. To su problemi na kojima Kini mogu da pozavide mnoge zemlje.<\/p>\n

Ona je u poslednje tri decenije ostvarivala godi\u0161nji rast od 10%, pra\u0107en najbr\u017eim ekonomskim razvojem i smanjivanjem siroma\u0161tva u svetskoj istoriji \u2013 kao i porastom nejednakosti i ugro\u017eavanjem \u017eivotne sredine. Ali kinesko tr\u017ei\u0161te hartijama od vrednosti je malo u pore\u0111enju sa onima zapadnih zemalja i donekle izolovano od ostatka ekonomije. Uprkos velikom privatnom sektoru, to je jo\u0161 uvek hibridna ekonomija kojom dominiraju dr\u017eavne banke i kompanije, \u0161to zna\u010di da je njen finansijski sistem za\u0161ti\u0107en od berzanskog udara kakvom bi bile izlo\u017eene zapadne zemlje u sli\u010dnoj situaciji.<\/p>\n

Kina je prebrodila slom 2008. osloncem na javne investicije, \u0161to je rezultiralo rastom od 78% u periodu 2007-2014, dok su SAD u istom periodu ostvarile ukupni rast od 8%. Ova odluka je Kini napravila veliki dug koji se procenjuje na 282% BDP, za koji neki smatraju da bi mogao da parali\u0161e kinesku ekonomiju. Ali to je ve\u0107im delom dug izme\u0111u dr\u017eavnih institucija, tako da ne postoji osnov za slom u Lehmanovom stilu. U stvari, neki od problema sa kojima se Kina sada suo\u010dava dok poku\u0161ava da stabilizuje berzu, kao \u0161to je odliv kapitala, posledica su liberalizacije na kojoj su insistirali Svetska banka i kineski oligarsi.<\/p>\n

Kineski manevarski prostor bi bio daleko manji da je primenila ceo paket deregulacija i privatizacije. Me\u0111utim, najve\u0107i problem njene ekonomije nisu mane njenog ekonomskog modela, ve\u0107 stagnacija u ostatku sveta. Obim globalne trgovine je u prvih \u0161est meseci ove godine zna\u010dajno smanjen i bele\u017ei najve\u0107i pad od 2008, delimi\u010dno zbog krize u evrozoni. Osam godina posle finansijske krize koja je izbila u SAD, naknadni potresi se jo\u0161 uvek ose\u0107aju \u0161irom sveta. Disfunkcionalni model kapitalizma, oslonjen na deregulaciju, privatizaciju i niske zarade, do\u017eiveo je slom pre sedam godina. Posledice toga se jo\u0161 uvek ose\u0107aju, od evrozone do \u201eekonomija u razvoju\u201c, dok poku\u0161aji da se propali model odr\u017ei jeftinim kreditima koji izazivaju nove mehure na finansijskim tr\u017ei\u0161tima \u2013 ili nametnutim programima \u0161tednje \u2013 vode ka novoj krizi.<\/p>\n

To je ono \u0161to se de\u0161ava na finansijskim tr\u017ei\u0161tima ove nedelje, pri \u010demu je Kina pre u ulozi prenosnika nego motora. Tvrdnja da su se zapadne ekonomije koje su prouzrokovale stagnaciju oporavile je neozbiljna. Njihov oporavak je spor, a kamatne stope su na istorijskom minimumu, jer vlasnici kapitala odbijaju da ula\u017eu u produktivnu ekonomiju. Stagnacija \u0107e verovatno te\u0107i u nedogled, pra\u0107ena povremenim finansijskim potresima. Bez dalekose\u017ene promene ekonomske politike mo\u017ee se o\u010dekivati nova kriza koja \u0107e zapadne, ali i ekonomije drugih zemalja, vratiti u recesiju.<\/p>\n

To je jedan od razloga za\u0161to pokreti protiv mera \u0161tednje i zahtevi za ekonomskim alterativama postaju sve popularniji u Britaniji, Evropi i SAD. Elite nemaju pojma \u0161ta rade, iako su najvi\u0161e profitirale od krize. Zbog toga i pozivi kandidata za lidera laburista D\u017eeremija Korbina na velike javne investicije, renacionalizaciju i kvantitativno popu\u0161tanje realnoj ekonomiji deluju realnije od odr\u017eavanja status quoa koji nude njegovi protivkandidati. Ako trenutni haos na tr\u017ei\u0161tima dovede do novog sloma, zahtevi za radikalnom promenom politike posta\u0107e nezaustavljivi.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako trenutni haos na tr\u017ei\u0161tima dovede do novog sloma, zahtevi za radikalnom promenom politike posta\u0107e nezaustavljivi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":187591,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-187590","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/187590","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=187590"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/187590\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/187591"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=187590"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=187590"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=187590"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}