{"id":186467,"date":"2015-08-09T14:04:03","date_gmt":"2015-08-09T12:04:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=186467"},"modified":"2015-08-09T14:04:03","modified_gmt":"2015-08-09T12:04:03","slug":"tranzicija-prelaz-iz-civilizovanog-u-varvarstvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/08\/09\/tranzicija-prelaz-iz-civilizovanog-u-varvarstvo\/","title":{"rendered":"Tranzicija – prelaz iz civilizovanog u varvarstvo"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Lela Vujo\u0161evi\u0107\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pratim fenomen tranzicije jo\u0161 od sredine devedesetih godina kada je ta re\u010d u\u0161la u javni diskurs. Svaki poku\u0161aj preciznijeg prevoda re\u010di tranzicija umno\u017eavao je zna\u010denja i nesporazume. S distance od 20 godina (a \u201etranzicija\u201d jo\u0161 uvek traje i ne nazire joj se kraj), pouzdano zaklju\u010dujem da je ona izmi\u0161ljena iz ideolo\u0161kih razloga, da bi se iza ove nerazumljive re\u010di sakrila svima dobro poznata re\u010d \u2013 plja\u010dka, ili preciznije: besprizorna legalizovana plja\u010dka.<\/p>\n

Teza o tranziciji kao legalizovanoj plja\u010dki mo\u017ee da se testira u laboratoriji zvanoj Kragujevac, zvanoj Srbija, kao i svugde u nekada\u0161njoj dr\u017eavi zvanoj Jugoslavija. Gramziva borba za vlast i li\u010dno boga\u0107enje prodavala se kao borba za nacionalne interese i patriotske ideje. Akcije uni\u0161tenja dr\u017eavnih firmi uspe\u0161no su vodili strani oligarsi ili tada\u0161nji direktori, prisvajaju\u0107i dru\u0161tveni kapital, a neretko pretvaraju\u0107i te firme u svoje vlastite. A mali broj zaposlenih – u svoje robove. Ostali ljudi su \u010dist vi\u0161ak, bez mogu\u0107nosti ostvarenja \u201eustavom zagarantovanog prava na rad\u201d, potro\u0161eni ili nepotrebni. Sem u vreme izborne kampanje, kada se pretvaraju u – glasa\u010de, savesne gra\u0111ane koji \u0107e dostojanstveno obaviti svoju gra\u0111ansku du\u017enost i tako ispuniti lukrativne \u017eelje juri\u0161nicima na mandate i preostale fotelje dr\u017eavnih firmi.<\/p>\n

S ove ta\u010dke gledi\u0161ta, i meni je ve\u0107 postala ne\u00adjasna i neobja\u0161njiva, a mla\u0111ima \u010dak neverovatna pri\u010da o vremenu privrednog rasta Kragujevca. Se\u00ad\u0107anja vezana za tada\u0161nji \u017eivot, \u017eivot u vreme socijalizma, su sistematski omalova\u017eavana ili brisana. Da nema praznih i devastiranih hala Zavodi \u201eCrvene zastave\u201d, Fabrike galovih lanaca \u201eFilip Kljaji\u0107\u201d, \u0161tamparije \u201eNikola Nikoli\u0107\u201d, konfekcije \u201e22. decembar\u201d, fabrike mesa i mesnih prera\u0111evina \u201eCrvena zvezda\u201d, svedo\u010denja o TP \u201eSrbija\u201d ili \u201eAutosaobra\u0107aju\u201d kao jednom od najuspe\u0161nijih autoprevoznika u zemlji, poverovala bih da smo nekada zaista bili ideolo\u0161ki izmanipulisani idejama komunizma i socijalne pravde, da smo te\u0161ko \u017eiveli pod bremenom \u201ebratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda i narodnosti\u201d. Ali postoje dokazi da smo zaista imali moderan Klini\u010dki centar, da su nicale \u0161kole, ure\u0111ene i kvalitetno izgra\u0111ene stambene \u010detvrti, administrativne zgrade i domovi kulture. Sli\u010dno smo se obla\u010dili i izlazili na ista mesta, planirali smo godi\u0161nje odmore (makar kod prijatelja ili ro\u0111aka), a u inostranstvu smo spadali u solventnije turiste. Ta\u010dno je da nismo imali toliko mnogo vrsta deterd\u017eenata i modela cipela, ali smo bar s lako\u0107om mogli da ih kupimo.<\/p>\n

S nevericom sam \u010ditala knjigu istori\u010darke umet\u00adnosti Maje Stankovi\u0107 o umetni\u010dkoj radionici Zastavine fabrike, koja se nalazila iznad fabri\u010dke hale u kojoj su tutnjale ma\u0161ine i slivalo se ma\u0161insko ulje. U ovoj umetni\u010dkoj radionici je Zastavinim radnicima bilo omogu\u0107eno da vajaju, slikaju i da posti\u017eu druge umetni\u010dke izraze. Neki od njih su ostvarili holivudske biografije: napustili rad u fab\u00adrici, nastavili \u0161kolovanje i postali priznati likovni umetnici. Zastavini radnici su imali redovne i obavezne sistematske preglede, organizovano su i\u0161li na sindikalna putovanja, dobijali su institucionalnu podr\u0161ku za obrazovanje i usavr\u0161avanje. \u201eZastava\u201d je imala svoj nau\u010dni institut, redovno je \u0161tampala novine, namenjene informisanju i javnoj afirmaciji svojih radnika, a danas ni jedne jedine gradske novine ne mogu da opstanu, jer ne ostvaruju tr\u017ei\u0161ni profit. Zaposleni su sara\u0111ivali, dru\u017eili se, delili va\u017ene trenutke iz privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Postojali su rituali vezani za prijem novih radnika, odlazak u penziju, postojali su kakvi-takvi moralni obziri i pravila uljudnog pona\u0161anja. U dana\u0161njim radnim kolektivima vladaju vu\u010dji zakoni: oni na funkcijama gledaju kako \u0107e vi\u0161e mesa da otmu, dok im se podre\u0111eni ulaguju, a me\u0111usobno re\u017ee jedni na druge i otimaju se oko kostiju (u teoriji poznato kao \u201esamomr\u017enja marginalaca\u201d). I van radnog mesta smo ostali usamljeni u svom jadu i vi\u0161e nemamo vremena, a ni volje za druge ljude. Nismo zauzeti jurnjavom za poslom, jer ga ionako nema. Zauzeti smo jurnjavom po supermarketima za akcijskim cenama i jeftinijim proizvodima.<\/p>\n

Ka\u017eu da je najve\u0107a razlika izme\u0111u tada\u0161njeg i sada\u0161njeg vremena u tome \u0161to su ljudi tada imali nade u bolje sutra. Za moju generaciju nema nade u bolji \u017eivot. Ali za to niko ne mari. Najvi\u0161e nas brine \u0161to nema ni nadnice.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Teza o tranziciji kao legalizovanoj plja\u010dki mo\u017ee da se testira u laboratoriji zvanoj Kragujevac, zvanoj Srbija, kao i svugde u nekada\u0161njoj dr\u017eavi zvanoj Jugoslavija<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-186467","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/186467","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=186467"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/186467\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=186467"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=186467"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=186467"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}