{"id":186422,"date":"2015-08-08T07:19:19","date_gmt":"2015-08-08T05:19:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=186422"},"modified":"2015-08-08T07:19:19","modified_gmt":"2015-08-08T05:19:19","slug":"tri-lazi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/08\/08\/tri-lazi\/","title":{"rendered":"Tri la\u017ei"},"content":{"rendered":"

\u00a0Pi\u0161e: Dejan Ili\u0107<\/strong> <\/em><\/p>\n

\"DejanU Srbiji je 05.08.2015. prvi put obele\u017een Dan se\u0107anja na \u201esrpske \u017ertve\u201c i na \u201esve koji su stradali da bi ovaj narod \u017eiveo u svojoj dr\u017eavi\u201c, kako nam je to neuko objasnio nadle\u017eni ministar. Ne\u0107emo sad o tome koliko se sirena oglasilo (u saop\u0161tenju MUP-a ka\u017ee se da se u Beogradu od planiranih 68 oglasila 51 sirena, a u Srbiji od planiranih 985, radilo je 728 sirena, \u0161to je ne\u0161to vi\u0161e od 70 odsto ispravnih sirena i u Beogradu i u \u010ditavoj Srbiji) i \u0161ta to zna\u010di za bezbednost gra\u0111ana u situacijama u kojima sirene zaista treba da upozore na neposrednu opasnost po njihove \u017eivote i imovinu. Vratimo se na predlog nadle\u017enog ministra da bi Dan se\u0107anja trebalo ozakoniti tako da i u svim narednim godinama \u2013 \u201edok god je srpske dr\u017eave\u201c, ka\u017ee on \u2013 5. avgust bude dan \u017ealosti za \u017ertvama koje su 1995. godine stradale ili izbegle pred vojskom Republike Hrvatske u operaciji \u201eOluja\u201c, o \u010demu je ovde ve\u0107 bilo re\u010di.<\/p>\n

Ako je suditi po ovom prvom u nizu Dana se\u0107anja, odmah mo\u017eemo re\u0107i \u0161ta je sporno u vezi sa tim predlogom i \u0161ta svakako ne treba raditi, e da bi se saose\u0107anje sa \u017ertvama izra\u017eavalo na primereniji na\u010din. Ovako kako je obele\u017een prvi put, Dan se\u0107anja predstavlja ponavljanje svih onih obrazaca koji su Srbiju i njene gra\u0111ane uveli u rat po\u0161to su srpski rukovodioci 1990. godine razbili saveznu dr\u017eavu. Drugim re\u010dima, to nije bio Dan se\u0107anja na \u017ertve, nego dan obnavljanja i sna\u017eenja ratnohu\u0161ka\u010dke retorike, u \u010demu je, o\u010dekivano, posebno prednja\u010dio predsednik dr\u017eave, svojim primitivnim optu\u017ebama na ra\u010dun Republike Hrvatske. Poku\u0161aji predstavnika etni\u010dkih Srba iz Republike Hrvatske da objasne ovda\u0161njim politi\u010darima da im njihovim izjavama samo dodatno ote\u017eavaju ionako te\u017eak polo\u017eaj u Hrvatskoj, osta\u0107e i ovaj put uzaludni. Pa ipak, hajde da ka\u017eemo \u0161ta ubudu\u0107e ne treba govoriti kako se Dan se\u0107anja ne bi pretvorio u Dan ratnog hu\u0161kanja, \u201edok god je srpske dr\u017eave\u201c.<\/p>\n

Skrenu\u0107emo ovde pa\u017enju na tri la\u017ei, koje su ponavljali svi koji su se oglasili u osvit Dana se\u0107anja \u2013 i predsednik vlade, i predsednik dr\u017eave, i nadle\u017eni ministar. Iskaze \u0107emo uzeti iz govora predsednika vlade, bez navo\u0111enja analognih izjava druge dvojice. To \u010dinimo samo iz jednog razloga: kod druge dvojice nije u toj meri bila prisutna i pomiriteljska retorika kao kod predsednika vlade. Na tu dvoli\u010dnost posebno treba skrenuti pa\u017enju: ispod krinke mirotvorstva predsednika vlade i dalje se ogla\u0161ava okoreli ratni hu\u0161ka\u010d.<\/p>\n

Prva la\u017e<\/strong><\/p>\n

U svom govoru od 04.08.2015. predsednik vlade postavi\u0107e jedno retori\u010dko pitanje koje \u0107e sasvim razotkriti kako on razume \u2013 pogre\u0161no, naravno \u2013 ulogu \u201esrpske\u201c strane u razbijanju Jugoslavije i oru\u017eanim sukobima koji su potom usledili. Ovako predsednik vlade: \u201eJeste li ikada \u010duli za agresora na sopstveno ognji\u0161te i na sopstvenom ognji\u0161tu, agresora na sopstvenu njivu, agresora kome u ruci ostane samo kesa tu\u017enih uspomena, ili kako la\u017eni pobednici ka\u017eu, prljave ga\u0107e, i ruke pune krvi i suza?\u201c Naravno, o\u010dekivani odgovor je da niko ne mo\u017ee biti agresor na sopstveno ognji\u0161te ili njivu. To bi, nadalje, trebalo da zna\u010di da su \u201eSrbi\u201c u Hrvatskoj samo branili svoje njive i ognji\u0161ta. Ali, to, naravno, nije ta\u010dno. Kako smo se ovde na to nedavno podsetili, nije stvar tek u tome \u0161to su \u201eSrbi\u201c 1991. godine kolektivno istupili iz pravnog poretka Republike Hrvatske. Da je samo to, mo\u017eda bi apsurdna slika o \u201eagresoru na sopstveno ognji\u0161te\u201c kojoj je pribegao predsednik vlade, ako je dovoljno nategnemo, imala smisla.<\/p>\n

Ali, povrh tog otcepljenja teritorije i izdvajanja iz pravnog poretka dr\u017eave kojoj je ta teritorija pripadala, gra\u0111ani koji su odlu\u010dili da se organizuju u takozvanu srpsku autonomnu oblast Krajina, po\u017eurili su da iz te oblasti proteraju svoje sugra\u0111ane sa \u201cpogre\u0161nom\u201d, hrvatskom etni\u010dkom pripadno\u0161\u0107u. Dakle, na toj teritoriji prvo su po\u010dinjeni \u0161iroko rasprostranjeni i sistematski zlo\u010dini nad stanovnicima koji nisu bili \u201eSrbi\u201c. I to ve\u0107 menja po\u010detnu sliku od koje je krenuo predsednik vlade. Agresija jeste bila izvr\u0161ena, i to ne na \u201esopstvena\u201c, nego na tu\u0111a ognji\u0161ta i njive. To, naravno, ni na jedan na\u010din ne mo\u017ee da opravda masovna i sistematska kr\u0161enja zakona i obi\u010daja rata od strane vojske Republike Hrvatske, te novo proterivanje stanovni\u0161tva, ovaj put druge etni\u010dke pripadnosti, sa teritorije koja je ranije bila progla\u0161ena nezavisnom od te dr\u017eave. Ali, u govoru predsednika vlade uop\u0161te nije o tome re\u010d. On uporno insistira da su \u201eSrbi\u201c bili apsolutno nevini, da ne snose nikakvu odgovornost za oru\u017eani sukob, te da je akcija vojske Republike Hrvatske u svakom smislu bila nelegitimna. To je naprosto kriva predstava, koja se kosi sa \u010dinjenicama.<\/p>\n

Insistiranje na apsolutnoj nevinosti jedne, \u201esvoje\u201c strane, i na apsolutnoj krivici druge, \u201etu\u0111e\u201c strane, samo potpiruje nadu da \u0107e se ukazati nova prilika da se izravnaju (neta\u010dno) izvedeni istorijski ra\u010duni. Ovako predsednik vlade o \u017ertvama: \u201eTaj zlo\u010din je po\u010dinjen protiv na\u0161eg naroda, protiv ljudi koji su isti kao i mi, a to im je bila i jedina krivica.\u201c Ovde se ceo imaginarni \u201esrpski\u201c kolektiv poistove\u0107uje sa navodno apsolutno nevinim \u017ertvama (\u201eprotiv ljudi koji su isti kao i mi\u201c, \u0161to im je \u201ebila i jedina krivica\u201c), \u0161to sugeri\u0161e da taj kolektiv i dalje treba da strepi od tobo\u017ee zlo\u010dinu sklonih suseda. To je prvi korak ka nekom budu\u0107em preventivnom eliminisanju tih zlo\u0107udnih kom\u0161ija.<\/p>\n

Druga la\u017e<\/strong><\/p>\n

Predsednik vlade re\u0107i \u0107e i slede\u0107e: \u201e\u2019Oluje\u2019 treba drugi da se stide. Oni koji su sa\u010dinili taj stra\u0161ni spisak [\u017ertava], po\u010diniv\u0161i zlo\u010din bez presedana; oni koji taj zlo\u010din nikada nisu osudili; a bogami, i oni, u Srbiji, koji su se, godinama, pona\u0161ali kao da to nikakve veze sa dr\u017eavom Srbijom nema.\u201c Tu on jasno defini\u0161e neprijatelje: pored onih spoljnih, susednih, sad su prozvani i unutra\u0161nji neprijatelji \u2013 oni koji su se oglu\u0161ili na stradanje ljudi proteranih iz Hrvatske. Ne treba mnogo ma\u0161te da bi se doku\u010dilo da tu predsednik vlade cilja na postpetooktobarsku vlast u Srbiji. To su njegovi unutra\u0161nji neprijatelji, koji su podbacili u patriotizmu i saose\u0107anju sa \u017ertvama. Pored toga \u0161to je ova slika neta\u010dna, ona je i gnusnija od prethodne la\u017ei, jer se predsednik vlade tu o\u010dito ne prepoznaje kao jedan od onih koji su se \u201epona\u0161ali kao da to nikakve veze sa dr\u017eavom Srbijom nema\u201c. Da bismo to uvideli, dovoljno je da se osvrnemo na proteklih dvadeset godina.<\/p>\n

U tom periodu, \u201egarnitura\u201c koju sada gledamo na vlasti, vladala je Srbijom osam godina. Oni drugi, takozvani neprijatelji naroda, na vlasti su proveli dvanaest godina. U procentima, prvi su vr\u0161ili vlast 40 odsto vremena, a potonji 60 odsto. Bezmalo, pola-pola. Stvari po samog predsednika vlade \u010dini jo\u0161 gorim to \u0161to je njegova \u201egarnitura\u201c bila u poziciji da se pona\u0161a druga\u010dije u klju\u010dnom periodu od 1995. do 2000. Tada, me\u0111utim, ona nije u\u010dinila ni\u0161ta, ba\u0161 kao i u periodu 2012-2015. Zapravo, ne samo da nije u\u010dinila ni\u0161ta \u2013 to jest nije donela odgovaraju\u0107e zakone po kojima bi se izbeglicama iz Hrvatske dodelio status civilnih \u017ertava rata \u2013 nego se prema tim ljudima ponela krajnje nedoli\u010dno: sprovela je me\u0111u njima prisilnu mobilizaciju, dodatno ih ponizila i li\u0161ila svakog dostojanstva u logorima u kojima su navodno obu\u010davani za rat, da bi ih potom ponovo poslala na front bez ikakvog osnova. Sve ovo dobro zna predsednik vlade, ali mu nijedna od tih stvari nimalo ne smeta da krivicu za ne\u010dove\u010dno pona\u0161anje prema izbeglicama svali (kao i za to nadle\u017eni ministar iz njegove vlade) na svoje politi\u010dke protivnike i neistomi\u0161ljenike.<\/p>\n

Tre\u0107a la\u017e<\/strong><\/p>\n

\u201eNajve\u0107a etni\u010dka promena sastava stanovni\u0161tva posle Drugog svetskog rata, i pogrom \u2013 to je bila \u2019Oluja\u2019\u201c \u2013 ka\u017ee predsednik vlade. Najve\u0107a na svetu? To naprosto nije ta\u010dno. Upravo gledamo strahovite promene kojima je izlo\u017eena i Evropa, koje se zbivaju prakti\u010dnu tu, pred nama (a onda i kod nas) \u2013 na Bliskom istoku. U Evropi? Ni to nije ta\u010dno. Unutar Evropske unije, na primer, dogodila su se velika pomeranja stanovni\u0161tva: po ulasku nekih isto\u010dnoevropskih zemalja u Uniju, milioni ljudi su krenuli preko granica u potrazi za poslom i pristojnijim \u017eivotom. Naravno, predsednik vlade je mislio na etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje (\u201esa elementima genocida\u201c dobacuje predsednik dr\u017eave), i to u Evropi. A na to je mislio u pukoj \u017eelji da pobedi u apsurdnom nadmetanju sa susedima u tome ko je najve\u0107a \u017ertva postjugoslovenskih ratova. Stvar je u tome \u0161to za to nadmetanje \u2013 naravno, jer je ono potpuno besmisleno \u2013 ne postoje pravila. Kako se menja ugao iz koga se posmatraju stvari, za prvo mesto na listi \u017ertava etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja \u2013 iako je nepodno\u0161ljiva pomisao da je nekome do takve liste uop\u0161te stalo \u2013 kao ubedljivi kandidati pojavljuju se i Albanci sa Kosova, recimo, iz 1999.<\/p>\n

Gadno je to nadmetanje, i \u010dudna je to pamet koja se odlu\u010di da u njemu u\u010destvuje. Ali, ne mora nas ta pamet vi\u0161e ovde zanimati. Vratimo se Danu se\u0107anja. Iz ugla sada\u0161njih vlasti, kako nam to pokazuje ova kratka analiza, svrha Dana se\u0107anja bila bi u tome da se do kraja u\u010dvrsti predstava o \u201eSrbima\u201c kao o najve\u0107im \u017ertvama u 20. veku uop\u0161te, i u postjugoslovenskim oru\u017eanim sukobima iz devedesetih posebno. Ne mora ovde pre svega da nas zabrine to \u0161to se vinovnici tih ratova ho\u0107e predstaviti kao nevine \u017ertve, identifikuju\u0107i se sa pravim \u017ertvama za \u010dije su stradanje u najmanju ruku posredno odgovorni i prema kojima nisu pokazali ni trunku saose\u0107anja kada im je to bilo najpotrebnije. Ne\u0161to drugo ovde izaziva jezu: svaka pretenzija na status apsolutne \u017ertve potpiruje \u017eelju za izravnavanjem ra\u010duna. Dan se\u0107anja se tako pretvara u stalno podgrevanje naopake nade, \u201edok god postoji srpska dr\u017eava\u201c, da \u0107e se jednom ponovo ukazati prilika da se susedima vrati milo za drago. Dan se\u0107anja, ovako kako su ga osmislili oni koji predla\u017eu da se taj dan uvede u zakon, dodatno institucionalizuje i utvr\u0111uje kontinuitet sa pogubnom politikom iz devedesetih, umesto da predstavlja raskid sa njom. To sa \u017ertvama ima veze utoliko \u0161to se insistira upravo na onoj retorici zbog koje su ti ljudi na kraju i stradali.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovako kako je obele\u017een prvi put, Dan se\u0107anja predstavlja ponavljanje svih onih obrazaca koji su Srbiju i njene gra\u0111ane uveli u rat po\u0161to su srpski rukovodioci 1990. godine razbili saveznu dr\u017eavu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-186422","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/186422","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=186422"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/186422\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=186422"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=186422"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=186422"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}