![\"Civilno](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2015\/08\/Civilno-drustvo-forum-300x157.jpg\")
<\/p>\n-Skra\u0107ena verzija-<\/p>\n
<\/p>\n
Dru\u0161tveno-ekonomske i politi\u010dke reforme i dalje predstavljaju klju\u010d za uspje\u0161nu evropsku integraciju zapadnog Balkana. Ovaj proces mo\u017ee da bude uspje\u0161an jedino uz sveobuhvatno uklju\u010divanje gra\u0111anskog dru\u0161tva. Forum gra\u0111anskog dru\u0161tva zapadnog Balkana slu\u017ei kao platforma pomo\u0107u koje gra\u0111ansko dru\u0161tvo artikuli\u0161e preporuke, daje predloge i predstavlja kriti\u010dkog i kompetentnog u\u010desnika na nizu samita zapadnog Balkana koji su zapo\u010deti u Berlinu 2014, a nastavljaju se u Be\u010du 2015. i Parizu 2016. Tri teme su prepoznate kao klju\u010dne oblasti za dru\u0161tveno pitanje: kultura regionalne saradnje, sloboda izra\u017eavanja i otvaranje radnih mjesta.<\/p>\n
Klju\u010dni preduslovi za reformu su ja\u010danje dr\u017eavnih institucija, uklju\u010duju\u0107i vladavinu prava i demokratske prakse. Zbog toga, evropske integracije predstavljaju va\u017enu priliku za realizaciju reformi i uspostavljanje institucija i dr\u017eavne uprave koji osiguravaju kompatibilnost zemalja sa Evropskom unijom. U najmanju ruku, modernoj i evropski orijentisanoj dr\u017eavi potrebni su demokratski lideri, kao i dijalog uz uva\u017eavanje svih aktera politike i dru\u0161tva. Povrh toga, vlade zapadnog Balkana bi trebalo da prihvate gra\u0111anski sektor kao ravnopravnog partnera u procesu evropskih integracija i da se posvete finansiranju gra\u0111anskih inicijativa i mre\u017ea koje su donijele primjetne rezultate.<\/p>\n
Unapre\u0111ivanje regionalne saradnje<\/strong><\/p>\n Suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u i izgradnja regionalnog samopouzdanja. Regionalna saradnja je korisna u brojnim oblastima, ali unapre\u0111ivanje me\u0111usobnog razumijevanja i ispitivanje te\u0161kih perioda zajedni\u010dke istorije i razgovor o njima jo\u0161 predstavljaju va\u017ene aspekte regionalne saradnje u kojima civilni sektor mo\u017ee i treba da igra aktivnu ulogu.<\/p>\n Regionalna saradnja za pove\u0107avanje ljudskih resursa i razmjenu najboljih praksi. Predstavnici civilnog sektora mogu da doprinesu politikama i strategijama za unapre\u0111ivanje regionalne saradnje u oblasti dru\u0161tvenog razvoja i mogu da pomognu pri unapre\u0111ivanju institucionalnog i zakonskog okru\u017eenja za civilni sektor na regionalnom nivou.<\/p>\n Mre\u017ee civilnog sektora kao stubovi regionalne saradnje. Postoje\u0107im regionalnim mre\u017eama i grupama iz civilnog sektora bi trebalo pru\u017eati podr\u0161ku kao mehanizmima za izgradnju samopouzdanja i regionalne saradnje. Regionalna saradnja koju predvode vlade regiona bi trebalo da uklju\u010di pomenute inicijative.<\/p>\n Organizacije civilnog sektora posjeduju velik potencijal u pogledu evropskih integracija. Civilni sektor zaslu\u017euje inkluziju u oblastima regionalne saradnje koje na prvi pogled nisu povezane sa civilnim dru\u0161tvom, kao \u0161to su energetski sektor i infrastruktura. Uklju\u010denost gra\u0111anskog dru\u0161tva mo\u017ee da podstakne evropske integracije i reforme u ovim oblastima.<\/p>\n Ja\u010danje sinergija regionalne saradnje. Pa\u017eljiva identifikacija bi pomogla da se institucionalni pejza\u017e regionalne saradnje olak\u0161a i postane vidljiviji i transparentniji.<\/p>\n Sloboda izra\u017eavanja i nezavisni mediji<\/strong><\/p>\n Zakonska za\u0161tita i radni uslovi za novinare. Zakonska za\u0161tita novinara mora da bude na ve\u0107em nivou, a njihovi radni uslovi pobolj\u0161ani putem dru\u0161tvenog dijaloga sa poslodavcima, \u0161to bi generalno smanjilo nesigurnost u okviru radnih odnosa. Vlasnici medija bi trebalo da po\u0161tuju postoje\u0107e zakone u vezi sa zapo\u0161ljavanjem i radnim uslovima.<\/p>\n Javni servisi moraju da budu nezavisni. Javni servisi i regulatorna tijela moraju da se oslobode direktnog ili indirektnog uticaja dr\u017eave. Proces selekcije \u010dlanova uprave javnih servisa bi trebalo da bude transparentan, nepristrasan i zasnovan na profesionalnim standardima, ba\u0161 kao \u0161to bi i njihovi sastanci trebalo da budu transparentni.<\/p>\n Dr\u017eavno finansiranje medija. Dr\u017eave bi trebalo da obezbijede potpunu, dugoro\u010dnu i stabilnu finansijsku nezavisnost javnih televizijskih servisa, a dr\u017eavno finansiranje medija bi trebalo da se odvija prema jasnim i transparentnim kriterijumima. Dr\u017eava bi trebalo da se pridr\u017eava moratorijuma na reklamiranje dok se ne uspostave novi mehanizmi za finansiranje i reklamiranje koji tako\u0111e uklju\u010duju civilni sektor.<\/p>\n Transparentno medijsko tr\u017ei\u0161te je neizbje\u017eno. Vlasni\u010dka struktura svih medija treba da bude stalno na raspolaganju javnosti na jednostavan i transparentan na\u010din i da onemogu\u0107ava monopol u medijima i medijskoj distribuciji.<\/p>\n Uspje\u0161no otvaranje radnih mjesta u cijelom regionu \u2013 razvoj prosperiteta na zajedni\u010dkom tr\u017ei\u0161tu rada<\/strong><\/p>\n Ve\u0107a proizvodnja za ravnote\u017eu u rastu\u0107em potro\u0161a\u010dkom sektoru. Svaka zemlja bi trebalo da napravi sopstveni ekonomski model na osnovu lokalnih komparativnih prednosti, struktura i kompetencija. U ovom smislu, komplementarnost u vrijednosnom lancu treba da bude podr\u017eana prvenstveno kroz prekograni\u010dnu saradnju u povezanim oblastima privrede.<\/p>\n Sna\u017ena podr\u0161ka malim i srednjim preduze\u0107ima i razvoj lokalnih proizvodnih kapaciteta na osnovu sopstvenih kompetencija. Fokus bi trebalo da bude na pru\u017eanju podr\u0161ke proizvodnim aktivnostima sa velikim obimom i dodatom vrijedno\u0161\u0107u i njihovom uklju\u010divanju u evropski lanac nabavke \u2013 a manje u potro\u0161a\u010dke aktivnosti \u2013 uzimaju\u0107i u obzir ekonomsku strukturu zasnovanu na mikro, malim i srednjim preduze\u0107ima.<\/p>\n Modernizacija i pru\u017eanje podr\u0161ke poljoprivrednom sektoru. Poljoprivredni sektor bi trebalo da se razvija pru\u017eanjem pomo\u0107i na terenu i mikrokreditima usmjerenim na ruralnu populaciju uz pomo\u0107 obuka, mikrokredita, savjetovanja i sli\u010dnog, \u0161to bi poslu\u017eilo ka model za sitna, mala i velika preduze\u0107a u drugim oblastima privrede.<\/p>\n Preduzetni\u0161tvo i inovacije kao podsticajni faktori. Promovisanje preduzetni\u0161tva, stvaranje uslova za odr\u017eive aktivnosti i promovisanje inovatorskih privrednih sektora \u2013 naro\u010dito u bio-poljoprivredi, turizmu, informacionim tehnologijama, itd. \u2013 u kojima je potrebni po\u010detni kapital na relativno niskom nivou.<\/p>\n Reprezentativni regionalni, nacionalni i lokalni ekonomski savjeti. Akteri iz gra\u0111anskog sektora treba da budu uklju\u010deni u ekonomsko planiranje od samog po\u010detka \u2013 kao, na primer, u okviru Nacionalnog ekonomskog savjeta (uklju\u010duju\u0107i politiku, poslodavce, nau\u010dne radnike, sindikate, civilno dru\u0161tvo, lokalnu nau\u010dnu zajednicu, itd).<\/p>\n Zajedni\u010dki regionalni sporazumi za pru\u017eanje podr\u0161ke regionalnoj razmjeni. Konkurencija slobodnog tr\u017ei\u0161ta treba da se nadoknadi zajedni\u010dkim regionalnim i prekograni\u010dnim planiranjem privrednog razvoja. U pitanju je proces koji treba zaokru\u017eiti proizvodnjom usagla\u0161enih regionalnih podataka \u2013 ne samo u okviru trgovine i investicija, ve\u0107 i u pogledu dru\u0161tvenih faktora.<\/p>\n Podizanje \u017eivotnog standarda i za\u0161tita potro\u0161a\u010da. Odre\u0111ivanje minimalnih standarda za kvalitet proizvoda i usluga direktno podrazumijeva ve\u0107u za\u0161titu potro\u0161a\u010da onako kako se to zahtjeva u Evropskoj uniji.<\/p>\n Razvoj aktivne politike tr\u017ei\u0161ta rada \u2013 borba protiv sivog tr\u017ei\u0161ta rada. Zemlje moraju da osmisle aktivnu politiku tr\u017ei\u0161ta rada, uz aktivno uklju\u010divanje svih aktera kao partnera koji dijele odgovornost. Efikasna politika tr\u017ei\u0161ta rada podrazumijeva argumentovanu, aktivnu i stalnu saradnju poslodavaca i zaposlenih kroz zajedni\u010dko dono\u0161enje odluka, razvoj i planiranje kriznih situacija.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dru\u0161tveno-ekonomske i politi\u010dke reforme i dalje predstavljaju klju\u010d za uspje\u0161nu evropsku integraciju zapadnog Balkana. Ovaj proces mo\u017ee da bude uspje\u0161an jedino uz sveobuhvatno uklju\u010divanje gra\u0111anskog dru\u0161tva<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-187552","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/187552","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=187552"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/187552\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=187552"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=187552"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=187552"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}