{"id":187000,"date":"2015-08-18T06:40:57","date_gmt":"2015-08-18T04:40:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=187000"},"modified":"2015-08-18T06:41:30","modified_gmt":"2015-08-18T04:41:30","slug":"partije-protesta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/08\/18\/partije-protesta\/","title":{"rendered":"Partije protesta"},"content":{"rendered":"

Autor: Imanuel Volerstin<\/strong><\/em><\/p>\n

\"ImanuelU zemljama sa takmi\u010darskim izborima obi\u010dno postoje dve glavne partije, za koje se smatra da su negde u centru ili blizu centra, po vi\u0111enju bira\u010da te zemlje. Poslednjih nekoliko godina dogodio se relativno veliki broj izbora u kojima su protestni pokreti ili pobedili na izborima ili dobili toliko sedi\u0161ta u parlamentu da se njihova podr\u0161ka mora uzeti u obzir kako bi glavna partija vladala.<\/p>\n

Poslednji ovakav primer je pokrajina Alberta u Kanadi gde je Nacionalna demokratska partija (NDP), \u010dija je platforma umereno na levoj strani, iznena\u0111uju\u0107e i neo\u010dekivano, svrgla sa vlasti Progresivne konzervativce, desni\u010darsku partiju koja je dugo i bez te\u0161ko\u0107a, upravljala pokrajinom. Ono \u0161to jo\u0161 vi\u0161e iznena\u0111uje jeste da Alberta ima reputaciju najkonzervativnije provincije u Kanadi i da je baza kanadskog premijera Stefana Harpera, koji je na vlasti od 2006. NPD je \u010dak dobio 14 od 25 mesta u Kalgariju, Harperovom prebivali\u0161tu i upori\u0161tu.<\/p>\n

Alberta nije jedini takav slu\u010daj. \u0160kotska na\u00adcionalna partija (SNP) dobila je gotovo sve glasove na izborima u \u0160kotskoj, iako je imala dugu istoriju marginalne partije. Poljska partija ultradesnog krila, Partija zakona i pravde porazila je kandidata pro-biznis partije Gra\u0111anske platforme, koja se smatra konzervativnom. Siriza u Gr\u010dkoj, sa kampanjom protiv \u0161tednje, sada je na vlasti, a premijer Aleksej Cipras bori se da postigne njene ciljeve. U \u0160paniji, Podemos, jo\u0161 jedna partija protiv \u0161tednje, nepokolebljivo dobija sve vi\u0161e pristalica i izgleda kao da je postavljena da ote\u017ea ili onemogu\u0107i vladaju\u0107oj konzervativnoj Narodnoj partiji da ostane na vlasti. Indija upravo slavi godinu dana vlasti Narendre Modija, \u010dija je platforma zbacivanje postoje\u0107ih stranaka i dinastija.<\/p>\n

Ovi protestni pokreti imaju ne\u0161to zajedni\u010dko: u svojim kampanjama koriste retoriku koju zovemo populisti\u010dkom. To zna\u010di da izjavljuju da se bore protiv dr\u017eavnih elita, koje imaju previ\u0161e mo\u0107i i ignori\u0161u potrebe ve\u0107ine stanovni\u0161tva. Oni isti\u010du ogromnu razliku izme\u0111u bogatstva i blagostanja ovih elita i svih ostalih. Ne odobravaju opadanje realnog prihoda srednjeg sloja. Nagla\u0161avaju potrebu obezbe\u0111ivanja radnih mesta, obi\u010dno u slu\u010dajevima zna\u010dajnog porasta nezaposlenosti.<\/p>\n

Pored toga, ovi protestni pokreti uvek ukazuju na korupciju u partijama na vlasti i obe\u0107avaju da \u0107e to spre\u010davati ili, bar, ozbiljno smanjiti.A sve ovo zajedno pakuju u poziv za realne promene.<\/p>\n

Ipak, treba pa\u017eljivije pogledati u ove proteste. Oni, ni na koji na\u010din nisu svi isti. Postoji stvarna, fundamentalna podela me\u0111u njima, koju mo\u017eemo primetiti \u010dim pogledamo u ostatak njihove retorike. Neki od ovih protestnih pokreta su na levici \u2013 NDP u Alberti, Siriza u Gr\u010dkoj, Podemos u \u0160paniji, SNP u \u0160kotskoj. A neki su jasno na desnici \u2013 Modi u Indiji, Partija zakona i pravde u Poljskoj.<\/p>\n

Oni sa levice usredsre\u0111uju svoje centralne kritike na ekonomska pitanja i oslanjaju se na klasu odakle se sami regrutuju. Pokreti sa desnice pre svega zagovaraju nacionalisti\u010dke ideje, \u010desto sa ksenofobi\u010dnim naglaskom. Oni sa levice \u017eele da se bore protiv nezaposlenosti i za ve\u0107e oporezivanje onih koji najvi\u0161e imaju. Sa desnice, pak, \u017eele da se bore protiv nezaposlenosti spre\u010davanjem imigracije, \u010dak i proterivanjem imigranata.<\/p>\n

Kada do\u0111u na vlast, ovi protestni pokreti, svejedno da li levi\u010darski ili desni\u010darski, otkrivaju da je vrlo te\u0161ko ispuniti populisti\u010dka obe\u0107anja data pre izbora. Velike kompanije imaju zna\u010dajna oru\u0111a kojima ograni\u010davaju mere protiv sebe. One postupaju kroz mitski entitet koji se zove \u201etr\u017ei\u0161te\u201c, koga poma\u017eu i podr\u017eavaju druge vlade i me\u0111unarodne institucije. Protestni pokreti otkrivaju da, ako krenu prejako, vladin prihod se smanjuje, bar na kratak rok. Ali za one koji su za njih glasali, kratak rok je upravo mera njihove dalje podr\u0161ke. \u201eDan slave i mo\u0107i\u201c protestnih pokreta rizikuje da bude vrlo ograni\u010den. Tako da oni ulaze u \u201ekompromise,\u201c \u0161to ljuti njihove najmilitantnije pristalice.<\/p>\n

Mora se shvatiti da pristalice promene vlasti predstavljaju, u ve\u0107ini, neobi\u010dnu \u0161arolikost. Neki su militantni u tra\u017eenju \u0161iroke promene u svetskom sistemu i uloge njihove zemlje u njemu. Neki su prosto umorni od tradicionalnih partija, koje vide kao slabe i neodgovorne. Neki ka\u017eu da nova grupa na vlasti ne mo\u017ee da uradi ni\u0161ta gore od onih pre nje. Ukratko, ovi protestni pokreti nisu organi\u00adzovana armija ve\u0107 nestabilan, plutaju\u0107i savez mno\u00adgih razli\u010ditih grupa.<\/p>\n

Postoje tri zaklju\u010dka koja mo\u017eemo da izvu\u010demo iz ove situacije. Prvi je da nacionalne vlade nemaju neograni\u010denu mo\u0107 da rade \u0161ta \u017eele.One su izuzetno ograni\u010dene postojanjem svetskog sistema kao celine.<\/p>\n

Drugi zaklju\u010dak je da one, ipak, mogu da u\u010dine ne\u0161to da ubla\u017ee nevolje obi\u010dnih ljudi. One to mogu upravo preraspodelom prihoda, preko oporezivanja i drugih mehanizama. Takve mere \u0107e \u201eminimizovati bol\u201c onih koji su korisnici. Rezultati, me\u0111utim, mogu biti jedino privremeni. Ali mi svi \u017eivimo na kratak rok i bilo koja pomo\u0107 koju mo\u017eemo dobiti u kratkom roku je plus, a ne minus.<\/p>\n

Tre\u0107i zaklju\u010dak je da, ako \u0107e protestni pokret biti ozbiljan u\u010desnik u menjanju svetskog sistema, on ne sme da se ograni\u010di na kratkoro\u010dni populizam, ve\u0107 da se anga\u017euje u srednjoro\u010dnoj organizaciji, koja bi uticala na svetsku borbu u ovom periodu sistemske krize i tranzicije u alternativni svetski sistem, koji je ve\u0107 po\u010deo i koji je u toku.<\/p>\n

Tek ako levi\u010darski protestni pokreti nau\u010de kako da kombinuju kratkoro\u010dne mere za \u201eminimizovanje bola\u201c sa srednjoro\u010dnim naporima vite\u0161ke dvostruke borbe za novi sistem, tek tada se mo\u017eemo nadati da dolazi ishod koji \u017eelimo – relativno demokratski, relativno egalitaran svetski sistem.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nacionalne vlade nemaju neograni\u010denu mo\u0107 da rade \u0161ta \u017eele.One su izuzetno ograni\u010dene postojanjem svetskog sistema kao celine<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":187001,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-187000","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/187000","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=187000"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/187000\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/187001"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=187000"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=187000"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=187000"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}